Casual Observer

Legenda
Poruka
50.572

Деловање ВМРО у кумановској кази скопског санџака 1904/1905. године​


У раздобљу од 1903. до 1905. године у тадашњим такозваним румелијским вилајетима Европске Турске, у које је спадао и Косовски, спроводила се, ради сузбијања револуционарног врења међу тамошњим народима, међународна револуционарна акција на челу са генералним инспектором Хилми-пашом и уз помоћ руског и аустријског цивилног агента. Оружану акцију, вођену јужно од српске и бугарске границе још од 1896, закулисно је водила вазална Кнежевина Бугарска служећи се ВМРО (Внутрена македонска револуционарна организација). Акција је врхунац достигла у лето 1903. године Илинденским устанком. Пропашћу устанка настаје затишје од годину дана. У лето 1904. бугарска акција се наставља са циљем да се јужни делови Старе Србије по сваку цену бугаризују и припоје Бугарској. На основу српских, македонских и бугарских извора обрађена је делатност ВМРО на територији Кумановске казе Скопског санџака, дела Косовског вилајета. То деловање се одвијало у више праваца: убиствима истакнутих личности, нападима на села, преко школства и цркве.

Кључне речи: ВМРО, каза, вилајет, Куманово, деловање, убиства, школа, црква, учитељ, свештеник, Србија, Кокошиње, Дане Стојановић, Јован Алексић, Атанасије Ташко Петровић, Атанас Бабата



Милан Ж. Трајковић, Деловање ВМРО у кумановској кази скопског санџака 1904/1905. године, Универзитет у Нишу,, Филозофски факултет

УДК 325.83(497.11+497.17)’’19’’ 343.341(497.17)’’1904/1905’


https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/zbornici/2015/download/1366_95048bab0bd310feb50aac54f5fc0fe8
 

Prilozi

  • Milan_Trajkovic.pdf
    286,9 KB · Pregleda: 2
Poslednja izmena:
Мицко Крстић (1855 — 13/16. октобар[1]1909), познат као Мицко Поречки (по области Пореч), је био српски четнички војвода у Старој Србији. По занату је био самарџија и једно време радио у Скопљу.

979C7BF2-E5C4-45DA-AD07-D33F9575FB81.jpeg


Српски херој, Војвода Мицко Крстић, Србин који је одбио да се изјасни као Бугарин због турског “помиловања” и због тога робијао четири године дуже. Хајдуци турски аман не траже!

Младост​

Мицко Крстић родио се у селу Латову у Рабетинској Реци. Његови преци су из села Требина у Поречу, области код данашњег Македонског Брода који је у 19. и првој половини 20. века снажно неговао српске традиције. Као дечак Мицко је отишао у Скопље да испече самарџијски занат. По повратку из Скопља затекао је стару обест албанског бега Џемаил Аге који му је понижавао и уцењивао оца.[2]

Добровољац и устаник​

Мицко је отишао у Србију која је те 1876. ушла у рат са Османским царством. У Српско-турском рату 1876—1878. учествовао као добровољац заједно са својим земљацима из Пореча, у чети командира Јунгића.[3] Због велике одважности произведен је за четовођу. Након рата пребацио се у Пореч и ту учествовао као четовођа заједно са Илијом Делијом, Стефом Петровићем, Ристом Костадиновићем у герилском рату 1880-1881. године познатом као Брсјачка буна. Тада је и извршио освету над Џемаил агом, што је забележено у народној песми Не седи Џемо распашан. Због зиме и потера Мицко је распустио чету 1882. и склонио се у Пореч у село Белицу. Турске потере су га ухватиле и одвеле у битољску тамницу где је „имао да одлежи“ 101. годину робије. Због свог отвореног српског декларисања био је жртва атентата у тамници, који је једва преживео. Након тога је ступио у преписку са српским конзулом у Битољу Милојком Веселиновићем који је настојао да га ослободи.

Године 1897. Бугарска је искористила Грчко-турски рат 1897. да издејствује амнестију за све Бугаре у турским тамницама. Мицко Крстић је одбио да искористи амнестију и да се изда за Бугарина, и остао је у тамници све до 1901. када је српски конзул коначно успео да га ослободи. Од 1901. до априла 1904. Мицко је живео у Битољу од скромне помоћи српског конзулата.[4][5]

Четовање​

Када је након Илинданског устанка појачан терор ВМРО-а а над Србима. Саватије Милошевић и Лазар Кујунџић су успели да га пребаце у Пореч где је организовао прву српску чету са десне стране Вардара. Уплашени култом Мицка као старог борца и омиљеног народног јунака, челници ВМРО су кренули у напад на Мицка октобра 1904. Чете Георги Сугарева, Петра Ацева и Дамјана Груева напале су га код села Слатина у Поречу. Мицко је издржао борбу и чак однео победу у којој је заробљен и ревизиони војвода ВМРОа Дамјан Груев.[6]Мицко је Груеву поклонио живот и пустио га под условом да више не напада Србе.[1]Груев је преко конзулата у Битољу и Скопљупребачен у Бугарску и није предат Турцима. Због старости Мицко је убрзо пребачен у Србију. Након Младотурске револуцијевратио се у Пореч. Турски циљ је био да обезглаве народ, па како им је Мицко Крстић био прва мета, убили су га га 13/16. октобра 1909. код села Ижишта у близини Кичева.[1][7][8]
 
Poslednja izmena:
Krsta Kumanovski je počinio neke od najtežih zločina nad srpskim stanovništvom tokom topličkog ustanka. On i njegova četa su spalili Lebane i kuće po par okolnih sela, a zatim su u Medveđi počinili masovno streljanje, tokom akcije čišćenja na Radan Planini počinili su par stotina ratnih zločina.
 
Krsta Kumanovski je počinio neke od najtežih zločina nad srpskim stanovništvom tokom topličkog ustanka. On i njegova četa su spalili Lebane i kuće po par okolnih sela, a zatim su u Medveđi počinili masovno streljanje, tokom akcije čišćenja na Radan Planini počinili su par stotina ratnih zločina.
To je opštepoznato. Bilo je teških zločina i nad Srbima u Kumanovu, mnogo pre Drugog balkanskog rata.
 

Back
Top