Dekart - Mislim dakle postojim

[ristob]

Grešiš dečko grešiš. Svest o tome da misliš dokazuje postojanje.
Bilo kakvo zapažanje dokazuje naše postojanje. A pošto svako zapažanje postaje sastavni deo naših mentalnih procesa to je dokaz našeg postojanja. To je ujedno i uslov i definicija postojanja.
Oziman je otišao malo predalekao u kritici ljudskog mišljenja polazeći od onoga sa čime se uglavnom sreće, pa ulazi u generalizaciju i podcenjivanje.
A da je Dekartova izreka stub filozofskog razumevanja je neosporno. Neoboriv stub. Sem ako ne promenimo definiciju postojanja u nešto drugo.
I jedna napomena za Dekartovu izreku. Sporno je da li Dekartova izreka važi i obrnuto. To jest - ne mislim, dakle ne postojim. Ovo se ne može površno ni potvrditi ni osporiti već se mora definisati.
I još jedna napomena - Ja ne mogu da ne postojim (užas od istine, ili je to nekome uteha). Ovo do nekle može biti odgovor. Ali svaki pojam mora biti definisan. Neke definicije pojmova se kose sa strogo filozofskim razmišljanjem iz praktičnih razloga, ali se onda mora biti svestan da se izlazi iz opsega čiste filozofije.
Ovo korišćenje pojmova suprotno od filozofskih stavova je neibežno i filozofi moraju to shvatiti i prihvatiti jer ljudi inače ne bi mogli jednostavno da komuniciraju.
Problem je što ta jednostavna vanfilozofska komunikacija se toliko ukoreni u čoveku da je shvata bukvalno, neosporno i prkosi zdravom razumu ne želeći da shvate da su istine u komunikaciji sa takvim pojmovima samo uslovne jer u njima ima dosta doga neizrečenog što se podrazumeva. A često se dešava da svako podrazumeva ono što on hoće i otuda puno dvosmislenosti i višesmislenosti u običnom govoru, pa i puno nerazumevanja i pogrešnog tumačenja onog drugog (pa onda svađa, batina, provociranja, demagogije, ubistava, ratova). I to sve zato što ljudi ne umeju da komuniciraju (hebo im pas mater).
Ali, ovo je već druga tema.

Dakle, grešiti je ljudski - ali je osećaj božanski. Možda ovo ne pripada ovde, ali verujte mi da je tako. A posle se kajte, važno da vam je bilo super.
Pa hebeš život ako nema onoga "SUPER" (makar na kratko). Samo nemo da se vatate heroina jer će kajanje i muka biti veća od zadovoljstva.
Grešite tako da kajanje ne usere previše ono zadovoljstvo. Mislim, hebeš ga ako je bilans negativan.

E, nije baš sve tako jednostavno. Nešto je emeotivno, nešto je genetski, a nešto je, možda, i transcedntno. Teke, niko ne zna ko mu glavu nosi.

 

[a_patrid]

Da bi se razumela Dekartova sintagma "Mislim - dakle jesam", trebalo bi se ukljuciti
u tok njegovih razmisljanja. Dekart pocinje svoja razmisljanja sa "univerzalnom" sumnjom...

Kartezije nije prvi mislilac koji je zagovarao razlicitost duse od tela. Smatrao je da se
ova distinkcija jos od antike propovedala i da se citava hriscanska tradicija zasniva na njoj.
I Dekart, po nekima prvi dosledni dualista, je smatrao da dusa i telo nisu samo razlicite,
nego i oprecne, iskljucujuce supstancije. Kod Dekarta se, za razliku od hriscanske i nekih
drugih teologija, nije radilo o mogucnosti da dusa nadzivi telo, vec o realnoj razlici koja medju
njima postoji.

Za samu dusu ili samo telo, akcidentalan je njihov spoj. Ma koliko za filozofe bio nesporan
kada je u pitanju ljudsko bice, nasem duhu zauvek ostaje nejasan i nerazgovetan.
Dekart na coveka nije gledao kao na supstanciju - za njega su ljudska dusa i ljudsko telo
ontoloski razliciti cak i onda kada cine spoj, i bio je saglasan sa obicnim svetom onda kada je
iskustvo prepoznao kao mesto spoznaje njihovog jedinstva. Slagao se sa tim da dusa pokrece telo
a da telo deluje na dusu.

Iako je imao ubedjenje da je razum svima dodeljen u podjednakoj meri, zahteve koje je imao na umu,
dok je "stvarao" "Meditacije", on nije namenio "slabim duhovima" koji stvari uzimaju zdravo za
gotovo, nego onima koji su skloni meditiranju, i imaju dovoljno volje da to meditiranje obave
"po redu" i "o istim stvarima" o kojima je meditirao i on.Dekart je insistirao na tome da predmetirajuci
sumnju, kao i samo meditiranje, treba doziveti... a ne sam citati o njegovom iskustvu koje je
stekao tokom vlastite metafizicke prakse. Kao i sam svet, ni meditiranje se ne moze razumeti ako
se u njemu ne uzme uloga, ako se u njemu ne ucestvuje.
...
Ja jesam, ja postojim, nuzno istinsko kad ga izgovorimo naglas ili u sebi.
Ma koliko ja sumnjao, ja moram da postojim: inace ne bih mogao da sumnjam.
U samom cinu sumnje se manifestuje moja egzistencija.
Mogu biti prevaren u pogledu egzistencije materijalnih stvari, mogu biti prevaren u pogledu todga
da li sanjam ili sam budan, mogu biti prevaren u pogledu matematickih i logickih principa,
ali ja ne mogu biti prevaren niti sumnjati u svoju sopstvenu egzistenciju. Ovo je privilegovana
istina i imuna je podjednako na prirodnu i hiperbolicnu sumnju.
...
Prema tome, Dekartova maskima je tvrdnja koja se (kako je uostalom i sam Dekart to hteo)
ne oslanja na logicki opravdanu dedukciju vec na intuiciju.

Cogito ergo sum.
Dubito ergo sum.

 

[JA KOJI JESAM]

Da bi se razumela Dekartova sintagma "Mislim - dakle jesam", trebalo bi se ukljuciti
u tok njegovih razmisljanja. Dekart pocinje svoja razmisljanja sa "univerzalnom" sumnjom...

Kartezije nije prvi mislilac koji je zagovarao razlicitost duse od tela. Smatrao je da se
ova distinkcija jos od antike propovedala i da se citava hriscanska tradicija zasniva na njoj.
I Dekart, po nekima prvi dosledni dualista, je smatrao da dusa i telo nisu samo razlicite,
nego i oprecne, iskljucujuce supstancije. Kod Dekarta se, za razliku od hriscanske i nekih
drugih teologija, nije radilo o mogucnosti da dusa nadzivi telo, vec o realnoj razlici koja medju
njima postoji.

Za samu dusu ili samo telo, akcidentalan je njihov spoj. Ma koliko za filozofe bio nesporan
kada je u pitanju ljudsko bice, nasem duhu zauvek ostaje nejasan i nerazgovetan.
Dekart na coveka nije gledao kao na supstanciju - za njega su ljudska dusa i ljudsko telo
ontoloski razliciti cak i onda kada cine spoj, i bio je saglasan sa obicnim svetom onda kada je
iskustvo prepoznao kao mesto spoznaje njihovog jedinstva. Slagao se sa tim da dusa pokrece telo
a da telo deluje na dusu.

Iako je imao ubedjenje da je razum svima dodeljen u podjednakoj meri, zahteve koje je imao na umu,
dok je "stvarao" "Meditacije", on nije namenio "slabim duhovima" koji stvari uzimaju zdravo za
gotovo, nego onima koji su skloni meditiranju, i imaju dovoljno volje da to meditiranje obave
"po redu" i "o istim stvarima" o kojima je meditirao i on.Dekart je insistirao na tome da predmetirajuci
sumnju, kao i samo meditiranje, treba doziveti... a ne sam citati o njegovom iskustvu koje je
stekao tokom vlastite metafizicke prakse. Kao i sam svet, ni meditiranje se ne moze razumeti ako
se u njemu ne uzme uloga, ako se u njemu ne ucestvuje.
...
Ja jesam, ja postojim, nuzno istinsko kad ga izgovorimo naglas ili u sebi.
Ma koliko ja sumnjao, ja moram da postojim: inace ne bih mogao da sumnjam.
U samom cinu sumnje se manifestuje moja egzistencija.
Mogu biti prevaren u pogledu egzistencije materijalnih stvari, mogu biti prevaren u pogledu todga
da li sanjam ili sam budan, mogu biti prevaren u pogledu matematickih i logickih principa,
ali ja ne mogu biti prevaren niti sumnjati u svoju sopstvenu egzistenciju. Ovo je privilegovana
istina i imuna je podjednako na prirodnu i hiperbolicnu sumnju.
...
Prema tome, Dekartova maskima je tvrdnja koja se (kako je uostalom i sam Dekart to hteo)
ne oslanja na logicki opravdanu dedukciju vec na intuiciju.

Cogito ergo sum.
Dubito ergo sum.

Bez obzira na to kako se mi postavili ili ne u jednom iskustvu, ta naša postavka ne određuje postojanje. Bez obzira da li mi postavili sumnju kao mehanizam ispitivanja svog postojanja...sumnja ne određuje postojanje. Proces kroz koji prolazimo dok POSTAJEMO određeno iskustvo ne odlučuje o postojanju. POSTOJANJE JESTE. Iz postojanja postaju iskustva Sebe. Misliti, stoga, i s tim zaključiti da misliti mora da znači i postojati je nedovoljno. To je dovoljno dobar zaključak samo za Biće identifikovano sa iskustvom kroz Raz-UM koji MISLI. U tom slučaju Biće KOJE JESMO (a) bivajući Iskustvo (Duša - Raz-UM - Tijelo) može da zaključi da ono tad, ali samo tad i kao takvo, dakle 'misleće' Biće, jeste ili postoji kao takvo. Misao pripada domenu iskustva te kao takva ne može da bude mjerilo postojanja. Misao je VIBRACIJA, dakle energija koja po Sebi ima određeno značenje. Međutim, samo postojanje NIJE kretanje, mada u Sebi ima i kretanje kao Znanje o Sebi iz kojega se STVARA 'kretanje' kao manifestacija tog Znanja o Sebi ili ENERGIJA...bez tog Znanja o Sebi (suštine) kretanje kao akcija ničim ne bi moglo da se osmisli. Stoga, MISAO, kao manifestacija kretanja Znanja o Sebi NE MOŽE da svjedoči o postojanju. Misao je prevedeni oblik Znanja o Sebi u svoju iskustvenu manifestaciju.

Ali ako idemo u banalnost izraza 'Mislim, dakle postojim', onda dakako, jasno je da samo ono što postoji može da misli...a šta se onda dešava pri NE-mišljenju...???

Postojanje ne zavisi od mišljenja. Naša Projekcija stvarnosti zavisi od mišljenja te bi ova tvrdnja mogla biti važeća samo u domenu našeg DIMENZIONALNOG postojanja.


A i kada kažemo 'dimenzionalno' ono instantno isključuje POSTOJANJE iz objašnjenja jer dimenzionalno se manifestuje u prostoru i vremenu, dok POSTOJANJE JESTE...besprostorno, bezvremeno. Kada govorimo o našem iskustvu moramo znati da smo tad već duboko ušli u domen POSTAJANJA. Svaki momenat koji doživljavamo je momenat koji traje, dakle POSTAJE...i prestaje da postaje... itd.

 

[JA KOJI JESAM]

Kartezije nije prvi mislilac koji je zagovarao razlicitost duse od tela. Smatrao je da se
ova distinkcija jos od antike propovedala i da se citava hriscanska tradicija zasniva na njoj.
I Dekart, po nekima prvi dosledni dualista, je smatrao da dusa i telo nisu samo razlicite,
nego i oprecne, iskljucujuce supstancije. Kod Dekarta se, za razliku od hriscanske i nekih
drugih teologija, nije radilo o mogucnosti da dusa nadzivi telo, vec o realnoj razlici koja medju
njima postoji.

Za samu dusu ili samo telo, akcidentalan je njihov spoj. Ma koliko za filozofe bio nesporan
kada je u pitanju ljudsko bice, nasem duhu zauvek ostaje nejasan i nerazgovetan.
Dekart na coveka nije gledao kao na supstanciju - za njega su ljudska dusa i ljudsko telo
ontoloski razliciti cak i onda kada cine spoj, i bio je saglasan sa obicnim svetom onda kada je
iskustvo prepoznao kao mesto spoznaje njihovog jedinstva. Slagao se sa tim da dusa pokrece telo
a da telo deluje na dusu.[/I]

Pošto smo se dotakli duše i tijela...dodajem par riječi.

Duša - Raz-UM - Tijelo...jeste mehanizam projekcije iskustva.

Dakle, niti jedno niti drugo niti treće ne može da se gleda isključivo odvojeno jedno od drugog, mada su različiti po svojimm ulogama i svojoj akciji u cjelokupnom mehanizmu Projekcije jednog Iskustva.

-Duša je inicijalni IZBOR Namjera za Iskustvom Sebe-Bića KOJE JESMO. (UMOM, duša biva pokrenuta u svoju manifestaciju, dakle Dva ili više Znanja o Sebi bivaju SINTETIKOVANA u Jedno, u 'Stvar po Sebi, odakle postaju ISKRA-Jedan, koja inicira Raz-UM u kretanje).

-Raz-UM je PROJEKTOR Namjera Bića KOJE JESMO, dakle Projektor duše. (Raz-UM analizira sintetikovana Znanja ('Stvari po Sebi) te iz njih stvara ŠIFRE-misli koje usmjerava prema čulima koja te šifre predstavljaju kao... 'čulnu' realnost... opet, Biću KOJE JESMO. ).

-Tijelo...je čulna projekcija percepcije Sebe, energetsko polje u kojemu su sadržane informacije-misli (sada ubjeđenja) koja se održavaju u životu Iskrom, dušom.
(Sve dotle dok je duša aktivna unutar tog procesa i tijelo će da bude 'živo' jer se ubjeđenja hrane njenom inicijalnom, pokretačkom energijom. Izlaskom duše iz tog mehanizma nestaje 'život' iz tijela jer se ubjeđenja o Sebi ne mogu održati u aktivnoj vibraciji samim Raz-UMom... te umiru, tj. vraćaju se u memoriju Raz-UMa, odakle eventualno ponovo iz tog statičkog stanja mogu da budu pozajmljnena, izabrana kao geni, u nekom novom Iskustvu Bića kroz dušu koja zahtijeva njihovo postojanje u osnovi svog namjerenog iskustva i stim budu inicirana u vibraciju po toj duši... problem nastaje kada ubjeđenja iskrive namjerenu vibraciju tj. frekvenciju duše...u tijelu tad nastaje HAOS ili bolest...)

 

[Osti]

Uništili ste ovako lepu Ozimanovu temu

 

[oziman]

Дакле, из уводног поста ове теме Ковиакс као и остали, могу видети какав то увид стоји иза чувене Декартове изреке а који је отворио врата идеализму. Декарт је попут Колумба открио "нови свет". Открио наш сопствени дух.

пс. А суштина те изреке као и суштина Декартове филозофије уопште може се заправо видети не у Медитацијама о првој филозофији већ из једног малог, скоро непознатог списа тј дијалога а који се зове "Истраживање истине природним светлом ума"

 

[coviax1]

Još u vreme bombardovanja od NATO alijanse,na zgradi pored Izvršnog Veća Vojvodine u Novom Sadu osvanuo grafit s natpisom:
"KOLUMBO EBEM TE RADOZNALA!"
Nije prefarban više od dve godine...

 

[oziman]

Još u vreme bombardovanja od NATO alijanse,na zgradi pored Izvršnog Veća Vojvodine u Novom Sadu osvanuo grafit s natpisom:
"KOLUMBO EBEM TE RADOZNALA!"
Nije prefarban više od dve godine...

Џаба је Декарт открио дух и начинио први корак у смеру идеализма.

Узалуд. Јер већина људи данас од Декартовог открића једино што знају јесте та чувена изрека "Мислим дакле постојим" при чему човек одмах замишља себе како мисли ... нешто слично овом.

И онда склања то на страну јер је, ето, разумео суштину Декартове мисли.

Не ради се о томе. Већ сам објаснио у уводном посту а подсетићу опет.

Оно што налазимо у себи и за шта једоино можемо са апсолутном сигурношћу тврдити да постоји ... није ништа из спољашњег света. То нема димензије, облик, ширину, висину , дужину. Ништа од тога. А једино то апсолутно постоји?

Шта то постоји.?

Епа, свако занеми пред тим питањем а у исто време наслућује у себи један нови свет...свет сопственог ДУХА.

 

[ristob]

Џаба је Декарт открио дух и начинио први корак у смеру идеализма.

Узалуд. Јер већина људи данас од Декартовог открића једино што знају јесте та чувена изрека "Мислим дакле постојим" при чему човек одмах замишља себе како мисли ... нешто слично овом.

И онда склања то на страну јер је, ето, разумео суштину Декартове мисли.

Не ради се о томе. Већ сам објаснио у уводном посту а подсетићу опет.

Оно што налазимо у себи и за шта једоино можемо са апсолутном сигурношћу тврдити да постоји ... није ништа из спољашњег света. То нема димензије, облик, ширину, висину , дужину. Ништа од тога. А једино то апсолутно постоји?

Шта то постоји.?

Епа, свако занеми пред тим питањем а у исто време наслућује у себи један нови свет...свет сопственог ДУХА.

Je li ti ovaj kip DUH?

 

[oziman]

Декарт је заправо највећи истраживач у историји. Он је открио "нови свет" свет сопственог људског духа! Нешто дотадашњем човечанаству непознато.
Додуше, мистици, како западани тако и на истоку, интуицијом су "ходали" по том свету али нису знали пут до њега. Нису умели објаснити осталима како доћи до тога.
Декарт је тај пут открио и објавио га свету. Он се саздржи у тој чувеној изреци "Мислим, дакле постојим". Њу знају сви , али мало је оних који исту и разумеју. Зато ћу опет поновити о чему се ту ради.

Оно што налазимо у себи и за шта једино, наглашавам ЈЕДИНО можемо са апсолутном сигурношћу тврдити да постоји ... није ништа из спољашњег света. То нема димензије, облик, ширину, висину , дужину. Ништа од тога. А једино то апсолутно постоји?

Шта то постоји.?

Епа, свако занеми пред тим питањем а у исто време наслућује у себи један нови свет...свет сопственог ДУХА. Нешто потпуно другачије од спољашњег света а једино апсолутно постојеће!

цитат из уводног поста

Ali sta je to Dekart otkrio.. sta je taj duh? Pa sledite njegovu metodu. Prosto istrazivanje u sta mozete biti sigurni? Krenite redom:
Da li mogu biti siguran da ovaj monitor postoji kada ga ne opazam? Odgvor.. ne!
Da li mogu biti siguran da osecaji boje, mirisa, ukusa, dodira.. postoje kada ih ne osecam ? Odgovor.. Ne.
Da li mogu biti siguran da ovo sto zovem telo..a sto je sastavljeno od osecaja, takodje postoji kada ga nisam svestan. Odgovor ..NE.

Znaci u nista od ovoga nisam siguran da postoji. ali gde je ono u sta jesam siguran apsolutno. Gde je onaj ko misli?

Eto, na ovaj nacin dosli smo do duha. Dosli smo do necega o cemu svako ima svoj subjektivni apsolutni dozivljaj postojanja , ali koga ne moze opaziti, saznati, osetiti, pokazati na njega. Nista ne moze od toga osim ustvrditi da to apsolutno postoji.
To je taj svet koji je Dekart otkrio. To je predmet istrazivanja idealisticke filozofije. Nesto sto ne mozemo opaziti , spoznati, osetiti ..a sto je JEDINO APSOLUTNO POSTOJECE ZA NAS..... Nas duh.

 

[oziman]

У постојање било чега спољашњег не можемо бити сигурни. Док то у шта можемо бити сигурни а што зовемо "дух" није спољашње, нити је било како опажљиво и сазнатљиво.

Примерима из уводног поста додаћу још један кога сам се сетио: Халуцинације. Код човека може доћи до стања где он види предмете у свој њиховој реалности. Он не може тада разликовати халуцинацију од стварног опажаја. Једино сазнање да ли и остали виде то што и он даће његовој визији атрибут реалности. Али, узимо да и ти остали халуцинирају, или да су чак и они сами халуцинације. Пред тиме реаланост опажајног света просто нестаје... не можемо дакле бити сигурни да реалност и њени предмети апсолутно постоје .

А опет, у свему томе можемо бити сигруни само у једно, да ми постојимо. При чему то ЈА није ништа опажљиво, сазнатљиво, а опет једино апсолутно постојеће.

 

[fisherman1]

Kako si uporan da nahraniš svoju introvertnu ažđaju...Ali neka-odlično je to da bi se ljudi okrenuli na pravi način naukama ,sigurni da su sve sumnje
u filozofsku neispravnost solispizma -tačne...
Naime,ova tema govori da je Dekart "otkrio duh".MOLIM? Ša ti je to ta reč DUH?
Otkrio je zapitanost o sopstvenom postojanju,a sve ostalo šta je izvodio iz toga su proizvoljne dedukcije zasnovane na netačnim ili neproverenim
aksiomima...
I ja baratam pojmom duh i duhovno,ali samo hipotetički i mistično...
Izreka :"Ja sam bog" je istog intenziteta i dometa kao i "ja sam duh",a to zaista ne znači nešto.Kako?
Evo kakoa bi o čemu bilo govorio-trebaju ti reči-govorne ili pisane,a da bi "znao" te reči,trebalo bi da njima "znaš" upoređivati
i funkcionalno inicirati određene misli ,koje opet potiču od senzorisanih osećaja...Kapito?
Ne možeš odjednom reči "Kontam,znači to sam ja..."Nema šanse...Moraš prvo da doživiš SVET da bi ga bistrio ! ! !
A šta je DOŽIVETI???DOSMRTITI? ? ? To ni svi Platoni,Dekarti,Šopenhaueri,Witgenštajni...ne mogu da ti objasne...
Možeš samo kao Kasteneda da citiraš Dona Huana...Da kao i ja ocrnjuješ slovima ekran,da sumnjaš na ovo i ono i da te
sumnje prepuštaš da posle i drugi bistre...

 

[oziman]

Naime,ova tema govori da je Dekart "otkrio duh".MOLIM? Ša ti je to ta reč DUH?

Управо је у томе поента. Јер та реч ДУХ не означава ништа што можемо опазити, сазнати или појмити интелектом ,на било који начин сазнати. Па опет, једино и само за ТО, можемо тврдити да апсолутно постоји.

У томе је Декартово откриће. До тада људи нису никада обратили пажњу на то. НА СВОЈ СОПСТВЕНИ ДУХ. А тако је и данас. Ето, ти и минутус који ме подстакао да оживим ову тему, питају се шта је тај дух и да ли он уопште постоији. Несвесни да управо то једино има уз себе атрибут апсолтуно постојећег.

I ja baratam pojmom duh i duhovno,ali samo hipotetički i mistično...

Зато што још увек никада ниси обратио пажњу на ТО. Зато што си потпуно занет сенкама на зиду Платонове пећине. Врати се на уводни пост и почни попут Декарта питати се у шта можеш бити апсолутно сигуран. И када одбациш све што можеш сазнати укључујући цео ткз. реални свет. Оно што ће остати као једино постојеће... јесте дух. То је тај дух кога ти тек требаш открити.

 

[fisherman1]

Управо је у томе поента. Јер та реч ДУХ не означава ништа што можемо опазити, сазнати или појмити интелектом ,на било који начин сазнати. Па опет, једино и само за ТО, можемо тврдити да апсолутно постоји.

У томе је Декартово откриће. .

Šefe-ono šta ne možeš saznati,a možeš o njemu laprdati? ? ?

 

[fisherman1]

Svakako uvažavam mistiku i misterije postojanja,ali da li je DUH odgovor na sva naša ontološka pitanja?
Bog ili Duh pitanje je sad? Ne-postoje hiljade modalnih odgovora na pitanja o bitku...Valja početi
s preispitivanjem atributa,a ja preporučujem i građenje novih jer s važećim baš se nismo ovajdili...
Kako bilo-Dekart je osvetlio samo jednu mogućnost!
A šta ako nije tako kako je Dekart rekao?
Skepticizam je uvek efikasan alat kad negde škripi...

 

[oziman]

Šefe-ono šta ne možeš saznati,a možeš o njemu laprdati? ? ?

Не могу ,јер као што рекох ради се о нечему што нема никаквих атрибута које би речи могле исказати. Нема ниједног, па опет, то је једино за шта смо апсолутно сигурни да постоји.
Сада се питаш "Шта је то?" Како то да ставим у епрувету и ретору?

Одговор је никако! Једино што можеш јесте да покушаш наћи у себи нешто за шта си апсолутно сигуран да постоји ...А када тако нешто пронађеш .... е то је оно што зовемо дух и што је Декарт открио и што је отворило пут идеалистичкој филозофији.

Ништа за сазнање а ипак оно у шта смо једино сигурни да апсолутно постоји.

 

[fisherman1]

Не могу ,јер као што рекох ради се о нечему што нема никаквих атрибута које би речи могле исказати. Нема ниједног, па опет, то је једино за шта смо апсолутно сигурни да постоји.
Сада се питаш "Шта је то?" Како то да ставим у епрувету и ретору?

Одговор је никако! Једино што можеш јесте да покушаш наћи у себи нешто за шта си апсолутно сигуран да постоји ...А када тако нешто пронађеш .... е то је оно што зовемо дух и што је Декарт открио и што је отворило пут идеалистичкој филозофији.

Ништа за сазнање а ипак оно у шта смо једино сигурни да апсолутно постоји.

Ne znaš,a siguran si da nešto postoji...Nešto čemu ne možeš prikačiti ni jedan atribut? Ima samo jedna reč koja
ogovara tvojoj potrebi,a ta je: "ništa"...
Međutim-bolje nemoj da se petljaš s njom-puna Laza tih koji su pokušali...
Ustvari,najviše duhova ima baš u Lazi-gužva...Ma krkljanac...

 

[OUTLET]

misao je brza od svetlosti, to mi je bio prvi kompleks

 

[123loncar]

... dobro Ozimane, zar nemaš utisak da je on čovečanstvu dao repernu tačku iz koje može da definiše višedimenzioni svet ( projektovan na gotovo beskonačan broj ravni >>n-1<< ) , gde svaka dimenzija kao slika na ravni daje mu spoznaju različitu od one koju mu daje slika na ravni koja je njoj paralelna ili kopatibilna ...a ako se ravni seku , imaš sasvim nove presečne spoznaje ... u jednoj presečnoj liniji mogu da se seku n-1 ravan ; ali to nije apsolutna istina , jer taj skup može da bude i projekcija na njemu paralelnoj ravni... dakle imaćeš N-1 spoznaju o sebi samome... ali sve one nestaju ; ne mogu da se projektuju f-1 puta ako razoriš telo... dakle, ako nemaš telo, nemaš ni misao njegovu o njemu samom ... pa ako nemaš materiju nemaš ni energiju ... a bez njih ma kakvu projekciju imao o njima ( dakle , ma kakvu repernu tačku izgradio da projektuješ svet iz koga sve sagledavaš kao projekcije na bilo kojoj n -toj ravni ) nećeš imati dušu ( ma šta pod tim smatrali u matrijalnom svetu )... a upozoreni ste da je duša svojstvo energentsko-matrijalno-biološke tvari ( a dovoljna su dva stanja da postoji treće )... a to znači da mi olako odvajamo takozvanu "dušu" od takozvanog tela ... to polazište je takozvana pomoćna ravan zarad još jedne slike koja je suštinski lažna ali kao takva udaljava nas od neznanja i približava istini .. on , Dekart je osmislio pomoćne ravni ... on je znao da projekcije na njima su falšne , ali su ikakvo saznanje od kojega treba krenuti -- dakle, to je odskočna daska iz neznanja i let u saznanje ( pitanje je gde subjekt doskače ) ... ako se izuzme religijski fantazam iz razmišljanja o ovome ; dakle , ako se pojam duše odbaci - onda postojanje možemo vezivati za ono što zovemo svesnost o sebi ( na čemu mnogi ovde insistiraju )... a ta svest o sebi samome postoji sve dok i postojimo u takozvanom matrijalnom obliku - "telu"...opet podvlačim šta god pod tim( matrijalnim mislili ) mislili ...

...nema onostranog u dekartovim postavkama ...a hvala mu za tu pamet , koja nam omogućuje da u svakom svetu slobodno uvedemo repernu tačku i oko nje izgradimo svet ravni - pa čak i svet pomoćnih ravni , zarad stvaranja spoznaja o njemu ( pa makar i falšnih )... a jedna velika pomoćna ravan koju koristi puk kao izvor svoje energije strplive trpeljivosti je ravan onostranog postojanja... samo onostrano postojanje potrebuje dušu ( brahmansku ; helenističku; jevrejsku - idealističku )... bez njega, duša kakvu je taj idealizam puka konstruiše nema svrhu ...dakle, bez tvog idealizma nema ni tvoje onostrane duše - zar ne !?

 

[oziman]

... dobro Ozimane, zar nemaš utisak da je on čovečanstvu dao repernu tačku iz koje može da definiše višedimenzioni svet ( projektovan na gotovo beskonačan broj ravni >>n-1<< ) , gde svaka dimenzija kao slika na ravni daje mu spoznaju različitu od one koju mu daje slika na ravni koja je njoj paralelna ili kopatibilna ...a ako se ravni seku , imaš sasvim nove presečne spoznaje ... u jednoj presečnoj liniji mogu da se seku n-1 ravan ; ali to nije

Декарт није човечанству дао никакву реперну тачку из које ћеш ти изводити те своје просторне координате. Декарт је управо склонио целу просторност уопште, са свим њеним тачкама , координатама и димензијама на страну... тј, у област релативног и за које не можемо бити сигурни да постоје.

Док оно за шта апсолутно и једино можемо бити сигурни да постоји, не познаје никакве тачке, линије, границе, димензије. Па шта је то?

Па то је оно што је Декарт открио а што и ти имаш шансу открити у себи ако се ратосиљаш те своје геометрије. Довољно је да почнеш тражити оно једино у шта можеш бити апсолутно сигуран да постоји.

Ти то очито још ниси пронашао. Него мислиш да је скуп секундарних и примарних квалитета ( који су сви редом субјективни) и које зовеш "реалан свет" оно што је апсолутно постојеће. Епа, није. А у томе је Декартова заслуга ....јер нам је то показао.

 

[gost 241814]

 

[oziman]

Пренећу овај разговор овде јер се тиче Декарта и његовог великог открића за које су сви чули а мало њих разумели:

teško je danas ući u trag šta je u svoje vreme Dekart podrazumevao pod pojmom misao?

Зашто би било тешко? Објаснио сам шта је Декарт и којим методом дошао до онога што скоро сви знају а мало ко разуме:"Мислим дакле постојим". Када чују тај израз многи одмах замишљају нечије замишљено тело и то је то. Док дубоко Декартово откриће духа , које је створило идеалистичку филозофију остаје непримећено.

I na kraju krajeva šta je sa današnjeg ugla posmatranja filozofije pa i drugih nauka misao i mišljenje. Kao i šta je svest, svesno i nesvesno, koje vrlo često spominješ?

Питаш шта је и ваљда очекујеш да ти неко покаже свест? И то сам објаснио у претходном посту. Свест је оно у шта једино можемо бити апсолутно сигурни да постоји а које не можемо опазити, мислити, појмити ни било који начин сазнањем. Само можемо тврдити да то апсолутно постоји.

Зар ти та чињеница није нимало изненађујућа?

Dа li je to stvarnost ili je to još jedna egoistička ljudska fikcija o procesima koji se dogadjaju samo u našem mozgu i nigde više?

А након што си рекао да све ти ово разумеш, истураш ништа дурго до мозак као деус екс махина... као најсировији реалиста.

То што су нама наметнули материјализам и реализам. То што је материјализам оно што се намеће уобичајеном мишљењу као истинито не значи да јесте. Доказано је да није.

Ето узми тај твој мозак који си избацио као деус екс. Мозак је скуп осећаја у свести и као такав не може бити оно што ће објашњавати свест или садржати свест у себи. Зашто? ....Па зато јер је део свести! Сви елементи онога што зовеемо мозак јесу субјективни или осећаји међу осећајима, део свести, и као такви не могу објашњавати осећаје или свест.

Зар та проста чињеница не може да се пробије кроз утувљене материјалистичке догме?
Буди ти заглибљен у те догме али пусти оне који мисле да се не сударају са твојим фрустрацијама овде које не потичу из разума него из дресуре,..из наметнутих догми.

 

[ristob]

Neki token me zaebava. Nikako da saznam šta je to.

 

[fisherman1]

Пренећу овај разговор овде јер се тиче Декарта и његовог великог открића за које су сви чули а мало њих разумели:



Зашто би било тешко? Објаснио сам шта је Декарт и којим методом дошао до онога што скоро сви знају а мало ко разуме:"Мислим дакле постојим". Када чују тај израз многи одмах замишљају нечије замишљено тело и то је то. Док дубоко Декартово откриће духа , које је створило идеалистичку филозофију остаје непримећено.



Питаш шта је и ваљда очекујеш да ти неко покаже свест? И то сам објаснио у претходном посту. Свест је оно у шта једино можемо бити апсолутно сигурни да постоји а које не можемо опазити, мислити, појмити ни било који начин сазнањем. Само можемо тврдити да то апсолутно постоји.

Зар ти та чињеница није нимало изненађујућа?



А након што си рекао да све ти ово разумеш, истураш ништа дурго до мозак као деус екс махина... као најсировији реалиста.

То што су нама наметнули материјализам и реализам. То што је материјализам оно што се намеће уобичајеном мишљењу као истинито не значи да јесте. Доказано је да није.

Ето узми тај твој мозак који си избацио као деус екс. Мозак је скуп осећаја у свести и као такав не може бити оно што ће објашњавати свест или садржати свест у себи. Зашто? ....Па зато јер је део свести! Сви елементи онога што зовеемо мозак јесу субјективни или осећаји међу осећајима, део свести, и као такви не могу објашњавати осећаје или свест.

Зар та проста чињеница не може да се пробије кроз утувљене материјалистичке догме?
Буди ти заглибљен у те догме али пусти оне који мисле да се не сударају са твојим фрустрацијама овде које не потичу из разума него из дресуре,..из наметнутих догми.

Mislim da si savršeno svestan da ti se taj tvoj duh nalazi u glavi i to u čeonom delu kad misliš intenzivno i pokušavaš da dokučiš te je skoro
fizički osećaj misli prisutan,Osečaš te misli i oko temena kao osećaj...
Dupetom ne mislimo-definitivno...Ili ipak...?
Ne smatram ovo nikakvim dokazom-svet misli je veoma interesantan i ovako i onako...Da li materijalan ili nematerijalan-kakve
to i sa čime ima veze...
Pa ima...Ima s ljudskom animalnom filozofijom ! ! !
Naime:ljudfi su se "uzvisili" u duhovno razmišljanje a "glupsoni" to nikad ne mogu shvatiti...Nije nego...
Jednostavno me je takva glupost uvek nasmejavala-kao kad odem u zoo i gledam majmuna koji kao puši nezapaljenu
cigaretu...Jadan...
Pa ,jadna je filozofija koja uporno negira materiju i uzvisuje duh...A nema pojma ni o jednom ni o drugom već samo
premeće silu atributa kao đubre vilama ili kao Hegel zahvatajući s tog đubrišta jezika po tri četiri komada (atributa) pa ih
spajajući pravi još veću gomilu đubreta...Filozofi pomalo i liče na te što premeću đubre (jezika)...
A šta znamo o materiji i šta znamo o duhu???
Ono šta "znamo"su samo komparativna znanja i to posredstvom relativnih repernih uporišta...
Do sada se duvovnim putem objašnjavalo materijalno-atributi materijalnog su, navodno,duhovne pojave...Istina je da atributi
nisu ni duhovni ni materijalni već samo sve složeniji sistemi što se više zadire u mikrokosmos ! ! DO STRUNA! ! !
Po svemu sudeći-imamo samo sisteme-skupove-sistema i tek to ćemo moći zvati duhovnim! Materijalno na najnižem nivou...
Mada-još uvek nemamo pojma s čime zaista imamo posla...Fizički znamo da trijada kvarkova za "razdruživanje treba
energiju ravnu onoj koju potroši osrednji grad od pola miliona stanovnika za jedan dan ! ! ! Da se rasturi jedan proton (milijarditi
delić vrha igle!)...KOJA JE TO ENERGIJA U GRAMU MATERIJE ...Kakvi duhovi bokte...

 

[fisherman1]

Ne postoji 'objektivna' stvarnost. Objektivna stvarnost je pokušaj Subjekta da uveliča ispravnost svojih stvorenih teorija o stvarnosti postojanja prenoseći 'tobož' širinu svog posmatranja sa Subjekta na cjelinu objekata, uključujući u tu cjelinu sada i Sebe. Ali to je nemoguće učiniti. To je uistinu ILUZIJA objektiviteta u pravom smislu riječi. Iluzija je jer jedan Subjekat uvijek ostaje Subjekat, te i njegova stvarnost ma kako formulisana i 'široka' ostaje SUBJEKTIVNA.

Sve o čemu se govori u ovakvim tekstovima je priča o opisima stvarnosti ! ! ! O atributima te stvarnosti jer misli su tragovi
tih atributa...Pričamo o tragovima...
Niko s tragovima misli ne vaspitava i ne uči decu...
Mališa-ovo je zvečka,(a ne misao o zvečki)!