De administrando imperio

Ja ne lazem. Ti probisvjeti svi svjesno lazu. Ja sam ovdje iskljucivo radi korekcija istoriografije i tupljenja non stop sta pise u izvorima; i drugo, da se prevazidje istoriografska blokada istorije srpske carevine do rimskog carstva koja ne postoji u izvorima a postoji u politickim udzbenicima.

Pišeš o stvarima koje nemaju veze sa mojom objavom. U njoj se ne nalazi nikakva optužba da lažeš. A ako kažeš da Vavžinjec Kovalski svesno laže — kako znaš, ako ne znaš šta kaže? Onda se tu vrtimo samo oko negativnih stereotipa.

Predrasude su majka svih zabluda.
 
Pišeš o stvarima koje nemaju veze sa mojom objavom. U njoj se ne nalazi nikakva optužba da lažeš. A ako kažeš da Vavžinjec Kovalski svesno laže — kako znaš, ako ne znaš šta kaže? Onda se tu vrtimo samo oko negativnih stereotipa.

Predrasude su majka svih zabluda.

Vec sam ti rekao Vavrzinjek je nebitan tip ko i Zivkovic. Postoje izvori, i izvori govore. Nema sta Vavzinjek ispravno da mi kaze osim da se posere na izvore kao i Zivkovic i ostali istoricari.
 
Zato ja stalno postavljam izvore, jer samo to vrijedi citati.

Znači, treba čitati same izvore tj. citate izvora, a preskakati ono što si ti sam pisao tj. šta je tvoje autorsko?

Zašto? Ako na internetu postoji hrvatsko izdanje Orbina iz 1999. godine iz pera Snježane Husić, zašto bi iko čitao tvoje citate izvora, kada sam može da ode na Archive.org i čita izvor?
 
Znači, treba čitati same izvore tj. citate izvora, a preskakati ono što si ti sam pisao tj. šta je tvoje autorsko?

Zašto? Ako na internetu postoji hrvatsko izdanje Orbina iz 1999. godine iz pera Snježane Husić, zašto bi iko čitao tvoje citate izvora, kada sam može da ode na Archive.org i čita izvor?

Tacno, ja to propagiram. Medjutim, postoji problem, kao citaju izvore a onda lazu sta pise u izvorima. Zato sam ja tu da kazem da je netacno to sto se pise da je u izvoru nego je obicna izmisljotina i to ne pise u izvoru.
 
Расправа Предрага Коматине Идентитет Дукљана према De administrando imperio (у спојлеру закључак)
Резултати овог истраживања могу се сажети на следећи начин. Чињеница је да у 35. поглављу списа De administrando imperio цар Константин VII Порфирогенит за Дукљане не истиче да су Срби, за разлику од осталих племена јужног дела источнојадранске обале - Захумљана, Травуњана и Конављана и Пагана(Неретљана), као и да у 32. поглављу не наводи Дукљу међу земљама које су у време цара Ираклија населили Срби, већ само „садашњу Србију и Паганију итакозвану земљу Захумљана и Травунију и земљу Конављана.“ Због тога је остало нејасно да ли су они за њега Срби или нису. На основу анализе различитихсегмената његових приповести о Јужним Словенима у поглављима 29–36. поменутог списа могло се доћи до одговора на то питање. Најпре, Порфирогенит је јужнословенску Далмацију делио пре свега на Хрватску и Србију.
При тој подели, Дукља је спадала у Србију. Када пише о најстаријој историји ЈужнихСловена Далмације, он зна само за Хрвате и Србе. Чак и када наглашава њиховуподелу на Хрвате, Србе, Захумљане, Травуњане и Конављане, Дукљане и Пагане,за њега је подела на Хрвате и Србе била примарна. И у том контексту Дукљаниприпадају Србима. Српско порекло Дукљана Порфирогенит у 35. поглављу DAI не истиче зато што Дукљу није навео ни у 32. поглављу међу земљама у којима је цар Ираклије населио Србе.
Међутим, изостанак Дукље из пописа земаља насељених Србима на том месту није доказ да је он био свестан да они нису били Срби. На том месту он једноставно није држао до строгог навођења земаља и народа, до кога обично држи на неким другим местима у својим списима. Коначно, иако именом не наводи Дукљу набрајајући земље у којима је цар Ираклије населио Србе у 32. поглављу, он ипак том приликом има и њу у виду. О томе сведочи податак да су то земље из којих су претходно Авари истерали Романе,који су у Порфирогенитово време живели на простору теме Далмације и темеДрач. То је једино место у читавом спису DAI на коме цар-писац помиње Романе у теми Драч и то чини управо зато што је веровао да они потичу са простор а који су у време цара Ираклија населили Срби, простора коме је у сваком смислу морала припадати и Дукља, која се налазила у непосредном суседству
 
Расправа Предрага Коматине Идентитет Дукљана према De administrando imperio (у спојлеру закључак)
Резултати овог истраживања могу се сажети на следећи начин. Чињеница је да у 35. поглављу списа De administrando imperio цар Константин VII Порфирогенит за Дукљане не истиче да су Срби, за разлику од осталих племена јужног дела источнојадранске обале - Захумљана, Травуњана и Конављана и Пагана(Неретљана), као и да у 32. поглављу не наводи Дукљу међу земљама које су у време цара Ираклија населили Срби, већ само „садашњу Србију и Паганију итакозвану земљу Захумљана и Травунију и земљу Конављана.“ Због тога је остало нејасно да ли су они за њега Срби или нису. На основу анализе различитихсегмената његових приповести о Јужним Словенима у поглављима 29–36. поменутог списа могло се доћи до одговора на то питање. Најпре, Порфирогенит је јужнословенску Далмацију делио пре свега на Хрватску и Србију.
При тој подели, Дукља је спадала у Србију. Када пише о најстаријој историји ЈужнихСловена Далмације, он зна само за Хрвате и Србе. Чак и када наглашава њиховуподелу на Хрвате, Србе, Захумљане, Травуњане и Конављане, Дукљане и Пагане,за њега је подела на Хрвате и Србе била примарна. И у том контексту Дукљаниприпадају Србима. Српско порекло Дукљана Порфирогенит у 35. поглављу DAI не истиче зато што Дукљу није навео ни у 32. поглављу међу земљама у којима је цар Ираклије населио Србе.
Међутим, изостанак Дукље из пописа земаља насељених Србима на том месту није доказ да је он био свестан да они нису били Срби. На том месту он једноставно није држао до строгог навођења земаља и народа, до кога обично држи на неким другим местима у својим списима. Коначно, иако именом не наводи Дукљу набрајајући земље у којима је цар Ираклије населио Србе у 32. поглављу, он ипак том приликом има и њу у виду. О томе сведочи податак да су то земље из којих су претходно Авари истерали Романе,који су у Порфирогенитово време живели на простору теме Далмације и темеДрач. То је једино место у читавом спису DAI на коме цар-писац помиње Романе у теми Драч и то чини управо зато што је веровао да они потичу са простор а који су у време цара Ираклија населили Срби, простора коме је у сваком смислу морала припадати и Дукља, која се налазила у непосредном суседству

,,Чињеница је да у 35. поглављу списа De administrando imperio цар Константин VII Порфирогенит за Дукљане не истиче да су Срби, за разлику од осталих племена"

Kraj rasprave :kafa:
 
,,Чињеница је да у 35. поглављу списа De administrando imperio цар Константин VII Порфирогенит за Дукљане не истиче да су Срби, за разлику од осталих племена"

Kraj rasprave :kafa:

Netacno, to nije cinjenica, to je izmisljotina. Ovo je cinjenica:

1707342899326.png
 
Koliko smo samo puta prošli ovu temu.
Od spama nema selameta, nikako da shvatiš.
Da li ti možeš ukratko u jednoj poruci, bez cerekanja, vređanja, domišljatih poštapalica ili posprdne terminologije, i bez ikakvog izbegavanja, da navedeš (vrlo precizno, bez nekog okolišanja ili relativizacije, najnormalnije) koju smo temu to, kako tvrdiš, tačno prošli?
Pretpostavljam da nedostatak odgovora znači da si samo nešto izmislio?

@Kole11
 
Чланак у Спутњику (овдје)

Студија светских научника: Најстарији рукопис Списа о народима цара Константина VII Порфирогенита потиче из почетка XVII века​

Марија Јаковљевић

У склопу врло ригорозног истраживачког пројекта са међународним тимом историчара, палеографа и микробиолога, утврђено је да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, чуван у француској националној библиотеци (Bibliothèque nationale de France) био је предмет врло екстензивне форензичке анализе која је довела до ревизије закључака о његовој хронологији.

Др Мари Дупонт, истакнути ауторитет у домену француске палеографске форензике, појаснила је: „Интеграцијом методологије високе резолуције, остварили смо изузетна открића. Пергамент рукописа, супротно традиционалним претпоставкама које су га смештале у време високе византијске епохе, у XI век, заправо потиче из касног XVI или почетка XVII века. Ова хронолошка дискрепанција сугерише да је можда потребно извршити детаљнију анализу и преосталих рукописа и преиспитати наша сазнања о овом делу.“

Иницијатива, вођена од стране еминентних експерата из Centre National de la Recharche Scientifique (CNRS) имплеменирала је софистициране методе као што су радиокарбонско датирање и спектроскопију масене спектрометрије са убрзивачен (AMS) циљајући на дефинитивно утврђивање хронолошке датације пергаменталног супстрата.
Процес анализе укључивао је детаљну микроскопску и спектрометријску евалуацију, користећи инфрацрвену спектроскопију трансформације Фурије (FTIR) за идентификацију и квантификацију органских компоненти, кажу саговорници из међународне експертске екипе за Спутњи. Овај метод омогућио је доста прецизну анализу молекуларне структуре пергамента, отркивајући специфичности које значајно одударају од карактеристика материјала из уобичајено претпостављеног периода.

Рукопис потиче из почетка XVII века, настао недуго пре његовог првог објављивања

Проф. Жан-Лук Будро нагласио је импликације ове анализе:

„Промена у датирању Cod Par Grec 2009 отвара нова питања у погледу палеографске стратификације и провенијенције докумената из овог периода, захтевајући ревизију наше перцепције о томе како је и када настао интригантни спис приписан византијском императору из средине X века, Константину VII Порфирогениту.“

Предстојећа публикација ових анализа у престижном међународном годишњаку посвећеном студијама конзервирања и палеографије очекује се са великим нестрпљењем, с обзиром да ће пружити детаљан увид у методологију и резултате истраживања, потенцијално редефинишући наративе везане за рукописну традицику списа познатог као De administrando imperio.

Историју Порфирогенитовог списа треба писати из почетка

Консултовали смо професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на Одељењу за византологију, Владу Станковића. Проф. Станковић је рекао за сада не би коментарисао нова истраживања пре него што одговарајући радови буду публиковани, али да делује све више да ћемо морати да пишемо историју овог региона из почетка. Са тим се слаже и проф. Брижит Мондран, која каже да ово откриће може бити значајно за идентификацију неколико руку и монограма при крају рукописа, са којим је до сада имала муке.

Проф. Радивој Радић одбио је да пружи свој коментар.
По којем је након врло ригорозног истраживачког пројекта са међународним тимом историчара, палеографа и микробиолога, наводно утврђено да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, који се чува у француској националној библиотеци, не потиче из XI вијека како је раније прихваћено, него из касног XVI или почетка XVII вијека.
107365.jpg
 
Чланак у Спутњику (овдје)

Студија светских научника: Најстарији рукопис Списа о народима цара Константина VII Порфирогенита потиче из почетка XVII века​

Марија Јаковљевић

У склопу врло ригорозног истраживачког пројекта са међународним тимом историчара, палеографа и микробиолога, утврђено је да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, чуван у француској националној библиотеци (Bibliothèque nationale de France) био је предмет врло екстензивне форензичке анализе која је довела до ревизије закључака о његовој хронологији.

Др Мари Дупонт, истакнути ауторитет у домену француске палеографске форензике, појаснила је: „Интеграцијом методологије високе резолуције, остварили смо изузетна открића. Пергамент рукописа, супротно традиционалним претпоставкама које су га смештале у време високе византијске епохе, у XI век, заправо потиче из касног XVI или почетка XVII века. Ова хронолошка дискрепанција сугерише да је можда потребно извршити детаљнију анализу и преосталих рукописа и преиспитати наша сазнања о овом делу.“

Иницијатива, вођена од стране еминентних експерата из Centre National de la Recharche Scientifique (CNRS) имплеменирала је софистициране методе као што су радиокарбонско датирање и спектроскопију масене спектрометрије са убрзивачен (AMS) циљајући на дефинитивно утврђивање хронолошке датације пергаменталног супстрата.
Процес анализе укључивао је детаљну микроскопску и спектрометријску евалуацију, користећи инфрацрвену спектроскопију трансформације Фурије (FTIR) за идентификацију и квантификацију органских компоненти, кажу саговорници из међународне експертске екипе за Спутњи. Овај метод омогућио је доста прецизну анализу молекуларне структуре пергамента, отркивајући специфичности које значајно одударају од карактеристика материјала из уобичајено претпостављеног периода.

Рукопис потиче из почетка XVII века, настао недуго пре његовог првог објављивања

Проф. Жан-Лук Будро нагласио је импликације ове анализе:

„Промена у датирању Cod Par Grec 2009 отвара нова питања у погледу палеографске стратификације и провенијенције докумената из овог периода, захтевајући ревизију наше перцепције о томе како је и када настао интригантни спис приписан византијском императору из средине X века, Константину VII Порфирогениту.“

Предстојећа публикација ових анализа у престижном међународном годишњаку посвећеном студијама конзервирања и палеографије очекује се са великим нестрпљењем, с обзиром да ће пружити детаљан увид у методологију и резултате истраживања, потенцијално редефинишући наративе везане за рукописну традицику списа познатог као De administrando imperio.

Историју Порфирогенитовог списа треба писати из почетка

Консултовали смо професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на Одељењу за византологију, Владу Станковића. Проф. Станковић је рекао за сада не би коментарисао нова истраживања пре него што одговарајући радови буду публиковани, али да делује све више да ћемо морати да пишемо историју овог региона из почетка. Са тим се слаже и проф. Брижит Мондран, која каже да ово откриће може бити значајно за идентификацију неколико руку и монограма при крају рукописа, са којим је до сада имала муке.

Проф. Радивој Радић одбио је да пружи свој коментар.
По којем је након врло ригорозног истраживачког пројекта са међународним тимом историчара, палеографа и микробиолога, наводно утврђено да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, који се чува у француској националној библиотеци, не потиче из XI вијека како је раније прихваћено, него из касног XVI или почетка XVII вијека.
Pogledajte prilog 1524051
E sad će naš @Q. in perpetuum hibernum da nam potanko objasni šta je hteo reći prenošenjem ovog članka u temi otvorenoj specijalno zbog toga BEZ linka ka relevantnom radu.

Tako je to kad nekog zanima samo trenutni efekat, da vidimo mi da li je ovime recimo dovedena u pitanje autentičnost dokumenta - tj ukoliko je stvarno u pitanju prepis kako možda sledi? Ili je ipak samo bilo potrebno malo editovanti DAI i ubaciti Dukljane, Montenegrine i Dobre Bošnjane koje je zli Velikosrbin Porfirogenit (Bizantinac za Bizantince) namerno ispustio?

Da li možda kolega @Q. in perpetuum hibernum nije poželeo da izađe u susret okolnim istoriografijama koje DAI tako živcira? Možda treba iskoristiti priliku pa prosto izbaciti pomen Srba iz nove redakcije a ubaciti Dukljane, Montenegrine i Dobre Bošnjane?
 
E sad će naš @Q. in perpetuum hibernum da nam potanko objasni šta je hteo reći prenošenjem ovog članka u temi otvorenoj specijalno zbog toga BEZ linka ka relevantnom radu.?
У питању је па готово извјесно лажна страница убачена у Спутњиков сајт. Пренио сам чланак са друге теме (а недопустиво је на птф историја отварати тему само неким чланком из медија без осврта), јер припада овој теми која већ постоји. У осврту на чланак сам се и оградио
...., наводно утврђено да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, ....
јер ми бјеше сумњив. Каснијом провјером нисам нашао ту страницу која је готово извјесно лажна.
Како је у питању лажна страница, наравно да не постоји линк који би водио на научни рад или студију из које је пренесен садржај чланка.
Da li možda kolega @Q. in perpetuum hibernum nije poželeo da izađe u susret okolnim istoriografijama koje DAI tako živcira? Možda treba iskoristiti priliku pa prosto izbaciti pomen Srba iz nove redakcije a ubaciti Dukljane, Montenegrine i Dobre Bošnjane?
Нити знам, нити ме посебно брига да ли је поменути форумаш (који узгред на овом птф "дејствује" под два ника, па се свађа сам са собом, а овај други ник користи када треба истрести мало простаклука по форуму) само пренио на отвореној теми ову лажну страницу или је то са циљем, под.јебавања.
 
Poslednja izmena:
Danas je znanstveno dokazano da je Dubrovnik postojao i u antici, što ruši onu priču iz DAI, da je nastao tek po propasti Zapadnog Rimskog Carstva. Ta činjenica dovodi u pitanje barem dijelove DAI-a.
Не знам за те научне доказе (??), међутим "Спис о народима" као ни било који други рукопис није "света књига", да се садржај мора прихватити здраво за готово. Сазнања аутора, Константина или "анонимног сарадника" била су оскуднА, посебно када би се бавио историјом простора које описује, ослањао би се и на недовољно поуздане изворе, прибјегавао би произвољнијем тумачењу, зато наведени садржај треба увијек упоредити са другим списима.

Узгред баш када је у питању оснивање Дубровника у спису, имамо једну грубљу аномалију равнајући се према сазнањима из других рукописа и данас прихваћеној историографији. Наиме, према спису, Дубровник (Рагуза) је основан (овдје стр. 134-135)
Porphyrogenitus 134-5.jpg

након што су становници Епидаура пострадали у походу и пустошењу Словена потражили спас и ново уточиште, пет стотина година прије писања рукописа 6457.године од постанка свијета, што би било око 5957.године од постанка свијета односно око 449.године. Значи и прије пада Западног Римског Царства.
Ово је у супротности са свим раносредњовјековиним списима који упаде и походе Словена датирају много касније, крај VI и VII виојек. вијек и по или два вијека након поменуте године. Аустријски историк Валтер Пол износи објашњење, односно претпоставку да је у питању погрешан препис преписивача крајем XI вијека који је умјесто тристо уписао петсто година. Но та аномалија, било да је у питању грешка код преписа, или погрешно сазнање аутора или нешто треће, остаје.
 
Poslednja izmena:
Чланак у Спутњику (овдје)

Студија светских научника: Најстарији рукопис Списа о народима цара Константина VII Порфирогенита потиче из почетка XVII века​

Марија Јаковљевић

У склопу врло ригорозног истраживачког пројекта са међународним тимом историчара, палеографа и микробиолога, утврђено је да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, чуван у француској националној библиотеци (Bibliothèque nationale de France) био је предмет врло екстензивне форензичке анализе која је довела до ревизије закључака о његовој хронологији.

Др Мари Дупонт, истакнути ауторитет у домену француске палеографске форензике, појаснила је: „Интеграцијом методологије високе резолуције, остварили смо изузетна открића. Пергамент рукописа, супротно традиционалним претпоставкама које су га смештале у време високе византијске епохе, у XI век, заправо потиче из касног XVI или почетка XVII века. Ова хронолошка дискрепанција сугерише да је можда потребно извршити детаљнију анализу и преосталих рукописа и преиспитати наша сазнања о овом делу.“

Иницијатива, вођена од стране еминентних експерата из Centre National de la Recharche Scientifique (CNRS) имплеменирала је софистициране методе као што су радиокарбонско датирање и спектроскопију масене спектрометрије са убрзивачен (AMS) циљајући на дефинитивно утврђивање хронолошке датације пергаменталног супстрата.
Процес анализе укључивао је детаљну микроскопску и спектрометријску евалуацију, користећи инфрацрвену спектроскопију трансформације Фурије (FTIR) за идентификацију и квантификацију органских компоненти, кажу саговорници из међународне експертске екипе за Спутњи. Овај метод омогућио је доста прецизну анализу молекуларне структуре пергамента, отркивајући специфичности које значајно одударају од карактеристика материјала из уобичајено претпостављеног периода.

Рукопис потиче из почетка XVII века, настао недуго пре његовог првог објављивања

Проф. Жан-Лук Будро нагласио је импликације ове анализе:

„Промена у датирању Cod Par Grec 2009 отвара нова питања у погледу палеографске стратификације и провенијенције докумената из овог периода, захтевајући ревизију наше перцепције о томе како је и када настао интригантни спис приписан византијском императору из средине X века, Константину VII Порфирогениту.“

Предстојећа публикација ових анализа у престижном међународном годишњаку посвећеном студијама конзервирања и палеографије очекује се са великим нестрпљењем, с обзиром да ће пружити детаљан увид у методологију и резултате истраживања, потенцијално редефинишући наративе везане за рукописну традицику списа познатог као De administrando imperio.

Историју Порфирогенитовог списа треба писати из почетка

Консултовали смо професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на Одељењу за византологију, Владу Станковића. Проф. Станковић је рекао за сада не би коментарисао нова истраживања пре него што одговарајући радови буду публиковани, али да делује све више да ћемо морати да пишемо историју овог региона из почетка. Са тим се слаже и проф. Брижит Мондран, која каже да ово откриће може бити значајно за идентификацију неколико руку и монограма при крају рукописа, са којим је до сада имала муке.

Проф. Радивој Радић одбио је да пружи свој коментар.
По којем је након врло ригорозног истраживачког пројекта са међународним тимом историчара, палеографа и микробиолога, наводно утврђено да рукопис Codex Parisinus Graecus 2009, који се чува у француској националној библиотеци, не потиче из XI вијека како је раније прихваћено, него из касног XVI или почетка XVII вијека.
Pogledajte prilog 1524051

Vjerojatno se radi o srpskom intelektualnom "kremom". Šargiću, Miroslavu Petrovići itd :hahaha:
 
Vjerojatno se radi o srpskom intelektualnom "kremom". Šargiću, Miroslavu Petrovići itd
Већ сам се осврнуо
У питању је па готово извјесно лажна страница убачена у Спутњиков сајт. Пренио сам чланак са друге теме (а недопустиво је на птф историја отварати тему само неким чланком из медија без осврта), јер припада овој теми која већ постоји. У осврту на чланак сам се и оградио
јер ми бјеше сумњив. Каснијом провјером нисам нашао ту страницу која је готово извјесно лажна.
Како је у питању лажна страница, наравно да не постоји линк који би водио на научни рад или студију из које је пренесен садржај чланка.
да је у питању лажна страница и подваљен садржај.
 

Back
Top