На другој теми је форумаш
Q. in perpetuum hibernum кроз
ову објаву примијетио неке "занимљиве" опаске у излагању Драгољуба Антића (од заустављеног дијела видео прилога
овдје). И ту Антић понавља заблуду која је већ примјетна код Јарчевића и још неких савремених негатора Костиног рукописа а то је да Константин помиње Турску и Турке а у његовом времену не постоји Турска и Турци у Панонији али ето 1611.године у времену објављивања Константиновог рукописа Турци држе под окупацијом Угарску и то тада бјеше Турска. Сажетак Антићевих навода из итлагања и овдје сам обавезан објаснити бесмисленост оваквих тврдњи.
У времену Константина Порфирогенита нација Угари (Мађари) је већ продрла у Панонију, помињу их и франачки и ромејски списи, помињу и владаре и они су итекако познати. Ту нацију је називао Порфирогенит Турцима а простор њихове државе Турском, што јесте "ван сваке разумне сумње" (а Мађари иако јесу једно вријеме у свом путешествију били под влашћу Турака готово па извјесно не припадају породици туркијских народа) била тада заблуда узрокована оскудним сазнањима о поријеклу тог народа.
Но не именује само Порфирогенит ову нацију/народ Турцима, тако их именују и (непознати) аутор у свом рукопису познат као Теофанов настављач, и Симеон Логотет и сам Константинов отац Лав IV Мудри који је оставио изванредно вриједна и опширна свједочанства (о чему сам већ писао на теми о Мађарима) о овом народу које назива Турцима,
Тако да Константин VII Порфирогенит или аутор тог списа који се њему приписује само слиједи тадашња сазнања о том народу.
Заправо ако погледамо рукопис непознатог аутора знаног као Теофановог настављача гдје описује и "праве Турке" (стр.127
овдје), оне који су након Буминове побуне у својој експанзији крајем VI вијека банули на границе Византије и гдје као Турке именује (погрешно) ову нацију (стр 358
овдје, гдје описује сукоб Турака/Мађара са царем Симеоном и Бугарима) која је банула у Панонију крајем IX вијека, примјетно јесте да су у Х вијеку ромејски аутори били увјерења да је то исти народ односно да та нација (Мађари) у Панонији баштини насљеђе тих Турака.
Како то и бива случај са историјом, она се зна заиграти са погрешним увјерењима, па су Ромејима неколико деценија касније, половином XI вијека банули "прави Турци", не са сјевера или сјевероистока гдје су их маркирали (мада били су и ту) већ у само срце царства, у Анадолију, но то је већ друга тема.
Овдје је апсурдно да су се предани негатори Костиног рукописа у којем могу наћи и подоста чудних ствари, грешака па и аномалија (а и сам сам на теми навео неке) ухватили за овај "аргумент" кији је једноставно бесмислен.