Прича о Косовском боју (намерно не желим да напишем "мит") је једна од значајнијих прича наше прошлости и уткана је у свако српско чељаде, које је имало нормалне околности одрастања. Као и у другим нашим причама (напр "Биберче") победу односи снага и воља јунака, а не "светло оружје" или физичка надмоћ. Симбол Милоша Обилића који је храбро и скоро самостално (или у друштву 12-орице) победио такву силу каква је била османлијска војска храбрио је свакако сваког дана наше претке у четворовековном турском ропству. Иста идеја- водиља утицала је 1912.године. приликом ослобађања Косова, Метохије и Македоније малтене као завет предака.
И сад, кад су Американци од истог Косова направили Бондстил, аналитичари европских (нечастивих) сила плаше се да ће штогод поћи наопако због сећања на претке.
Пре осврта да похвалим одличан пост.
Сваки народ на овој планети своје постојање у мањој или већој мјери дугује народном предању, које је често и чувар свијести о идентитету народа. И то је тако.
И наш национални идентитет је кроз вијекове искушења кроз које је наш род пролазио очуван захваљујући сјећању на оно што нам је у предању остало, кроз народно предање остала је вјера у идеале и истинске вриједности којима треба тежити.
У нашем народном предању косовски завјет има важно мјесто.
Данас нас неки "дубокоумно" прекоравају како народно предање не одговара историјским чињеницама (не одговара, па?), имамо пакосне поруке како Срби обиљежавају поразе, "изокола" нас уче како је "исправно" мислити.
Међутим, није то нешто Србима својствено, многи народи (наравно не и они новонастали) имају у свом предању ту неку судбоносну битку и личности које симболизују узвишене идеале, то су у правилу чешће порази и трагичне сидбине личности, тако је јача порука.
Јевреји имају своју Масаду, Енглези имају свој Хастингс, Французи су своје страдање против „невјерника“ опјевали кроз пјесму о Роланду, или касније кроз страдање Јованке Орлеанске, Шкоти имају страдање Вилијама Валаса и битку код Фолкерка, чак и Амери, та нова, млада нација, имају свој Аламо, свако има своје Косово, мјесто страдања, распећа, из којег ће никнути идеали родољубља, слободољубља, жртвовања зарад виших циљева.
Зато је врло битно да постоје службе и службеници које ће да руше "митове", расрбљују и уносе раздор, где је и овај паћеник Ристић. Не решисмо још ни заблуде и лажи што је БеБејска школа инфилтрирала, не раскринкасмо ни комунистичке лажи , а оно већ се формирала нека назови "хашка" историографска фракција.
Ја заиста не могу знати који су Ристићеви мотиви, да ли је обрадио 20 примјера "комотније" интерпретације историје како би он ето нашироко објаснио да то не бјеше тако и узео коју кинту или је наручено дјело са циљем трасирања пртине увјерењу како Срби робују народном предању и како треба да га се одрекнемо зарад неких пожељних процеса у времену данашњем. Вријеме жће показати који су мотиви.
Поручују нам да је Косово камен око врата.
Ти који нам то највише поручују су написали бруку књига, публикација о краљу Артуру и витезовима округлог стола, нема каквих све не тумачења (имамо тему), снимили и више од 40 фимова и серија о јунацима за које (изузев личности која би могла послужити као инспирација за легенду о Артуру) нема потврде у историјским изворима. А и остали који нам приговарају, нека се они прво одрекну свог народног предања.
Наравно да треба уважавати историјске чињенице, и наравно да то није често усклађено са народним предањем или "комотнијом" интерпретацијом историје којој су сви народи склони. Али право питање је, имају ли Срби уопште право да се одричу косовског завјета и народног предања?