Pa dobro, ako to znači da je sa tim konačno i završeno, onda super; to sam sve vreme i čekao.
Da, Aleksićevo viđenje je da je došlo do masovne slovenske kolonizacije Balkanskog poluostrva. On odbacuje modele minimalističke seobe, po analogiji anglosaksonskog naseljavanja Britanije i smatra da su se slovenska plemena, uključujući i Srbe, doselila u velikim brojevima. Čak govori i konkretno za Srbe da je to bilo jedno epsko putovanje ogromnog dela naroda, sa sve ženom i decom, preko 1000 kilometara.
Kaže da to naučno nije bilo dovedeno u pitanje (to uključuje i teze Đorđa Jankovića), a one koji su pokušali izvući nekakav kontinuitet stanovništva kritikuje, zato što tvrdi da se to odnosi isključivo za uzani urbani pojas u Dalmaciji (tj. misli na romansko stanovništvo u jadranskom primorju, na Vlahe tj. na Latine) i da su neki neopravdano pokušavali projektovati taj kontinuitet na područje čitave antičke Dalmacije.
Koje je tvoje mišljenje o tome?
Postavio sam isto pitanje na temi
Nacionalna arheologija. I ovde sam ga već postavio; odgovora i dalje nema.
Da, od koristi mu teze Đorđa Jankovića nisu bile. To je i sam kazao, potpuno otvoreno.
Сад ћу мало краће одговорити пошто ми се свидело нешто што је први пут поменуо овде на овом интервју али ми је намера да то мало боље документујем.
Квалитет дела "стпске земље пре Немањића од 7 - 10 века је на нивоу престижних светских студијија и дела на ту тему. Тако је прихваћено и оцењено као и методологија и ревизија археолошких налазишта и тумачења.
Конкретно јако је добро што је том делу историје посветио више пажње и прескочио клише од неколико страница што је била деценијска пракса мало Словени пуњење страница, референце на већ познната дела и цитате и 1 2 3 и Срби!
Тај клише је прескочио и покушао да да неко рационално и разумно решење проблема.
Он негде види удружено ову појаву као и сеобу елита и самог народа који се поделио.
Он инсистира на непрекидном континуитету племства од севера , Полабља до 10. века.
Дакле он издваја овај феномен као посебно нешто у историји не део једне устаљене праксе посматрања сеобе народа, минималистички, максимслистички већ бих ја овде рекао да говори о сеоби читавог протодржавног апарата са севера на Балкан.
Што би као такво имало смисла да се континуитет државе наставио у 7. веку уз признање ромејског цара.
Што би негде индиректно одговарало старијим закључцима швапске Сорабистике да на северу крајем 5. почетком 6. века Срби имају протодржаву на северу, класно издефинисану међутим положај сељака би био на граници са ропским односно отрочким статусом иако није био роб највећи терет је сносило сељачко становништво.
То би се негде природно прелило у Вишеславову крстионицу и све што следи вести из франачких анала.
Негде и потврду Порфирогенита и истицања права ромејског царства и цариградске патријаршије на провинцију Далмацију у односу на Рим и Салзбург преко Срба.
Са друге стране покушај Тибора Живковића на појашњењу Ферјанчића да је случајно изоставио Дукљане(заборавио да напише) већ да је свесно изоставио Дукљу која није био предмет спора нити зона до које је допирао Рим и Салзбург. Већ провинција Превалис која је под ромејском влашћу изван ових утицаја.
Он негде тумачи да у време Властимира пада Хум под франачку власт и Паганија.
Властимирову обнову хипотетичке власти и савезa са Травунијом.
У том погледу ако би тако разумели Порфирогентита који ромејску власт над Далмацијом темељи на световној власти Срба који су под византијском дозволом насељени у византијску зону интереса онда можемо разумети франачке анале зашто Србе зове НАЦИЈОМ који држи већи део Далмације. Не да би их увећао у односу на Германе и Франке које зове гентус већ да би исказао велики проблем за франачку интересну зону која види један војно и државно организовани етнос који има улогу византијског лимеса у Далмацији који световно никако не потпада под власт Рима јер би то био тада знатно лакши посао за Франке.
Међутим да би се такав лимес створио и функционисао као нека прокси одбрана Цариграда и његову зону интереса није могао бити скопљен 800. јер би се под Францима и Бугарима распао морао би трајати бар 200. година у континуитету уз присне савезничке односе са Цариградом.
Он види Србе овде дословно као федерате раније Готе или Франке који су први примери насељавања читавих етничких скупина на територију римског царства.
И тако би имало смисла посматрати и тако нешто би могло објаснити многе ствари.
Јасно ми је зашто не жели никакво шуровање са псеудонауком већ Вишеславову крстионицу доживљава као пораз наше науке.
Сад као човек од принципа, мисије и искуства зна како се то ради и како једино то може да се уради.
Друго Вишеславова крстионица није изузетак преузимања нечега од Ђорђа Јановића већ изузетак да је ико у српској науци уопште покушао да доведе крстионицу у везу са Србима а камоли да је још археолошки покуша сместити у манастир на Михољску превлаку то би био изузетак за читаву српску науку.
То што си ти рекао да би се неко вероватно сетио и да он није јако тешко да би се нашао предан теренац и ентузијаста који би висио на Михољкој превлаци и српском поморју и покушао нешто тако да докаже археолошким методама и да је познавао добро источне и предроманичке цркве то јако тешко да би се догодило да је сачекало данашња времена подсетио бих да је Јанковић добио забрану уласка у Хрватску и да би се у такве пројекте ретко ко усуђивао уопште и да помисли да уради па чак и Громиле небитно тотално да ли прихваћено научно и валидно али истраживање у раним условима на ратним теренима није баш у опису занимања археолога.
Други део који сам поставио на другој теми.
"Ustanovljena je arheološka veza u VII stoleću između Dunava u okolini Brze Palanke i oblasti Pljevlja.[2] To može značiti da su Srbi iz današnje severoistočne Srbije prešli u oblasti ondašnje provincije Dalmacije. To dalje ukazuje da bi podatak o prelasku Srba iz okoline Soluna na Dunav mogao biti tačan."
Према овом открићу не би требали бити скептични често неоправдано према Ђорђу Јанковићу јер откриће српских хумки код Љутића и Пљеваља припада Драгославу Срејовићу, Ђорђе Јанковић је овде у својству историчара на терену.
Даље је изјавио да пре тога није знао ништа о посебним погребним обичајима Срба у односу на остсле Словене већ је Србе посматрао пре тога као нешто што се издвојило касније из словенске масе.
Тако да поводом овог открића већ доста старог не би требали бити скептични јер откриће припада Драгославу Срејовићу.
Тако да није безначајно уопште.
