BANGG
Ali sta pojam - Misliti vama uopste predstavlja,da li su to reci koje u mislima koristimo ili je to nas pogled na svet iz koga izdvajamo ideje. Jedno ima posla sa RazUmom a drugo prethodi istom jer ga uoblicuje u ono kako ce sež ispoljiti. Dakle da cujem ?
Sam pojam «misliti» podrazumeva sposobnost našeg svesnog Jastva da se «seti» i postane ponovo svesno svega što je ranije na bilo koji način opazilo, doživelo, osetilo i zapamtilo.
Ako pod mislima smatrate reci koje mislimo onda uopste nije tacan iskaz ili je delimicno tacan.
Reči su simboli za fizičke i psihičke procese, objekte, pojave, događaje, doživljaje, i druge pojmove i ako tačno znamo šta svaka reč simoliše, tada je taj iskaz za nas tačan. A za nekog drugog ne mora da bude, jer te reči koje smo izrekli za nekog drugog mogu da simbolišu nešto drugo od onoga što za nas simbolišu. Na primer, ako ti zgovaraš neke reči koje simbolišu neke apstraktne, psihičke pojmove, kao na primer, «um», «razum», «svest», «apsolut», «duša», «bog» itd. i pomoću njih nekome želiš da iskažeš ono što za tebe te reči simbolišu, tada je sigurno da za nekog drugog taj tvoj iskaz neće imati isto značenje kao što za tebe ima, jer kada su u pitanju apstraktne reči i pojmovi, tada one redovno za druge ljude znače nešto drugo, nego što znače za tebe.
Ali ima jedno pravilo pomoću kojega se ovi nesporazumi mogu izbeći, pomoću kojega može da se postigne da sve apstraktne reči i pojmovi koje ljudi izgovaraju znače isto. To se pravilo temelji na činjenici da se svet i stvarnost kojom smo kruženi, sastoji iz dve vrste procesa – fizičkih i psihičkih – i da se nutrini u svakog fizičkog procesa odvija njemu odgovarajući psihički proces. Ovo se u nauci već zna, da svaka psihička promena u našem telu, na primer ima za svoju posledicu fizičku, odnosno, hemisku promenu. Grub primer je osećanje gladi koji se kao psihički proces se uvek istovremeno manifestuje kao prazan želudac u vidu fizičkog procesa. I to osećanje gladi će uvek da bude uzrokom punjenja želuca hranom u vidu fizičkig procesa. Da bi sada to punjenje želuca kao fizički proces, uzrokovao psihički proces osećanje sitosti, koje će sada da bude uzrokom prestanka fizičkog procesa punjenja želuca hranom i početak fizičkog procesa pražnjenja želuca. Koji će na kraju, kada se želudac isprazni ponovo uzrokovati psihički proces osećanja gladi, da bi glad ponovo uzrokovala punjenje želuca hranom, kao fizički proces. I to se tako ponavlja unedogled. Po istom principu i naša pluća dišu i srce kuca. Po istom principu se ponavljaju sve fizičke i psihičke radnje pomoću kojih se tokom celog života naše telo samoodržava.
Ovo saznanje se koristi u u psihilogiji i psihijatriji prilikom lećenja nekih psihičkih poremećeja i tegoba, gde se zna da su te tegobe uvek posledica hemijskih promena u organizmu ili mozgu, kada neki psiholozi i psihijatri (zaboravio sam kako se oni zovu, valjda, bihejvioristi), stoje na stanovištu da te tegobe treba lečiti lekovima, tj, hemijom koja će popraviti hemisko stanje u telu i mozgu, što će za svoju posledicu imati popravak psihičkog stanja. A neki drugi psiholozi i psihijatri, Frojdovci, opet misle da će se psihičko stanje pacijenta lakše popraviti uz pomoć psihoanalize, pa kad se na taj način popravi psihičko stanje, istovremeno će se popraviti i fizičko i hemijsko stanje tela. Ovo je svakako jedan od dokaza da su fizičko i psihičko samo dva različita ugla posmatranja jedne i site prirodnne pojave, tj. da su svest i materija jedna i ista pojava. Ovih dokaza u nauci, posebno u fizici, ima još mnogo.
Kako nam ovo saznanje može pomoći da svi ljudi, kada su u pitanju reči kao simboli pomoću kojih označavamo psihičke pojave i procese, koji se ne mogu opaziti čulno, razumevaju isto?
Može nam pomoći tako što ćemo prilikom definicije tih apstraktnih, čulno neopažljivih, psihičkih pojava i pojmova uvek naglasiti koji čulno opažljivi fizički procesi stoje nasuprot njih. To podrazumeva da mi prilikom sporazumevanja rečima, kada god izgovorimo ili čujemo neku reč koja simboliše neku psihičku, apstraktnu, čulno neupažljivu pojavu i proces, da bi je ispravno razumeli, uvek je moramo povezati sa onom čulno opažljivom, fizičkom pojavom i procesom koja je identična sa tom apstraktnom, psihičkom. Tako na primer, kada izgovorimo apstraktne reči kao što su «um», «svest», «razum», «apsolut», «bitak», «bog», «jastvo» itd. uvek moramo znati da su sve te reči sinonimi jer simbolišu jedanu i istu fizičku pojavu i proces i da iza svih tih reči stoji jedan i isti pojam. To je tvar od koje je ceo svemir napravljen, koja je jedina koja postoji, i da su sve te apstraktne reči nastale tako što su ih smislili različiti ljudi (filozofi) za nešto za šta su smatrali da je najbitnije na svetu, oko čega se sve u svemiru vrti, a nisu uspeli da shvate i objasne šta bi to moglo da bude.
Kada je u pitanju čovek i kad govorimo o na primer o čeovekovoj «svesti», «umu», «razumu», «duši» i «jastvu», kao subjektivnim i apstraktnim pojmovima, tada treba da znamo da to nisu različiti entiteti i oblici postojanja u ljudskom telu, već samo različite reči iza kojih stoji jedan i isti fizički entitet i oblik, a to je jedno određeno elektromagnetno polje koje obuhvata i prožima ljudski organizam, pomoću kojega rade nervni sistem i mozak (na identičan način na koji rade naši kompjuteri pomoću električne energije) i koje tako informatički povezuje sve delove tela u kompaktnu živuću celinu. To elektromagnetno polje igra ulogu i čovekove svesti, i jastva i uma i razuma i duše ljudskog tela. Ono je to koje u telu i misli i umuje i razumeva i opaža, i pamti i koje je svesno svega toga što opaža, oseća, pamti, misli i razumeva. I ako svi ovo znamo, nikada se neće desiti kada koristimo sve ove apstraktne reči i pojmove da se ne razumemo i ne znamo o čemu ko i šta govori.
Sada na primer na ovom forumu svi se koristimo sa tim apstraktnim rečima i pojmovima i za svakoga te reči i pojmovi znače nešto drugo i zato niko nije u stanju da razume ko šta i o čemu ovde priča. Najbolji primer su postovi našeg umetnika, slikara i vajara Sime sa pseudonimom «JA KOJI JESAM» koji se ovim apstraktnim pojmovima frlja kako mu se prohte, tako da ni sam bog ne bi mogao da ga razume. Sve upravo zato što ne postoji mogućnost iskustvenog proveravanja svega onoga o čemu on priča, zato jer kada govori o apstraktnim, psihičkim pojavama i procesima, on ne objašnjava koje fizičke, čulno opažljive pojave i procesi iza toga stoje. Posebno je neshvatljiv zato što on svaki apstraktni i nerazumljivi pojam pokušava da objasni drugim isto takvim apstraktnim i nerazumljivim pojmovima, tako da se stiče utisak da ni samoga sebe ne arzume, a kamo li da ga neko drugi razume.
Slično se dešava i u nauci. Fizičari na primer znaju da je sve u svemiru kretanje i znaju da je kretanje kao fizička pojava i proces «SAMOKRETZANJE», a pojma nemaju, jer ne znaju koja psihička sila stoji u nutrini svakog oblika kretanja i igra ulogu uzroka svakog kretanja. To i jeste razlog što fizčari još uvek nisu u stanju da do kraja objasne materiju. Isto kao što ni teolozi nisu u stanju da objasne boga. I to je razlog što niko nikoga na ovom svetu još uvek ne može do kraja da razume. Bez povezivanja fizičkog i psihičkog niko na svetu ni samoga sebe neće moći do kraja da razume. Sve sami genij do genija, a niko ni o čemu pjma nema.
Tako da na kraju možemo da zaključimo da uzrok našeg teškog sporazumevanja nisu reči, već neznanje pojmova koje obeležavamo rečima. Nepotpuna definicija pojava i procesa koje poimamo i obeležavamo rečima.
)
