De administrando imperio

Овако јасно као дан да јасније не може бити без референдума и гласања сам Константин Јеречек му није веровао и вероватно најзаслужнији за нашу историографију.
Шафарик сасвим сигурно НЕ јер је приређивач Суровјетског.
Славистика се уопште није давала веће поверење у ДАИ просто једноставно НАЈЕДНОСТАВНИЈЕ МОГУЋЕ на овом свету наратив који је долазио из аустијско-германске школе је ОСВАЈАЧКИ НАДРАСЕ су освојиле!
Читава Славистика Словени су освојили мачем!
Никакав цар није ту имао икакву власт до 9. века у том смислу ДАИ није никад прихватан као свето писмо.

Сад иако би Његош држао ДАИ испод јастука док је спавао то ништа би променило.
Zapravo, Pavle Šafarik je bio najfanatičniji zagovornik seobe Srba na Balkan po DAI. Insistirao je da je to stvaran istorijski događaj koji se zaista dogodio, i to baš otprilike piše u DAI, da su Srbi živeli iza Karpata i odatle, iz Bojke u zapadnoj Ukrajini, doselili se na ove prostore u vreme vlasti cara Iraklija. Koristio je sve moguće i nemoguće argumente; koristio je i Laonika Halkokondila kao dokaz za to, jezičke dokaze, išao sve do finskog jezika, itd.

Šafarik je umro 1861. godine, dok je Dimlerova knjiga izašla tek 1856. godine. Ne znam baš je li pred smrt možda nešto negde zapisao, ali da je poživeo dovoljno dugo, sasvim je izvesno da bi Šafarik bio učesnik polemike sa pojavom kritičke istoriografije i stajao u odbranu narativa iz DAI o seobi Srba, čemu je dobar deo svoj života i rada i posvetio (on je, uslovno govoreći, otac Zarpatske teorije o poreklu Srba)

Jireček je živeo kasnije. On pripada epohi odbacivanja DAI kao izvora za to, da. Šafarik — ne, sasvim suprotno (naprotiv).
Izvini, Niče, ali prosto stvari su bile dosta drugačije od ovog što si ovde pisao.

Ta rana slavistika, pre prve polovine XIX stoleća, zapravo je gotovo potpuno bespogovorno prihvatala DAI. Rani slavisti su, u principu, tretirali doseljavanje završenim pitanjem. Šafarik je, kao što ti rekoh, dobar deo svog života i rada upravo posvetio dokazivanju da su Srbi došli iz svoje prapostojbine u današnjoj Ukrajini između 610. i 641. godine (ovde sam ti citirao tzv. 8 stavki koje je on sumiraou svojim zaključcima zašto je smatrao seobu Srba u vreme Iraklija istorijskom činjenicom). Otvorio sam zasebnu temu o Dobrovskom, posvećenu njegovim tezama:

Ovo je odgovor Jozefa Dobrovskog upućen Jerneju Kopitaru 1809. godine:
Jednako su neosnovane tvrdnje da su getski i sarmatski jezici koje je Ovidije naučio u Tomiju slovenski dijalekti. U ovo vreme, pa čak i nekoliko vekova docnije, nije bilo Slovena u rimskim provincijama iza Dunava. Oni su došli u Kranjsku i Korušku kao saveznici Avara tek 568. godine, nakon što su Langobardi otišli u Italiju, ostavivši Panoniju Avarima. Došli su u Dalmaciju i Srbiju u vreme cara Iraklija, u prvoj polovini VII stoleća.


Razlika između Kopitara i Dobrovskog jeste u tome što je Dobrovski u celosti seobu Slovena kao takvu smeštao u prvu polovinu VII stoleća, oslanjajući se pre svega na DAI. Kopitar se sa tim nije slagao i polemisao o tome da je bilo, moguće, barem nešto Slovena čak i pre vladavine careva Mavrikija i Foke (590-610). Međutim, ono oko čega su se i Kopitar i Dobrovski slagali tj. nisu dovodili u pitanje jeste da Srbi dolaze tek posle 610. godine (i to su temeljili, da, na DAI).

Sličnog stava je bio i Franc Miklošič. Svi su oni bili „porfirogenitomani“ kojima je DAI bio svojevrsna opsesija i vodilja. Svoje lingvističke teze su zasnivali upravo u dobroj meri na tradiciji zapisanoj u DAI.

DAI će u slavistici biti ozbiljan stub za gledišta o pitanju doseljavanja Srba, praktično sve dok nije Vatroslav Jagić u drugoj polovini XIX stoleća definitivno zakucao eksere u kovčeg.

Daničićev zbornik iz 1925. godine, str. 69:

Danicic1925.png


Jagić je jasno shvatio da su se oni (Kopitar i Miklošić) osnivali više na imenu i predanju, koje je zabeležio Konstantin Porfirogenit, nego li na ispiivanju jezičkih crta.

@CreamPythagoras
 
Како се опет скренуло на материју која више припада другој теми, а све са сврхом како би се негирало и потирало било какво присуство Срба на простору Доклеје на прелазу из раног у развијени средњи вијек, обавезан сам реаговати
Јован Скилица (овдје стр 408-409) пише у свом рукопису
Ioannis Scylitzae 408-9.jpg

Превод на српски;
Јован посла цару који je боравио, како рекосмо, у Солуну десет кентенарија злата али брод, захваћен олујним ветром, удари на илирске обале (τοις Ίλλυρικοΐς ... αΐγιαλοΐς) и разби će.
Злато приграби Стефан Војислав, архонт Срба (Στέφανος δ καΐ Βοϊσθλάβος, δ των Σέρβων άρχων), који je био пре кратког времена побjегао из Цариграда и заузео земљу Срба (τον τόπον των Σέρβων), протjеравши оданде Теофила Еротика.
Јован, намјеравајући исправити сва зла и неправде које су испунле свијет безбројним несрећама, узалуд је са сздијама опорезивао сељане, и не марећи за јаде које им чини.
Кад цар у Солуну сазнаде за губитак злата написа Стефану да му пошаље његово и да својом кривицом не даје повода избијању рата. Пошто овај није дао никакав одговор, посла цар против њега војску којом je заповједао евнух Георгије Проват. Стигавши у земљу и запавши у гудуре, јаруге и непроходна мјеста, изгуби цијелу војску и сам се једва спасе.
да је Стефан Војислав архонт Срба и да је заузео земљу Срба. Да не би било дилеме да је под земљом Срба обухваћен и простор задашње Доклеје побринуо се Кекавмен који у свом рукопису (овдје стр.27)
Cecaumeni_Strategicon_et_incerti_scriptoris_de_officiis_regiis_libellus 0057 (1).jpg

Превод на српски;
Да ти саопштим и друго лукавство варварина Катакалона Клазомеона који бјеше je стратег у Рагузи (Дубровнику). Стратегу се прохтје да помоћу намјештеног пријатељства извршн ратни подвиг. Бјеше у градовима Далмације у Зенти (Зети) и у Стону, топарх Бојислав Доклећанин,којег хтједе да зароби.
И шта учини? Спријатељи ce c њиме, чешће му шаљући поклоне, желећи њима да га приволи. Иако je овај био варварин, али по природи и кскуству бјеше мудер. na je са једне стране, примао поклоне a, cа друге, претвараши се као да je цару поданички одан тобоже због благонаклоности и милости стратега. Пошто je топарх имао сина недавно рођеног, стратег се понуди да му кумује при светом крштењу. A кед му овај сав одушевљен рече: „ако тражиш и кућн миу дођи", стратег ке хтједе. Сложе се, тако, обојица да ће склопити кумство на средини између стратегове теме и топархове земље
Стратег je на мору био припремио дромоне у намјери да Војислава, чим он дадне знак, шчепају и убаце у дромон. Исту намјеру имао je и топарх и држао je на тајном месту у припреми одабране момке тако да, када он дадне знак, који je cа њима уговорио, искоче, ухвате стратега, и птратиоце.. Тако и би. Они се потсм сретну и, изљубивши се, седну. Тек што су они сјели, на дати заак опколе стратега и, везавши му руке и ноге, одведу га везаног са његовим сином и свом пратњом и дромонама у Стон. И оним замкама и мрежама којима хтједе да улови би уловљен, на срамоту Ромеја.
Пише да на простору градова Зете (Доклеје) и Стон влада топарх Војислчав Доклећанин.
Византолог Јадран Ферлуга примијетио је да је то први пута (овдје стр. 212)
vizinj 212.jpg

Да се у сачуваном спису користи име Зета (Зента) за Доклеју (Дукљу) који ће се касније одомаћити.

Стефан Војислав из Доклеје, или Доклећанимн, архонт Срба, протјерао је Теофила Еротика и заузео (или повратио) зекмљу Срба. У којој се налазе градови Стон и Доклеја (Зета). Према Скилици и Кекавмену, земља Срба ван сваке разумне сумње обухватала је и тадашњу Докледју.

Извињавам се што сам у обкјави, кроз коју сам појаснио оно што се мора, скренуо са теме.
 
Poslednja izmena:
Како се опет скренуло на материју која више припада другој теми, а све са сврхом како би се негирало и потирало било какво присуство Срба на простору Доклеје на прелазу из раног у развијени средњи вијек, обавезан сам реаговати
Јован Скилица (овдје стр 408-409) пише у свом рукопису
Pogledajte prilog 1653867
Превод на српски;

да је Стефан Војислав архонт Срба и да је заузео земљу Срба. Да не би било дилеме да је под земљом Срба обухваћен и простор задашње Доклеје побринуо се Кекавмен који у свом рукопису (овдје стр.27)
Pogledajte prilog 1653868
Превод на српски;

Пише да на простору градова Зете (Доклеје) и Стон влада топарх Војислчав Доклећанин.
Византолог Јадран Ферлуга примијетио је да је то први пута (овдје стр. 212)
Pogledajte prilog 1653870
Да се у сачуваном спису користи име Зета (Зента) за Доклеју (Дукљу) који ће се касније одомаћити.

Стефан Војислав из Доклеје, или Доклећанимн, архонт Срба, протјерао је Теофила Еротика и заузео (или повратио) зекмљу Срба. У којој се налазе градови Стон и Доклеја (Зета). Према Скилици и Кекавмену, земља Срба ван сваке разумне сумње обухватала је и тадашњу Докледју.

Извињавам се што сам у обкјави, кроз коју сам појаснио оно што се мора, скренуо са теме.

Ja bih vrlo rado pročitao tvoju kritiku tumačenja Predraga Komatine da se zemlja Srba odnosi na Srbiju, a ne na Dioklitiju.
 
Ja bih vrlo rado pročitao tvoju kritiku tumačenja Predraga Komatine da se zemlja Srba odnosi na Srbiju, a ne na Dioklitiju.
Немам намјеру да критикујем Коматину и онда када нешто по мени погрешно напише.
Не, Коматина то не пише (ако је у питању ова расправа, а нема која друга) како си фоирмулисао. Он у расправи раздваја Србију и Трибаликју (земљу Трбала) као двије цјелине, при чему поистовјећује Трибалију са Доклејом и то повезује са каснијим списима који раздвајају српску земљу и поморску (приморску) те износи мишљење да је Стефан Војислав подигао устанак у Србији а не у Доклеји какво мишљење постоји код српских историка.
Но то је све друга тема, нема везе са овом темом
 
Како се опет скренуло на материју која више припада другој теми, а све са сврхом како би се негирало и потирало било какво присуство Срба на простору Доклеје на прелазу из раног у развијени средњи вијек, обавезан сам реаговати
Јован Скилица (овдје стр 408-409) пише у свом рукопису
Pogledajte prilog 1653867
Превод на српски;

да је Стефан Војислав архонт Срба и да је заузео земљу Срба. Да не би било дилеме да је под земљом Срба обухваћен и простор задашње Доклеје побринуо се Кекавмен који у свом рукопису (овдје стр.27)
Pogledajte prilog 1653868
Превод на српски;

Пише да на простору градова Зете (Доклеје) и Стон влада топарх Војислчав Доклећанин.
Византолог Јадран Ферлуга примијетио је да је то први пута (овдје стр. 212)
Pogledajte prilog 1653870
Да се у сачуваном спису користи име Зета (Зента) за Доклеју (Дукљу) који ће се касније одомаћити.

Стефан Војислав из Доклеје, или Доклећанимн, архонт Срба, протјерао је Теофила Еротика и заузео (или повратио) зекмљу Срба. У којој се налазе градови Стон и Доклеја (Зета). Према Скилици и Кекавмену, земља Срба ван сваке разумне сумње обухватала је и тадашњу Докледју.

Извињавам се што сам у обкјави, кроз коју сам појаснио оно што се мора, скренуо са теме.
Зета је и у Немањиној хиландарској повељи не зову је Словени Дукља већ Зета.
Тома Сплићанин чак Дукљу зове град у Рашкој .
Коматина је проширио виђење Тибора Живковића да је име Травуније пренео на Дукљу и спојио их.
Међутим појам Трибала и Трибалије се помера углавном према пограничном становништву између Србије и Бугарске до 15. века.
Такође би овде могли поставити оправдано виђење да Бодин припаја Мораву Србији тај део је припојен најраније за време Јована Цимискија међутим Ђорђе Војтех баш ту подиже устанак Бугара.
Дакле могло би се исто тумачити да предео изван катепаната Рас зову Трибалијом. Што би историјски одговарало том термину. Поморавље ,Вардар.
 
Poslednja izmena:
Друго тумачење али овде морају бити јако велики стручњаци за језик и књижевност Грка јер је Војислав и његов отац су топарси Дукље он столује у Стону!
архонт је Срба.
Ако се брод насукао о илирске обале и то био повод рата Србија је у Илирији. Ако је тек повратком из зробљеништва протерао Теофила Еротика како је устанак онда почео у Рашкој?
Постоје контрадикторности у тој тези ранији историчари су због ове конфузије покушали да ове догађаје пренесу у кањон Млаве али преовладало је мишљење да је Морача у питању.
 
Немам намјеру да критикујем Коматину и онда када нешто по мени погрешно напише.
Не, Коматина то не пише (ако је у питању ова расправа, а нема која друга) како си фоирмулисао. Он у расправи раздваја Србију и Трибаликју (земљу Трбала) као двије цјелине, при чему поистовјећује Трибалију са Доклејом и то повезује са каснијим списима који раздвајају српску земљу и поморску (приморску) те износи мишљење да је Стефан Војислав подигао устанак у Србији а не у Доклеји какво мишљење постоји код српских историка.
Но то је све друга тема, нема везе са овом темом

Ja sam doslovno o tome i govorio. Da je Tribalija Dioklitija.
 
Када смо се дотакли Предрага Коматине, он у расправи Идентитет Дукљана према De administrando imperio (у спојлеру закључак) не негира да простор Доклеје у Х вијеку насељавају Срби, нити да се из Порфиурогенитовог списа може извући такав закључак, напротив, Коматоина изводи закључак да Порфирогенит посредно указује на то да и у Доклеји живе Срби и да су тамо живјели од свог досељавања на Балкан
Резултати овог истраживања могу се сажети на следећи начин. Чињеница је да у 35. поглављу списа De administrando imperio цар Константин VII Порфирогенит за Дукљане не истиче да су Срби, за разлику од осталих племена јужног дела источнојадранске обале - Захумљана, Травуњана и Конављана и Пагана(Неретљана), као и да у 32. поглављу не наводи Дукљу међу земљама које су у време цара Ираклија населили Срби, већ само „садашњу Србију и Паганију итакозвану земљу Захумљана и Травунију и земљу Конављана.“ Због тога је остало нејасно да ли су они за њега Срби или нису. На основу анализе различитихсегмената његових приповести о Јужним Словенима у поглављима 29–36. поменутог списа могло се доћи до одговора на то питање. Најпре, Порфирогенит је јужнословенску Далмацију делио пре свега на Хрватску и Србију.
При тој подели, Дукља је спадала у Србију. Када пише о најстаријој историји ЈужнихСловена Далмације, он зна само за Хрвате и Србе. Чак и када наглашава њиховуподелу на Хрвате, Србе, Захумљане, Травуњане и Конављане, Дукљане и Пагане,за њега је подела на Хрвате и Србе била примарна. И у том контексту Дукљаниприпадају Србима. Српско порекло Дукљана Порфирогенит у 35. поглављу DAI не истиче зато што Дукљу није навео ни у 32. поглављу међу земљама у којима је цар Ираклије населио Србе.
Међутим, изостанак Дукље из пописа земаља насељених Србима на том месту није доказ да је он био свестан да они нису били Срби. На том месту он једноставно није држао до строгог навођења земаља и народа, до кога обично држи на неким другим местима у својим списима. Коначно, иако именом не наводи Дукљу набрајајући земље у којима је цар Ираклије населио Србе у 32. поглављу, он ипак том приликом има и њу у виду. О томе сведочи податак да су то земље из којих су претходно Авари истерали Романе,који су у Порфирогенитово време живели на простору теме Далмације и темеДрач. То је једино место у читавом спису DAI на коме цар-писац помиње Романе у теми Драч и то чини управо зато што је веровао да они потичу са простор а који су у време цара Ираклија населили Срби, простора коме је у сваком смислу морала припадати и Дукља, која се налазила у непосредном суседству
 
Када смо се дотакли Предрага Коматине, он у расправи Идентитет Дукљана према De administrando imperio (у спојлеру закључак) не негира да простор Доклеје у Х вијеку насељавају Срби, нити да се из Порфиурогенитовог списа може извући такав закључак, напротив, Коматоина изводи закључак да Порфирогенит посредно указује на то да и у Доклеји живе Срби и да су тамо живјели од свог досељавања на Балкан
Резултати овог истраживања могу се сажети на следећи начин. Чињеница је да у 35. поглављу списа De administrando imperio цар Константин VII Порфирогенит за Дукљане не истиче да су Срби, за разлику од осталих племена јужног дела источнојадранске обале - Захумљана, Травуњана и Конављана и Пагана(Неретљана), као и да у 32. поглављу не наводи Дукљу међу земљама које су у време цара Ираклија населили Срби, већ само „садашњу Србију и Паганију итакозвану земљу Захумљана и Травунију и земљу Конављана.“ Због тога је остало нејасно да ли су они за њега Срби или нису. На основу анализе различитихсегмената његових приповести о Јужним Словенима у поглављима 29–36. поменутог списа могло се доћи до одговора на то питање. Најпре, Порфирогенит је јужнословенску Далмацију делио пре свега на Хрватску и Србију.
При тој подели, Дукља је спадала у Србију. Када пише о најстаријој историји ЈужнихСловена Далмације, он зна само за Хрвате и Србе. Чак и када наглашава њиховуподелу на Хрвате, Србе, Захумљане, Травуњане и Конављане, Дукљане и Пагане,за њега је подела на Хрвате и Србе била примарна. И у том контексту Дукљаниприпадају Србима. Српско порекло Дукљана Порфирогенит у 35. поглављу DAI не истиче зато што Дукљу није навео ни у 32. поглављу међу земљама у којима је цар Ираклије населио Србе.
Међутим, изостанак Дукље из пописа земаља насељених Србима на том месту није доказ да је он био свестан да они нису били Срби. На том месту он једноставно није држао до строгог навођења земаља и народа, до кога обично држи на неким другим местима у својим списима. Коначно, иако именом не наводи Дукљу набрајајући земље у којима је цар Ираклије населио Србе у 32. поглављу, он ипак том приликом има и њу у виду. О томе сведочи податак да су то земље из којих су претходно Авари истерали Романе,који су у Порфирогенитово време живели на простору теме Далмације и темеДрач. То је једино место у читавом спису DAI на коме цар-писац помиње Романе у теми Драч и то чини управо зато што је веровао да они потичу са простор а који су у време цара Ираклија населили Срби, простора коме је у сваком смислу морала припадати и Дукља, која се налазила у непосредном суседству
Не, не негира уопште већ у финалном закључку каже да за Порфирогенита уопштено постоје само Срби и Хрвати.
Она прича о Скилици је само покушај да дефинише Трибалију на коју територију се односи.
Срба и Трибала.
Онда Мавро Орбин то чита Бодин краљ Срба и Рашана.
 
Да бисмо донијели ваљане закључке како разумјети тврдње у неком рукопису пожељно је прочитати читав тај рукопшис, не једно или два поглавља или још штурије неколико пасуса у неком поглављу и онда то тумачити према свом нахођењу, што је обавезно хрватијанским (укључујући и оне на овом форуму) и монтенегринским пајацима када крену паламудити о овом спису.

Сам спис који тада бјеше тајни докиумент, нема сврху подуке из историје, већ је упутство будућем владару кроз које га упознаје и са приликама у царству и околним земљама, чему дати већу важност, шта је важно из историкје колективитета и земаља и што као владар треба знати.
Порфирогенит у спису поглавља посвећује само нацијама, односно народима или политичким творевинама. Никад (ПС; грчки писци раног средњег вијека, и Порфирогенит, су класификовали колективитете у расе, нације, племена и родове). племенима или родовима.
Не, не негира уопште већ у финалном закључку каже да за Порфирогенита уопштено постоје само Срби и Хрвати.
По Порфирогениту Срби и Хрвати су нације, односно народи, зато им и посвећује посебно поглавље. У поглављима 33-36, посвећеим Захумљу, Травунији и Конављу, Доклеји, Паганији, већ у првој реченици је нагласио да су у питању политичке творевине, земље (χώρα)
Како у првој реченици јасно указује да су у питању политичке творевине ((χώρα), у данашњњем поимању, Захумљани, Травуњани, Конављани, Доклећани, Неретљани су политоними, никако етноними. Коматина изводи исправан закључак да су два народа од посебне важности цару на овим просторима, који су населили овдашње политичке творевине. При чему су поменуте политичке творевине у поглављима 33-36 земље које настзањују Срби
 
Да бисмо донијели ваљане закључке како разумјети тврдње у неком рукопису пожељно је прочитати читав тај рукопшис, не једно или два поглавља или још штурије неколико пасуса у неком поглављу и онда то тумачити према свом нахођењу, што је обавезно хрватијанским (укључујући и оне на овом форуму) и монтенегринским пајацима када крену паламудити о овом спису.

Сам спис који тада бјеше тајни докиумент, нема сврху подуке из историје, већ је упутство будућем владару кроз које га упознаје и са приликама у царству и околним земљама, чему дати већу важност, шта је важно из историкје колективитета и земаља и што као владар треба знати.
Порфирогенит у спису поглавља посвећује само нацијама, односно народима или политичким творевинама. Никад (ПС; грчки писци раног средњег вијека, и Порфирогенит, су класификовали колективитете у расе, нације, племена и родове). племенима или родовима.

По Порфирогениту Срби и Хрвати су нације, односно народи, зато им и посвећује посебно поглавље. У поглављима 33-36, посвећеим Захумљу, Травунији и Конављу, Доклеји, Паганији, већ у првој реченици је нагласио да су у питању политичке творевине, земље (χώρα)
Како у првој реченици јасно указује да су у питању политичке творевине ((χώρα), у данашњњем поимању, Захумљани, Травуњани, Конављани, Доклећани, Неретљани су политоними, никако етноними. Коматина изводи исправан закључак да су два народа од посебне важности цару на овим просторима, који су населили овдашње политичке творевине. При чему су поменуте политичке творевине у поглављима 33-36 земље које настзањују Срби
Ту постоји још један проблем да је негде Дукљу назвао хором?
 
Ту постоји још један проблем да је негде Дукљу назвао хором?
Не постгоји. Он у првој реченици пише земљу Доклеју (Διοκλείας χώρα), јасно указујући да пише о политилчкој творевини.

За разлику од поглавља о Доклеји у поглављима 33 и 34, за Захумље, Травунију и Конавље гдје такође у првој реченици указиује да су политилчке творевине, земље (χώρα), међутим када даје географске податке, користи не политичку него територијалну одредницу (χωρίῳ), па пише на тероиторији (или области, или земљици) су ти и ти градови. Док у поглављу 35 и у уводној реченици и касније користи само политилчку одредницу χώρα. Што би могли закључити да су према Порфирогениту Захумље, Травунија и Конавље и политилчке творевине и имена области, територикја, док је Доклеја само политичка творевина.
Наравно, не треба избацити из вида да је садржај у поглављу 35 (као уосталом у још неколико поглавља у спису) само нацрт оиглавља, састоји се тек од четири реченице, и да је свакако била намјера попунити то поглавље садржајем по прикупљању потребних сазнања.
 
Не постгоји. Он у првој реченици пише земљу Доклеју (Διοκλείας χώρα), јасно указујући да пише о политилчкој творевини.

За разлику од поглавља о Доклеји у поглављима 33 и 34, за Захумље, Травунију и Конавље гдје такође у првој реченици указиује да су политилчке творевине, земље (χώρα), међутим када даје географске податке, користи не политичку него територијалну одредницу (χωρίῳ), па пише на тероиторији (или области, или земљици) су ти и ти градови. Док у поглављу 35 и у уводној реченици и касније користи само политилчку одредницу χώρα. Што би могли закључити да су према Порфирогениту Захумље, Травунија и Конавље и политилчке творевине и имена области, територикја, док је Доклеја само политичка творевина.
Наравно, не треба избацити из вида да је садржај у поглављу 35 (као уосталом у још неколико поглавља у спису) само нацрт оиглавља, састоји се тек од четири реченице, и да је свакако била намјера попунити то поглавље садржајем по прикупљању потребних сазнања.
Мало чудно земља иза драчких каштела о њој не зна ништа а зна о Паганији ,Хуму чак и Тавунији са Конавалима.
Што је Реља Новаковић имао интересантну тезу на основу фалсификоване Десине даровнице у којој Травунију зове Стоболију. Што се слаже са Порфирогенитом да на словенском је добила назив по тврђави.
 
Мало чудно земља иза драчких каштела о њој не зна ништа а зна о Паганији ,Хуму чак и Тавунији са Конавалима.
Што је Реља Новаковић имао интересантну тезу на основу фалсификоване Десине даровнице у којој Травунију зове Стоболију. Што се слаже са Порфирогенитом да на словенском је добила назив по тврђави.

Piše Satbolia, Satbolia i Satholia.
 
https://www.antenam.net/istorija/326181-drevna-dukljanska-crkva
Пази овде немогуће да ништа није знао а његов отац је подвргао драчкој митрополији.
Нешто ту никако није у реду.
Да има 3 града и једну епископију у 11. веку освоји пола Балкана.

Dakle ovo gi je donekle u sličnom smeru kao i ono kad su pitao kako Herodot ni da zucne o Rimu, a Rimljani posle osvojili sve ono. :D

Trebalo bi da prestaneš toliko da se iščuđavaš, jerbo ćeš istu rečenicu pisati samo stotinama i stotinama puta.
 
Друго тумачење али овде морају бити јако велики стручњаци за језик и књижевност Грка јер је Војислав и његов отац су топарси Дукље он столује у Стону!
архонт је Срба.
Ако се брод насукао о илирске обале и то био повод рата Србија је у Илирији. Ако је тек повратком из зробљеништва протерао Теофила Еротика како је устанак онда почео у Рашкој?
Постоје контрадикторности у тој тези ранији историчари су због ове конфузије покушали да ове догађаје пренесу у кањон Млаве али преовладало је мишљење да је Морача у питању.

Duklja ce vazda bit trn u oku Srbima
 
Dakle ovo gi je donekle u sličnom smeru kao i ono kad su pitao kako Herodot ni da zucne o Rimu, a Rimljani posle osvojili sve ono. :D

Trebalo bi da prestaneš toliko da se iščuđavaš, jerbo ćeš istu rečenicu pisati samo stotinama i stotinama puta.
Ако немаш неко паметно објашњење не лупај глупости о Херодоту сваку тему баџаш у офф образлажеш питање питањем на које немаш одговоре.
 
Ако немаш неко паметно објашњење не лупај глупости о Херодоту сваку тему баџаш у офф образлажеш питање питањем на које немаш одговоре.

Nije offtopic, zato što se radi doslovno o istoj stvari. Iščuđavaš se promenama i protoku vremena, a koje su opšte mesto čitave istorije.

Malena Dukljica iz vremena IX ili X stoleća bila je proširena; Travunijim, a potom i delovima Srbije tj. Dukljaninovim Podgorjem. Kako i kada je malo mutno; nemamo izvora, ali je očigledno došlo do takvog širenja. Knez Vladimir je upravljao i celim jednim delom Srbije.
 
Због чега? Скоро сваки византијски извор 11 вијека (већ смо их поменули) наводи Србе као народ у Дукљи.

И никаквом вратоломијом не можете то негирати.

Jer veliki Porfirogenit je reka da nema Srba u Duklji, i sto na pecatu Kralja Bodina pise "Kralj Duklje i Srbije".

Srbalji vazda ce ostat bez Duklje, vase puste zelje
 
Због чега? Скоро сваки византијски извор 11 вијека (већ смо их поменули) наводи Србе као народ у Дукљи.

И никаквом вратоломијом не можете то негирати.

Izričitim imenom Srbin, imamo samo u produžetku hronike Jovana Skilice i kod Jovana Zonare i nigde više.
 
A kod Georgija Kedrina i Kevkamena?

Kekavmen za Stefana Vojislava kaže da je 'Srbin Travunjanin' isprva, a što se odnosi na prvu fazu, kada je epicentar borbi bio u Srbiji.

Kasnije ga naziva Dukljaninom, što se odnosi na drugi period, kada je epicentar borbe bio prebačen u Duklju (tj. Tribaliju).

U tom se smislu se Skilica i Kekavmen savršeno dopunjuju (iako su ovi pojmovi dosta dugo zbunjivali istoričare, koji su i svakakve interpretacije izbacivali, izbegavajući najjednostavnije i najočiglednije odgovore).
 

Back
Top