Žao mi je što prolazite to, jako je mlada žena.
Kazes da je pre dve godine dobila tu dijagnozu. Da li je bilo naznaka
Sve se nekako prebrzo izdesavalo. "Promene" nisu uopste bile alarmantne. Kada sam dosla u posetu na 2 nedelje, i kada sam provodila sa njom 24h (jer sam udata, u drugoj drzavi), tada sam primetila -nesto-.. u prvi mah sam mislila da je depresija, jer smo se sestra i ja udale u isto vreme, otisle od kuce, tata na poslu po skoro ceo dan, tako da je ostajala sama.. Prvo smo mi pricali sa njom, kada smo videli da nece da nam se otvori, zakazali smo kod psihologa, dalje kod psihijatra, mr, ct, neurolog.. i na kraju, koji mesec kasnije, dijagnoza Morbus Alzheimer..
Zao mi je..
Ma to zaboravi,moze navodno da bude i nasledno, ali nasledno je
Da li je mama jos uvek koliko toliko svesna okolnosti? Pocetak moze da bude zastrasujuc, jer se vise ne snalazi u svojoj kuci i to je najvise uznemirava. Jos kada ste se vi pojavili a ona delimicno zna da nesto nije u redu... pa jos ako je ispitujete i usmeravate... moze da bude stresno. Trudite se da ne pokazujete nervozu, tako ce i ona biti mirnija. Sto manje je ispravljajte i nemojte je ubedjivati u nesto suprotno onom sto je trenutno zaokuplja. Znam da je to jako tesko. Ako joj nije oduzeta poslovna sposobnost, morace sama da potpise pristanak za smestaj u Dom. Sto se tice prognoza za napredovanje, ne mora uvek da bude tako. Jos uvek nije dobro ispitano, da bi moglo da se tvrdi kako ce se odvijati. Prilicno je individualno, kako su meni govorili. Laicki znam da je bitno koji je deo mozga zahvacen lezijama, a to se vidi na CT. Tesko da ce bilo ko od privatno angazovanih negovatelja uspeti da se izbori, pogotovo ako je aktivna i agresivna. Pa i clanovi porodice tesko se nose sa obolelim clanom. Da li je na nekoj terapiji? Kakvo je opste stanje? U pocetku je kod moje, sada pokojne mame, bilo sokantno. Da bi kasnije variralo izmedju mirnih perioda i postepenog napredovanja. Moze u Domu da bude podnosljivo, ali neko mora da nadzire. Uklope se vremenom i sa ostalim korisnicima kao i sa osobljem. Ali, opet kazem da neko mora da kontrolise sta se desava i koliko su posveceni, kao i da se daje podrska obolelom. I treba doci do neuropsihijatra koji je posvecen dementnima. Ne kazem da ostali nisu, ali ima onih koji se vise potrude i oko pracenja stanja i prilagodjavanja terapije...
Ali ona je sve to bas radila. Radila je takav posao(od kuce) da joj je kuca uvek bila puna, putovala sa tatom, prijateljima, uvek knjigu nosila sa sobom, bila vitka, pazila sta jede, koliko jede, kada jede..
Nemas sta sebi da prebacujes, tako je kako je, i da si/ste primetili
Prima terapiju, nemdetine i donacept + kurkuma, cajevi, magleznijum, tinkture za mozak, kokos.. neki dan je dobila lorazepam, i sada hoce dr opste prakse da joj prepise nesto za spavanje, jer ne spava nikako.
U pravu ste. Ona sada vise nista ne prica.. Jedini odgovor, za sve je "kuvala sam kafu"
Da, to sa ogranicenim recnikom i recima vec je znak da je nastupila
Moja mama je gubila kljuceve svaki put kada bi dosla iz prodavnice. Spusti ih negde i ne zna gde su. Stalno je bila u strahu da je zaboravila da zakljuca vrata ili iskljuci sporet... To je bilo 10 i vise godina pre dijagnoze. Nikome nije palo na pamet da ima veze sa demencijom. Mozda i nije imalo. Ko bi to znao. Pri jednom odlasku na pijacu, slosilo joj se i onesvestila se. Bila sam na godisnjem odmoru, pa je krila to od mene. Nakon vise godina pomislila sam da je mozda tada imala blazi mozdani udar, a da to niko nije proveravao. Zivela sam 100 km dalje od mame, pa nisam mogla svakodnevno da pratim. A preko telefona i pri posetama delovalo je da je sve u redu. Posecivala je rodbina koja nije nista primetila, ali su kasnije rekli da je bila anksiozna, mada je takva bila i ranije. Komsinica mi je javila da se nesto cudno desava. Sledeceg dana sam dosla i videla da se izgubila u vremenu. Nije znala kada sam poslednji put bila i nije dobro skuvala rucak, a bila je vrsna domacica. Delovala je odsutno i nervozno je odgovarala na pitanja. Odmah sam je odvela kod neuropsihijatra. Jedanaest godina je trajala nasa borba sa demencijom.
Kazu naucnici da proces traje i 30 godina, ali da se od prilike
Lorazepam je mojoj mami napravio haos u glavi. Kada smo presli na bromazepam, smirila se. Proverite da li ima urinarnu infekciju, koja isto moze napraviti pogorsanje kod dementnih. I nemojte je nikako ostavljati samu. Vec sam pisala, mamu sam odvela u Dom kada je jedne noci krenula "svojoj kuci". Sreca da sam je cula. To moze da uradi i preko dana. Pod hitno nadjite resenje da bude pod nadzorom. I menjajte terapiju ili je prilagodite. Mam je pila largaktil a kasnije rispolept u podne-antipsihotik. Dementni ne prepoznaju svoju kucu, vracaju se u detinjstvo... a znaju da treba nesto da urade ali ne znaju kako. Moja mama je bila stabilnija u Domu i pod stalnim nadzorom. Uz pomoc terapije se vracala u bolje stanje, ali je bolest sporije napredovala. U Domu imaju rutinu. Mada i kad je u Domu imate i dalje problema, samo vam pomazu strucni ljudi. O nacinu da je privolite za smestanje u Dom pisali smo na prethodnoj stranici. To moze da bude i objasnjenje da ide u bamju i slicno. Sve sto vise pricate o domu, bice sve nervoznija i sve vise ce se truditi da radi svasta po kuci...dokazujuci da moze da funkcionise sama. Nemojte joj spominjati dom. Pohvalite je za nesto sto je uradila dobro. Izbegavajte, koliko je to moguce vikanje i zahtevanje i kritikovanje... znam da je cesto nemoguca misija... i trazite resenje za nadzor 24h. Kako god...
To sa fazama je diskutabilno. Prvo su mojoj mojoj mami napisali srednje teska, A tada je bila u potpunoj konfuziji i pogubljenju. Posle se stabiliziovala, u smislu sa manje ispada. onda bi opet doslo do pogorsanja, pa opet period smirivanja... nikada nisam znala sta mogu da ocekujem u nastavku. Ali trenutno stanje tvoje mame ukazuje da mora da se koriguje terapija, urade dodatne analize... i da se obezbedi nadzor. Moja mama je pila Neurozan uz donacept i nemdatine i rispolept. Jeste skuplji suplement, ali je mnogo znacio. Proverite koliko joj je gvozdje posto ne ume da skuva i da uzme da jede. Nivo secera je isto bitan i pritisak. U pocetku je mama cutala i odgovarala kratko i ljutito. Ponavljala bi "Pa sta?!. Posle je pricala i pevala.
Tacnije, najstarija unuka (sestrina cerka) ima 4,5 god. Nju nekako najvise pamti i cini mi se najvise voli.ovo je strasno i citati a kamoli se naci u toj situaciji!
Za dom pricamo da je bolnica, u kojoj ce ostati malo duze, da vide sta ce dalje.. Dr kod koje ide je navodno najbolja u svom poslu, mada smo je vodili i kod drugog neurologa, cisto po drugo misljenje. Cak i na komisiji za penziju (jer je kod drugog neurologa primala koktel inekcije, koje navidno dizu iz mrtvih) su nam rekli da drugog leka osim nemdetine i donacepta nema, da su te inekcije samo izbijanje novca iz dzepa, a mi ko mi, kao i svi vi verovatno, verujete u nemoguce i pokusavate sve u nadi da ce biti bolje.. Tada je prestala sa tim..
Vraca se u detinjstvo, to sam primetila. Npr sestru i mene vise "ne dozivljava", za 2 najstarije unuke (5 i 3 god) kaze da su joj cerke. Prosli put kada sam bila, vodili smo svi zajedno decu u luna park, tada mi je rekla da se ona nikad nije vozala na auticima i da to zeli sada. Provozala sam je, bila je srecna kao malo dete..a meni se dusa pokidala.
Pa uzivajte u svakom danu i trenutku u kojem vidite da se mama raduje. Znam da nekada pokida dusu. Ali morate malo da opustite atmosferu i odnos sa majkom. Vremenom sam prihvatila da smo zamenile uloge ili da sam joj sestra. Nekada sam insistirala kao razmazeno dete da me kritikuje a ja prihvatam kritiku. Pitam je da li mogu na terasu da zapalim cigaretu, a mama se ljuti i imitira me kako pusim. Nekada je dovoljan samo zagrljaj kada je vidis srecnu. Cak sam i organizovala desavanja u kojima ce se mama radovati. I onda kada je bila nepokretna, igrala sam oko nje kao da zajedno igramo uz glasnu muziku. Kazem joj da ne mogu vise, a mama nasmejana poskakuje u stolici vice "samo igraj dalje". Vadila sam stvari iz ormana i divila se sta sve ima, kada bi govorila da joj je sve oduzeto. Pitala je da li nesto mogu da pozajmim. Uglavnom je govorila NE. Pevale smo zajedno, mada inace ne slusam tu muziku. Donosila sam skuvan rucak i pricala sam kako smo ga zajedno skuvale i da je fantastican i da je po njenom receptu. Savijale smo papire i pravile se da peglamo. Onda mama napravi ruzicu od papira. Zapravo je smotuljak na vrhu rolnice, ali pokazale bismo odusevljenje. Nisam je vise ubedjivala da je ona meni majka. To je samo dovodilo do rasprave. Uglavnom je znala ko sam, ali kada ne zna nije ni vazno. Sve to nismo mogle u njenom stanu. Jer je bila nervozna i uplasena i agresivna. I sve to nismo mogle na pocetku bolesti. Ona uplasena a ja raspamecena. Nisam umela da se postavim.ovo je strasno i citati a kamoli se naci u toj situaciji!
Za dom pricamo da je bolnica, u kojoj ce ostati malo duze, da vide sta ce dalje.. Dr kod koje ide je navodno najbolja u svom poslu, mada smo je vodili i kod drugog neurologa, cisto po drugo misljenje. Cak i na komisiji za penziju (jer je kod drugog neurologa primala koktel inekcije, koje navidno dizu iz mrtvih) su nam rekli da drugog leka osim nemdetine i donacepta nema, da su te inekcije samo izbijanje novca iz dzepa, a mi ko mi, kao i svi vi verovatno, verujete u nemoguce i pokusavate sve u nadi da ce biti bolje.. Tada je prestala sa tim..
Vraca se u detinjstvo, to sam primetila. Npr sestru i mene vise "ne dozivljava", za 2 najstarije unuke (5 i 3 god) kaze da su joj cerke. Prosli put kada sam bila, vodili smo svi zajedno decu u luna park, tada mi je rekla da se ona nikad nije vozala na auticima i da to zeli sada. Provozala sam je, bila je srecna kao malo dete..a meni se dusa pokidala.
I ja sam juce citala neki studiju ( skracena verzija) o Alchajmeru
Koliko sam ja razumela ona ( a ni sestra) i ne zive u istom mestu
Nisam ni ja zivela u istom mestu, ali sam odlazila na nedelju dana svakog meseca ili mesec i po dok je mama bila u domu. Inace smo i preko telefona vodile slicnu komunikaciju, kada je bila raspolozena. Zvala sam je bar tri puta dnevno. I da zive u istom mestu, moraju da organizuju 24h nadzor. I da uvedu rutinu. Bez toga ne vredi. Sto je vise dementan prepusten sebi, bice vise problema. Sto vise ima stvari oko sebe, bice problema. Sto je vise dezorjentisan u vremenu i prostoru, treba mu osoba koja ce ga uvoditi u rutinu i kontrolu.
