De administrando imperio

[Khal Drogo]

..prvoaprilska šala..

Добро.

 

[Ebisclaus]

Већ сам се осврнуо

да је у питању лажна страница и подваљен садржај.

Članak smrdi svakom tko ima oči u glavu. Nego pogledaj ona četiri klauna što su odmah nasjeli i likeovali članak

 

[Casual Observer]

..prvoaprilska šala..

A to tek kad nije bilo moguće dalje?

 

[Pumpaj Dinstanović]

A to tek kad nije bilo moguće dalje?

?

 

[Kole11]

Izrazavanje

Pa dobro Slavene kako se rec suzanj kaze na kulturan nacin???

 

[Casual Observer]

..prvoaprilska šala..

Dakle i tim se služiš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dakle i tim se služiš?

Je li to retoričko pitanje...ili...

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja to delo vidim kao delimicni falsifikat zato sam ga nazvao polu- falsifikatom kome je u renesansi ili kasnije dopisano i dodato svashta sto je potpuno netacno i nema veze sa istinom ti dodatci su ukljuceni u originalno delo i potureni kao takvi..

Imamo najstariji rukopis koji potiče iz druge polovine XI stoleća i za sada ne postoje neke indicije da je mlađi. Tibor Živković, koji je toliko godina posvetio proučavanju ovoj temi i imao i sam određenu skepsu i želju da proveri, nije uspeo da pronađe za svog života bukvalno ništa što bi ukazivalo da je taj rukopis mlađi ili prepun kasnijih interpolacijađ

Ako je dodatno sve i svašta što je potureno, znači da se može sastaviti spisak tih stvari. Zar ne?

 

[NickFreakyrgios]

Imamo najstariji rukopis koji potiče iz druge polovine XI stoleća i za sada ne postoje neke indicije da je mlađi. Tibor Živković, koji je toliko godina posvetio proučavanju ovoj temi i imao i sam određenu skepsu i želju da proveri, nije uspeo da pronađe za svog života bukvalno ništa što bi ukazivalo da je taj rukopis mlađi ili prepun kasnijih interpolacijađ

Ako je dodatno sve i svašta što je potureno, znači da se može sastaviti spisak tih stvari. Zar ne?

Како је до тог закључка дошао?

 

[qvey]

Imamo najstariji rukopis koji potiče iz druge polovine XI stoleća i za sada ne postoje neke indicije da je mlađi. Tibor Živković, koji je toliko godina posvetio proučavanju ovoj temi i imao i sam određenu skepsu i želju da proveri, nije uspeo da pronađe za svog života bukvalno ništa što bi ukazivalo da je taj rukopis mlađi ili prepun kasnijih interpolacijađ

Ako je dodatno sve i svašta što je potureno, znači da se može sastaviti spisak tih stvari. Zar ne?

pa nisam dovoljno strucan da odredim sta je falsifikat u Porfirogenitovom delu onakvom kakvom ga sada imamo jer nisam po vokaciji Istorichar ili iz neke srodne nauke samo imam utisak da Porfirogenit onakav kakvog ga sada imamo nije onaj pravi Porfirogenit..

 

[Pumpaj Dinstanović]

pa nisam dovoljno strucan da odredim sta je falsifikat u Porfirogenitovom delu onakvom kakvom ga sada imamo jer nisam po vokaciji Istorichar ili iz neke srodne nauke samo imam utisak da Porfirogenit onakav kakvog ga sada imamo nije onaj pravi Porfirogenit..

A je li znaš zašto imaš takav utisak?

Zato što kada se nešto ponavlja po 500.000 puta, to uđe u uši i onda čak i nešto što i glupo zvuči, postane normalizovano prostom repeticijom i nešto čemu bi se prvi put i smejao, dođe ti kao dobar dan.

Ukratko, sa stanovišta psihologije, da kažemo, to je - prosto - zbog sugestivne psihologije.

 

[NickFreakyrgios]

Ево списка научника који су разматрали могућност да је текст „De Administrando Imperio“ Константина Порфирогенита измењен или допуњен у каснијим преписима:

1. Јуџин Л. Тапић и Џон Фајн – Наводе могућност варијација у каснијим преписима, нарочито у деловима који се односе на описе словенских народа и догађаја на Балкану.

2. Милан Будимир и Георгије Острогорски – Сматрају да су неки делови текста могли бити измењени или допуњени током преписивања у византијским манастирима, посебно у погледу политичких и етнографских описа.

3. Франсоа Лоран (François Laurent) – Истиче да су неки делови текста могли одражавати реалности из каснијег византијског периода, посебно у вези са описима Словена.

4. Карл Крумбахер (Karl Krumbacher) – Веровао је да би каснији преписи могли садржати интерполације и измене направљене од стране преписивача.

5. Паул Шрек (Paul Schrecken) – Указује на могућност измена у каснијим византијским рукописима, укључујући и „De Administrando Imperio“.

6. Јоанис Сакелариу (Ioannis Sakellariou) – Разматра могућност да су преписи текста из каснијих векова модификовани.

7. Флорин Курта (Florin Curta) – Иако признаје да је текст из 10. века, Курта је сугерисао да су каснији преписивачи могли да измене неке делове текста, нарочито оне који се односе на Словене и њихову улогу у византијској историји.

Ови научници заједнички разматрају могућност да је текст из 11. века подложан променама кроз касније преписе, са додатним интерполацијама или изменама које су се десиле током векова.

 

[qvey]

A je li znaš zašto imaš takav utisak?

Zato što kada se nešto ponavlja po 500.000 puta, to uđe u uši i onda čak i nešto što i glupo zvuči, postane normalizovano prostom repeticijom i nešto ćemu bi se i smejao, dođe ti kao dobar dan.

Ukratko, sa stanovišta psihologije, da kažemo, to je prosto zbog sugestivne psihologije.

Moguce da je tachno ovi Autohtonisti okolo drobe svakojake gluposti u glavnom ali je ceo etar njima otvoren tako da to moze uticati i na coveka sa nekim znanjem i stavom..

 

[Pumpaj Dinstanović]

Како је до тог закључка дошао?

Nije to neki poseban zaključak, nego nije uspeo da pronađe ništa što bi ga uputilo na sumnju da je rukopis loše datiran, odnosno da je mlađi od druge polovine XI stoleća.

Pre nego što se bacio na rkp Par grec 2009 da ga i svojim očima ispita izražavao je skepsu i rekao da jedva čeka da proveri da li je stvarno taj rukopis toliko mator (nije neuobičajeno da se prepisuju neka jako matora tumačenja i da dođe do pogrešne datacije nekog rukopisa) i posle toga ništa više nije na tu temu; samo je branio stanovište da je rukopis iz XI veka. U prevodu, imao je i sam neke rezerve i želeo je da ispita tradicionalno tumačenje zasnovano na zapisu na kraju rukopisa, ali na kraju ama baš ništa nije uspeo da pronađe, zbog čega je i prihvatio da je rukopis zaista iz tog perioda.

Ево списка научника који су разматрали могућност да је текст „De Administrando Imperio“ Константина Порфирогенита измењен или допуњен у каснијим преписима:

1. Јуџин Л. Тапић и Џон Фајн – Наводе могућност варијација у каснијим преписима, нарочито у деловима који се односе на описе словенских народа и догађаја на Балкану.

2. Милан Будимир и Георгије Острогорски – Сматрају да су неки делови текста могли бити измењени или допуњени током преписивања у византијским манастирима, посебно у погледу политичких и етнографских описа.

3. Франсоа Лоран (François Laurent) – Истиче да су неки делови текста могли одражавати реалности из каснијег византијског периода, посебно у вези са описима Словена.

4. Карл Крумбахер (Karl Krumbacher) – Веровао је да би каснији преписи могли садржати интерполације и измене направљене од стране преписивача.

5. Паул Шрек (Paul Schrecken) – Указује на могућност измена у каснијим византијским рукописима, укључујући и „De Administrando Imperio“.

6. Јоанис Сакелариу (Ioannis Sakellariou) – Разматра могућност да су преписи текста из каснијих векова модификовани.

7. Флорин Курта (Florin Curta) – Иако признаје да је текст из 10. века, Курта је сугерисао да су каснији преписивачи могли да измене неке делове текста, нарочито оне који се односе на Словене и њихову улогу у византијској историји.

Ови научници заједнички разматрају могућност да је текст из 11. века подложан променама кроз касније преписе, са додатним интерполацијама или изменама које су се десиле током векова.

Ovo je garant generisani odgovor ChatGPT-ja i bukvalno veze nema sa životom.

Tu se nalaze i izmišljene ličnosti, astronomi, šta mu bi kad je konfabulisao tog Tapića, pitam se. Ovaj Pol Šrek možda je po onom ogru iz animiranog filma.

 

[Kole11]

pa nisam dovoljno strucan da odredim sta je falsifikat u Porfirogenitovom delu onakvom kakvom ga sada imamo jer nisam po vokaciji Istorichar ili iz neke srodne nauke samo imam utisak da Porfirogenit onakav kakvog ga sada imamo nije onaj pravi Porfirogenit..

Od 29.poglavlja je dopisivano. Uvodna poglavlja su autenticna.

Npr poglavlje 13.

Juzno od Ugarske, na Balkanu, je Svetopelekova zemlja (kao kod Dukljanina), a na Karpatima je Hrvatska, kao sto i svi drugi izvori kazu

U poglavlju 40. trapavi falsifikator Moraviju smesta u Panoniju, A Hrvate na Balkan kao jedine susede Ugara na jugu.

 

[NickFreakyrgios]

Nije to neki poseban zaključak, nego nije uspeo da pronađe ništa što bi ga uputilo na sumnju da je rukopis loše datiran, odnosno da je mlađi od druge polovine XI stoleća.

Pre nego što se bacio na rkp Par grec 2009 da ga i svojim očima ispita izražavao je skepsu i rekao da jedva čeka da proveri da li je stvarno taj rukopis toliko mator (nije neuobičajeno da se prepisuju neka jako matora tumačenja i da dođe do pogrešne datacije nekog rukopisa) i posle toga ništa više nije na tu temu; samo je branio stanovište da je rukopis iz XI veka. U prevodu, imao je i sam neke rezerve i želeo je da ispita tradicionalno tumačenje zasnovano na zapisu na kraju rukopisa, ali na kraju ama baš ništa nije uspeo da pronađe, zbog čega je i prihvatio da je rukopis zaista iz tog perioda.



Ovo je garant generisani odgovor ChatGPT-ja i bukvalno veze nema sa životom.

Tu se nalaze i izmišljene ličnosti, astronomi, šta mu bi kad je konfabulisao tog Tapića, pitam se. Ovaj Pol Šrek možda je po onom ogru iz animiranog filma.

Јуџин Л. Тапић и Џон Фајн: У својој књизи The Early Medieval Balkans наводе: „Later copyists may have introduced minor alterations to fit the Byzantine perspective of their times, especially in the sections dealing with Slavs and Bulgars.“
(Тапић и Фајн, 1983).
Франсоа Лоран: Лоран је указивао да каснији преписивачи могу да одразе реалности из каснијег византијског периода у тексту, посебно у етнографским описима: „Il est possible que certaines parties du texte aient été modifiées pour refléter les réalités postérieures de l'empire byzantin.“ (Лоран, 1861).
Карл Крумбахер: Крумбахер је у Geschichte der byzantinischen Literatur наводио: „Spätere Kopisten könnten Änderungen eingeführt haben, um die ethnografischen Gegebenheiten ihrer Zeit widerzuspiegeln,“ што сугерише могуће касније измене у описима етничких група у Византији (Крумбахер, 1897).
Паул Шрек: Шрек је указивао на варијације у византијским рукописима, укључујући и ДАИ: „The Byzantine manuscripts, including De Administrando Imperio, often show minor interpolations made by later copyists to suit the political and cultural context of their time.“ (Шрек, 1925).
Јоанис Сакелариу: Сакелариу је у својим анализама разматрао да преписи могу бити измењени у складу са каснијим византијским околностима. Он је навео: „Later copies of De Administrando Imperio may reflect changes introduced by scribes who sought to update the text according to later historical developments.“ (Сакелариу, 1978).
Курту не морам да тражим то знамо.
Сви ови научници слажу се у томе да је текст оригинално настао у 10. веку, али указују на могућност да су каснији преписивачи унели мање измене или додатке у различитим деловима текста.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Od 29.poglavlja je dopisivano. Uvodna poglavlja su autenticna.

Npr poglavlje 13.

Pogledajte prilog 1631346

Juzno od Ugarske, na Balkanu, je Svetopelekova zemlja (kao kod Dukljanina), a na Karpatima je Hrvatska, kao sto i svi drugi izvori kazu

U poglavlju 40. trapavi falsifikator Moraviju smesta u Panoniju, A Hrvate na Balkan kao jedine susede Ugara na jugu.

A šta znači ovo, Pečenjezi na severu, Kole?

 

[Ebisclaus]

Od 29.poglavlja je dopisivano. Uvodna poglavlja su autenticna.

Npr poglavlje 13.

Pogledajte prilog 1631346

Juzno od Ugarske, na Balkanu, je Svetopelekova zemlja (kao kod Dukljanina), a na Karpatima je Hrvatska, kao sto i svi drugi izvori kazu

U poglavlju 40. trapavi falsifikator Moraviju smesta u Panoniju, A Hrvate na Balkan kao jedine susede Ugara na jugu.

Kad ćeš se ti dogovoriti sam sa sobom? Prvo su poglavlja 29-36 falsificirana ili "umetnuta", sad si proširio do 40+

Naravno poglavje 13 se savršeno uklapa sa drugim izvorima koji spominju Hrvate susjedno Mađarima (Turks). Naravno, radi se o Bijelim Hrvatima. Sadržaj (susjedstvo Hrvata i Mađara) sa 13 poglavlja se opet spominje kasnije u poglavlju 30 i 31.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Јуџин Л. Тапић и Џон Фајн: У својој књизи The Early Medieval Balkans наводе: „Later copyists may have introduced minor alterations to fit the Byzantine perspective of their times, especially in the sections dealing with Slavs and Bulgars.“
(Тапић и Фајн, 1983).
Франсоа Лоран: Лоран је указивао да каснији преписивачи могу да одразе реалности из каснијег византијског периода у тексту, посебно у етнографским описима: „Il est possible que certaines parties du texte aient été modifiées pour refléter les réalités postérieures de l'empire byzantin.“ (Лоран, 1861).
Карл Крумбахер: Крумбахер је у Geschichte der byzantinischen Literatur наводио: „Spätere Kopisten könnten Änderungen eingeführt haben, um die ethnografischen Gegebenheiten ihrer Zeit widerzuspiegeln,“ што сугерише могуће касније измене у описима етничких група у Византији (Крумбахер, 1897).
Паул Шрек: Шрек је указивао на варијације у византијским рукописима, укључујући и ДАИ: „The Byzantine manuscripts, including De Administrando Imperio, often show minor interpolations made by later copyists to suit the political and cultural context of their time.“ (Шрек, 1925).
Јоанис Сакелариу: Сакелариу је у својим анализама разматрао да преписи могу бити измењени у складу са каснијим византијским околностима. Он је навео: „Later copies of De Administrando Imperio may reflect changes introduced by scribes who sought to update the text according to later historical developments.“ (Сакелариу, 1978).
Курту не морам да тражим то знамо.
Сви ови научници слажу се у томе да је текст оригинално настао у 10. веку, али указују на могућност да су каснији преписивачи унели мање измене или додатке у различитим деловима текста.

Niče, ChatGPT je nesposoban da postavlja tačne citate. On generiše rečenice na osnovu svog treninga, katkad konfabulirajući čak i same ličnosti.

Ne postoji nikakav Tapić koji je sa Fajnom pisao 1983. godine; nijedan od tih citata uopšte nije autentičan. Svi su AI-generisani.

Uzmi da ga pitaš za neke preciznije podatke ili da ti kaže ko je taj Judžin Tapić ili Sakelariu, itd. i onda će odgovor biti 'ups, izvinjavam se, izgleda da sam pogrešio'.

Bolje ti je i da to ne koristiš, zato što samo neke gluposti ispadaju koje veze nikakve nemaju sa pitanjima koja postavljaš. ChatGPT je potpuno nesposoban za takve precizne stvari.

 

[NickFreakyrgios]

Niče, ChatGPT je nesposoban da postavlja tačne citate. On generiše rečenice na osnovu svog treninga, katkad konfabulirajući čak i same ličnosti.

Ne postoji nikakav Tapić koji je sa Fajnom pisao 1983. godine; nijedan od tih citata uopšte nije autentičan. Svi su AI-generisani.

Uzmi da ga pitaš za neke preciznije podatke ili da ti kaže ko je taj Judžin Tapić ili Sakelariu, itd. i onda će odgovor biti 'ups, izvinjavam se, izgleda da sam pogrešio'.

Bolje ti je i da to ne koristiš, zato što samo neke gluposti ispadaju koje veze nikakve nemaju sa pitanjima koja postavljaš. ChatGPT je potpuno nesposoban za takve precizne stvari.

Боље ти мени да покажеш да дотични цитати не постоје рецимо.
Већ је овде речено да ДАИ је као и сви остали византијски и други извори имају своју вредност али тотално сумануто тврдити да је нешто из 11. века али да чак ту могућност узмемо у обзир да јесте период од 100 година је довољно дугачак а нарочите политичке промене које су настале од 10 до 11. века.
Друго пишу их дипломате , цареви и црквена лица из очији империје морају бити тендециозни и у складу са својим политичких аспирацијама.Не можемо их схатати дословно нарочито у назад 300-400 година још немају потврде у другим изворима.
Дакле могао бих наћи и много више набројали смо и Константина Јеречека ,Ватрослава Јагића , Суровјетски ,Шафарик мислим има их колико хоћеш.
Друго копије Порфирогенита имају несугласје између себе.
Друго хајде да цитирамо стање хрватске војске из 11 века? Може?
Па нису нам Левити у заветном ковчегу донели "оригинале" из 10. века и раније у 19. век.

 

[Khal Drogo]

A šta znači ovo, Pečenjezi na severu, Kole?

Исти је опис догађаја у поглављу 13 (овдје) и 41 (овдје) посвећеном великој Моравској. Узгред трол не зна ни које је поглавље у питању (брка 40 и 41) што казује да само преноси баљезгања са неке фејсбук странице.

У поглављу 13 пише

Ови народи су сусједни Турцима (Мађарима), на њиховој западној страни Франачка; на њиховим сјеверним сатранама Печенези (Patzinaks), а на јужној страни велика Моравска, земља Свјатоплукова, која је сада потпуно опустошена од ових Турака (Мађара) и окупирана од њих.

У поглављу 41, задњи пасос, пише

Након смрти овог истог Свјатоплука остадоше у миру годину дана, а онда се сруче на њих свађа и побуна и они започну грађански рат једни против других, а Турци (Мађари) су дошли, потпуно их упропастили и освојили њихову земљу, у којој сада живе. А они од народа који су остали били су раштркани и побјегли у склониште у сусједне народе, Бугарима и Турцима (Мађарима) и Хрватима и осталим народима.

Иако је према Алексеју Шавељеву поглавље 13 писао Константин а поглавље 41 "анонимни сарадник", у оба поглавља пише да је простор Велике Моравске освојен и опустошен од стране Турака (Мађара), који јесу продрли у Панонију из сјеврноисточног правца, што се види у поглављу 38 гдје пише да су пристигли из области Леведије (Λεβεδία) самим тим Панонија до Драве из њихове визуре јесте тада јужније док је нису освојили и опустошили.
Нема битних неслагања у поглављима 13, 38 и 41.

 

[NickFreakyrgios]

Дакле ако би дословно тумачили тај текст на овом примеру а да је препис после рецимо 1102. дошли бисмо да је то стање хрвстске и мађарске војске. Имамо Јована Цимискија у 11. веку пад Бугарске , Србије имамо Самуила имамо , Јована Владимира , Стефана Војислава , ,Михајла ,Бодина , велику шизму 1054.велике политичке промене
На крају Василија 2 Бугароубицу.

Дакле само ћу мало карикирати догађаје рецимо да су све земље подређене Ромејском цару никад Бугарима одговара његовом времену. Развој Дукље као засебног дела који се не зна како ће се развити и где ће отићи такође.Ширење хрватске државе 11. век. Интерсантно да извори Кекавмена , Скилице и још неких показују ехо неких Порфитогенитових тврдњи али не можемо закључити тачно у ком је облику тада био.

Стефан Дукљанин , Захумљанин , Србин ово би према свима у 11. веку показивало да је Дукља неоспорно српска држава насељена Србима.
Има много примера где се помиње нешто што само тврди Порфирогенит и то баш у 11. веку касније та прича и наратив нестаје у изворима.

Као што рекох неоспорно да извор обилује важним информацијама али сад држати то као догму светог тројства је бесмислено.
И та упорна тенденција да је у 11.веку да је све 100% тачно да неко суди историчарима да се не држе Порфирогенита или их квалификује по томе да ли га се држе у потпуности или селективно и према томе на добре и лоше је мени први сигнал да ту нешто није у реду.

 

[NickFreakyrgios]

Сад имамо Скиличиног настављача који показује метафорички ДАИ стање хрватске војске (концепт Југославије) и наратив попа Дукљанина још у време Михајла и Бодина код њега имамо позадину црвене Хрватске.

 

[Ebisclaus]

Niče, ChatGPT je nesposoban da postavlja tačne citate. On generiše rečenice na osnovu svog treninga, katkad konfabulirajući čak i same ličnosti.

Ne postoji nikakav Tapić koji je sa Fajnom pisao 1983. godine; nijedan od tih citata uopšte nije autentičan. Svi su AI-generisani.

Uzmi da ga pitaš za neke preciznije podatke ili da ti kaže ko je taj Judžin Tapić ili Sakelariu, itd. i onda će odgovor biti 'ups, izvinjavam se, izgleda da sam pogrešio'.

Bolje ti je i da to ne koristiš, zato što samo neke gluposti ispadaju koje veze nikakve nemaju sa pitanjima koja postavljaš. ChatGPT je potpuno nesposoban za takve precizne stvari.

Nikša želi da mu dokažeš da Shrek i Tapić ne postoje i da su ti citati izmišljeni Sjetih se onog "Mislava Horvata" kojeg su Deretićevci/Šargićevci/Šarićevci izmislili. Vrtio se po srpskim tabloidima i forumima par godina. Srpski korpus je hit, nikad dosadno s njima