De administrando imperio

[Pumpaj Dinstanović]

Treba da objaviš knjigu svojih autorskih analogija. Bolje bi se prodavale od pseudoistorije.

Je li ti ono beše, kao nešto, pišeš da ja navodno ja diskusiju stalno preusmeravam na sebe?

 

[Mrkalj]

Je li ti ono beše, kao nešto, pišeš da ja navodno ja diskusiju stalno preusmeravam na sebe?

Pa šta je ovo ako ne to?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa šta je ovo ako ne to?

Ja hoću od tebe da čujem kako objašnjavaš pomenute nelogičnosti, kojima se izmišljaju nekakvi protestantski jezuiti, a još bitnije ukoliko i zamislimo da je hipotetički postojala nekakva zavera iza Van Meursovog poduhvata 1611. godine, kakvo je objašnjenje za pomenuti hronološki problem zato što niko tada uopšte nije ni obratio pažnju da se i pominju Hrvati ili Srbi, nego tek mnogo kasnije nakon što su svi ljudi koji su tada bili živi odavno i umrli.

S druge strane, ti bi umesto toga da pričaš o tome kako treba da pišem neke knjige.

Pa još čak i da tvrdiš da pretvaram temu u diskusiju o sebi, iako si ti to bukvalno upravo učinio (i to po ko zna koji put).

 

[Mrkalj]

Ja hoću od tebe da čujem kako objašnjavaš pomenute nelogičnosti, kojima se izmišljaju nekakvi protestantski jezuiti, a još bitnije ukoliko i zamislimo da je hipotetički postojala nekakva zavera iza Van Meursovog poduhvata 1611. godine, kakvo je objašnjenje za pomenuti hronološki problem zato što niko tada uopšte nije ni obratio pažnju da se i pominju Hrvati ili Srbi, nego tek mnogo kasnije nakon što su svi ljudi koji su tada bili živi odavno i umrli.

Zapravo je logičnije da su zavere u kojima je neko osmislio, napravio zaveru i ubrao njene plodove u roku od - odmah, ustvari, u istoriji mnogo ređe nego ono što si ti ovde zamislio kao nelogično.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zapravo je logičnije da su zavere u kojima je neko osmislio, napravio zaveru i ubrao njene plodove u roku od - odmah, ustvari, u istoriji mnogo ređe nego ono što si ti ovde zamislio kao nelogično.

Stvarno?

Molim te, navedi mi primere tih zavera kroz istoriju. Jedno 3-4, npr. Slušam.

 

[Scott Isle]

POMJERENA GODINA DOLASKA HRVATA I SRBA U DAI

U Knjizici o Gotima, radnja provale Gota u Dalmaciju pocinje 495. To znamo da je nedosljedno vladavini Teodorika.
Godina Pada Dalmacije pod Gote sa sjevera je oko 375-395 opisana u Knjizici o Gotima. Oko ili nakon bitke kod Vrba i Jedrena. Znaci ocigledno je datum netacan.
Dogadjaji su tacni, to znamo po drugim izvorima, Ali datum je netacan.
Rim u Dalmaciji je pao 375-395. godine, i analiza rodoslova se poklapa sa tim. Dakle pomjeren je pocetak price u Knjizici o Gotima 100 godina unaprijed, iz 395. u 495. godinu.

To je interesantno jer se krije. Cetiri Kralja u tom periodu su famozna, Atila, Teodorik, Otokar, Vidigoj, Justinijan. To je famozan period.
Fali u knjizici o Gotima. Najvazniji period srednjeg vijeka u Dalmacije, u opisu pada Dalmacije, opisno Fali.

Ista stvar u DAI. Najvazniji period pada Dalmacije, u opisu pada Dalmacije opsino fali. I ovde je isto godina pomjeren dolazak Srba i Hrvata nakon pada Ravene, pomjeren je dogadjaj 100 godina unapreijed, u vrijeme Iraklija iz vremena Justinijana, iz 520.-540. godine, u 620-640. godinu.

Sablon je slican, 100 godina unaprijed, i najvazniji detalji o famoznom najvecem periodu, fale.

 

[ZabranjeniLegenda]

DAI, sveto pismo srednjovjekovnog Balkana.

 

[Mrkalj]

Stvarno?

Molim te, navedi mi primere tih zavera kroz istoriju. Jedno 3-4, npr. Slušam.

Očigledno je da spadaš u kategoriju ljudi sa posebnim potrebama kad tako nešto pitaš.

Jer, ima toga koliko hoćeš. Evo jednog svežijeg primera - povratak Sjedinjenih Država na Balkan. Tuđman je regrutovan u Švedskoj dok je Tito još mrdao, kod Karla Bilta 1979. Godine 2003. Strob Talbot izjavljuje - dolazak američkih snaga na Kosovo je ispravka američke greške odsustva sa Balkana nakon Drugog svetskog rata. Mi saznajemo za to početkom 2020-tih, dakle 40 godina je potrebno da se potvrdi zavera.

Ili, recimo, u Dejtonu trojica balkanskih vođa potpisuju 1995. osnivanje Haškog tribunala, a 2000. se sva trojica nalaze u procesu podizanja optužnice.

Ili recimo, borba za demokratiju, ljudska prava i protiv humanitarnih katastrofa redovno se godinama kasnije pokaže kao širenje američke hegemonije. Uzmimo primer Sadama na koga kreću 1990. i njegovog navodnog hemijskog oružja (bila je i video igrica 1990-tih u kojoj Sadam kaže "Dont force me to use my chemical weapons) da bi ga likvidirali 30. decembra 2006. pri čemu nije bilo hemijskog oružja. Kao ni biološkog oružja u Siriji kod Bašara el Asada.

Groz je bio britanski špijun od pre rata, Britanija i NATO su organizovali "Titovo NE" 1948., osmislili su, organizovali i finansirali pokret Nesvrstanih, davali bespovratna sredstva da bi SFRJ glumila izlog "socijalizma sa ljudskim likom", da se od tih para naše građevinske firme prave po Africi puteve i mostove, da njihovi studenti dolaze ovde da studiraju, napravili su NATO podzemni aerodrom kod Bihaća koji je 1995. Sloba digao u vazduh. Ove informacije još uvek nisu postale deo mejnstrim istoriografije, još malo pa 100 godina kasnije nego što su se desile.

Uloga Amerike i Britanije u Drugom svetskom ratu polako počinje tek danas da se rasvetljava u svetlu današnjeg njihovog sukoba sa Rusijom u koji su opet gurnuli Evropu. Postaje jasna njihova strategija "pipkanja" tj. američke intervencije na jug Italije i kasnog iskrcavanja u Normandiji što je sve zajedno imalo za cilj sve veće iscrpljivanje Rusije.

Slanje Lenjina na Cara Rusije.

Gde su mejn strim američki podaci o Markalama I, Markalama II, Vasi Miskinu, Račku, a o Srebrenici se još ni kod nas ne zna istina o organizaciji?

Na kraju krajeva, da li je daleko od pameti da ako želiš da sneseš kukavičje jaje to ne uradiš u rimokatoličkoj štampariji? Daleko je samo onima s posebnim potrebama.

 

[Kole11]

I ovde je isto godina pomjeren dolazak Srba i Hrvata nakon pada Ravene, pomjeren je dogadjaj 100 godina unapreijed, u vrijeme Iraklija iz vremena Justinijana, iz 520.-540. godine, u 620-640. godinu.

Ovde se moze dodati podatak da je Gordoserbon, grad sediste episkopa, prvi put pomenut za vladavine Justinijana, u prvoj episkopskoj notaciji, nakon Justinijanove crkvene reforme.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na kraju krajeva, da li je daleko od pameti da ako želiš da sneseš kukavičje jaje to ne uradiš u rimokatoličkoj štampariji? Daleko je samo onima s posebnim potrebama.

Nigde nisam napisao da je suština u tome čija je štamparija. Vrati se i pročitaj nanovo. To je samo jedan segment, možda i najnebitniji.

Hajde opet. Kada je DAI bio prvi put štampan 1611. godine, gotovo niko uopšte nije bio ni svestan da se tamo i pominju Hrvati ili Srbi. Niko — ne iz rimokatoličke sfere, nego ni iz ijedne protestantske, ili ikoje druge — nije ni prstom nikada mrdnuo da popularizuje DAI po tom pitanju; niti da skrene pažnju, ništa. Svaki čovek koji je tada na svetu bio živ, preminuo je pre nego što je bilo otkriveno da tu ima informacija od značaja za srpsku i hrvatsku istoriju.

Davno nakon što su svi ljudi koji su tada bili živi otišli na onaj svet, počinju bibliofili koji se interesuju da primećuju i koriste DAI u ovu svrhu.

Ti pominješ nekakve primere koji doslovno nikakve veze sa ovim što sam te pitao nema. Čuj, oružje masovnog uništavanja Sadama Huseina, slanje Lenjina na Rusiju ...ja te nikada nisam pitao postoje li zavere.

 

[Mrkalj]

Hajde opet. Kada je DAI bio prvi put štampan 1611. godine, gotovo niko uopšte nije bio ni svestan da se tamo i pominju Hrvati ili Srbi. Niko — ne iz rimokatoličke sfere, nego ni iz ijedne protestantske, ili ikoje druge — nije ni prstom nikada mrdnuo da popularizuje DAI po tom pitanju; niti da skrene pažnju, ništa. Svaki čovek koji je tada na svetu bio živ, preminuo je pre nego što je bilo otkriveno da tu ima informacija od značaja za srpsku i hrvatsku istoriju.

Ioannes Lucius: De regno Dalmatiae et Croatiae. Amsterdam, 1666.

Đovani Lućo (1604-1679) koji je "otkrio" Hrvate u DAI iz 1611. objavio je to 55 godina nakon prvog izdanja (1666), a tvoja konstatacija da tada niko na svetu nije živeo duže od 55 godina je idiotska.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ioannes Lucius: De regno Dalmatiae et Croatiae. Amsterdam, 1666.

Đovani Lućo (1604-1679) koji je "otkrio" Hrvate u DAI iz 1611. objavio je to 55 godina nakon prvog izdanja (1666), a tvoja konstatacija da tada niko na svetu nije živeo duže od 55 godina je idiotska.

Kakva nakaradna logika te je navela da imaš na umu bebe rođene u 1611. godini?

Van Meurs je umro 1639. godine, Jan Gruter preminuo 1627, Hugo Grocije 1645.

Kao što sam rekao u prvoj poruci u kojoj sam to naveo, a kao što bi potpuno jasno bilo da ne bi ikakvog smisla imalo da imam na umu ljude koji su bili tada rođeni ili nedugo pre, odnosno u to vreme samo deca, niko tada nije više bio živ.

I to što si sada naveo, takođe sam iznad napomenuo. Čitavih 55 godina bilo je potrebno da neko uopšte i primeti da tu ima nečeg o Srbima i Hrvatima.

Sve to nedvosmisleno jasno ukazuje da prvo publikobanje tog dela nema, niti je moglo imati, ikakve veze sa Hrvatima ili Srbima (ili uopšte Južnim Slovenima). Kao što je, s obzirom na to se o njima delo bavi efemerno, svega u nekoliko poglavlja, tako nešto i krajnje nenormalno uopšte i pomisliti.

 

[Mrkalj]

Kakva nakaradna logika te je navela da imaš na umu bebe rođene u 1611. godini?

Van Meurs je umro 1639. godine, Jan Gruter preminuo 1627, Hugo Grocijus 1645.

Kao što sam rekao u prvoj poruci u kojoj sam to naveo, a kao što bi potpuno jasno bilo da ne bi ikakvog smisla imalo da imam na umu ljude koji su bili tada rođeni ili nedugo pre, odnosno u to vreme samo deca, niko tada nije više bio živ.

I to što si sada naveo, takođe sam iznad napomenuo. Čitavih 55 godina bilo je potrebno da neko uopšte i primeti da tu ima nečeg o Srbima i Hrvatima.

Sve to nedvosmisleno jasno ukazuje da prvo publikobanje tog dela nema, niti je moglo imati, ikakve veze sa Hrvatima ili Srbima (ili uopšte Južnim Slovenima).

Zašto opet lažeš? Ko pominje "bebe rođene u 1611. godini"? Ti si tvrdio da niko ko je bio živ 1611. nije dočekao 1666, što ne priznaš lapsus?

Kada je DAI bio prvi put štampan 1611. godine, gotovo niko uopšte nije bio ni svestan da se tamo i pominju Hrvati ili Srbi.
Svaki čovek koji je tada na svetu bio živ, preminuo je pre nego što je bilo otkriveno da tu ima informacija od značaja za srpsku i hrvatsku istoriju.

Zato što zaista imaš probleme?

Lućo je bio zagriženi katolik, predsednik Zavoda sv. Jeronima i kao takav nije imao nikakav problem da kod protestanta Joannesa Blaeua objavi svoje delo u Amsterdamu 1666.

To ukazuje da takvo objavljivanje nije predstavljalo nikakav problem ni onim jezuitima iz 1611. da kod protestanata u Amsterdamu objave DAI što je još jedna u nizu tvojih neutemeljenih insinuacija. Protestanti su štampali svima koji plate, a u Amsterdamu je bila povoljna cena štampanja.

Muljanjem i laganjem dosadio si i bogu i narodu, potrošen si kao... akademski rečeno - kurton. Udostojavajući te odgovorima samo ti stvaramo privid da još traješ, pa ću te malo pustiti na miru...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto opet lažeš? Ko pominje "bebe rođene u 1611. godini"? Ti si tvrdio da niko ko je bio živ 1611. nije dočekao

Ne znam zašto bih morao da priznam, kada je potpuno očigledno da to jeste. Iz razloga što ne bi imalo smisla da sam to hteo da kažem, a što očigledno i sam razumeš, a i što sam vrlo jasno napisao tako još u prvoj objavi.

Zato što zaista imaš probleme?

Lućo je bio zagriženi katolik, predsednik Zavoda sv. Jeronima i kao takav nije imao nikakav problem da kod protestanta Joannesa Blaeua objavi svoje delo u Amsterdamu 1666.

To ukazuje da takvo objavljivanje nije predstavljalo nikakav problem ni onim jezuitima iz 1611. da kod protestanata u Amsterdamu objave DAI što je još jedna u nizu tvojih neutemeljenih insinuacija. Protestanti su štampali svima koji plate, a u Amsterdamu je bila povoljna cena štampanja.

Muljanjem i laganjem dosadio si i bogu i narodu, potrošen si kao... akademski rečeno - kurton. Udostojavajući te odgovorima samo ti stvaramo privid da još traješ, pa ću te malo pustiti na miru...

Kakve to ima veze sa pitanjem zašto je trebalo više od pola veka da iko uopšte i primeti da Porfirogenit pominje Hrvate i Srbe, a još i više od toga da taj podatak postane poznat?

Ovo što si upravo pokušao da uradiš zove se školski primer spinovanja, zato što si pružio odgovor na pitanje koje ti uopšte nije bilo ni postavljeno.

I to sasvim na stranu, naravno, što je to što si upravo napisao i potpuno pogrešno, odnosno zato što opet nešto pokušavaš da muljaš, kako drugima pokušavaš bezuspešno da prebaciš. . Upravo si pokušao da izvučeš nekakvu komparaciju između jednog čoveka koji je vrlo intenzivno sarađivao sa rimokatolicima i jezuitima u razdoblju posle Vestfalskog mira, sa čovekom koji se našao na popisu zabranjenih autora prve klase, koji je bio profesor na univerzitetu kojeg je bilo zabranjeno pohađati, u razdoblju Holandske revolucije; diplomata, porodični prijatelj i tutor dece Johana Van Oldenbarenvelta.

I pored svega što si upravo pokušao sa uradiš, a i svega što si i do sada uradio— lažeš i mutiš, kako bi i sam rekao — ti pokušavaš sopstvene poteze, uporno, da pripišeš meni. I, što je najgore, stiče se utisak da ti zaista misliš da uspevaš nekoga da ubediš, uprkos svemu što smo svi imali prilike da posvedočimo...

 

[Kole11]

Čitavih 55 godina bilo je potrebno da neko uopšte i primeti da tu ima nečeg o Srbima i Hrvatima.

Opet obmanjujes cenjeni forum.

Onako, brzinskom proverom sam utvrdio da je Ivan Tomko Marnavic 1630. godine primetio pricu ucenog cara Porfirogenita poznog

To je isti onaj Marnavic sto si na njega prskao sadrzaje svojih najotrovnijih zlezda, nemam pojma zasto ono bese. Valjda zato sto je bio Hrvat ali se smatrao potomkom Nemanjica, nije ni bitno sada. Znam da Marnavica ne smatras ljudskim bicem ali on je ipak znao za Porfijevu pricicu 19 godina nakon sto je ugledala svetlost dana. A to je znacajno manji period od onih 55 godina za koje si ovde tvdio da je proslo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Opet obmanjujes cenjeni forum.

Onako, brzinskom proverom sam utvrdio da je Ivan Tomko Marnavic 1630. godine primetio pricu ucenog cara Porfirogenita poznog

Pogledajte prilog 1340998

To je isti onaj Marnavic sto si na njega prskao sadrzaje svojih najotrovnijih zlezda, nemam pojma zasto ono bese. Valjda zato sto je bio Hrvat ali se smatrao potomkom Nemanjica, nije ni bitno sada. Znam da Marnavica ne smatras ljudskim bicem ali on je ipak znao za Porfijevu pricicu 19 godina nakon sto je ugledala svetlost dana. A to je znacajno manji period od onih 55 godina za koje si ovde tvdio da je proslo.

Ahhahahhahahha.

Jesi li to opet samo bezveze podvukao neke reči na koji si polunasumičnim ubadanjem naleteo, van konteksta i bez prevoda?

Hajde ti, deder, prevedi šta tu piše (ili makar probaj da nabodeš preko Gugl trenslejt, kako jedino i umeš), da bi opet primetio koliko si se istrčao i izblamirao po ko zna koji put.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To je isti onaj Marnavic sto si na njega prskao sadrzaje svojih najotrovnijih zlezda, nemam pojma zasto ono bese. Valjda zato sto je bio Hrvat ali se smatrao potomkom Nemanjica, nije ni bitno sada. Znam da Marnavica ne smatras ljudskim bicem

Troluješ ovde, bezveze. Znaš vrlo dobro zašto sam pisao to o Mrnaviću što jesam; zato što je reč o možda najvećem falsifikatoru istorije na slovenskom jugu.

Za razliku od tebe, ja ne sudim po tome ko je kakve nacionalnosti, već kakvi su argumenti i šta radi.

 

[Scott Isle]

PROKOPIJE - DOLAZAK SRBA IZ DAI

Ovo je pasus kod Propokopija, Gotski Ratovi, VII. 40, 1-8, koji odgovara dolasku Srba.
Godina je 551, petnaesta godina gotskog rata.

"1 Ali dok je German prikupljao i organizovao svoju vojsku u Sredecu, gradu Ilirika, i provodio sve nepohofne pripreme za rat sa valikom detaljnoscu, na rimsko tlo je stigla gomila Slavena kakva nikada prije nije. prešali su rijeku Dunav i došali u blizinu Nisa.13 2 Neki od njih su se odvojilil od svoje vojske i tumarajući odvojeno po zemlji, neki Rimljani su ih uhvatili i zarobili; i Rimljani p39 su ih ispitali zašto je ova vojska Slavena prešla Dunav i šta namjeravaju. 3 Odlučno su izjavili da su došli sa namjerom da opsjednu i zauzmu Solun 14 i gradove oko njega. Kada je to čuo, Car se veoma uznemirio i odmah je pisao Germanu i nalozio mu da odmah odloži svoj pohod na Italiju i da brani Solun i druge gradove, i da svom snagom odbije najezdu Slavena. Dakle, German se onda posvetio ovom problemu.

4 Ali Slaveni, pošto su od svojih zarobljenika definitivno saznali da je German u Sredecu, počeli su strahovati; 5 jer je German imao veliki ugled među ovim konkretnim varvarima iz sledećeg razloga. Za vreme vladavine Justinijana koji je Germanov ujak, Anti koji žive blizu Slavena prešli su rjeku Dunav sa velikom vojskom i upali u rimsko područje. 6 Nedugo prije toga, igrom slucaja, Car je imenovao Germana za generala cele Trakije. Shodno tome, on je stupio u sukob sa tom neprijateljskom vojskom, pobedio ih je u borbi i pobio ih praktično sve; a German se, kao rezultat ovog uspjeha, okitio velikom slavom u proceni svih ljudi, uključujući ove iste varvare. 7 Shodno tome, je su strahovali od njega, kao što sam rekao, i zbog toga što su mislili da on predvodi ogromnu vojsku, i videći da ga Car šalje protiv Totile i Gota, Slaveni su se odmah okanili pohoda na Solun i više se nisu usuđivali da se spuste u ravnicu, nego su prešli sve planinske lance Ilirika i tako došli u Dalmaciju. 8 German, shodno tome, nije više obraćao pažnju na njih i izdao je naređenje celoj vojsci da se pripremi za pohod, nameravajući da odatle otpočne put u Italiju dva dana kasnije."

DAI o Srbima

 

[Pumpaj Dinstanović]

Opet obmanjujes cenjeni forum.

Onako, brzinskom proverom sam utvrdio da je Ivan Tomko Marnavic 1630. godine primetio pricu ucenog cara Porfirogenita poznog

Pogledajte prilog 1340998

To je isti onaj Marnavic sto si na njega prskao sadrzaje svojih najotrovnijih zlezda, nemam pojma zasto ono bese. Valjda zato sto je bio Hrvat ali se smatrao potomkom Nemanjica, nije ni bitno sada. Znam da Marnavica ne smatras ljudskim bicem ali on je ipak znao za Porfijevu pricicu 19 godina nakon sto je ugledala svetlost dana. A to je znacajno manji period od onih 55 godina za koje si ovde tvdio da je proslo.

Ahhahahhahahha.

Jesi li to opet samo bezveze podvukao neke reči na koji si polunasumičnim ubadanjem naleteo, van konteksta i bez prevoda?

Hajde ti, deder, prevedi šta tu piše (ili makar probaj da nabodeš preko Gugl trenslejt, kako jedino i umeš), da bi opet primetio koliko si se istrčao i izblamirao po ko zna koji put.

Evo, pošto izgleda da Kole11 neće to prevesti — a i za forumaša @Mrkalj, koji se takođe istrčao podržavši ovu objavu — prevoda sa latinskog jezika dotičnog Mrnavićevog pasaža:

Ime i autoritet dalmatinskih kraljeva procvetao je onog trenutka kad je Rimsko carstvo počelo da propada, a njegovi ostaci bilijedva očuvani na Istoku, sa opustošenim Ilirikom i njegovim glavnim delom, Dalmacijom, uništenim skupa sa romanskim upravnicima u vreme Fokinog naslednika Iraklija od strane Avara, koji su prema Simokati, piscu iz tog vremena, kao i Konstantinu Porfirogenitu, bili smatrani Slovenima skupa sa Gotima. Hrvati, odnosno Kureti kako su ih nazivali latinski spisatelji, najdrevniji stanovnici Dalmacije, proslavljeni stihovima pesnika Lukana, ohrabreni od strane Iraklija, ustali su protiv onih koji su razorili njihove zemlje i, povrativši svoju otadžbinu, izabrali među sobom jednog za kralja, sa autoritetom i zakonima prihvaćenim od strane Apostolske rimske stolice. Sa ostacima njihovih neprijatelja, koji su bili dovedeni do istinske pobožnosti od strane sveštenika koje je poslao apostolski presto, i sa njima pomešanih, ukrašavali su se titulama „Kraljeva Hrvata i Dalmatinaca“. ​

Kao što vidiš. Mrnavić se poziva na Konstantina VII Porfirogenita, pored Teofilakta Simokate, tvrdeći da su Avari bili smatrani Slovenima. Reč je o onoj poznatoj rečenici kod Porfirogenita u kojoj se Avari nazivaju jednim od slovenskih naroda i to Mrnavić koristi da bi dokazao avarsko Slovenstvo. Ti si samo bezveze podvukao Heraklije, videvši da se on tu negde pominje, a nisi pogledao uopšte ni o čemu se tu radi.

Zahvaljujem na tome što si i na najdirektniji način — iako ti je sasvim suprotno bila namera — potvrdio upravo ono što sam bio napisao. Jerbo, Mrnavić očigledno ni 1630. godine — kao ni niko drugi — još uvek nije svestan šta to piše u DAI o Srbima i o seobi Hrvata. Mrnavić citira Porfirogenita samo radi jednačenja Avara sa Slovenima, a ostatak je čista autohtonistička priča, po kojoj su Hrvati prvi i najstariji stanovnici Dalmacije, poznati još i antičkim rimskim autorima (potomci Kureta), digli na noge i osnovali Kraljevstvo Hrvatske i Dalmacije.

Inače, pride, pored svega ovim si bukvalno i samog sebe sahranio, odnosno izravno pobio upravo ono što sam ovde mesecima tvrdiš. Skoro sve što piše u ovom citatu koji si izdvojio, sa sve spajanjem slovenskih migranata sa autohtonim Hrvatima na kraju u hrvatski narod, preuzeo je Mrnavić iz Historia Salonitana Tome Arhiđakona:

Chroatia est regio montuosa, a septemtrione adheret Dalmatie. Hec regio antiquitus uocabatur Curetia et populi, qui nunc dicuntur Chroate, dicebantur Curetes uel Coribantes, unde Lucanus: Illic bellaci confisus gente Curetum, quos alit Adriaco tellus circumflua ponto. Dicebantur uero Curetes quasi currentes et instabiles, quia per montes et siluas oberrantes agrestem uitam ducebant. Ex asperitate quidem patrie naturam trahentes armorum asperitatibus, inuasionibus, predationibus, ferino more gaudebant. Bellaces ualde et quasi pro nichilo ducentes se morti exponere, nudos se plerumque hostilibus armis obiciunt. Hi apud plures poetarum de quadam ridiculosa opinione notantur. Etenim quando luna ecclipsin patitur, putantes eam a spiritibus corrodi et consumi, omnia eramenta domorum pulsant, quasi per strepitum fugatis demonibus credunt lune succurrere laboranti, unde Virgilius: pulsantes era Curetes. Permixti ergo sunt populi isti et facti sunt gens una, uita moribusque consimiles, unius loquele. Ceperunt autem habere proprios duces. Et quamuis praui essent et feroces, tamen christiani erant, sed rudes ualde. Ariana etiam erant tabe respersi. Gothi a pluribus dicebantur et nichilominus Sclaui, secundum proprietatem nominis eorum, qui de Polonia seu Bohemia uenerant.​

Mrnavić kaže i da su Hrvati izabrali nekog za kralja, a pominje i Kraljevstvo Hrvatske i Dalmacije. I to sve 1630. godine, 36 godina pre Ivana Lučića, kojeg si pokušao optužiti da je, tobože, falsifikovao Arhiđakona Splitskog radi izmišljanja Hrvatskog kraljevstva u ranom srednjem veku.

 

[Scott Isle]

PROKOPIJE - DOLAZAK HRVATA IZ DAI

Ovo je pasus kod Propokopija, Gotski Ratovi, VII. 33, 7-13, koji odgovara dolasku Hrvata.
Godina je prije 550, prije cetrnaeste godine gotskog rata. 540-550. (Opis kod Prokopija je o onom sto se vec dogodilo, a prica je stavljena u cetrnaestu godinu rata 550. ali se dogadjaji vezu za 540. godinu pada Vidigoja u Raveni, 540..)

"Kada je vojska Gota i Totile dobila prevagu u ratu, Franci su preuzeli kontrolu nad najvećim delom Venecije bez ikakvog prava, dok Rimljani, sa svoje strane, više nisu mogli da ih odvraćaju, a Goti nisu bili u stanju da nastave rat protiv dva naroda. (U Italiji). 8 U međuvremenu su Gepedi držali grad Srem 10 i praktično sve gradove u Dakiji, zauzevši ih u trenutku kada ih je car Justinijan oduzeo Gotima (Odnosi se na pad Vidigoja u Raveni 540.); i oni ne samo da su porobili Rimljane u tom kraju, već su se i neprestano kretali, pljačkali i nasilno upadali u rimsku teritoriju. 9 Zbog toga im Car više nije davao priloge koje je dugo bio običaj da primaju od Rimljana. 10 Sad, Car Justinijan je poklonio Langobardima grad Norik i uporišta Panonije, kao i mnoge druge gradove i veoma veliku sumu novca. 11 Upravo zbog toga Langobardi su napustili svoje domove predaka i naselili se na južnoj strani reke Dunav, nedaleko od Gepeda. 12 Oni su zatim, zauzvrat, pljačkali stanovništvo Dalmacije i Ilirika do granica Drava, hvatajuci zarobljenike; a pošto su neki od zarobljenika pobegli i uspeli da se vrate svojim kućama, ovi varvari su, pošto su bili u miru sa Rimljanima, išli kroz rimsko područje, i kad god bi tamo prepoznali nekog od izbeglih zarobljenika, uhvatili bi ih kao svoje odbjegle robove, i, odvukavši ih od roditelja poveli bi ih sa sobom svojim kućama, i niko im se nije suprotstavljao"

DAI o dolasku Hrvata

 

[Kole11]

Dodatno cenim tvoj angažman zato što si preveo Marnavića, u principu se slažem sa prevodom.

E sada, prvo te valja podsetiti da si slavu pronalaska spisa Tome Arhiđakona pripisao Marnavicu falsifikatoru

Znaš vrlo dobro zašto sam pisao to o Mrnaviću što jesam; zato što je reč o možda najvećem falsifikatoru istorije na slovenskom jugu.

Da li ovo znači da je Marnavić falsifikovao i Tomu Arhiđakona ? Ili je samo falsifikovao svoje poreklo kao i poreklo cara Justinijana?

Dalje, Slavene, odakle Marnavicu podatak da je Iraklije nagovorio Hrvate na ustanak protiv Avara? Prvi put je Iraklija ubacio u priču Mers, upravo u vreme kada i Marnavic piše svoje delo, ali kod Mersa Hrvati dolaze da pobede Avare i nisu starosedeoci ugnjetavani od strane Avara. Ne uviđaš li možda ovde nekakav malecni problemčić ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

E sada, prvo te valja podsetiti da si slavu pronalaska spisa Tome Arhiđakona pripisao Marnavicu falsifikatoru



Da li ovo znači da je Marnavić falsifikovao i Tomu Arhiđakona ? Ili je samo falsifikovao svoje poreklo kao i poreklo cara Justinijana?

Nigde nisam „otkriće“ Tomu Arhiđakona pripisao Mrnaviću. Ne radi se tu o nekakvom nepoznatom izvoru koji je bilo potrebno pronaći ili koji se pojavio.

To su sad, opet, tvoje interpolacije u moje reči.

 

[Kole11]

@Scott Isle
Marnavić Rašane dovodi u vezu sa Tauriscima, keltskim plemenom povezanim sa Boima, koji su obitavali na području između Save i Jadrana.
Za Stefana Nemanju kaze da je rođen u Bosni u gradu Tuglo, pretpostavljam da je reč o Tuzli. Ovaj naziv grada Tuglo neodoljivo podseća na ime jednog od doseljenih Hrvata prema Mersu.

Tako da Marnavić barata sa mnogim pojmovima koji su se našli i u Mersovom DAI, Iraklije, Boi, Tuglo, Avari itd...samo što je njegova priča potpuno drugačija od Mersove, tj. nema nikakvog dolaska u vreme Iraklija, već ustanka lokalaca protiv Avara.

Sada mi postaje sve jasnije i jasnije zašto je Marmavić najveći falsifikator ikada....

 

[Scott Isle]

@Scott Isle
Marnavić Rašane dovodi u vezu sa Tauriscima, keltskim plemenom povezanim sa Boima, koji su obitavali na području između Save i Jadrana.
Za Stefana Nemanju kaze da je rođen u Bosni u gradu Tuglo, pretpostavljam da je reč o Tuzli. Ovaj naziv grada Tuglo neodoljivo podseća na ime jednog od doseljenih Hrvata prema Mersu.

Tako da Marnavić barata sa mnogim pojmovima koji su se našli i u Mersovom DAI, Iraklije, Boi, Tuglo, Avari itd...samo što je njegova priča potpuno drugačija od Mersove, tj. nema nikakvog dolaska u vreme Iraklija, već ustanka lokalaca protiv Avara.

Sada mi postaje sve jasnije i jasnije zašto je Marmavić najveći falsifikator ikada....

Ne slazem se ja sa tim. DAI je iznimno bitan istorijski izvor za, i nije falsifikat. Izvori se moraju postovati a ne bacati u smece.

 

[Mrkalj]

Ne slazem se ja sa tim. DAI je iznimno bitan istorijski izvor za, i nije falsifikat. Izvori se moraju postovati a ne bacati u smece.

Slažem se, ali nije tako crno-bela situacija sa čime ćeš se i ti složiti. Ono što mi ne znamo pouzdano i zato preispitujemo je:

1. istinitost pojedinih tvrdnji u DAI
2. vreme nastanka DAI (ukupno i delova)
3. autorstvo pojedinih delova
4. verodostojnost postojećih prevoda
5. verodostojnost uvreženih tradicionalnih tumačenja ili shvatanja pojedinih tvrdnji (na čemu sam tebi Ajl posebno zahvalan jer otvaraš vrata tumačenjima koja su bliža istini i razbijaju postojeće stereotipe što nije lako i dragoceno je)