Пренећу овај разговор овде јер се тиче Декарта и његовог великог открића за које су сви чули а мало њих разумели:
Зашто би било тешко? Објаснио сам шта је Декарт и којим методом дошао до онога што скоро сви знају а мало ко разуме:"Мислим дакле постојим". Када чују тај израз многи одмах замишљају нечије замишљено тело и то је то. Док дубоко Декартово откриће духа , које је створило идеалистичку филозофију остаје непримећено.
Питаш шта је и ваљда очекујеш да ти неко покаже свест? И то сам објаснио у претходном посту. Свест је оно у шта једино можемо бити апсолутно сигурни да постоји а које не можемо опазити, мислити, појмити ни било који начин сазнањем. Само можемо тврдити да то апсолутно постоји.
Зар ти та чињеница није нимало изненађујућа?
А након што си рекао да све ти ово разумеш, истураш ништа дурго до мозак као деус екс махина... као најсировији реалиста.
То што су нама наметнули материјализам и реализам. То што је материјализам оно што се намеће уобичајеном мишљењу као истинито не значи да јесте. Доказано је да није.
Ето узми тај твој мозак који си избацио као деус екс. Мозак је скуп осећаја у свести и као такав не може бити оно што ће објашњавати свест или садржати свест у себи. Зашто? ....Па зато јер је део свести! Сви елементи онога што зовеемо мозак јесу субјективни или осећаји међу осећајима, део свести, и као такви не могу објашњавати осећаје или свест.
Зар та проста чињеница не може да се пробије кроз утувљене материјалистичке догме?
Буди ти заглибљен у те догме али пусти оне који мисле да се не сударају са твојим фрустрацијама овде које не потичу из разума него из дресуре,..из наметнутих догми.