Dekart - Mislim dakle postojim

fisherman1:
Mislim da si savršeno svestan da ti se taj tvoj duh nalazi u glavi i to u čeonom delu kad misliš intenzivno i pokušavaš da dokučiš te je skoro
fizički osećaj misli prisutan,Osečaš te misli i oko temena kao osećaj...
Dupetom ne mislimo-definitivno...Ili ipak...?:mrgreen:
Ne smatram ovo nikakvim dokazom-svet misli je veoma interesantan i ovako i onako...Da li materijalan ili nematerijalan-kakve
to i sa čime ima veze...
Pa ima...Ima s ljudskom animalnom filozofijom ! ! !
Naime:ljudfi su se "uzvisili" u duhovno razmišljanje a "glupsoni" to nikad ne mogu shvatiti...Nije nego...:hahaha:
Jednostavno me je takva glupost uvek nasmejavala-kao kad odem u zoo i gledam majmuna koji kao puši nezapaljenu
cigaretu...:mrgreen:Jadan...
Pa ,jadna je filozofija koja uporno negira materiju i uzvisuje duh...A nema pojma ni o jednom ni o drugom već samo
premeće silu atributa kao đubre vilama ili kao Hegel zahvatajući s tog đubrišta jezika po tri četiri komada (atributa) pa ih
spajajući pravi još veću gomilu đubreta...Filozofi pomalo i liče na te što premeću đubre (jezika)...:(
A šta znamo o materiji i šta znamo o duhu???
Ono šta "znamo"su samo komparativna znanja i to posredstvom relativnih repernih uporišta...
Do sada se duvovnim putem objašnjavalo materijalno-atributi materijalnog su, navodno,duhovne pojave...Istina je da atributi
nisu ni duhovni ni materijalni već samo sve složeniji sistemi što se više zadire u mikrokosmos ! ! DO STRUNA! ! !
Po svemu sudeći-imamo samo sisteme-skupove-sistema i tek to ćemo moći zvati duhovnim! Materijalno na najnižem nivou...
Mada-još uvek nemamo pojma s čime zaista imamo posla...Fizički znamo da trijada kvarkova za "razdruživanje treba
energiju ravnu onoj koju potroši osrednji grad od pola miliona stanovnika za jedan dan ! ! ! Da se rasturi jedan proton (milijarditi
delić vrha igle!)...KOJA JE TO ENERGIJA U GRAMU MATERIJE ...Kakvi duhovi bokte...
Kliknite za proširenje...
Nijesi ti to dobro pokapiro. Treba tu i-hi-hi mnogo više energije! Toliko je nema u čitavom Mliječnom putu.
 
"Mislim da si savršeno svestan da ti se taj tvoj duh nalazi u glavi i to u čeonom delu kad misliš intenzivno i pokušavaš da dokučiš te je skoro
fizički osećaj misli prisutan,Osečaš te misli i oko temena kao osećaj...
Dupetom ne mislimo-definitivno...Ili ipak...?"

...nema materije , nema misli - nema uma , nema duhovnosti - nema duše... ovo ljudi jednostavno ne prihvataju / ne žele/ neće i to svoje polazište pretvaraju u moćno manipulativno oružje protivu sebe samih ... ovde mislim na one za koje može da se kaže da su saznajno iznad svetine/rulje ... rulja je sva u tome - gezistencija duha izvan materije i onostrani svet ... oni su tako programirani i nemogu od toga nikud ( isto kao zupčanik - može funkcionisati samo u jednom sistemu ili biti izvan njega kao otpad mrtav )...
..dakle, uzaldna su nastojanja da se promene shvatanja i promišljanja njihova --- taman posla da je sve u večnom nastajanju i nestajanju bez onostranog ..

...daleko je značajnija ova konstatacija Fishermanova : "Dupetom ne mislimo-definitivno...Ili ipak...?" ... ili za mene je prostor u kome će se s'vremenom ustanoviti da svaka čestica ( ma kako je mi dimenzionisali ) ima svoj svet misli koji je kompatibilan sa višim sistemom /sistemima koje gradi ... dakle, dupe misli...onog trenutka kad dupe prestane da misli , napušta svoju svrsishodnost i višem sistemu otkazuje svoju saradnju / kompatibilnost ... tad njegovi elementi serijski uključuju smrt prekidače u ćelijama koje grade ...pošto telo gubi vitalnu funkciju prihvata ovaj proces ( neposlušnosti / nekompatibilnosti ) i nastaje metastaza... razgrađuje se telo / nestaje u obliku elementarnih čestica... dakle, svet elementarnih čestica ima svoj svet misli i svoju volju - a samim tim i moći kreiranja ...ovo je zadatak koji će nauka uskoro da razreši i razjasni čovečanstvu ...
 
"Nase misli" isuvise su nejasan pojam da bi coveku razjasnili sustinu Dekartovog otkrica kojim se ovde bavimo. Zato i iza te izreke ,koja se lako pamti i koja je opste poznata, nema i tog nazovimo ga "otkrovenja duha" koji je doziveo Dekart i koje je pokusao da nam prenese.

Kada kazes "nase misli" iza tog pojma mnogi verovatno zamisljaju sebe ili svoje telo kako misli. Drugi mozda zamisljaju neku scenu koju su doziveli i koje se secaju. Neki mozda resvaju u sebi matematicki zadatak ... ili eto "misle". Pod "samo nase misli postoje" znaci podrazumevaju , telo, razne slike, brojeve, opazaje..sve osim onoga sto bi trebalo a to je DUH koji nema nijedan od tih atributa i koji se ne opaza i ne oseca i samim tim on nije ni predmet misljenja. Ovde se ukazuje na samo misljenje , na nesto imanentno... poznato jedino neposrednom iskustvu ali i pored toga..pored sve neopisivosti, nematerjalnosti, neopazljivosti opet je TO za svakog ono NAJREALNIJE u cije postojanje jedino moze biti apsoltno siguran.
Mozda je ceo ovaj opazajni svet oko mene iluzija.Mozda ti kojoj ovo pisem ne postojis .Mozda si ti kreacija mog uma..bas kao lik iz sna. Ja to ne znam!
Ne znam ni da li je ovo moje telo takodje lik iz sna. Kada sanjam takodje imam telo u snu a koje ne postoji.To mozda vazi i za ovo telo "na javi".. ja to ne znam..ne mogu biti siguran. Ali sam u jedno 100% siguran..a to je je da ja ili taj koji nije siguran postoji.. A ko je taj.. Sta je TO? .E tu dolazimo do neposrednog iskustva ili do DUHA kao supstancije.

Нема познатије изреке у филозофији од ове Декартове "Мислим дакле постојим" и она то свакако заслужује али је друга ствар што се она олако узима и погрешно схвата, па многи када је чују а који су заробљни у материјализам ето одмах замишљају себе тј. своје тело, како мисли и онда "контемплирају"над том сликом.

Мислити није слика човека који мисли...


mislilac.jpg


Тако нечега нема напољу. Мишљење није предмет ..оно није ствар материјализма већ непосредног искуства

Управо је и то величина Декартовог отрића који је после хиљада година заробљености западног човека у материјализму открио истом нови свет.. и тај свет је једино доступан непосредном искуству који се не може опазити, видети, мислити ...а за кога, што је најинтересантије, ЈЕДИНО можемо устврдити да апсолутно постоји.

Па шта је то опет ће питати неко?

Ништа што можеш показати или видети, осетити..доживети. НИШТА!

А опет то је једино за шта свако за себе може рећи попут Декарта да једино апсолутно постоји .
 
oziman:
"Nase misli" isuvise su nejasan pojam da bi coveku razjasnili sustinu Dekartovog otkrica kojim se ovde bavimo. Zato i iza te izreke ,koja se lako pamti i koja je opste poznata, nema i tog nazovimo ga "otkrovenja duha" koji je doziveo Dekart i koje je pokusao da nam prenese.

Kada kazes "nase misli" iza tog pojma mnogi verovatno zamisljaju sebe ili svoje telo kako misli. Drugi mozda zamisljaju neku scenu koju su doziveli i koje se secaju. Neki mozda resvaju u sebi matematicki zadatak ... ili eto "misle". Pod "samo nase misli postoje" znaci podrazumevaju , telo, razne slike, brojeve, opazaje..sve osim onoga sto bi trebalo a to je DUH koji nema nijedan od tih atributa i koji se ne opaza i ne oseca i samim tim on nije ni predmet misljenja. Ovde se ukazuje na samo misljenje , na nesto imanentno... poznato jedino neposrednom iskustvu ali i pored toga..pored sve neopisivosti, nematerjalnosti, neopazljivosti opet je TO za svakog ono NAJREALNIJE u cije postojanje jedino moze biti apsoltno siguran.
Mozda je ceo ovaj opazajni svet oko mene iluzija.Mozda ti kojoj ovo pisem ne postojis .Mozda si ti kreacija mog uma..bas kao lik iz sna. Ja to ne znam!
Ne znam ni da li je ovo moje telo takodje lik iz sna. Kada sanjam takodje imam telo u snu a koje ne postoji.To mozda vazi i za ovo telo "na javi".. ja to ne znam..ne mogu biti siguran. Ali sam u jedno 100% siguran..a to je je da ja ili taj koji nije siguran postoji.. A ko je taj.. Sta je TO? .E tu dolazimo do neposrednog iskustva ili do DUHA kao supstancije.

Нема познатије изреке у филозофији од ове Декартове "Мислим дакле постојим" и она то свакако заслужује али је друга ствар што се она олако узима и погрешно схвата, па многи када је чују а који су заробљни у материјализам ето одмах замишљају себе тј. своје тело, како мисли и онда "контемплирају"над том сликом.

Мислити није слика човека који мисли...


mislilac.jpg


Тако нечега нема напољу. Мишљење није предмет ..оно није ствар материјализма већ непосредног искуства

Управо је и то величина Декартовог отрића који је после хиљада година заробљености западног човека у материјализму открио истом нови свет.. и тај свет је једино доступан непосредном искуству који се не може опазити, видети, мислити ...а за кога, што је најинтересантије, ЈЕДИНО можемо устврдити да апсолутно постоји.

Па шта је то опет ће питати неко?

Ништа што можеш показати или видети, осетити..доживети. НИШТА!

А опет то је једино за шта свако за себе може рећи попут Декарта да једино апсолутно постоји .
Kliknite za proširenje...

Jos si davno rekao fishermanu da i naucnik polazi od intuicije ali odmah to pretvara u objekat...
 
fisherman1:
Ne znaš,a siguran si da nešto postoji...Nešto čemu ne možeš prikačiti ni jedan atribut? Ima samo jedna reč koja
ogovara tvojoj potrebi,a ta je: "ništa"...:mrgreen:
Međutim-bolje nemoj da se petljaš s njom-puna Laza tih koji su pokušali...:mrgreen::hahaha:
Ustvari,najviše duhova ima baš u Lazi-gužva...Ma krkljanac...:rotf:
Kliknite za proširenje...

Fascinantno mi je kako se odmah prelazi na predstavu, onaj koji misli se po pravilu preskace, odnosno "onaj" se zamenjuje sa slikom tela sto daje utisak i to prividno da nista bitno nije propusteno. Zasto je to tako? Zasto to Dragoljub previdja? Zasto logiku primenjuje i na transcedentno? Zasto nulu stavlja na lanac brojeva?
 
мислим да сам наишла на једну библијску референцу која одговара овој теми, мада у различитим преводима је различито формулисана:

PROVERBS 23:7

For as he thinks in his heart, so is he
King James 2000 Bible

For as he thinketh within himself, so is he
American Standard Version

For as he thinks in his soul, so is he
Jubilee Bible 2000
 
Problem kojie se nameće jeste da se misao smatra apsolutnim dokazom našeg postojanja, a misao to nije i ne moože biti.

Misao postaje tek transformacijom Znanja-o-Sebi, prvo u vibraciju (sa nepogrešivom frekvencijom), moglo bi se reći u 'stvar po sebi' a tek onda, opažanjem u svoju razumsku vrijednost ili pojam.
'Mislim, dakle postojim', bila bi apsolutna istina bića identifikovanog sa RAZUMOM. Razum bez misli ne postoji, ne funkcioniše. Dekartova izreka nije sveobuhvatna iako u momentu mišljenja biće svakako može da zaključi da ono, dok misli, sigurno i postoji. Ali svaki onaj koji je iskusio povratak apsolutu ili pak samom univerzumu ZNA da razumom tamo nije mogao doseći i da u tim aspektima postojanja NEMA misli... a ipak, postojanje je jasnije biću (Sebi) nego ikada.
 
JA KOJI JESAM:
Problem kojie se nameće jeste da se misao smatra apsolutnim dokazom našeg postojanja, a misao to nije i ne moože biti.

Misao postaje tek transformacijom Znanja-o-Sebi, prvo u vibraciju (sa nepogrešivom frekvencijom), moglo bi se reći u 'stvar po sebi' a tek onda, opažanjem u svoju razumsku vrijednost ili pojam.
'Mislim, dakle postojim', bila bi apsolutna istina bića identifikovanog sa RAZUMOM. Razum bez misli ne postoji, ne funkcioniše. Dekartova izreka nije sveobuhvatna iako u momentu mišljenja biće svakako može da zaključi da ono, dok misli, sigurno i postoji. Ali svaki onaj koji je iskusio povratak apsolutu ili pak samom univerzumu ZNA da razumom tamo nije mogao doseći i da u tim aspektima postojanja NEMA misli... a ipak, postojanje je jasnije biću (Sebi) nego ikada.
Kliknite za proširenje...

Dakle, Dekart po tebi nije bio u pravu?
Znači, ako misliš, to nije dokaz da postojiš? A da nije poštar...?
 
,,Овде се крије дубоки недостатак новоевропске филозофије. На примеру фашизма то се уочава ухипертрофираном облику. А све је почело тако безазлено! Декарт је тражио апсолутне истине у оквирима разума, без присуства Бога. И изнедрио мисао
«мислим, дакле, постојим». То је једино у шта се не можесумњати. Све остало, цео свет око нас може бити илузија. Ми просто верујемо да није илузија. Верујемо својимчулима и мозгу. Верујемо да ће информацију, која је на пример примљена оком и пренета у виду импулса крознервна влакна до главног дела мозга, наш мозак правилно дешифровати у облику ликова. Мозак гради ликове изимпулса које ми називамо околним светом и реалношћу. Читав свет није ништа више од отиска у нашој свести.Да ли је мозак правилно дешифровао ове импулсе, не можемо поуздано знати. Ми верујемо у то, али та вера сезаснива на нашој жељи да верујемо. Ми желимо да верујемо да све око нас одговара лику кога гради мозак. Шта је у суштини свет, ми то не знамо. И не можемо знати, јер немамо могућност да на други начин добијемоинформацију о свету, осим преко наших посредника тј. преко пет наших чула чије сигнале дешифрује наш мозак.

Обратите пажњу: ако нервне завршетке ока, уха, језика итд. повежемо са супер рачунаром који ће производити исте такве импулсе као што су импулси које ови органи добијају од околног света, наш мозак ће бити 100 %преварен. Он ће добијене импулсе препознати као реалност. Он нема ни једну једину шансу да разликује виртуелну реалност коју је сачинио суперрачунар, од реалне реалности (ако нам је она уопште доступна).

У светим списима се недвосмислено каже:«Не љубите свијета ни онога што је у свијету. Ако неко љубисвијет, љубави Очеве нема у њему» (1 Јов. 2:15).
Зато што живот и свет који нас окружује не представљаистинску реалност у чије постојање се не би могло сумњати. То је предмет вере. Права реалност ће бити потом,када се игра заврши. Када се рачунар поквари или искључи. При таквом схватању, смрт не представља зло. То је буђење из сна и почетак правог живота. Какав ће он бити, зависи од тога какав је био привремени земаљски живот.

Такво схватање света је постојало пре Декарта. Људи су били склони да више верују Откровењу, него својим чулима. Ослонац, на основу кога је грађен поглед на свет, нису била чула, већ вера. Онда се појавио Декарт ипоставио метафизичку тачку ослонца ван вере. Ослањајући се на ту тачку, градио се принципијелно нов погледна свет. Ми немамо могућности да ту тему овде у потпуности разматрамо, због њене сложености. Сажето речено, Декартову мисао је наставио Ниче, а реализовао Хитлер. Испоставило се да се над децом може вршити мучење јер Бога нема, а ти си надчовек за кога не постоје ограничења нити препреке за реализацију своје воље ижеља. Ако хоћеш — чини. Реализуј своју вољу или умри. Звучи сурово? Да сурово и опасно. Иза овога стоји некаква сатанска енергија, која примамљује својим необузданим одбијањем сваке врсте граница, ауторитета и закона."

Из књиге ,,Пројекат Русија"
 
dulesrbenda:
,,Овде се крије дубоки недостатак новоевропске филозофије. На примеру фашизма то се уочава ухипертрофираном облику. А све је почело тако безазлено! Декарт је тражио апсолутне истине у оквирима разума, без присуства Бога. И изнедрио мисао
«мислим, дакле, постојим». То је једино у шта се не можесумњати. Све остало, цео свет око нас може бити илузија. Ми просто верујемо да није илузија. Верујемо својимчулима и мозгу. Верујемо да ће информацију, која је на пример примљена оком и пренета у виду импулса крознервна влакна до главног дела мозга, наш мозак правилно дешифровати у облику ликова. Мозак гради ликове изимпулса које ми називамо околним светом и реалношћу. Читав свет није ништа више од отиска у нашој свести.Да ли је мозак правилно дешифровао ове импулсе, не можемо поуздано знати. Ми верујемо у то, али та вера сезаснива на нашој жељи да верујемо. Ми желимо да верујемо да све око нас одговара лику кога гради мозак. Шта је у суштини свет, ми то не знамо. И не можемо знати, јер немамо могућност да на други начин добијемоинформацију о свету, осим преко наших посредника тј. преко пет наших чула чије сигнале дешифрује наш мозак.

Обратите пажњу: ако нервне завршетке ока, уха, језика итд. повежемо са супер рачунаром који ће производити исте такве импулсе као што су импулси које ови органи добијају од околног света, наш мозак ће бити 100 %преварен. Он ће добијене импулсе препознати као реалност. Он нема ни једну једину шансу да разликује виртуелну реалност коју је сачинио суперрачунар, од реалне реалности (ако нам је она уопште доступна).

У светим списима се недвосмислено каже:«Не љубите свијета ни онога што је у свијету. Ако неко љубисвијет, љубави Очеве нема у њему» (1 Јов. 2:15).
Зато што живот и свет који нас окружује не представљаистинску реалност у чије постојање се не би могло сумњати. То је предмет вере. Права реалност ће бити потом,када се игра заврши. Када се рачунар поквари или искључи. При таквом схватању, смрт не представља зло. То је буђење из сна и почетак правог живота. Какав ће он бити, зависи од тога какав је био привремени земаљски живот.

Такво схватање света је постојало пре Декарта. Људи су били склони да више верују Откровењу, него својим чулима. Ослонац, на основу кога је грађен поглед на свет, нису била чула, већ вера. Онда се појавио Декарт ипоставио метафизичку тачку ослонца ван вере. Ослањајући се на ту тачку, градио се принципијелно нов погледна свет. Ми немамо могућности да ту тему овде у потпуности разматрамо, због њене сложености. Сажето речено, Декартову мисао је наставио Ниче, а реализовао Хитлер. Испоставило се да се над децом може вршити мучење јер Бога нема, а ти си надчовек за кога не постоје ограничења нити препреке за реализацију своје воље ижеља. Ако хоћеш — чини. Реализуј своју вољу или умри. Звучи сурово? Да сурово и опасно. Иза овога стоји некаква сатанска енергија, која примамљује својим необузданим одбијањем сваке врсте граница, ауторитета и закона."

Из књиге ,,Пројекат Русија"
Kliknite za proširenje...

Upravo ta cula ti daju iluziju koja nije istinska stvarnost. Da li iluzija postoji? Da ali kako postoji? Na koji nacin? Ako si nesto nazvao iluzijom to ne znaci da ne postoji vec da se radi o varci koja ne iscrpljuje istinsku stvarnost. Sledeci tvoj crkveni metod po kome je Bog istinska stvarnost ta navodna tvorevina mora biti automatski iluzija. I u cemu je tu problem? Ocigledno to nasilno matematicko razdvajanje Boga. Vi jednostavno necete ili ne mozete da shvatite da je Bog ono sto je u tebi a ne neka izolovana licnost, negde spolja. Vi ne znate sta je svet oko nas ali mi znamo jer filosofija nije vera, granica saznanja ide mnogo dalje nego sto mislite. Pitate se o egzistenciji Boga posmatrajuci svet oko sebe a ne vidite da je Bog upravo onaj koji je to pitanje postavio i pritom ne mislim na ego niti na telo niti na individuu vec upravo na ono sto govori Dekart. Ko je onaj koji misli? Vama je to poznato kao "ja sam onaj koji jesam" al aj sad to predstavite svojoj svesti. Ne mozete a istu tu supstancu naci ce svako u sebi. Upravo zato sto nema nikakve podele kako to hriscanstvo zamislja. Nema mene kao znatizeljnog mislioca pa onog koji jeste izolovanog od mog sopstva i to na nacin dva objekta. Nego je onaj koji jeste upravo ja kao i svako drugo ja, duhovno je nedeljivo a kao religiozni ljudi to je prvo sto bi trebali da znate a ne da projektujete materijalni oblik na nesto sto je potpuno iracionalno. Simbol...da simbol ali onda to i shvatite kao simbol jer to je upravo i ono sto ateiste iritira, sto osecaju apsurdnost Boga Oca na nebu i onda se priklanjaju glupim naucnim teorijama misleci da su dosli do neke istine...upravo jer ih iritira ta vasa predstava Boga jer metaforicki govoreci "sa one druge strane" nema nicega sto bi nazvali Bog koji nesto voli, zeli, kaze, sve je to svojstveno samo coveku. Radi se o projekciji, a to sto se negira takva jedna predstava ne znaci automatski i nepostojanje duha. Ono sto je tu sporno jeste ta rec "Bog" koja unosi individualnost u sam pojam duha. Zaboravljate da se individualnost treba prevazici a ne sam duh obojiti svom snagom individualnoscu. Otud i svi oni silni paradoksi u crkvi tipa "zasto Bog dopusta zlo ako je dobar" isl...Mi to ne razumemo, pa naravno da ne razumete jer ste citav duhovni svet obojili realizmom. Zamisljanje Boga i Sotone su materijalni oblici koje ste pokupili iz opazajnog sveta a ne duhovnost. Sam duh je nepojmljiv stoga ta nastojanja da se izvlace logicki zakljucci ne piju vodu. To su samo mitoloske slike koje ukazuju na transcedenciju a ne verni opis egzistencije Boga kako ga vi zamisljate. Jer Bog se uzima cak i u crkvi na vrlo uproscen nacin, na nacin egzistencije objekta...ne, duhovna egzistencija ne podrazumeva niti postojanje u smislu postojanja nekog opazaja niti nepostojanje u celini i to je prva stvar koju morate da naucite i ateisti i teisti pre nego sto pocnete sa prepucavanjem a za to vam je potrebno znanje a ne vera.

Dakle ovde umesto "bez prisustva Boga" mozes slobodno staviti bez prisustva sebe jer radi se o istom...sebe, sopstvo, ja koji jesam. Ako vam je tako nepojmljiva sustina Boga nema potrebe da ga kitite ko novogodisnju jelku raznim atributima. Kazes "bez Boga", bez cega?
 
Poslednja izmena:
muzjak:
Dakle, Dekart po tebi nije bio u pravu?
Znači, ako misliš, to nije dokaz da postojiš? A da nije poštar...?
Kliknite za proširenje...

Izdvajam citat iz mog prethodnog komentara:

* 'Mislim, dakle postojim', bila bi apsolutna istina bića identifikovanog sa RAZUMOM. Razum bez misli ne postoji, ne funkcioniše. Dekartova izreka nije sveobuhvatna iako u momentu mišljenja biće svakako može da zaključi da ono, dok misli, sigurno i postoji. Ali svaki onaj koji je iskusio povratak apsolutu ili pak samom univerzumu ZNA da razumom tamo nije mogao doseći i da u tim aspektima postojanja NEMA misli... a ipak, postojanje je jasnije biću (Sebi) nego ikada.

Šta ovdje nije jasno?

Postojanje, Biće, ne zavisi od misli, jer i bez misli biće ZNA da ono postoji, da jeste, više no ikad. Razum bez misli prestaje da postoji, pažnja bića se dakle postavlja izvan razuma, te se postojanje više ne može potvrditi mišlju već neposrednim Znanjem-o-Sebi. Stoga, da ponovim još jednom: 'Mislim, dakle postojim', bila bi apsolutna istina bića identifikovanog sa RAZUMOM. Ovim zaključkom se potvrđuje 'postojanje U RAZUMU', ništa više.
 
znatizeljni mislilac:
Upravo ta cula ti daju iluziju koja nije istinska stvarnost. Da li iluzija postoji? Da ali kako postoji? Na koji nacin? Ako si nesto nazvao iluzijom to ne znaci da ne postoji vec da se radi o varci koja ne iscrpljuje istinsku stvarnost. Sledeci tvoj crkveni metod po kome je Bog istinska stvarnost ta navodna tvorevina mora biti automatski iluzija. I u cemu je tu problem? Ocigledno to nasilno matematicko razdvajanje Boga. Vi jednostavno necete ili ne mozete da shvatite da je Bog ono sto je u tebi a ne neka izolovana licnost, negde spolja. Vi ne znate sta je svet oko nas ali mi znamo jer filosofija nije vera, granica saznanja ide mnogo dalje nego sto mislite. Pitate se o egzistenciji Boga posmatrajuci svet oko sebe a ne vidite da je Bog upravo onaj koji je to pitanje postavio i pritom ne mislim na ego niti na telo niti na individuu vec upravo na ono sto govori Dekart. Ko je onaj koji misli? Vama je to poznato kao "ja sam onaj koji jesam" al aj sad to predstavite svojoj svesti. Ne mozete a istu tu supstancu naci ce svako u sebi. Upravo zato sto nema nikakve podele kako to hriscanstvo zamislja. Nema mene kao znatizeljnog mislioca pa onog koji jeste izolovanog od mog sopstva i to na nacin dva objekta. Nego je onaj koji jeste upravo ja kao i svako drugo ja, duhovno je nedeljivo a kao religiozni ljudi to je prvo sto bi trebali da znate a ne da projektujete materijalni oblik na nesto sto je potpuno iracionalno. Simbol...da simbol ali onda to i shvatite kao simbol jer to je upravo i ono sto ateiste iritira, sto osecaju apsurdnost Boga Oca na nebu i onda se priklanjaju glupim naucnim teorijama misleci da su dosli do neke istine...upravo jer ih iritira ta vasa predstava Boga jer metaforicki govoreci "sa one druge strane" nema nicega sto bi nazvali Bog koji nesto voli, zeli, kaze, sve je to svojstveno samo coveku. Radi se o projekciji, a to sto se negira takva jedna predstava ne znaci automatski i nepostojanje duha. Ono sto je tu sporno jeste ta rec "Bog" koja unosi individualnost u sam pojam duha. Zaboravljate da se individualnost treba prevazici a ne sam duh obojiti svom snagom individualnoscu. Otud i svi oni silni paradoksi u crkvi tipa "zasto Bog dopusta zlo ako je dobar" isl...Mi to ne razumemo, pa naravno da ne razumete jer ste citav duhovni svet obojili realizmom. Zamisljanje Boga i Sotone su materijalni oblici koje ste pokupili iz opazajnog sveta a ne duhovnost. Sam duh je nepojmljiv stoga ta nastojanja da se izvlace logicki zakljucci ne piju vodu. To su samo mitoloske slike koje ukazuju na transcedenciju a ne verni opis egzistencije Boga kako ga vi zamisljate. Jer Bog se uzima cak i u crkvi na vrlo uproscen nacin, na nacin egzistencije objekta...ne, duhovna egzistencija ne podrazumeva niti postojanje u smislu postojanja nekog opazaja niti nepostojanje u celini i to je prva stvar koju morate da naucite i ateisti i teisti pre nego sto pocnete sa prepucavanjem a za to vam je potrebno znanje a ne vera.

Dakle ovde umesto "bez prisustva Boga" mozes slobodno staviti bez prisustva sebe jer radi se o istom...sebe, sopstvo, ja koji jesam. Ako vam je tako nepojmljiva sustina Boga nema potrebe da ga kitite ko novogodisnju jelku raznim atributima. Kazes "bez Boga", bez cega?
Kliknite za proširenje...

Izvlačim samo ono što sam naglasio iz teksta: 'Sam duh je nepojmljiv'

Ni ovo nije istina. Istina je da je duh nepojmljiv onoj jedinki koja nije doživljela povratak Sebi-duhu. Sam pojam 'duh', onome koji je doživio Sebe duhom, uvijek i nepogrešivo ukazuje na ono-što-duh-po-Sebi-jeste, dok onome koji Sebe-duh nije doživio neposredno, taj pojam jedino i izričito ukazuje na sebe-pojam.
 
JA KOJI JESAM:
Izvlačim samo ono što sam naglasio iz teksta: 'Sam duh je nepojmljiv'

Ni ovo nije istina. Istina je da je duh nepojmljiv onoj jedinki koja nije doživljela povratak Sebi-duhu. Sam pojam 'duh', onome koji je doživio Sebe duhom, uvijek i nepogrešivo ukazuje na ono-što-duh-po-Sebi-jeste, dok onome koji Sebe-duh nije doživio neposredno, taj pojam jedino i izričito ukazuje na sebe-pojam.
Kliknite za proširenje...

Nepojmljiv u smislu da se ne moze racionalno objasniti, da ne moze da se poveze analogno sa nekim predmetom koji dosezemo saznanjem.
 
znatizeljni mislilac:
Nepojmljiv u smislu da se ne moze racionalno objasniti, da ne moze da se poveze analogno sa nekim predmetom koji dosezemo saznanjem.
Kliknite za proširenje...
Kasteneda duh veoma plastično opisuje,a takođe i variorse (letače),a ja s moje strane
imam neka sećanja koja se tome ne protive...Mada nemam iskustvo susreta s variorsima,
ostale mi slutnje i zabrinutost da do susreta ne dođe...Ta osećanja su drukčija od svakodnevnih
i više su egzistencijalna...
O ovome sam nekoliko puta pisao što govori da je zlonamerno podmetanje da su pozitivisti
materijalisti...
Istina je ,međutim da sam skeptičan i prema mojim sečanjima,ali i prema senzacijama,kao i
idejama koje smatram detinjastim pokušajima...
Ali to nije dovoljno čak niodbacivanje imaginacija...
 
muzjak:
Dovoljno je samo ovo da pokaže apsurdnost izjave.
Znati, a ne misliti?!
Ako je tebi samome to jasno, onda svaka čast.
Kliknite za proširenje...

Apsurdno bi bilo da ja NE ZNAM o čemu govorim a kažem ti da ZNAM.

Znanje-o-postojanju se ne odražava u misli već u DUHU. Taj DUH jeste SVIJEST. Čovjek je postajuće iskustvo samog postojanja, bića-koje-jesmo, te stoga 'čovjek' nije DUH samog postojanja već je čovjek iskustvo čiji odraz se reflektuje prema biću-koje-jesmo kao Duh, odraz tog trenutnog stanja, kao SVJESNOST. Svjesnost je dakle odraz stanja koji se reflektuje prema Sebi-postojanju, a SVIJEST je odraz samog postojanja ili SEBE-apsoluta, od Sebe ka Sebi. I u jednom i u drugom slučaju ono što se u tom odrazu nalazi jeste Znanje-o-Sebi ili pak Znanje-o-stanju u kojem zadržavaš svoju pažnju. O tom Znanju ja govorim. DUH ili Duh je, dakle refleksija određene cjeline na koju usmjeravaš svu svoju pažnju.

Znati, a ne misliti?!
Znati je dakle potvrda postojanja nečega na čemu je tvoja pažnja, pažnja bića (u cjelosti), usmjerena. Znati, to dakle nije svojstvo koje zavisi isključivo od mišljenja, mada kada biće postane mislilac (a mislilac se postaje poistovjećenjem sa razumom), Znati tad postane svojstvo 'mislioca'. I u jednom i u drugom slučaju to je svojstvo bića-koje-jesmo a ne svojstvo njegove kreacije, čovjeka recimo. 'Čovjek' NE ZNA, čovjek je iskustvo s kojim se biće poistovijetilo, koje se doživljava upravo Sobom (kroz taj odraz), kroz Duh koji je čisto Znanje-o-postajućem-Sebi, čovjeku.
 
Poslednja izmena:
JA KOJI JESAM:
Apsurdno bi bilo da ja NE ZNAM o čemu govorim a kažem ti da ZNAM.

Znanje-o-postojanju se ne odražava u misli već u DUHU. Taj DUH jeste SVIJEST. Čovjek je postajuće iskustvo samog postojanja, bića-koje-jesmo, te stoga 'čovjek' nije DUH samog postojanja već je čovjek iskustvo čiji odraz se reflektuje prema biću-koje-jesmo kao Duh, odraz tog trenutnog stanja, kao SVJESNOST. Svjesnost je dakle odraz stanja koji se reflektuje prema Sebi-postojanju, a SVIJEST je odraz samog postojanja ili SEBE-apsoluta, od Sebe ka Sebi. I u jednom i u drugom slučaju ono što se u tom odrazu nalazi jeste Znanje-o-Sebi ili pak Znanje-o-stanju u kojem zadržavaš svoju pažnju. O tom Znanju ja govorim. DUH ili Duh je, dakle refleksija određene cjeline na koju usmjeravaš svu svoju pažnju.

Znati, a ne misliti?!
Znati je dakle potvrda postojanja nečega na čemu je tvoja pažnja, pažnja bića (u cjelosti), usmjerena. Znati, to dakle nije svojstvo koje zavisi isključivo od mišljenja, mada kada biće postane mislilac (a mislilac se postaje poistovjećenjem sa razumom), Znati tad postane svojstvo 'mislioca'. I u jednom i u drugom slučaju to je svojstvo bića-koje-jesmo a ne svojstvo njegove kreacije, čovjeka recimo. 'Čovjek' NE ZNA, čovjek je iskustvo s kojim se biće poistovijetilo, koje se doživljava upravo Sobom (kroz taj odraz), kroz Duh koji je čisto Znanje-o-postajućem-Sebi, čovjeku.
Kliknite za proširenje...

@TI KOJI JESI "..čisto Znanje-o-postajućem-Sebi, čovjeku,,," Hvala Ti, ŠTO JESI, i BUDI sa nama zauvek :) :cmok2:
 
Dragoljub69:
Jedan mali problem-šta sam mislio dok nisam još postojao?
Kliknite za proširenje...

Nikada nije bilo da nisi postojao. Ti JESI postojanje, zato je moguće da se, između ostalog, doživljavaš i 'Dragoljubom' koji misli. Kada se oslobodiš 'Dragoljubovog razuma' oslobodit' ćeš se i Dragoljuba i njegovih misli. Oslobodit' ćeš se svega što je u Svjesnosti koju si Sebi stvarao tokom projekcije 'Dragoljuba', i ako još uz to uspiješ da se oslobodiš i projekcije u cjelosti, otkrit' ćeš Sebi SEBE-KOJI-JESI ... postojanje-Biće.

- - - - - - - - - -

Tol:
@TI KOJI JESI "..čisto Znanje-o-postajućem-Sebi, čovjeku,,," Hvala Ti, ŠTO JESI, i BUDI sa nama zauvek :) :cmok2:
Kliknite za proširenje...

Tol ... :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top