Деловање ВМРО у кумановској кази скопског санџака 1904/1905. године

[Casual Observer]

Деловање ВМРО у кумановској кази скопског санџака 1904/1905. године​

У раздобљу од 1903. до 1905. године у тадашњим такозваним румелијским вилајетима Европске Турске, у које је спадао и Косовски, спроводила се, ради сузбијања револуционарног врења међу тамошњим народима, међународна револуционарна акција на челу са генералним инспектором Хилми-пашом и уз помоћ руског и аустријског цивилног агента. Оружану акцију, вођену јужно од српске и бугарске границе још од 1896, закулисно је водила вазална Кнежевина Бугарска служећи се ВМРО (Внутрена македонска револуционарна организација). Акција је врхунац достигла у лето 1903. године Илинденским устанком. Пропашћу устанка настаје затишје од годину дана. У лето 1904. бугарска акција се наставља са циљем да се јужни делови Старе Србије по сваку цену бугаризују и припоје Бугарској. На основу српских, македонских и бугарских извора обрађена је делатност ВМРО на територији Кумановске казе Скопског санџака, дела Косовског вилајета. То деловање се одвијало у више праваца: убиствима истакнутих личности, нападима на села, преко школства и цркве.

Кључне речи: ВМРО, каза, вилајет, Куманово, деловање, убиства, школа, црква, учитељ, свештеник, Србија, Кокошиње, Дане Стојановић, Јован Алексић, Атанасије Ташко Петровић, Атанас Бабата



Милан Ж. Трајковић, Деловање ВМРО у кумановској кази скопског санџака 1904/1905. године, Универзитет у Нишу,, Филозофски факултет

УДК 325.83(497.11+497.17)’’19’’ 343.341(497.17)’’1904/1905’


https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/zbornici/2015/download/1366_95048bab0bd310feb50aac54f5fc0fe8

 

[Casual Observer]

Мицко Крстић (1855 — 13/16. октобар[1]1909), познат као Мицко Поречки (по области Пореч), је био српски четнички војвода у Старој Србији. По занату је био самарџија и једно време радио у Скопљу.

Српски херој, Војвода Мицко Крстић, Србин који је одбио да се изјасни као Бугарин због турског “помиловања” и због тога робијао четири године дуже. Хајдуци турски аман не траже!

Младост​

Мицко Крстић родио се у селу Латову у Рабетинској Реци. Његови преци су из села Требина у Поречу, области код данашњег Македонског Брода који је у 19. и првој половини 20. века снажно неговао српске традиције. Као дечак Мицко је отишао у Скопље да испече самарџијски занат. По повратку из Скопља затекао је стару обест албанског бега Џемаил Аге који му је понижавао и уцењивао оца.[2]

Добровољац и устаник​

Мицко је отишао у Србију која је те 1876. ушла у рат са Османским царством. У Српско-турском рату 1876—1878. учествовао као добровољац заједно са својим земљацима из Пореча, у чети командира Јунгића.[3] Због велике одважности произведен је за четовођу. Након рата пребацио се у Пореч и ту учествовао као четовођа заједно са Илијом Делијом, Стефом Петровићем, Ристом Костадиновићем у герилском рату 1880-1881. године познатом као Брсјачка буна. Тада је и извршио освету над Џемаил агом, што је забележено у народној песми Не седи Џемо распашан. Због зиме и потера Мицко је распустио чету 1882. и склонио се у Пореч у село Белицу. Турске потере су га ухватиле и одвеле у битољску тамницу где је „имао да одлежи“ 101. годину робије. Због свог отвореног српског декларисања био је жртва атентата у тамници, који је једва преживео. Након тога је ступио у преписку са српским конзулом у Битољу Милојком Веселиновићем који је настојао да га ослободи.

Године 1897. Бугарска је искористила Грчко-турски рат 1897. да издејствује амнестију за све Бугаре у турским тамницама. Мицко Крстић је одбио да искористи амнестију и да се изда за Бугарина, и остао је у тамници све до 1901. када је српски конзул коначно успео да га ослободи. Од 1901. до априла 1904. Мицко је живео у Битољу од скромне помоћи српског конзулата.[4][5]

Четовање​

Када је након Илинданског устанка појачан терор ВМРО-а а над Србима. Саватије Милошевић и Лазар Кујунџић су успели да га пребаце у Пореч где је организовао прву српску чету са десне стране Вардара. Уплашени култом Мицка као старог борца и омиљеног народног јунака, челници ВМРО су кренули у напад на Мицка октобра 1904. Чете Георги Сугарева, Петра Ацева и Дамјана Груева напале су га код села Слатина у Поречу. Мицко је издржао борбу и чак однео победу у којој је заробљен и ревизиони војвода ВМРОа Дамјан Груев.[6]Мицко је Груеву поклонио живот и пустио га под условом да више не напада Србе.[1]Груев је преко конзулата у Битољу и Скопљупребачен у Бугарску и није предат Турцима. Због старости Мицко је убрзо пребачен у Србију. Након Младотурске револуцијевратио се у Пореч. Турски циљ је био да обезглаве народ, па како им је Мицко Крстић био прва мета, убили су га га 13/16. октобра 1909. код села Ижишта у близини Кичева.[1][7][8]

 

[хан Ацо]

VMRO himna,tekst i muzika sa stvoreni u 1923 po nalogu VMRO od bugarskog pesnika,kompozitora i oficira Aleksandar Morfov

 

[Nenad1331]

Krsta Kumanovski je počinio neke od najtežih zločina nad srpskim stanovništvom tokom topličkog ustanka. On i njegova četa su spalili Lebane i kuće po par okolnih sela, a zatim su u Medveđi počinili masovno streljanje, tokom akcije čišćenja na Radan Planini počinili su par stotina ratnih zločina.

 

[Casual Observer]

Makedonski rad o zatočeništvu Dame Grueva posle boja sa Vojvodom Mickom. Malo isuviše patriotskog nabija.

VMRO himna,tekst i muzika sa stvoreni u 1923 po nalogu VMRO od bugarskog pesnika,kompozitora i oficira Aleksandar Morfov

“Da ognjem i mačem iskoreni Srbe”.

 

[Casual Observer]

Krsta Kumanovski je počinio neke od najtežih zločina nad srpskim stanovništvom tokom topličkog ustanka. On i njegova četa su spalili Lebane i kuće po par okolnih sela, a zatim su u Medveđi počinili masovno streljanje, tokom akcije čišćenja na Radan Planini počinili su par stotina ratnih zločina.

To je opštepoznato. Bilo je teških zločina i nad Srbima u Kumanovu, mnogo pre Drugog balkanskog rata.

 

[Casual Observer]

Др Душица Бојић, СрБи у Кумановском Срезу од прве половине XIX до Средине XX века (Сећања Михаила Милана Петровића):

https://imus.org.rs/wp-content/uploads/2020/03/Srbi-u-kumanovskom-srezu-Dušica-Bojić.pdf

 

[Старо Браничево]