Dekart - Mislim dakle postojim

[phobos and deimos]

Ni ja...Savršeno sam svestan sebe I veoma dobro poznajem sebe kao subjekat! Oš ti ga opišem,tu himeru duhovnu?
(Pivkani se računjaju ili ne?)

Naravno. Mi pri cistoj svesti i zdravoj pameti koji ne idemo dalje od pivkana znamo da to poznanje nema veze sa tom naivnom korelacijom.

 

[phobos and deimos]

Треба размишљати о себи, pа и о другима , на овај начин:

1) Индивидуа која је ево у простору јесте нечији објекат, слика у нечијој свести. То је дакле постојање за тог другог као његова представа.

2) Осим тога, та индивидуа има и постојање за себе самог, када није слика наспрам иједног субјекта и то управо као тај субјект.

На тај начин усмерићемо пажњу са свог опростореног, објективисаног ЈА, ка оном правом метафизичком ЈА.

Међутим , таква контемплација може се одржати само неколико тренутака. Као да постоје механизми који одмах враћају човека са таквих мисли о себи, усмеравајући га ка мислима о себи као индивидуи у простору, Дакле, као објекту, у овом случају објекту самом себи, уместо као субјекту наспрам кога је тај, и сви други објекти.

Pazi lebati sta sve ti naprica o subjektu.
Hvala sto si dokazao spoznatljivost subjekta i u kakve sve zablude moze da uranja.
Hvala jos jednom.

 

[phobos and deimos]

"Telo bez duse je les, dusa bez tela je utvara"

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM:

Aha... a GDJE je Svest?
Kako uopšte i možeš reći GDJE(?) za Svijest?

Nebitno kakav je odgovori Simo dao na pitanje "gde je svest" i ja želim da dam odgovor, zato jer je to direktno u vezi sa postavljenom temom "Dekart - mislim dakle postojim". Inače nas je Oziman sa svojim "sličicama" mnogo udaljio od teme, pa da pokušamo ponovo da se vratimo na nju.

Krećem od moje definicije svesti koja glasi da je svest ono što postoji samo po sebi, kao svoj uzrok i posledica, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

Iz ove definicije je veoma lako izvesti zaključak da se svest nalazi svugde gde god ima fizičkih i psihičkih radnji. Svest je suština svake fizičke i psihičke radnje jer radnje ne mogu postojati, ni vršiti same sebe, bez vršioca koji ima sposobnost radnje da vrši. To podrazumeva da se ni jedna fizička i psihička radnja ne može odvojiti od svesti kao svog vršioca, kao na primer što se kretač ne može odvojiti od svoje radnje kretanja, ili mislilac od svoje radnje mišljenja. Dakle, u svim mogućim primerima svest se u svemiru uvek manifestuje kao fizička ili psihička radnja, i ako svest opažamo čulno, uvek ćemo je opaziti kao fizičku radnju, a ako je opažamo vančulno uvek ćemo je u sebi opaziti kao psihičku radnju. Dok nju samo, kao ČISTU SVEST, nikada je nećemo moći opaziti, ni čulno ni vančulno, niti će ona moći samu sebe direktno da opazi, ni čulno, nivančulno. I jedino što svest o samoj sebi može da zna, jeste da ona POSTOJI i da ima sposobnost fizičke i psihičke radnje da vrši. A do tog saznanja ne može doći na drugi način, već jedino i opet uz pomoć svojih fizičkih i psihičkih radnji. Sve u duhu i smislu onog Dekartovog: Mislim, dakle, postojim. ili krećem se i radim, dakle postojim. Uvek uz znanje da je svest nedeljiva od svoje psihičke radnje mišljenja ili svoje fizičke radnje kretanja. Mislilac i njegova misao ili kretač i njegovo kretanje su, dakle, nedeljivi jedno od drugog. Misao i mislilac su jedno i isto, kao što su kretač i njegovo kretanje jedno i isto. To su samo dva različita ugla posmatranja jednog i istog - čulno i vančulno. Pa tako, kao što se u nauci za kretanje kaže da je samokretanje, tako se i za svaku psihičku radnju, na primer radnju pamćenja može reći da je samopamćenje, za radnju oasećanja, da je samoosećanje, za radnju mišljenja da je samomišljenje itd.

Tako na kraju, na pitanje, gde se svest nalazi, odgovor će uvek da glasi da se svest nalazi svugde gde god ima fizičkih i psihičkih radnji i procesa i da je ona suština, uzrok i vršilac svake fizičke i psihičke radnje i procesa. A imajući na umu da u svemiru, sem fizičkih i psihičkih radnji i procesa, ničeg drugog nema, to možemo izvesti zaključak da sem svesti u svemiru ničeg drugog nema. Nebitno da li se radi o svemiru kao celini ili bilo kojem njegovom delu ili deliću, pa makar se radilo o samo jednoj elemntarnoj ćestici ili samo jednom kvantu. Jednom rečju, možemo izvesti zaključak da se svest u svemiru nalazi svugde i na svakom mestu. Slično kao što se u svetskim religijama tvrdi da se "Bog nalazi svugde i na svakom mestu". A ako znamo da svest možemo spoznati samo u sebi, to je onda slično kao što se u svetskim religijama tvrdi da "Boga možemo spoznati samo u sebi". Iz čega bi trebalo da sledi zaključak da su Bog i Svest jedno i isto. A pošto su Materija i Svest jedno i sto, onda to znači da su i Svest i Svemir jedno i isto, a samim tim, kao što u panteizmu stoji, da su i Bog i Svemir jedno i isto i da su ljudi nekada davno znali istinu o postojanju materije života i svemira, ali su je zaboravili i sačuvali je samo kao dogmu, religiju i nedorečenu filozofiju.

 

[SUPERKULER]

Jer naša svest je svest određenog živog bića, stavljenog na određenu tačku prostora, i ona je -iako ide u pravcu svoga principa, iako gleda napred - neprestano vučena u obrnutom pravcu, prinuđena da gleda nazad. Ovo retrospektivno gledanje je, kao što smo to pokazali, prirodna funkcija inteligencije i prema tome razgovetne svesti. Da bi se naša svest podudarila sa nečim od svoga principa, trebalo bi da se odvoji od onog što je sasvim postalo i da se priveže za ono što postaje. Trebalo bi da, okretanjem i uvijanjem oko same sebe, sposobnost gledanja bude jedno sa aktom htenja. Bolan napor, koji možemo dati naglo prisiljavanjem prirode, ali koji ne možemo održati iznad nekoliko trenutaka. U slobodnoj akciji, kad skupimo celokupno naše biće da ga hitnemo napred, mi imamo svest više manje jasnu o motivima i o pobudama, i čak, strogo uzevši, o postojanju kojim se oni organizuju u akt; ali, čisto htenje, struja koja prolazi kroz ovu materiju dajući joj život, jeste stvar koju jedva osećamo, i koju, u najbolju ruku, okrznemo u prolazu. Pretpostavimo da smo se tu stavili za jedan trenutak: čak i tada bismo uhvatili samo htenje individualno i u odlomcima.

Бергсон
Nisam čitao ništa od tog Henrija Bergsona,ali sam siguran da bih ,kao I u slučajevima Šopija I Hegela (nedavno sam "dočitao" njegovu Fenomenologiju duha)
stigao možda I do pola knjige...
Naime,za ozbiljnu introspekciju,za pošteno I nepristrasno sagledavanje sebe,svog Sopstva I svog duha -te tihe himerastićne strujnosti kroz nas koju osećamo u svakom dahu ,
pokretu,damaru svojom svešću kontemplativnom,ne mora čovek biti iznadprosečno inteligentan,ali ne može to sagledavati s namerama kao taj Bergson! Jer tada očitava I sagledava I svoje zaslepljujuće namere. Jer protkanost životnosti teče kroz nas tiho I mirno I tek u najvećim krizama se uzdigne u krik ili vapaj!
Zašto Bergson nije pomenuo čoveka u šoku (med.)?
A ubeđen sam da nije bio jogin I da nirvanu nikad nije dosegao!
Ovih desetak citata koje vrti Ozi,sasvin su dovoljni da to pošten I nepristrasan čovek uvidibična mudroserija...
Jednostavno,takvi ne uspevaju da tihuju - meditiraju...
Nije trebalo mnogo da se vidi da su to Bergsonove manipulacije,a ne istinska mudrost!

 

[Ljubo2]

SUPERKULER:

Upravu si! Sva svetska filozofija se, manje-više, svodi samo na mudrost skladnog ređanja reči pomoću kojih su filozofi označili apstraktne pojmove koje su sami izmislili, reči i pojmove koji ništa ne znače i koje niko ne razume, kao ni sami filozofi koji su ih izmislili. A sve to sa željom da pokažu da su sa svojom inteligencijom i pameću iznad drugih ljudi. Ovo posebno važi za Hegela, gde imamo da većina ljudi koja sebe natera da izdrže i do kraja pročitaju neko njegovo delo, na kraju shvate da ama-baš ništa od pročitanog nisu razumeli. Zato nije ni čudo što ukupna svetska filozofija za ljudsko društvo nema nikakvu praktičnu vrednost.

I, začudo, to ljudima uopšte ne smeta i nije pokazatelj da su filozofi glupi, već naprotiv, da su učeni, inteligentni i pametni, a da su oni, tj. čitaoci glupi, zato jer nisu u stanju da razmeju te filozofske, navodno visokoumne, nebuloze i pizdarije. Nije to samo slučaj sa filozofijom, već i sa verskim učenjima, raznim ideologijama i politikama, pa donekle i sa kojekakvim naučnim supljim teorijama. Tako na kraju imamo glupe filozofe, teologe, ideologe, političare i glupe mase koje ih slede i svi se prave inteligentni, mudri i pametni, a ustvari sve budala do budale. Baš kao u onoj priči "Kraljevo novo ruho", kada su tkalci tkali nevidljivo platno za kraljevo novo ruho, zatim krojači krojili i šili za kralja nevidljive haljine, i svi se dvorjani na kraju divili kralju kada se obukao u nevidljive haljine. Sve dok jedno dete nije pogledalo u kralja i uzviknulo: "kralj je go". Slično tako je i u umetnosti, u vajarstvu i slikarstvu. Navodni umetnici vajari izlažu na svojim izložbama stare kante, usisivače, frižidere, nekakvu gvožđuriju i žice isprepletene i izvarene. A slikari izlože čoveka sa nosem na dupetu, a umesto nosa mu naslikaju onu stvar i svi posetioci takvih izložbi se dive njima i njihovim delima, sve iz straha da neko ne pomisli da su neuke budale ako se tome usprotive. A posebna su atrakcija kompozitori i pevači novokomponovane narodne, kao i rok muzike, koji pune stadione svojim dranjem, sve dok razularena publika ne počne i sama da se dere, zviždi i skače, dok na kraju svi zajedno i izvođači publika ne padnu u trans.

Sve to duboko vređa čovekov zdrav razum, tako da na kraju ostaje pitanje, dokle će ti, navodno, visoko-učeni, školovani, inteligentni ljudi, razni filozofi, teolozi, političari, umetnici, kompozitori i pevači i slični, da nam prodaju "muda za bubrege" za velike pare i nas obične ljude prave budalama?

 

[oziman]

SUPERKULER:

Upravu si! Sva svetska filozofija se, manje-više, svodi samo na mudrost skladnog ređanja reči pomoću kojih su filozofi označili apstraktne pojmove koje su sami izmislili, reči i pojmove koji ništa ne znače i koje niko ne razume, kao ni sami filozofi koji su ih izmislili. A sve to sa željom da pokažu da su sa svojom inteligencijom i pameću iznad drugih ljudi. Ovo posebno važi za Hegela, gde imamo da većina ljudi koja sebe natera da izdrže i do kraja pročitaju neko njegovo delo, na kraju shvate da ama-baš ništa od pročitanog nisu razumeli. Zato nije ni čudo što ukupna svetska filozofija za ljudsko društvo nema nikakvu praktičnu vrednost.

I, začudo, to ljudima uopšte ne smeta i nije pokazatelj da su filozofi glupi, već naprotiv, da su učeni, inteligentni i pametni, a da su oni, tj. čitaoci glupi, zato jer nisu u stanju da razmeju te filozofske, navodno visokoumne, nebuloze i pizdarije. Nije to samo slučaj sa filozofijom, već i sa verskim učenjima, raznim ideologijama i politikama, pa donekle i sa kojekakvim naučnim supljim teorijama. Tako na kraju imamo glupe filozofe, teologe, ideologe, političare i glupe mase koje ih slede i svi se prave inteligentni, mudri i pametni, a ustvari sve budala do budale. Baš kao u onoj priči "Kraljevo novo ruho", kada su tkalci tkali nevidljivo platno za kraljevo novo ruho, zatim krojači krojili i šili za kralja nevidljive haljine, i svi se dvorjani na kraju divili kralju kada se obukao u nevidljive haljine. Sve dok jedno dete nije pogledalo u kralja i uzviknulo: "kralj je go". Slično tako je i u umetnosti, u vajarstvu i slikarstvu. Navodni umetnici vajari izlažu na svojim izložbama stare kante, usisivače, frižidere, nekakvu gvožđuriju i žice isprepletene i izvarene. A slikari izlože čoveka sa nosem na dupetu, a umesto nosa mu naslikaju onu stvar i svi posetioci takvih izložbi se dive njima i njihovim delima, sve iz straha da neko ne pomisli da su neuke budale ako se tome usprotive. A posebna su atrakcija kompozitori i pevači novokomponovane narodne, kao i rok muzike, koji pune stadione svojim dranjem, sve dok razularena publika ne počne i sama da se dere, zviždi i skače, dok na kraju svi zajedno i izvođači publika ne padnu u trans.

Sve to duboko vređa čovekov zdrav razum, tako da na kraju ostaje pitanje, dokle će ti, navodno, visoko-učeni, školovani, inteligentni ljudi, razni filozofi, teolozi, političari, umetnici, kompozitori i pevači i slični, da nam prodaju "muda za bubrege" za velike pare i nas obične ljude prave budalama?

To што у класичној музици постојe композитори који пишу овакве "серенаде":

Онај попут тебе ко је склепао неку своју песмицу и убразио да је та песмица најбоља музика икад написана, успут је негде наишао и на ону Шенбергову "серенаду" па мисли да је сва музика таква.

Епа видиш није. Постоји Шенберг у музици али постоји и Моцарт, Росини. Глук!

Исто тако. То што у филозофији има шарлатана типа Хегел и компанија, не значи да нема правих филозофа.

 

[phobos and deimos]

Hegel je za Sopija kao zgrada za trotinet. Sopija niko veliki ne uzima za ozbiljno. Operisan od istorijskog kretanja. Nice je bio inspiracija mnogima, Sopi jok, jedva ima mesto u istoriji filozofije.

 

[phobos and deimos]

Naravno da se ne slazem sa Hegelom po mnogim pitanjima, medjutim to je jedno, zabosti sa konstatacijom da je sarlatan i da to bude sva "kritika" nesto sasvim drugo.

 

[SUPERKULER]

Naravno da se ne slazem sa Hegelom po mnogim pitanjima, medjutim to je jedno, zabosti sa konstatacijom da je sarlatan i da to bude sva "kritika" nesto sasvim drugo.

Malo me mrzi da prikazujem ovde,tj.analiziram neke od floksula Hegelovih,a šta bi pokazalo da je Hegel bio prevarant filozofski.
(Za Šopija I Ničea si u pravu-Niče je I dalje inspiracija I fenomenolozima-uostalom ,malo je grešio jer je bio leksičar!)...
Ukratko,zatoren put od razuma do razuma je snabdeo dijalektikom koja je baš razumna kreacija (van razuma je I nema!) te je tako
zatvorio-hermetizovao system.Tako da je Hegelov system hermetizovan I svaka primena može biti samo naknadna-slikanje sećanja!
Marksovo predviđanje komunističke revolucije u Engleskoj (gde se nikad nije desila!) je pokazalo inferiornost primene dijalektike!
Naravno,futuristi danas vise koriste račun verovatnoće I algoritme,mada ni to nije ni približno zadovoljavajuće-kvantna događanja
izmiću svojom eksponencijalnošću ljudskim moćima shvatanja!
Tu je Hegelova prevara-ubediti ljude da su im misli moćne!
Samo u njihovim klempama!
Inače je bio genijalac,samo -švapski malo kvaran...

 

[SUPERKULER]

Elem,Hegelu su svakako bili poznati nerešivi logički paradoksi koji ukazuju da ljudska logika nije ta koja može da pretenduje na božiji presto!
A usudio se da postavi razum baš na božiji presto!
Ne htevši o abdiciranom bogu,pritom,da potroši ni jednu reč!
Ne bih ni ja trošio na Božu reči-ko ga izmislio-nek se maje njime,ali je noumenalna tvorevina-umišljeni objekat verovanja,veoma nalik
logičkom sistemu "teza,antiteza-sinteza"!
Ma sve je to zakuvao Platon posumnjavši da iza ovog pojavnog sveta ima neka grandiozna sila koja se iza brda valja...
Russell ga nazvao prvim I poslednjim metafizičarem...

 

[oziman]

Hegel je za Sopija kao zgrada za trotinet. Sopija niko veliki ne uzima za ozbiljno. Operisan od istorijskog kretanja. Nice je bio inspiracija mnogima, Sopi jok, jedva ima mesto u istoriji filozofije.

Сам Шопенхауер је лепо објаснио разлоге за то игнорисање:

"Postoje dva razloga sto je moja filosofija gospodi od "filosofskog zanata" toliko mrska.
Najpre, jer moja dela kvare ukus publike, ukus za prazno fraziranje, za visoko nazidane akumulacije reci koje nista ne govore, za suplje, plitko torokanje koje lagano muci, za hriscansku dogmatiku koja nastupa zaodevena najdoslednijom metafizikom i sistematizovano najplice filisterstvo koje izigrava etiku, cak sa uputstvima za igru kartama i pIes, ukratko, za celu metodu filosofije preslice, koja je vec mnogima zauvek ulila strah od filosofije.

Drugi razlog je, sto gospoda od "filosofskog zanata" moju filosofiju naprosto ne smeju da dozvole, pa je stoga ne
mogu ni upotrebiti u korist "zanata" - za cim cak od srca zale, jer bi moje bogatstvo dobro doslo njihovom siromastvu. Samo, ona u njihovim ocima nikada ne sme naci milost; cak ni kada bi sadrzavala najveca,najuzvisenija blaga ljudske mudrosti. Jer u njoj nema nimalo spekulativne teologije, niti racionalne psihologije, a ove, bas ove su kiseonik za tu gospodu, condicio sine qua non njihovog bitisanja.
Zadatak katedarske filosofije u osnovi jeste, da pod velom vrlo apstraktnih, zbrkanih i teskih, te otuda mucno dosadnih formula i fraza izlozi glavne, osnovne istine katehizma; otuda se ovaj tek na kraju razotkrije kao srz stvari; koliko god da se kovrcav, saren, tudj i poseban na prvi pogled pojavio.

Pred filosofijom usmerenom savim ozbiljno na istinu i nista drugo sem istine, gospodi od "filosofskog zanata" mora pri dusi biti kao pozorisnim vitezovima oklopljenim u karton kada bi iznenada medju njih stupio stvarni oklopnik, pod cijim teskim korakom bi zadrhtale pozorisne daske? Ovakva filosofija mora, dakle,po njima da bude losa i lazna, te time gospodi od "zanata" ona namece ulogu onoga koji, da bi bio ono sto nije, druge ne pusta da budu ono sto jesu."

Шопенхауер

 

[SUPERKULER]

Сам Шопенхауер је лепо објаснио разлоге за то игнорисање:

"Postoje dva razloga sto je moja filosofija gospodi od "filosofskog zanata" toliko mrska.
Najpre, jer moja dela kvare ukus publike, ukus za prazno fraziranje, za visoko nazidane akumulacije reci koje nista ne govore, za suplje, plitko torokanje koje lagano muci, za hriscansku dogmatiku koja nastupa zaodevena najdoslednijom metafizikom i sistematizovano najplice filisterstvo koje izigrava etiku, cak sa uputstvima za igru kartama i pIes, ukratko, za celu metodu filosofije preslice, koja je vec mnogima zauvek ulila strah od filosofije.

Drugi razlog je, sto gospoda od "filosofskog zanata" moju filosofiju naprosto ne smeju da dozvole, pa je stoga ne
mogu ni upotrebiti u korist "zanata" - za cim cak od srca zale, jer bi moje bogatstvo dobro doslo njihovom siromastvu. Samo, ona u njihovim ocima nikada ne sme naci milost; cak ni kada bi sadrzavala najveca,najuzvisenija blaga ljudske mudrosti. Jer u njoj nema nimalo spekulativne teologije, niti racionalne psihologije, a ove, bas ove su kiseonik za tu gospodu, condicio sine qua non njihovog bitisanja.
Zadatak katedarske filosofije u osnovi jeste, da pod velom vrlo apstraktnih, zbrkanih i teskih, te otuda mucno dosadnih formula i fraza izlozi glavne, osnovne istine katehizma; otuda se ovaj tek na kraju razotkrije kao srz stvari; koliko god da se kovrcav, saren, tudj i poseban na prvi pogled pojavio.

Pred filosofijom usmerenom savim ozbiljno na istinu i nista drugo sem istine, gospodi od "filosofskog zanata" mora pri dusi biti kao pozorisnim vitezovima oklopljenim u karton kada bi iznenada medju njih stupio stvarni oklopnik, pod cijim teskim korakom bi zadrhtale pozorisne daske? Ovakva filosofija mora, dakle,po njima da bude losa i lazna, te time gospodi od "zanata" ona namece ulogu onoga koji, da bi bio ono sto nije, druge ne pusta da budu ono sto jesu."

Шопенхауер

To je mišljenje Šopenhauera,a kakvo je I tada bilo eminentnih filozofa o njegovom učenju?

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

Онај попут тебе ко је склепао неку своју песмицу и убразио да је та песмица најбоља музика икад написана,

Moja "pesmica" JESTE najbolja "muzika" ikad napisana i otpevana u svetskoj filozofiji i kao takva ona predstvlja njen vrhunac i kraj. To je jasno, jer filozofija je LJUBAV PREMA ISTINI. Naime, ako imamo na umu da Istina nema o čemu drugom da se sazna do o ONOME što POSTOJI i da sem FIZIČKIH I PSIHIČKIH KRETANJA I RADNJI i ONOGA koji se kreće i te radnje vrši, ničega drugog u svemiru nema za šta bi se moglo na bilo koji način utvrditi da POSTOJI i da sam upravo JA otkrio tog KRETAČA i RADNIKA koji POSTOJI i LOGIKU po kojoj sva svoja kretanja i radnje vrši i pomoću njih uzrokoje samoga sebe i tako POSTOJI, onda je jasno zašto tako SMELO tvrdim da je ova MOJA "PESMICA" koja ima značenje KONAČNE ISTINE u vezi POSTOJANJA materije, života i prirode, ujedno i VRHUNAC i KRAJ svetske filozofije. I nema tog uma i genija na svetu, niti će ikada da se rodi, koji će ovu MOJU "PESMICU", moći na bilo koji način da ospori. Po ovoj "PESMICI" svet je uvek postojao i uvek će da postoji, bez obzira da li svetski filozofski i drugi šarlatani, poput tebe, to razumeju ili ne.

 

[JA KOJI JESAM]

OZIMAN:



Moja "pesmica" JESTE najbolja "muzika" ikad napisana i otpevana u svetskoj filozofiji i kao takva ona predstvlja njen vrhunac i kraj. To je jasno, jer filozofija je LJUBAV PREMA ISTINI. Naime, ako imamo na umu da Istina nema o čemu drugom da se sazna do o ONOME što POSTOJI i da sem FIZIČKIH I PSIHIČKIH KRETANJA I RADNJI i ONOGA koji se kreće i te radnje vrši, ničega drugog u svemiru nema za šta bi se moglo na bilo koji način utvrditi da POSTOJI i da sam upravo JA otkrio tog KRETAČA i RADNIKA koji POSTOJI i LOGIKU po kojoj sva svoja kretanja i radnje vrši i pomoću njih uzrokoje samoga sebe i tako POSTOJI, onda je jasno zašto tako SMELO tvrdim da je ova MOJA "PESMICA" koja ima značenje KONAČNE ISTINE u vezi POSTOJANJA materije, života i prirode, ujedno i VRHUNAC i KRAJ svetske filozofije. I nema tog uma i genija na svetu, niti će ikada da se rodi, koji će ovu MOJU "PESMICU", moći na bilo koji način da ospori. Po ovoj "PESMICI" svet je uvek postojao i uvek će da postoji, bez obzira da li svetski filozofski i drugi šarlatani, poput tebe, to razumeju ili ne.

Ljubo, tvoj ego sad priča ispred Tebe i s tim omalovažava sve ono što je tvoj duh stvorio...
Kako uopšte možeš pričati o 'najboljem' nečemu??? Da li misliš da je ovo natjecanje?
Tvoja interpretacija istine je samo jedna od mnogih... kažem interpretacija istine. Ti si tu interpretaciju obradio na sebi najbliži i po sebi opet 'najbolji' način shvatanja i razumijevanja istine. Istina nije u riječima.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Ljubo, tvoj ego sad priča ispred Tebe i s tim omalovažava sve ono što je tvoj duh stvorio.

Ne omalovažava moj ego ono što je moj duh stvorio, već Ozimanov ego pokušava da omalovaži moj ego, a moj ego se samo brani.

Kako uopšte možeš pričati o 'najboljem' nečemu??? Da li misliš da je ovo natjecanje?

Jeste natecanje. Svi filozofi, teolozi i naučnici, od kad je sveta i veka neteču se ko će prvi da otkrije Istinu o postojanju materije, života i prirode. I eto, JA SAM POBEDNIK.

Tvoja interpretacija istine je samo jedna od mnogih... kažem interpretacija istine. Ti si tu interpretaciju obradio na sebi najbliži i po sebi opet 'najbolji' način shvatanja i razumijevanja istine.

Moja interpretacija Istine JESTE jedna od mnogih, ali za razliku od svih drugih ona je prva koja je CELOVITA. Šta se može, neko je dorastao tome da može sam da je otkrije, razume i izrazi rečima da i drugi mogu da je razumeju. A neki nisu dorasli čak ni da je razumju kad im je drugi otkriju i prezentuju, a kamo li sami da je otkriju.

Istina nije u riječima. .

Istina je u pojmovima. Reči su simboli pojmova, pa prema tome Istina je i u rečima. Nema tu mnogo ni pojmova, ni reči pomoću kojih Celovita i Konačna Istina o POSTOJANJU SVETA može da se iskaže i razume, već samo nekoliko. Ti pojmovi i reči su: SVEST I NJNIH SEDAM FIZIČKIH I PSIHIČKIH SPOSBNOSTI I RADNJI: Zato što sem svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji ničeg drugog nema da POSTOJI o čemu bi ISTINA mogla da se sazna.

 

[JA KOJI JESAM]

Istina je u pojmovima. Reči su simboli pojmova, pa prema tome Istina je i u rečima. .

U redu. Na ono ispred ovog gore citiranom dalje neću da komentarišem.

Ovo gore citirano nije apsolutna istina ali ukazuje na istinu relativnu tvom trenutnom mentalnom stanju. Istina nije niti u riječima niti u pojmovima, kao što ni tvoje mentalno stanje nije niti u jednom niti u drugom. Istina (apsolutna) je u odrazu onoga što je apsolutno, nepromjenjivo, bez obzira iz koje projektovane pozicije mu se svojom pažnjom vratili. Pošto je ono-što-jeste apsolutno, nepromjenjivo, negov duh je apsolutan; duh ISTOSTI... odražava njegov nepromjenjivi, ISTI, sadržaj, bez obzira odakle mu se pažnjom vratili.. A kad je nešto nepromjenjivo, uvijek ISTO, i negov odraz istosti je nepromjenjiv, ISTINA.

Riječi mogu samo da ukazuju na nešto ali to nešto nisu. Stoga, riječi ukazuju na istost kao i na istinu a li niti su istost niti su istina. Riječi mogu da poprime obojenje filtera kroz koji razum stvara percepcije. Stoga, 'ista' riječ uopšte ne mora da ima i isto značenje.

Nema tu mnogo ni pojmova, ni reči pomoću kojih Celovita i Konačna Istina o POSTOJANJU SVETA može da se iskaže i razume, već samo nekoliko. Ti pojmovi i reči su: SVEST I NJNIH SEDAM FIZIČKIH I PSIHIČKIH SPOSBNOSTI I RADNJI: Zato što sem svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji ničeg drugog nema da POSTOJI o čemu bi ISTINA mogla da se sazna.

Pojmovi i riječi nisu Svijest već su, kao što si i sam rekao, djelo našeg ljudskog Uma, stoga produkt svjesnosti. Riječi su dešifrovane misli, koje su uistinu dešifrovane informacije, koje su takođe dešifrovane vibracije, koje su uistinu odnosi Znanja-o-Sebi sa Umom... koje...imaju izvor u Svijesti... koja je odraz onoga-što-jeste; postojanja koje je apsolutno. Dakle, kad se sav ovaj put prijeđe da bi se na kraju puta pojavila riječ... istina je ostavljena daleko.... toliko daleko da joj se i trag zametnuo.

Eto uzmi primjer ovih riječii koje ukazuju na nešto sasvim blisko našoj pažnji u ovoj svjesnosti: "Nalaziš se na putu za Beograd."

Da li je to istina? Može biti, ako si na putu za Beograd. A jesi li? Putuješ li uopšte ili sjediš u svojoj sobi u Melburnu i čitaš ove simbole na compjuterskom ekranu? Dakle, riječi upućuju na nešto što može ali i ne mora da bude istina. A istina na koju upućuju može da bude apsolutna ili pak relativna. Stoga, tvoje riječi nisu mjera istine, specijalno ne apsolutne istine. Čak može da se desi da riječi upućuju na suprotnost od istine. Reakcija tvog ega koji je pokrenuo riječi govori da si okrenut OD a ne KA istini. Razmisli.

 

[Ljubo2]

JA KOJI JESAM

Istina (apsolutna) je u odrazu onoga što je apsolutno, nepromjenjivo, bez obzira iz koje projektovane pozicije mu se svojom pažnjom vratili. Pošto je ono-što-jeste apsolutno, nepromjenjivo, negov duh je apsolutan; duh ISTOSTI... odražava njegov nepromjenjivi, ISTI, sadržaj, bez obzira odakle mu se pažnjom vratili.. A kad je nešto nepromjenjivo, uvijek ISTO, i negov odraz istosti je nepromjenjiv, ISTINA.

Da, sve si ovo fino izdeklamovao i sve je to tako i svi popovi sveta to znaju, ali svemu ovom rečenom iapk nedostaje ono suštinsko i bitno da se kaže i doda, da bi moglo da se nazove ISTINOM. Teba da se kaže i doda nešto što ni ti, ni svi popovi, filozofi, ni naučnici sveta još uvek nisu rekli. Naime, svemu ovome treba da se dodaju još i odgovori na tri suštinska egzistencijalna pitanja u vezi ONOGA-ŠTO-JESTE da bi se do kraja znala ISTINA o NJEMU. To su sledeća tri pitanja:

1. ŠTA JESTE-TO-ŠTO-JESTE?
2. KAKO POSTOJI TO-ŠTO-JESTE?
3. ZAŠTO POSTOJI TO-ŠTO-JESTE?

Pošto ti ne znaš odgovore na ova tri pitanja, evo, poslušaj, ja ću da ti ih dam i to dobro sebi utuvi u glavu, nabubaj napamet ako treba i više nemoj da mi dosađuješ sa kojekakvim nebulozama koje nazivaš istinom i teraš me da se, po ko zna koji put, ponavljam.

Dakle, ovako - odgovor na prvo egzistencijalno pitanje «ŠTA JESTE» ili «ŠTA POSTOJI»glasi; TO-ŠTO-JESTE I ŠTO APSOLUTNO POSTOJI, što je uvek isto i nepromenljivo, je SVEST I NJENIH SEDAM FIZIČKIH I PSIHIČKIH SPOSOBNOSTI.

Odgovor na drugo egzistencijalno pitanje «KAKO JESTE» ili «KAKO POSTOJI» glasi: POSTOJI UZ POMOĆ SVOJIH SEDAM FIZIČKIH I PSIHIČKIH RADNJI pomoću kojih stiče ISKUSTVO/ZNANJE O SEBI i pomoću tog znanja se objektivno, fizički manifestuje na bezbroj različitih načina – kao energija/materija, kao svetlost i kao elektricitet, odnosno, kao čestica, kao biće i kao svemir.

Odgovor na treće egzistencijalno pitanje «ZAŠTO JESTE» ili «ZAŠTO POSTOJI» glasi: POSTOJI ZATO ŠTO U SVOM POSTOJANJU, tj. U SVOM KRETANJU I RADU DOŽIVLAVA SREĆU, ZADOVOLJSTVO I DOBRO I ZATO JER JE TO JEDINI NAČIN DA IZBEGNE NESREĆU; NEZADOVOLJSTVO I ZLO.

I to je, moj Simo, CELA i KONAČNA, iskustveno i naučno proverljiva i logički objašnjiva i razumljiva, najkraće rečima izrečena, ISTINA o postojanju ovoga sveta, kojoj nema više ništa ni da se doda, ni oduzme. A ne to tvoje popovsko i filozofsko «tandara mandara», koje niko ne može, ni da proveri, ni razume, pa ni ti sam.

 

[SUPERKULER]

Da ja imam samo sedam sposobnosti mogao bih s njima da se slikam! Osim tih-ihaj! Da foliram,da glumim svašta,da
predviđam tuđe poteze,da animiram,da kreiram...
Uzmi Ljubo onu čuvenu zbirku veština Tejlorovih,možda shvatiš da je sedam nedovoljno...
(Već i sam koristiš sposobnost ubeđivanja...)

 

[muzjak]

Ljudi, ebete li vi nešto? Ili onanišete li barem?
Otkad mudrujete i ništa niste izmudrovali. I svi toliko pametni da sa visine mogu da kritikuju osvedočene filozofe.
Ali ko zna, možda će istorija pokazati koliko je neko od vas bio u pravu. Posthumno. Iskopaće vaše tekstove sa foruma i veličaće vas do besvesti.
Evo ja sam zadivljen vašom bistrinom. Ali ko sam ja da bi to imalo značaja?
Ja mislim da vaša razmišljanja nisu priznata jer vam zavite na toj genijalnosti. Vi ste sve njih odlično razumeli, ali je ovaj svet još na takvom nivou da ne može da dosegne vašu genijalnost.
Eh da vidite kakva sve ja razmišljanja imam. Ali izgleda nisam baš najbolje ovaj svet stvorio kad mi ne aplaudiraju.

 

[Ljubo2]

SUPERKULER:

Da ja imam samo sedam sposobnosti mogao bih s njima da se slikam! Osim tih-ihaj! Da foliram,da glumim svašta,dapredviđam tuđe poteze,da animiram,da kreiram...Uzmi Ljubo onu čuvenu zbirku veština Tejlorovih,možda shvatiš da je sedam nedovoljno...(Već i sam koristiš sposobnost ubeđivanja.

Sve Tejlorove veštine, kao i veština "ubeđivanja" su samo fizičke i psihičke radnje, koje imaju značenje MOGUĆNOSTI, kojih može da bude bezbroj, pod uslovom ako se raspolaže sa SEDAM SPOSOBNOSTI. Razlika između sposobnosti i mogućnosti je u tome što sposobnosti uvek imaju značenje uzroka, a radnje, značenje posledice i što mogućnosti ne može da bude bez sposobnosti. Razlika je i to što sposobnosti imaju značenje postojanja i što su kao takve, univerzalne, jer ne mogu ni da nastanu, ni nestanu. A mogućnosti kao radnje sa značenjem posledice nemaju značenje postojanja i kao takve mogu i da nastanu i nestanu. Što znači da ako nema sposobnosti, tada ne može da bude ni mogućnosti. Kod tebe je, izgleda, zakržljala sedma sposobnost - sposobnost razumevanja - pa zato nemaš MOGUĆNOST da razumeš razliku između "sposobnosti" i "moućnosti".

SPOSOBNOSTI je samo sedam i one su večite, nestvorive i neuništive. A MOGUĆNOSTI kao radnje su bezbrojne i one su stvorive i uništive. One nastaju kada se SPOSOBNOSTI AKTIVIRAJU - kad se pretoče u fizičke i psihičke RADNJE. Pomoću ovih sedam osnovnih fizičkih i psihičkih radnji stvaraju se bezbrojna različita životna iskustva (ZNANJA/INFORMACIJE), a time ujedno i bezbrojne MOGUĆNOSTI fizičkih i psihičkih MANIFESTACIJA (RADNJI/PROCESA) ovih fundamentalnih SEDAM SPOSOBNBOSTI, u keje padaju i sve Tejlorove veštine, kao i veština "ubeđivanja"

Ovu veštinu "ubeđivanja", izgleda ja još uvek nisam dobro savladao, jer tebe još uvek nisam ubedio da su SPOSOBNOSTI univerzalne i da ih ima samo SEDAM, a da su MOGUĆNOSTI bezbrojne i da ih ne može da bude bez SEDAM SPOSOBNOST;

Pokušaj, napravi eksperiment. Pronađi neku "OSMU SPOSOBNOST", ako možeš, zatim je prakticiraj, pa onda analiziraj i uveri se da ona ne bi bila moguća da ne raspolažeš sa sedam sposobnosti i da to nije OSMA SPOSOBNOST, već samo MOGUĆNOST, koju si ostvario uz pomoć SEDAM SPOSOBNOTI: To važi i za "ubeđivanje" za koje misliš da je "sposobnost", a nije, već samo mogućnost. Jer kad nekoga u nešto ubeđuješ, ti koristiš svoje životno iskustvo, tj. znanje o tom nečemu, koje nisi mogao da stekneš bez sedam sposobnosti (naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja), niti si bez ovih sposobnosti to svoje iskustvo mogao da prevedeš u reči koje simbolišu to tvoje iskustvo. Niti si bez ovih sedam sposobnosti mogao da napraviš sebi telo i usta koja će biti u stanju da izgovaraju te reči.

 

[SUPERKULER]

SUPERKULER:



Sve Tejlorove veštine, kao i veština "ubeđivanja" su samo fizičke i psihičke radnje, koje imaju značenje MOGUĆNOSTI, kojih može da bude bezbroj, pod uslovom ako se raspolaže sa SEDAM SPOSOBNOSTI. Razlika između sposobnosti i mogućnosti je u tome što sposobnosti uvek imaju značenje uzroka, a radnje, značenje posledice i što mogućnosti ne može da bude bez sposobnosti. Razlika je i to što sposobnosti imaju značenje postojanja i što su kao takve, univerzalne, jer ne mogu ni da nastanu, ni nestanu. A mogućnosti kao radnje sa značenjem posledice nemaju značenje postojanja i kao takve mogu i da nastanu i nestanu. Što znači da ako nema sposobnosti, tada ne može da bude ni mogućnosti. Kod tebe je, izgleda, zakržljala sedma sposobnost - sposobnost razumevanja - pa zato nemaš MOGUĆNOST da razumeš razliku između "sposobnosti" i "moućnosti".




Pokušaj, napravi eksperiment. Pronađi neku "OSMU SPOSOBNOST", ako možeš, zatim je prakticiraj, .

Sposobnost verovanja!Pralticiraš je ti stalno,ćak toliko da veruješ da znaš...A to je samo zato što ti je Ozi ušao u glavu I sve što veruješ
-izgleda stvarno tako! Ato je samo u tvojoj glavi!I ti si u nekom solipsizmu! Sory,ali stvarno ne valja baš nešto decidno tupiti...

 

[Ljubo2]

JA SUPERKULER

Sposobnost verovanja!

Verovanje je psihički proces koji se odvija uz pomoć psihičkih sposobnosti mišljenja i razumevanja.
Dakle, ni verovanje nije sposobnost već samo mogućnost koja bazira na dve od ukupno sedam sposobnosti.

Prakticiraš «verovanje» stalno, ćak toliko da veruješ da znaš...

Onaj ko koristi svih sedam svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti (naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje) za sticanje znanja, koje podrazumevaju iskustveno, tj. čulno i vančulno proveravanje i dokazivanje znanja, kao i njegovo logičko objašnjavanje i razumevanje, taj zaista ZNAJE I ZNA. A onaj ko ne koristi svih sedam, a ti si jedan od takvih, taj samo veruje da zna. Ti znanje iskustveno ne stičeš, ne proveravaš, ne dokazuješ sebi, ne objašnjavaš i ne razumeš, već ga samo iz knjiga učiš na pamet, pa onda samo veruješ da znaš, a ne znaš i veruješ da i drugi, isto kao i ti, samo veruju da znaju, a ne znaju.

A to je samo zato što ti je Ozi ušao u glavu i sve što veruješ izgleda stvarno tako! A to je samo u tvojoj glavi!I ti si u nekom solipsizmu!

Vas dvojica, Ozi i ti, samo, bez proveravanja i razumevanja, bubate znanje iz knjiga i verujte da znate, a ne znate, kao ni pisci koji su pisali knjige koje vi čitate i vas dvojica, niti bilo ko drugi na ovom svetu, niti u celom svemiru , ni na koji način ne možete promeniti, ni oboriti moje znanje u vezi svesti i njenih sedam sposobnosti, zato jer je ono do kraja iskustveno (čulno i vančulno) proverljivo i logički objašnjivo i razumljivo. Argumenti pomoću kojih bi ovo znanje moglo da se obori ili dovede u sumnju, NE POSTOJE.

Sory, ali stvarno ne valja baš nešto decidno tupiti...

Ovo ne smeš da kažeš kada je reč o ISTINI, već samo kada su u pitanju LAŽI, tj. razne neproverljive izmišljotine i verovanja. Ali kod tebe, Ozija i većine ljudi je problem što ne umete da koristite svih sedam svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti za sticanje i proveravanje znanja, pa niste u stanju da razlikujete ISTINU od LAŽI i što to oboje za vas ima značenje samo VEROVANJA. I tu ti ni smajlići, koje stavljaš iza svake svoje rečenice, u većini slučajeva nepismeno i nerazgovetno napisane, ne mogu da budu od pomoći.