Moja mama nije podnosila Lorazepam. Umesto da je smiruje, bila je jos vise uznemirena. Neka kombinacija koja izgleda nije davala dobre rezultate. Vratili su bromazepam, ali samo uvece ili po potrebi. U podne je pila cetvrtinu ili pola rispolepta. Negde krajem juna je smestena u dom. To prolece je bilo strasno promenljivo, a tako i ponasanje moje mame.
Sta pije za demenciju sada? Da li su to menjali? Nekada jednostavno naidju periodu koji su sa jakim pogorsanjem.
Ne smes strahovati unapred. Znam da protiv toga ne mozes i svi smo prolazili kroz to. Iscrpljujuce je jako. Moras se odmoriti dok je u bolnici. Svaki doktor ima svoj stav... treba naci doktora koji je posvecen dementnima, ako je to moguce u mestu u kojem zivite. Kod moje majke su prvo pisali da je vaskularna demencija (imala je trombozu unutrasnjih vena noge kao mladja zena, a s tim se iskompikovalo i pred sami kraj zivota), a posle je pisalo u nalazima Alzhajmer. Pocetak bolesti je bio jako buran. Jedna doktorica je prepisivala samo Cavinton i vitamin E. A onda je u Domu od druge doktorice dobila Donasept. Posle par godina uz Donasept i Nemdatine. Razlicite su reakcijena na lekove. Treba i sacekati njihovo dejstvo bar nedelju dve. Pre Rispolepta, u Domu je dobijala Largaktil na koji je dobro reagovala.
Draga, desavalo se i ranije da se uspori komunikacija na forumu, ali ova tema je uvek aktuelna i neiscrpna, na zalost. Znam kako se osecas. Srasna je odluka smestanje u Dom. Ipak, vremenom ces shvatiti da je to tok koji je nazaustavljiv. Moze da se uspori, to se u slucaju moje mame dokazalo. Shvati to kao novu etapu u borbi sa demencijom. Gledaj da se odmah ukljucis u pricu sa strucnom sluzbom u Domu. Pokazi im da zelis da kontrolises lecenje i negu. Znam da su sada uslovi mnogo tezi, jer zbog korone ima velikih ogranicenja u posetama i razgovoru sa osobljem. Nemoj kriviti sebe.To je u ovom trenutku jedina opcija. U kucnim uslovima ne mozete da pruzite tati adekvatnu negu i terapiju. Da li ste proverili kakvi su uslovi u tom Domu? Da li si pricala sa nekim ko je vec imao roditelja kod njih? Moja mama je bila u drzavnom Domu. Deset godina sam se borila i nadzirala... tu se prica ne zavrsava, kao sto mnogi imaju pogresno misljenje. Moja mama je vremenom Dom prihvatila kao svoju kucu. Dovodila sam je u stan redovno, ali je pokazivala sve vecu nervozu i nesigurnost u svom stanu. Ako je moguca komunikacija sa tvojim tatom, objasni mu da je tu privremeno zbog pogorsanja stanja sa krvnim sudovima. Raspitaj se da li organizuju video poziv preko viber ili skyp. Budi u kontaktu sa doktorom, psihologom, sociologom... Nadam se i da su sada dozvoljene posete...
Potpuno te razumem. Jednostavno ne mozes emotivno da savladas situaciju. I dan danas sam besna na celu situaciju. Ali vremenom sam sve vise bila besna na bolest koja mi otima mamu, a ne na svoju nemoc. Takva je to strasna bolest. A opet svakom je njegova muka najveca. Kad se setim kada mi je tata oboleo od kancera... Ali bez strucne pomoci ne mozes da se boris sa bolescu tvog tate. Pomisljala sam da ostavim posao i supruga ... da vratim mamu kuci ... znala sam da time ne bih pomogla mami a da bih sama ubrzo propala i emotivno i fizicki i finansijski... ipak me je drzala ta misao jedno vreme. Jedna doktorica mi je na moje vapaje odgovorila *Sta bi Vi hteli?! To je zivot. A mozete je voditi kuci i sedeti 24h drzeci mamu za ruku ... nista bolje joj ne bi bilo. A ni Vama*. Jedinica sam, pa je to jos dodatni problem. A svi dodju u posetu, pogledaju i odu svojoj kuci, pa posle pametuju kako tih sat vremena nije izgledalo nista strasno. Kako se bolest komplikovala, sve vise sam shvatala da je Dom jedino resenje. I dalje sam patila, ali je razum preuzeo primat. Kako se bolest komplikovala, sve mi je bilo jasnije. Pa kod kuce ne mozes da dozoves hitnu pomoc a da ne pricam o naglim pogorsanjima ili pracenju stanja koje zahteva prisustvo lekara i medicinskog osoblja. I zakazivanje pregleda i prevoz i cekanje. Ma i podizanje iz kreveta i presvlacenje je muka. Pogotovo kad je dementan agresivan i opire se. Koliko puta sam mamu dok je bila pokretna okupala u Domu, a onda ona kaze kako sam je samo pokvasila i da mora opet da se kupa. Drzi se i bori se! Trebace mnogo snage. Kako si do sada zadovoljna smestajem i negom u tom Domu? Da li se tatino stanje malo stabilizovalo? Koliko si u mogucnosti da stupis u kontakt sa neurologom koji je vise posvecen? Ili psihijatrom koji se bavi dementnima na pravi nacin? Kako je tvoja mama podnela ovu promenu? Da li te neko osudjuje za smestaj tate u Dom? Imala sam za vratom tetke i njihovu decu, koji su me dodatno raspamecivali. Ali ko nije to doziveo, tesko moze da razume.
Evo da se i ja priključim i probam uputiti reč utehe.Znam kako ti je teško, jer svi mi koji smo roditelja morali smestiti u dom smo prošli kroz tu agoniju.I ja sam mislila da ću izdržati da negujem majku do kraja ali u jednom trenutku se sve otelo kontroli i ja sam majku u martu smestila u dom nakon dve i po godine brige o njoj.Bolest je takva da od naših roditelja napravi neka nama neprepoznatljiva bića.Prvih meseci biće teško i vama i njemu, ali vremenom će se navići.Moja majka se vezala za neku baku koja je dosta starija od nje ali zdrava u glavi pa joj dosta pomaže.Uglavnom najgore je što nema poseta pa ne možeš ni zagrliti roditelja, ali valjda će i ovo sa koronom jednom proći.Ja sam rešila da majku smestim u dom kad više nije mogla ni trenutak ostati sama jednostavno nisam mogla biti pored nje 24/7 .Ja s vremena na vreme dođem na ove stranice, jer iz iskustva drugih sam mnogo naučila o ovoj bolesti.Želim ti da prihvatiš ono što se promeniti ne može ,a tvom ocu što lakšu i bržu adaptaciju na nove uslove života.
Provera sluha, i nabavka slušnog aparata kod starih osoba sa demencijom značajno popravlja stanje.
Sve sto moze da ih ometa ili dodatno zbunjuje, svakako treba otkloniti. Ne znam samo kako to realizovati, jer dementni tesko saradjuju. Imala sam problem sa maminom vilicom. Sreca da smo na vreme izlecili par zuba, mada je i to bilo uz moju podrsku. Stomatolozi su odbijali da preuzmu uzimanje otiska i namestanje nove vilice, jer stara nije odgovarala. Isto i za kataraktu na jednom oku. Na pocetku demenciju odbijala je iz straha, a posle nije bilo izvodljivo. Mada je uz naocare dobro videla i to sam proveravala pokazujuci slike ili boje... Svakako uz napor na jednom oku.
Nemam iskustva s tim. Mada sam razgovarala s doktorom. Dobro je kod onih koji imaju problem sa zelucem. Ali i kod primena flastera moze biti problema i kontraindikacija. Moze se javiti i problem na kozi. I ostali nezeljeni efekti kao kod lekova koji se piju. Sigurno su dobri kada dementan odbija terapiju ili u nekim uslovima u domovima kada osoblje nije azurno. Ne znam koliko su skuplji u odnosu na tablete. Meni finansije nisu predstavljale u velikoj meri problem kada je mama dobila tudju negu, ali ima onih kojima je opterecenje. Prosla sam kroz tu situaciju i nisam znala da li da se radujem ili da placem kada je stigao pozitivan odgovor za tudju negu nakon par godina. Do tada sam isla u minus par meseci. Dve godine pre mamine smrti, specijalista je razmisljao da ukine lekove, jer ih je jako dugo pila-citav niz godina. Terapija je bila odlicna, ali nisu imali informacije o dejstvu kada se pije toliko dugo.