De administrando imperio

[ZabranjeniLegenda]

Treba se u skupstini Srbije zaklinjati u Ustav i DAI

 

[Gruban]

Treba se u skupstini Srbije zaklinjati u Ustav i DAI

Ne. Poslanici se treba da zaklinju krvlju branilaca sa Tuđemila

 

[ZabranjeniLegenda]

Ne. Poslanici se treba da zaklinju krvlju branilaca sa Tuđemila

Sto imas protiv bitke na Tudjemili?

 

[Gruban]

Sto imas protiv bitke na Tudjemili?

Nemam ništa protiv mitova.Imam ceo ovakav komplet.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Marnavić Rašane dovodi u vezu sa Tauriscima, keltskim plemenom povezanim sa Boima, koji su obitavali na području između Save i Jadrana.

Netačno. On kaže da ima nekoliko priča kako je Raška dobila ime u XII stoleću, a među njima navodi da je naišao da je po nekima dobila ime i po Tauriscima.

Ti si to pokušao sad da iskriviš malčice, kako bi ispalo da Rašane dovodi u vezu, iako piše da su Rusi ili Rusini došli na balkanska područja u isto vreme zajedno sa Srbima, u vreme propasti Rimskog carstva. Eksplicitno kaže da su oni zajendo sa Srbima prešli Dunav:

Rasciae regnum, cum praeter admodum paucos nostrates, qui illius meminere, vix aliquis ех externis attigerit scriptoribus, breviter hic aliqua de eo simulque regibus ipsius perstringemus. Tellurem hoc regnum eandem plane comprehendit quae ante Romanorum imperium Dardania, mox Moesia superior, sub imperatoribus vero, qua Danubium attingit, Dacia Aureliani et Ripensis, sub declinationem Romanae maiestatis iterum prisco nomine Dardaniae recuperato, denique inclinato imperio ac ferme exstincto Sirbia, Serbia, ac Servia, a Sirbis populis a Tanai fluvio populariter eo commigarantibus, postremo regnantibus in ea Nemaniae familiae principibus Rascia, sive a Russis, vel Ruthenis, qui cunt Sirbis Danubium transierant, sive ab antiquis Tauriscis, Iustinoi Plinio Ptolemaeo ibidem notis et eodem loci descriptis, seu demum a Rasca, non admodum nobili fluvio, per tellurem eandem stagnante, đicta est. Rasciae nomen sub finem duodecimi christiani saeculi obtinuit, Nemama stirpe rerum potiente.​

​

O kraljevini Raškoj, budući da je, osim jednog sasvim malog broja naših ljudi koji su o njoj govorili, gotovo niko od tuđih pisaca nije ni spomenuo, kazaćemo ovde — i o njoj i o njenim kraljevima — nekoliko reči. Ova kraljevina obuhvata gotovo iste one krajeve koje je pre rimskoga carstva obuhvatala Dardanija, a docnije Gornja Mezija; pod imperatorima pak, tamo gde izlazi na Dunav, (dobila je ime) Dakija Aurelijanova i Ripenzis; kad je rimska veličina počela da se gubi, nazvana je ona ponovo starinskim imenom Dardanija; posle toga, kad je imperija počela da propada i gotovo sasvim iščezla, (nazvana je ona) Sirbijom, ili Serbijom, ili Servijom, po srpskim plemenima, koja su se sa reke Dona u masama tu doselili; najzad, kada su njome vladali kneževi iz porodice Nemanjine, nazvana je Raškom, bilo po Rusima, odnosno Rutenima, koji su sa Srbima prešli Dunav, bilo po starim Tauriscima, koje su Justin, Plinije i Ptolemej zabeležili tu i opisali (kao stanovnike) tih krajeva, bilo najzad po Raški, (jednoj) ne vrlo uglednoj reci koja ove krajeve natapa. Ime Raška dobila je pred kraj dvanaestoga veka posle Hrista, kada je Nemanjina loza došla na vlast.​

 

[Kole11]

On kaže da ima nekoliko priča kako je Raška dobila ime u XII stoleću, a među njima navodi da je naišao da je po nekima dobila ime i po Tauriscima.

Ti si to pokušao sad da iskriviš malčice, kako bi ispalo da Rašane dovodi u vezu, iako piše da su Rusi ili Rusini došli na balkanska područja u isto vreme zajedno sa Srbima, u vreme propasti Rimskog carstva. Eksplicitno kaže da su oni zajendo sa Srbima prešli Dunav:

Kada Marnavic laze?
Za sve sto govori ili samo onda kada Rasane dovodi u vezu sa Keltima a Ilire sa Slovenima generalno.
Drugim recima, da li je Marnavic delimicni ili potpuni lazov bio?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kada Marnavic laze?
Za sve sto govori ili samo onda kada Rasane dovodi u vezu sa Keltima a Ilire sa Slovenima generalno.
Drugim recima, da li je Marnavic delimicni ili potpuni lazov bio?

Zašto samog sebe nazivaš Marnavićem? Reč o tvojim tvrdnjama, a ne njegovim, odnosno o nečemu što si mu pokušao lažno poturiti kako bi iskrivio njegove tvrdnje.

Lažeš ti, jednostavnije rečeno.

 

[Kole11]

Ma sa tobom se samo zajebavam. Za drugo I nisi.
Mene zanima odakle Marnavicu informacije o ustanku Slovena protiv Avara za vreme Iraklija, o vezama Srba sa Keltima. Kako se to desilo da su akteri isti kao kod Mersa a prica drugacija.

Drugim recima zanima me sve ono sto bi ti da zatres, da ne postoji, ali jadnicak ne uspevas to nikako u ovo digitalno doba. Sorry

 

[Vitez123]

Zanimljiva je Porfirogenetova rečenica kada on tvrdi da se dio Hrvata odvojio od Dalmacije i zaposjeo ilirikum i Panoniju. Ako je to istina onda se zaista radi o velikoj teritoriji skoro čitava bivša Jugoslavija plus Albanija.

 

[ZabranjeniLegenda]

Ma sa tobom se samo zajebavam. Za drugo I nisi.
Mene zanima odakle Marnavicu informacije o ustanku Slovena protiv Avara za vreme Iraklija, o vezama Srba sa Keltima. Kako se to desilo da su akteri isti kao kod Mersa a prica drugacija.

Drugim recima zanima me sve ono sto bi ti da zatres, da ne postoji, ali jadnicak ne uspevas to nikako u ovo digitalno doba. Sorry

Živio Car Porfirogenit

 

[Kole11]

Mrnavić očigledno ni 1630. godine — kao ni niko drugi — još uvek nije svestan šta to piše u DAI o Srbima i o seobi Hrvata. Mrnavić citira Porfirogenita samo radi jednačenja Avara sa Slovenima

Ponekad nateram sebe da pročitam šta napišeš u postu-romanu samo zato što znam da ću naići na ovakav biser....

Da li je moguće da nisi svestan toga kakve nelogične stvari bulazniš?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Slažem se, ali nije tako crno-bela situacija sa čime ćeš se i ti složiti. Ono što mi ne znamo pouzdano i zato preispitujemo je:

1. istinitost pojedinih tvrdnji u DAI
2. vreme nastanka DAI (ukupno i delova)
3. autorstvo pojedinih delova
4. verodostojnost postojećih prevoda
5. verodostojnost uvreženih tradicionalnih tumačenja ili shvatanja pojedinih tvrdnji (na čemu sam tebi Ajl posebno zahvalan jer otvaraš vrata tumačenjima koja su bliža istini i razbijaju postojeće stereotipe što nije lako i dragoceno je)

Pazi, jedno je nešto kazati, a drugo sasvim primeniti to u praksi. Kada bi vas to zaista interesovalo, nešto biste na tu temu — po pitanju makar 1 od tih 5 tačaka — zaista i napisali. I evo, ja bih te prvi podržao u tome.

Ali do sada nema ni slova o tome. Samo se priča o glupavoj teoriji zavere o falsifikatu nekakvih jezuitskih protestanata iz XVII stoleća i citraju YouTube genijalci koji tvrde da su Srbi umetnuli glas -l- u srpski etnonim posle 1217. godine u stanju neverovatne euforije zato što se veliki župan krunisao za kralja. I to je sve.

Tako da, nemoj da pišeš „preispitujemo“, kada je to vrlo očigledno laž.

 

[Mrkalj]

Pazi, jedno je nešto kazati, a drugo sasvim primeniti to u praksi. Kada bi vas to zaista interesovalo, nešto biste na tu temu — po pitanju makar 1 od tih 5 tačaka — zaista i napisali. I evo, ja bih te prvi podržao u tome.

Ali do sada nema ni slova o tome. Samo se priča o glupavoj teoriji zavere o falsifikatu nekakvih jezuitskih protestanata iz XVII stoleća i citraju YouTube genijalci koji tvrde da su Srbi umetnuli glas -l- u srpski etnonim posle 1217. godine u stanju neverovatne euforije zato što se veliki župan krunisao za kralja. I to je sve.

Tako da, nemoj da pišeš „preispitujemo“, kada je to vrlo očigledno laž.

Kažeš ništa nije pisano po pitanju, npr.
"1. istinitost pojedinih tvrdnji u DAI"?

Kao što rekoh - opet, opet i opet lažeš - ali samog sebe. Samo to ti i preostaje jer svi drugi vide koliko si providan.

 

[nemanjinrodoslov]

The main tribes of the Obotritic confederation were:[

• the Obotrites proper (Wismar Bay to Lake Schwerin);
• the Wagrians (the eastern Holstein as part of Saxony);
• the Warnower (the upper Warnow and Mildenitz);
• the Polabians proper (between the Trave and the Elbe).

Other tribes associated with the confederation include:

• the Linonen near Lenzen,
• the Travnjane near the Trave,
• the Drevani in the Hanoverian Wendland.

Witzlaus	?–ca. 795
Thrasco	?–ca. 795–810
Slavomir	?–810–819	Ally of the Frankish Empire. In 816, he joined the rebellion of the Sorbs. Eventually captured and abandoned by his own people, being replaced by Ceadrag in 818.
Ceadrag	819–after 826	Ally of the Frankish Empire. He rebelled against the Franks with alliance with the Danes, but later was reconciled with Franks.
Selibur
Nako	954–966	Nako and his brother Stoigniew were defeated at the Raxa river (955) by Otto I, after which Stoigniew was beheaded and Nako accepted Christianity, resulting in thirty years of peace.
Mstivoj and Mstidrag	966–995	Sons of Nako. They abandoned Christianity and revolted against the Germans (Great Slav Rising).
Mieceslas III	919–999	in 995 defeated by Otto III, Holy Roman Emperor.
Mstislav	996–1018
Udo
Ratibor	1028–1043
Gottschalk	1043 to 1066
nry

На овом форуму заступам став да је над нама као народу спроведен процес „изолацје“. Изолација се врши тако што се од једног народа ствара више народа. Методу изолације нацисти су хтели да спроведу над Русима након победе против СССР. Од Руса су хтели да направе два народа.

Код нас је одбачен концепт историје коју промовише ЉПД. То је концепт велике државе од Винодола до Полоније. Код нас је прихваћен концепт историје коју је поставио „Константин Порфирогенит“. Овај концепт је од једног ентитета у Илирику направио шест ентитета.

Метод изолације доводи до тога да створени ентитет и нови идентитет нису у стању да проучавају историју других од истог, претходног ентитета, створених нових ентитета. Тако ми на овом форуму не можемо да проучавамо однос нашег Брана и хрватског Бранимира. Тако и Гојника и Домагоја. Ми никако не можемо да видимо везу између Помораније на Балтичком мору и Поморја на Јадранском мору.

Порфирогенит кад говори о насељавању Далмације говори о томе да се са релативно малих простора на истоку Европе где су живели Срби и Хрвати доселио велики број људи који је населио Далмацију (Далмацију и Превалитану). Порфирогенит при томе не говори да се у Далмацију насекилила и дуга племена са простора од Винодола до Полоније. Једно од племена које се населило у Далмациију су и Ободрити. Порфирогенит их не помиње јер их је можда сматрао или Сербима или Хрватима.

У коментару се помиње племе Травињани. Поставља се питање да ли је Травунија добила име по овом племену. Константин Порфирогенит каже да Травунија на језику Словена значи место са много утврђења. На српском језку нема ни једна реч која значи утврђење а да личи на реч травунија. У осталим словенским језицима вероватно не постоји ни једна реч која знаши утвређње а да личи на реч травуније или тервунија. Самим тим ово је још једна од Порфирогенитових измишљотина.

Док нисам видео овај коментар нисам чуо за реку Траве и Трављане. Трављани су ме одмах подсетили на Травунију. Врло је могуће да се народ са подручја реке Траве преселио у Травунију. Река Траве се код града Либека улива у Балтичко море. Трављани су били део Обадритског савеза.

Константин Порфирогенит када говори о Травунији између осталог каже

[Знай], что страна тервуниотов и каналитов — едина . Тамошние обитатели происходят от некрещеных сербов , проживая [здесь] со времен того архонта (который, уйдя из некрещеной Сербии, попросил убежища у василевса Ираклия) и вплоть до архонта Сербии Властимира . Итак, сей архонт Властимир выдал свою дочь за Краину, сына Белаи, жупана Тервунйи. Желая оказать честь своему зятю, он нарек его архонтом, сделав его самовластным. От него родился Фалимер, а от него — Чузимер. Но архонты Тервунии всегда были послушны архонту Сербии. Тервуния на славянском языке означает "сильное место", ибо эта страна обладает множеством укреплений.

Овај део ми је увек загонетан. Сматрао сам да нису тачне родбинске везе и да је ту много ствари измешано. Помињу се Властимир, Бела, Фалимер и Чузимир. Мислио сам да је Филимер Хвалимир из ЉПД. Хвалимир је отац краљева Драгомира, Петрислава и Јована Владимира. Родио се око 953. године. За Чузимера сам претпостављао да је бан Чудимир из ЉПД.

За Бела сам предпостављао да је бан Croatia Albe који је подигао устанак против краља Радослава из ЉПД.

XXII
Poslije njega vladao je Radoslav, koji je slijedeći stope svoga oca bio ukrašen svom dobrotom. Pored toga rodio je sina koga nazove Časlav, koji, kad postade mladić, poče bivati nepokoran svome ocu. U to se vrijeme ban Bijele Hrvatske sa svima svojima pobuni protiv kralja. Tada kralj Radoslav, sakupivši vojsku, dade dio vojske svome sinu Časlavu, a dio povede sa sa sobom. Poslije toga, nastupajući, opkole pobunjenike sa svih strana, pa ih pohvataju i orobe. Ali koliko je god njih kralj zarobio, pusti ih da odu slobodno, međutim, one koje je zarobio sin Časlav preda u ropstvo vojnicima.

Преносим Вам коментар са сајта https://www.vostlit.info коментар у вези чињенице ко се побунио против краља Радослава.

Медини особо указывает на разницу во всех редакциях. Л. - сообщает о бунте бана Белой Хорватии. О. - не упоминает имя бана, но говорит "nel cui tempo Croatia Alba di nuovo rebello". М. сообщает: banus igitur Bilicus, protervitate eius offensus, cum iis, quibus praeerat a rege defecit, но когда Радослав начал их преследовать, они сдались и были помилованы; из-за этого Сеислав рассердился и прогнал отца. Наконец Х сразу начинает бунтом Сеислава, с которым был бан. Медини указывает на сходство имен бана Billicus i princeps Illicus, который во времена Домагоя грабил истрийские побережья (стр. 52-55). Динич доказал, что этот князь Илько не существовал (Югосл. істор. часопис IV, 1-2, 1938, с. 78-86).

Медини особо указывает на разницу во всех редакциях. Л. - сообщает о бунте бана Белой Хорватии. О. - не упоминает имя бана, но говорит "nel cui tempo Croatia Alba di nuovo rebello". М. сообщает: banus igitur Bilicus, protervitate eius offensus, cum iis, quibus praeerat a rege defecit, но когда Радослав начал их преследовать, они сдались и были помилованы; из-за этого Сеислав рассердился и прогнал отца. Наконец Х сразу начинает бунтом Сеислава, с которым был бан. Медини указывает на сходство имен бана Billicus i princeps Illicus, который во времена Домагоя грабил истрийские побережья (стр. 52-55). Динич доказал, что этот князь Илько не существовал (Югосл. істор. часопис IV, 1-2, 1938, с. 78-86).

Белоје је по мом шишљењу бан Billicus. Догађаји око побуне бана Билликуса су били око 803. године.

У коментару на који одговарам налази се Ободритска династија. Почиње са владарем који се зове Witzlaus. На руском Witzlaus се пише Выша́н. Отац Witzlausа се звао Оритберт. Најмалађи син Оритберта се звао Биллунг I. Биллунг I је био уделони књаз ободритскога княжевства до 765 године. Он је имао сина Биллунга II. Биллунг II је имао потомке Мечислав (13 лет) и Радагаст (до 840 или 842 г.) Радагастов син је Mstivoj од кога династија из табеле почиње да се зове династија Биллунга. .

Моја је претпоставка да је Марулићев бан Billicus из ЉПД Ободрит и потомак Билунга I. Ободрити са подручја реке Траве су се преселили у Далмацију и тамо формирали кнежевину Травунију. Потомак бана Билликуса је по мени Чузимер Константина Порфирогента односно бан Чудимир из ЉПД. Ћерка бана Чудиира из ЉПД се удала за Тешимира. Од Тешимира потиче Хвалимир . Хвалимир је отац краљева Драгомира, Петрислава и Јована Владимира. Родиосе око 953. године.

Чузимер или Чудимир је по мом мишљењу Sedesclavus- Јована Ђакона.. Јован
Ђакон каже да је Sedesclavus -Tibimiri ex progenie.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prema dubroačkom analisti s početka XVII stoleća, Jakovu Lukareviću, koji je sastavio 1604. godine Anale Dubrovnika, na 2. str. u I knjizi, u kojoj se govori počecima Dubrovnika i poreklu Slovena tj. njihovim migracijama od sredine VI st. i navalama u VII st., stoji sledeće:

Spojler

Prema Lukariju, po caru Konstantinu VII Porfirogenitu grad Dubrovnik su osnovale izbeglice od razaranja Salone 693. godine od strane doseljenih Slovena.

@Kole11

 

[Kole11]

Prema Lukariju, po caru Konstantinu VII Porfirogenitu grad Dubrovnik su osnovale izbeglice od razaranja Salone 693. godine od strane doseljenih Slovena.

Prenosi tradiciju identicnu Orbinijevoj. Sloveni dolaze iz Skandinavije, od njihovog dolaska Ilirik menja ime....medjutim Iliri su bili slovenskog porekla isto...Jedina novina u odnosu na Orbinija je uvodjenje hrvatske verzija Dukljanina u priču.

Takodje zanimljivo, i Lukariju je 4 godine nakon Orbinija i 6 godina pre Mersa, poznata jedino 29.glava DAI i dogadjaji oko Salone, koje opisuje na 2 mesta.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prenosi tradiciju identicnu Orbinijevoj. Sloveni dolaze iz Skandinavije, od njihovog dolaska Ilirik menja ime....medjutim Iliri su bili slovenskog porekla isto...Jedina novina u odnosu na Orbinija je uvodjenje hrvatske verzija Dukljanina u priču.

Netačno. Ne pominje se da je autohtona ilirska populacija istorodna slovenskim migrantma iz VI i VII stoleća. Ako se pominje negde to kod Lukarevića, izvoli postavi. Ja za sada nisam naišao.

Nije tačno ni da se, vezano za Dubrovnik, pominje potpuno identična tradicija po Porfirogenitu. Obin donosi tekst po kojem se spominje da su pre petsto leta razorili Salonu. Kako je DAI napisan, kako tvrdi Orbin 959. godine, on je izračunao da se to desilo 459. godine. I sam Orbin kaže da to nema smisla, zato što tad nije bilo Slovena tj. zato što oni dolaze tek posle 583. godine, za vreme vlasti cara Mavrikija.

Taj podatak se kod Lukarevića razlikuje. Kod njega on je smešten u 693. godinu, u vek slovenske najezde. Dakle, ili je u verziji tradicije iz DAI koja je dospela do Lukarića u ispravnom formatu, bez greške, on preneo korektnu godinu, ili je zaključio da nema nikakvog smisla da Sloveni razaraju Salonu u V stoleću, jerbo ih tad još nije bilo, pa je Lukarević sam emendirao godinu osnivanja Dubrovnika. Ali jeste interesantno, zašto baš 693. godina. I to barem na neki način ojačava teze Tibora Živkovića i drugih koji su se bavili ovim problemom i pretpostavljali da je računica, koja i Orbina zbunjivala i delovala mu pogrešno, posledica neke greške.

Takodje zanimljivo, i Lukariju je 4 godine nakon Orbinija i 6 godina pre Mersa, poznata jedino 29.glava DAI i dogadjaji oko Salone, koje opisuje na 2 mesta.

Tako je. Isto kao i Ranjini i Tuberonu. Samo 29. glava.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Još jedna stvar, vrlo važna, a o kojoj do sada nije bilo reči u kontekstu teorija zavere o nekakvom falsifikatu iz kuhinje Rimokatoličke crkve s početka XVII stoleća; delimična kopija moje objave sa susedne teme:

Mrnavić je bio izuzetno uticajna ličnost u Rimokatoličkoj crkvi. Biskup, jezuitskog školovanja, čovek na čijim su predavanjima kardinali plakali dok je izlagao u Vatikanu. On je dobio i državljanstvo Papske države, proglašen i za počasnog građanina Rima. U svoje vreme bio je smatran najvažnijim i najčuvenijim Južnim Slovenom za Rimokatoličku crkvu.​

​

Mrnavić je tvrdio sve isto što i Orbin, pa i još dalje od njega. Ipso facto, tvrdnja da je Rimokatolička crkva imala ikakve veze sa falsifikovanjem Porfirogenitovog spisa, potpuno je besmislena i nekompatibilna sa tadašnjom stvarnošću.​

U ovim jezuitskim i rimokatoličkim krugovima, autohtonističke interpretacije po pitanju porekla Južnih Slovena su bile ne samo potpuno prihvatljive, već i poželjne. Stoga, tvrdnje (i inače posve neosnovane) prilično su apsurdne.

 

[Pumpaj Dinstanović]

SERBLIANUS. Haec, nec plura Porphyrogenitus de Serblorum adventu, & novis in Oriente ditionibus. Ignorare nos igitur oportebit, & nomen Principis , qui novas Orienti colonias adduxit: annus ipse adventus in obscuro menebit:
nec sciemus, an socialia Chrobatis in Abares arma Serbli conjunxerint.

BULGARUS. Ita est , sola, quae dixi de adventu Serblorum ad nostram transmisit memoriam: minora , quae nosse optas, praeteriit Porphyrogenitus. Neque tamen hinc est consequens , ut, quae propria sunt, exactioraque, ignorare nos perpetuo oporteat. Ita enim usu comparatum est, ut, cum certus in historiis dux non praeit, minoris quoque notae Scriptores in supplementum advocentur:

atque ubi etiam tales defuerint, prudenti conjecturae locus detur.

SERBL. An vero tibi, aut alius Author suppetit , qui
Porphyrogenitum suppleat; aut sana conjectura quid amplius innotuit? lubens, volensque etiam minus explorata complectar, cum desunt certissima.

BULGARIS. Quando ita imperas, recole memoria, quae paulo prius ex Porphyrogeniti caput 31 produxi:
ait ibi Chrobatos primum, net diu post Serblos ad Heraclium I confugisse. Chrobatorum bellum cum Abaris teste eodem c. 30. in annos aliquot productum fuit: quid igitur aliud est consequens, quam, ut si etiam uno, aut altero anno ferius hoc eft 637. aut octavo Serbli advenerunt, bellum tamen prae foribus nacti sint: bello autem Chrobatos inter, ac Abares ardente, quis otiosos mansisse Serblos existimet? Deinde divisa fere ex aequo Chrobatos inter, ac Serblos Dalmatia, quid aliud innuit, nisi belli quoque laborem inter utrosque divisum fuisse. Abares orientalem perinde, ac occidentalem Dalmatiam sub jugum miserant: si utraque solis Chrobatorum armis, sudoreque depulsi sunt, nec Serbli in partem belli venerunt; Dalmatiae utrique Chrobatos praefici aequum fuit exclusis inde Serblis; pracipue cum is Chrobatorum numerus exstiterit, ut non diu postea pars in Illyricum & Panoniam commigrare necesse habuerit, de quo sic Constantinus loquitur (C):

"At, a Chrobatis qui in Dalmatiam venerant pars quaedam secessis, & lllyricum atque Panoniam occupavit: i habebantque et ipsi principem supremum, qui ad Chrobatiae tantum principem amicitiae ergo legationem mittebat." Atque haec quidem recto, ut videtur, ratiocinio, praeeunte Constantino affequi mihi licuit.

SERBL. Quod tu veraci ratiocinio ex Constantino deduxisti; Serblos nempe in partem belli Abarici venisse, nullusne scriptorum confirmat?

Na susednoj temi Mrkalj je postavio citat iz istorije Srbije Franje Ksavera Pejačevića, u kojem se raspravlja o problemu doseljavanja Srba na Balkansko poluostrvo. Evo prevoda:

SRBIN: Dakle, nama mora ostati nepoznanica ime kneza koji je doveo nove kolonije na Istok, a sam datum njihovog dolaska će ostati nejasan. Nećemo znati ni da li su Srbi udružili sa Hrvatima protivu Avara.​

​

BUGARIN: Tako je, samo ono što sam spomenuo opstalo nam je u sećanju: Porfirogenit je prevideo te manje bitne stvari koje te zanimaju. Međutim, to ne znači da bi trebalo da ostanemo trajno neupućeni u njihovu specifičnu i precizniju istoriju. Istina, tako je običaj da se, kada u istorijama nema jasnog vodiča, pisci manjeg značaja pozivaju na dopunu, a tamo gde su čak i takvi nedostupni, mesto se daje mudrom zaključivanju.​

​

SRBIN: Da li ti, ili bilo koji autor koji ti je na raspolaganju, imate išta da dodate Porfirogenitu? IIli je išta poznato zdravorazumskim zaključivanjem? Rado bih i voljno prihvatio i manje sigurne stvari, kada nam nedostaje onog najsigurnijeg. ​

​

BUGARIN: Pošto zahtevaš, prisećam se da sam ti malo ranije citirao iz Porfirogenitove 31. glave: on tamo kaže da su Hrvati prebegli k Irakliju prvi, a nedugo zatim su Srbi učinili isto. Rat Hrvata protiv Avara, po 30. glavi istog dela, trajao je nekoliko godina. Stoga, nije li razumno tvrditi da bi, čak i da su Srbi došli godinu ili dve kasnije, oko 637. ili 638, zatekli rat u toku? I u toku teških okršaja između Hrvata i Avara, ko bi pomislio da bi Srbi stajali po strani? Potom, Dalmacija je gotovo jednako bila izdeljena između Hrvata i Srba. Šta drugo ovo nagoveštava, no da je ratnim trudim bila podeljena između njih? Avari su i istočnu i zapadnu Dalmaciju podvrgli pod svoj jaram: ako su iz obe bili isterani oružjem i trudom samo Hrvata, a da Srbi nisu učestvovali u ratu, red bi bio postaviti Hrvate na vlast u obe Dalmacije, isključujući iz njih Srbe. Posebno zbog toga što je Hrvata bilo toliko mnogo da je nedugo deo jedan emigrirao iz Ilirika u Panoniju, o čemu Konstantin kaže sledeće (DAI, gl. XXX): Ali, od Hrvata koji su došli u Dalmaciju, neki se deo izdvojio i zauzeo Ilirik i Panoniju: i oni su istoimali vrhovnog kneza, koji je knezu Hrvatske poslao izaslanstvo samo iz prijateljstva. I zaista, čini se, možemo da pratimo ovo sa jasnim rezonovanjem, dok nas Konstantin vodi. ​

​

SRBIN: Da li to što si zaključio na osnovu Konstantina pouzdanim rezonovanjem — da su se Srbi zaista umešali u Avarski rat — potvrđuje ijedan pisac? ​

@Crnugović

Može i @Kole11 da baci koji komentar. On je imao svojevremeno neke vrlo...smele tvrdnje vezano za Pejačevića. Ili @fredi_srb, svejedno.

 

[Kole11]

Na susednoj temi Mrkalj je postavio citat iz istorije Srbije Franje Ksavera Pejačevića, u kojem se raspravlja o problemu doseljavanja Srba na Balkansko poluostrvo. Evo prevoda:

​

SRBIN: Dakle, nama mora ostati nepoznanica ime kneza koji je doveo nove kolonije na Istok, a sam datum njihovog dolaska će ostati nejasan. Nećemo znati ni da li su Srbi udružili sa Hrvatima protivu Avara.​

​

BUGARIN: Tako je, samo ono što sam spomenuo opstalo nam je u sećanju: Porfirogenit je prevideo te manje bitne stvari koje te zanimaju. Međutim, to ne znači da bi trebalo da ostanemo trajno neupućeni u njihovu specifičnu i precizniju istoriju. Istina, tako je običaj da se, kada u istorijama nema jasnog vodiča, pisci manjeg značaja pozivaju na dopunu, a tamo gde su čak i takvi nedostupni, mesto se daje mudrom zaključivanju.​

​

SRBIN: Da li ti, ili bilo koji autor koji ti je na raspolaganju, imate išta da dodate Porfirogenitu? IIli je išta poznato zdravorazumskim zaključivanjem? Rado bih i voljno prihvatio i manje sigurne stvari, kada nam nedostaje onog najsigurnijeg. ​

​

BUGARIN: Pošto zahtevaš, prisećam se da sam ti malo ranije citirao iz Porfirogenitove 31. glave: on tamo kaže da su Hrvati prebegli k Irakliju prvi, a nedugo zatim su Srbi učinili isto. Rat Hrvata protiv Avara, po 30. glavi istog dela, trajao je nekoliko godina. Stoga, nije li razumno tvrditi da bi, čak i da su Srbi došli godinu ili dve kasnije, oko 637. ili 638, zatekli rat u toku? I u toku teških okršaja između Hrvata i Avara, ko bi pomislio da bi Srbi stajali po strani? Potom, Dalmacija je gotovo jednako bila izdeljena između Hrvata i Srba. Šta drugo ovo nagoveštava, no da je ratnim trudim bila podeljena između njih? Avari su i istočnu i zapadnu Dalmaciju podvrgli pod svoj jaram: ako su iz obe bili isterani oružjem i trudom samo Hrvata, a da Srbi nisu učestvovali u ratu, red bi bio postaviti Hrvate na vlast u obe Dalmacije, isključujući iz njih Srbe. Posebno zbog toga što je Hrvata bilo toliko mnogo da je nedugo deo jedan emigrirao iz Ilirika u Panoniju, o čemu Konstantin kaže sledeće (DAI, gl. XXX): Ali, od Hrvata koji su došli u Dalmaciju, neki se deo izdvojio i zauzeo Ilirik i Panoniju: i oni su istoimali vrhovnog kneza, koji je knezu Hrvatske poslao izaslanstvo samo iz prijateljstva. I zaista, čini se, možemo da pratimo ovo sa jasnim rezonovanjem, dok nas Konstantin vodi. ​

​

SRBIN: Da li to što si zaključio na osnovu Konstantina pouzdanim rezonovanjem — da su se Srbi zaista umešali u Avarski rat — potvrđuje ijedan pisac? ​

@Crnugović

Može i @Kole11 da baci koji komentar. On je imao svojevremeno neke vrlo...smele tvrdnje vezano za Pejačevića. Ili @fredi_srb, svejedno.

Neuki, ponavljam ti kao detetu po nekoliko puta, bre naporan si. Čitaj pažljivo šta pišem, ovako forumaši sa pravom smatraju da si trol.

Pejačević uzima u obzir poznog Porfirogenita, naravno, kao i ostali što čine. U toj epohi izvori nisu odbacivani, smatrani su za pouzdane. Ali Pejačević kaže da Hrvata nema od 9.veka nadalje, i da ih od tada treba smatrati Srbima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Neuki, ponavljam ti kao detetu po nekoliko puta, bre naporan si. Čitaj pažljivo šta pišem, ovako forumaši sa pravom smatraju da si trol.

Pejačević uzima u obzir poznog Porfirogenita, naravno, kao i ostali što čine. U toj epohi izvori nisu odbacivani, smatrani su za pouzdane. Ali Pejačević kaže da Hrvata nema od 9.veka nadalje, i da ih od tada treba smatrati Srbima.

Netačna tvrdnja može biti ponovljena koliko god puta i opet neće biti tačna, tako da je ovde pravo pitanje šta smatraš da time postižeš.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Malo je poznat podatak da Johan Van Meurs uopšte nije baš izmislio naziv De administrando imperio početkom XVII stoleća, već da je za naziv uzeo zabelešku koja se nalazi u drugom najstarijem rukopisu DAI, u Pal gr. 126. U naslovnoj zabelešci na latinskom jeziku koja se nalazi na početku rukopisa iz ranog XVI stoleća (Antonija Eparha), a koji je Meursije i iskoristio za svoje izdanje, nalazi se sledeći tekst (fol 1r):

Constantini ad filium de gerendo imperio​

Konstantin svom sinu o vođenju carstva​

Dakle, Van Meurs je za famoznu kovanicu koja je ostala do današnjeg dana iskoristio naslov iz rukopisa. Samo je, iz nekog razloga, reč gerendo zamenio sa administrando, koja mu se učinila u datom momentu korektnijom.

Van Meurs je, doduše, izabrao lošiji termin iz prostog razloga što je očigledno anonimni prepisivač koji je napisao naziv dela na latinskom vrlo specifično upotrebio gerendo, misleći na to kao bi Romejsko carstvo trebalo da se rukovodi u odnosu prema drugim narodima.

Ali, svakako, zanimljivo je poreklo naziva koji je postao toliko sveprisutan, a ne oslikava najbolje sadržinu dotičnog istorijskog izvora.

 

[Scott Isle]

Malo je poznat podatak da Johan Van Meurs uopšte nije baš izmislio naziv De administrando imperio početkom XVII stoleća, već da je za naziv uzeo zabelešku koja se nalazi u drugom najstarijem rukopisu DAI, u Pal gr. 126.

Tako se to radi, a ne kao vi Ljetopis Popa Dukljanina. To je problem obrazoivanja kod nas, sklonost izmisljanju.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tako se to radi, a ne kao vi Ljetopis Popa Dukljanina. To je problem obrazoivanja kod nas, sklonost izmisljanju.

A?

 

[Kole11]

Cezar Baronijus, istoričar, je imao pristup pariskom prepisu Porfirogenita, baš onom spisu gde je navedena navodna istorija Srba i Hrvata. On je svoje delo napisao tek koju godinu pre nego što će Mers štampati DAI 1611.godine.
Baronijus kaže da je Katarina Mediči ustupila pariskoj biblioteci spis koji je Porfirogenit namenio svom sinu. U jednom delu on navodi podatak iz 12.glave u kome Porfirogenit naredjuje zabranu stupanja u brak pripadnika dvora sa varvarskim princezama.

Dakle Baronije je imao pristup pariskom spisu ali opet nije imao saznanja o istoriji Srba i Hrvata iako ga je zanimala crkvena istorija i istorija Slovena generalno. Na jednom mestu za godinu 1036 Baronijus izveštava samo da se Srbija vratila pod vlast rimskog imperatora.

Ako su neku učeni istoričari ovde tvrdili da Orbini i ostali eto nisu imali pristup celom Porfirogenitovom delu, vec samo poglavlju 29, te stoga nisu mogli znati istoriju Srba i Hrvata, vidimo da je Baronijus imao pristup famoznom pariskom prepisu koji je štampao Mers.

Zašto onda ni Baronijus nije uspeo da pročita poglavlja 30-36 pariskog prepisa ako ih je već imao pred sobom, parvo je pitanje za učene istoričare?