De administrando imperio

[sumljiv_tip]

hrvati su po DAI krupni zemljoposlednici. dok klasno značenje reči srbin ne znamo.

pa bi to, livno-cetina, bila granica krupnih poseda a ne etnička ili plemenska.
po DAI srbi drže otoke. jesu li otočani etnički srbi ili hrvati?

Ako "Hrvat" ista znaci na "slovenskom", onda je to "brdjanin","gorstak".

 

[snouden]

Ako "Hrvat" ista znaci na "slovenskom", onda je to "brdjanin","gorstak".

rečima označavamo pojmove. pa se značenje reči menja kako se ljudska predstava o nečemu menja. stoga jedna ista reč ima različito značenje ne samo u drugim jezicima već u istom jeziku kroz vreme.

Horbat bi trebalo biti isto što i Gor Baton odnosno Vrhovni Ban. Nešto kao žu-pan docnije.
Ovo bat je u smislu glava/glavešina. Gor je isto što i vrh tj. gore. neki planiski vrhovi se i danas zovu "bat".

Spojler

Kozjak: Vrh Bat

http://www.dinarskogorje.com/troglav-1913-m.html

Dinara: Veliki bat, Grkovački bat

Svilaja: Vrh Bat

ne mogu da se otmem utisku da rečei hrbat i Kar-pati imaju blizak iskon.

 

[HanibalBarka666]

Šta je problem najmoćnijem kraljevstvu u istoriji da angažuje učenog Grka, ako već nema sopstvenih kadrova?

Prepis DAI sačinjen je u 11. veku na teritoriji viz. carstva od strane brata tadašnjeg cara ili nekog od njegovih ljudi (uglavnom spis je bio deo njegove biblioteke).
Da bi bilo ko falsifikovao tekst u toku tog 11 veka ili kasnije to bi se moglo utvrditi analizom teksta. Jedina osoba koja je mogla da falsifikuje tekst a da se to ne primeti jeste osoba koja je i prepisala DAI. Pošto motiva za njegovo delovanje nema ta teorija otpada.
Druga stvar DAI je bio tajni spis viz. carstva. Čuvan u strogoj tajnosti i Vatikan je za njega čuo tek nekoliko vekova nakon nastanka prepisa. Tako da nisu mogli da unajme Grka da kopira tekst za koji nisu ni čuli
Dakle radi se o autentičnom izvoru nastalom na dvoru Porfirogenita VII i sačuvanog u prepisu nekih 100 godina nakon nastanka originala. Ono što se može raspravljati jesu izvori koje Porfirogenit koristi, njegov pristup itd. Mnoge stvari mogu da se zamere Porfirogenitu, ali taj spis se neprestano istražuje već vekovima i nijedan od tih istraživača širom sveta iz raznih naučnih institucija. PODVLAČIM NIJEDAN, nije sumnjao u autentičnost DAI:

"Nelogičnosti" u DAI koje pominješ možeš naći u skoro svakom izvoru onog vremena, pa da ceo LJPB je sastavljen od njih. Što je i tipičan primer protivrečnosti takozvanih/samozvanih autohtonista. DAI ne valja a LjPB je tačan kao švajcarski sat... Seoba Slovena je realno nemoguća, a seoba Albanaca i to sa Kavkaza (!!) je sasvim ok. Sve se svodi na isto. Selektivno prihvatanje samo onih izvora koji su prihvatljivi sa već formiranim stavovima. Sve što se kosi sa njima je falsifikat, zavera itd...

A jezičku analizu DAI još niko nije uradio. Naprosto, nema niko dovoljno stručan.

A. Loma, Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos // Зборник радова Византолошког института 38/1999–2000: 87–161.

 

[Mrkalj]

A. Loma, Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos // Зборник радова Византолошког института 38/1999–2000: 87–161.

Mislio sam na potpunu i dubinsku filološku analizu.

The first preliminary results on the supposed, now lost sourceof Constantine Porphyrogenitus, were published in an article inByzantina Symmeikta (2010) and the results I presented at that timeallowed me to try to make a more profound analysis of that source andeventually to reveal the most significant number of its fragments preserved in the Croat and Serb chapters of De administrando imperio – its original purpose – as well as the possible background of itscomposition. However, a lack of corroborative sources that wouldenable me to support some of my thoughts about this issue preventedme from having the last word on this. Since the whole study was madeon the basis of a completely new discovery – that the earliest history of the Croats and the Serbs was mostly extracted from a now lost Latinsource – I kept myself from making any further analysis about thevalue of the historical data contained in the source. This was something which had to be done once when the complete and profound philological analysis of these chapters had been completed.

Tibor Živković, De Conversione Croatorum et Serborum, Belgrade 2012

 

[Mrkalj]

Loma je uradio analizu srpskog jezičkog materijala u tim poglavljima.

 

[haeul]

Šta je problem najmoćnijem kraljevstvu u istoriji da angažuje učenog Grka, ako već nema sopstvenih kadrova?

О ком 'краљевству' је реч?

Ја не видим ниједан разлог за довођење у питање аутентичности самог списа. Чињеничност његове садржине, с друге стране, свакако се може и треба доводити у питање.

 

[КРЦУН]

Ali ne u značenju sluge nago u značenju obuće, kako jezikoslovci sugerišu.

»Термин «τσερβούλια» преживео је, опстао је у бугарском термину ''Цървул'' (Цървулите, опинци, опънци, опинки, връвчанки или калеври = серб. цревље), који је на данашњем бугарском језику синоним протословенском термину *opĭnŭkŭ ~ "сандала, сервула", који је, заузврат, ушао као позајамица албанском језику у речи opingë. Тип ципела које су Словени односно Срби први пут називали, такође и данас *opĭnŭkŭ – опанак, има вероватно дако-мизијско порекло.«

(грч.)

»Ο όρος «τσερβούλια» επιβιώνει στoν Βουλγαρικό όρο Цървул που στην Βουλγαρική είναι συνώνυμος του πρωτοσλαβικού όρου *opĭnŭkŭ ~ «σανδάλια, τσερβούλια» που, με τη σειρά του, εισήλθε ως δάνειο στην Αλβανική ως opingë. Το είδος του υποδήματος που οι Σλάβοι πρωτονόμασαν *opĭnŭkŭ ίσως έχει Δακική-Μυσική καταγωγή.«

*

Извор и назив дела:

Наслов: Albanian Etymological Dictionary

Стране: 306, 307

Аутор: Vladimir E. Orel

Издање: илустровано

Издавач: Brill, 1998

ISBN 9004110240, 9789004110243

Дужина: 670 страница

*

 

[КРЦУН]

У делу Мавра Орбина Il Regno de gli Slavi објављеном у Пезару 1601. године поменуто је дело Константина Порфирогенита ''De Foedera, iura ac societates imperii Romani''. На основу цитата из овог дела, који Орбини наводи према Арпонтаху из Бордоа (пс.- Арпонтах је псеудоним једног веома познатог италијанског хуманисте, о њему, о његовом раду, и разлозима његовог скривања под псеудонимом, у неком следећем посту), и његовом делу ''Trattato delle mutatione de gli Stati'', нејасно је да је у питању De Administrando Imperio (DAI) ромејског цара Константина VII Порфирогенита, односно подаци из 29. главе у којој се говори о најстаријој прошлости Дубровника.

Будући да је DAI први пут објављен 1611. године поставља се питање како је Мавро Орбини могао користити ове податке десет година раније. Разлика у 29. глави DAI и Орбиновог цитата показује да није реч о оном предлошку DAI који је 1611. године послужио првом издавачу Meursiusu. Основна разлика јесте прецизно навођење обима градских бедема, пола миље, који у сачуваном рукопису DAI не постоји. Друга разлика - у Орбиновој верзији на самом крају извештаја о Дубровнику дописана је и реченица о трговачким активностима Дубровчана која такође не постоји у познатој верзији DAI. На основу увида у текстове дубровачке Николе Рањине који такође у два наврата цитира податке из 29. главе DAI средином XVI века као и на основу чињенице да Туберон почетком XVI века располаже податцима о Дубровнику које преноси и Орбин, издваја се закључак да је дубровачким писцима у XVI веку била позната верзија DAI која је данашњој науци НЕДОСТУПНА. Разлике које су уочене да је дело De Foedera, iura ac societates imperii Romani цар наводно написао 959. године, отвара могућност за неизвестан закључак да је Константин Порфирогенит пред сам крај живота сачинио ''МОЖДА'', и коначну верзију списа De Administrando Imperio.

Рад Константина Порфирогенитуса Де администрандо империо (ДАИ) први пут је уредио Јоханес Меурсиус у 1611.[1] Наслов рада не може се сматрати сасвим прикладним, јер то није ауторско дело, већ му је дато право уредника, и које се заснива на уводу. Интересантно је да научени хуманисти из XVI века нису знали за овај рад, иако су два примерка ДАИ направљена између 1509 и 1529. године. Једини изузеци у том погледу били су неки дубровачки аутори. Али пре него што уђемо у анализу коришћења материјала од ДАИ од стране дубровачких аутора, требало би да кажемо нешто о судбини познатих рукописа овог дела, јер би сазнања о њиховим трајекторијама, могли нам дати неку представу о томе како су ови писци дошли до информације садржаним у њему.

Најранији ПРЕПИС ДАИ, написан је на велуму, Кодекс Парисинус 2009, и први пут се помиње у каталогу библиотеке римокатoличког кардинала Николе Ридолфија (1501-1550). Николо Ридолфи ''наводно'' поседовао је, 618 грчких рукописа, а ставка под бројем 21, у листи је описана као "Constantini Romanorum Imperatoris ad Romanum filium descriptio gentium et locorum, ac varia historia ad rectam administrationem tendens.[3] (Опис народа и места и разне приче везане за исправну владавину, коју је написао Константин, ромејски цар, за свог сина Романуса).

Рукописe из колекције Ридолфи купио је Пиетро Стрози, а потом, 1560. године, постали су део колекције Kатaрине де Медићи. Године 1599. пребачени су у Краљевску библиотеку у Паризу, где се сада налазе.[4]

Из ових рукописа Антонио Епархус, учени Грк са Крфа, направио је копију 1509. године. Још један транскрипт је направљен из ове копије, вероватно исте године. Мали део њега је преписао Антонио Епархус, а остатак је преписао његов сарадник Михаел Дамаскин, Крићанин по пореклу.[6] Оба примерка, прва ознака В – Кодекс Ватикана (Codec Vaticanus Palatinus 126) и друга ознака Ф - Koдекс Парисианус (Codec Parisinus 2967), налазе се на папиру. Рукопис Ф је заснован на рукопису В, тако да су оба ова транскрипта очигледно направљена узастопно.[7] Већ 1516. године Јоханес Баптиста Егнатиус је написао, не без поноса: "Ми ову књигу држимо као драгоцену ствар у нашој библиотеци. Сам цар у књизи повезује многе ствари, са нашим Венецијанцима".[8] Рукопис Ф се први пут помиње у каталогу из Фонтанблеа у Француској 1529. године.[9]

Мавро Орбини је у свој рад Краљевство Словена унео цитат из описа Рагузе у поглављу 29 ДАИ.[10] Орбини је објавио овај пасус у италијанском преводу, вероватно заснованим на тексту који је био или на латинском или je већ био преведен на талијански. Разговарајући о разарању Епидауруса, за који је веровао да су га уништили Готи, Орбини наводи у прилог овом ставу, који је изнео Филипо да Бергамо, у делу Константина Порфирогенитуса под називом: ''Foedera, iura ac societates imperii Romani''. Ниједан рад под овим насловом који се приписује Константину Порфирогениту није познат, али, из Орбиновог цитата може се закључити да део текста заправо постоји у ДАИ.

Може се додати да је 1516. Јоханес Баптиста Егнатиус описао ДАИ као дело за које каже: summam totius imperii, sociorum omnium foedera, hostium uires, rationes – Из ралога очувања целог царства, и уз сагласност свих његових чланова(ица), заједничким снагама противу непријатеља,... итд.

Марво Орбини у свом тексту каже, на страни 181:

»La città di Rausa (dice egli) prese nome questo dal Sasso, che i Greci chiamano λας. Onde prima furono appellati Lausei; ma poi per la mutatione della lettera furono detti Rausei: i quali prima furono Epidaurij da Epidauro città, la quale col restante della Dalmatia fù presa da gli Slauinis e i cittadini parte furono ammazzati, e parte menati in cattiuità. Quelli, che fuggirono da queste ruine, ritirandosi ne’ luoghi eminenti, fabricarono vna terriciola, la quale poi accresciuta, cinsero di mura, che tiraua mezo miglio di circuito. Li primi Autori di questa furono Gregorio, Arsatio, Valentino Arcidiacono, & Fauentino prete di S. Stefano. Sono fin’à questa mia età anni cinquecento, dopo che partiti da Salona, fabricarono detta Città. Nella qual’è posto s. Pancratio, nella sudetta Chiesa di S. Stefano la quale hoggi si vede in mezo della città. Questi Rausei astretti da poco, & sterile paese, con maggior studio attendono alle mercantie, & à i traffichi maritimi, che all’ agricoltura de’ campi. Orbini marked off clearly the conclusion of the quotation from Porphyrogenitus by the sentence: Et fino quì parla Costantino.«[11]

У напомени Марва Орбина да је цитат уствари из књиге ''Расправа о променама држава'' (Trattato delle mutatione de gli Stati од Арпонтанца Бурдугаленсеа (Arpontaco Burdugalense) из града Бордоа у Француској.

Да ли је у питању ДАИ, или неко друго дело, савременој науци још није јасно, да ли са намером или не, или ипак због недостатка уверљивих доказа, или политичке намере да се такво једно дело, које је писано, преписивано, дописивано, преправљано толико пута, одржи тако важним и релевантим историјским извором, велико је питање!?

Очигледно је да су главе XXXI и XXXII накнадно убачене у ДАИ, а исте се тичу Срба и Хрвата, а све у циљу одржања њиховог досељења на Хум (Балкан) у VII веку. То наводно досељење је одавно доказано да се није никада није ни десило, не тако, и не у таквом обиму, јер је са поља многих природних и друштвених наука, тако нешто није било, нити је могуће било извести.

Оригинал немамо, имамо препис!

*

Извор и назив дела:

Наслов: Мавро Орбини – КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА(СРБА)

Страна: 227

Издавач: Ганеша клуб

Штампарија: Пи пресс, Пирот, СРБИЈА

Београд 2016.

Страна: 550

Писмо: ћирилица

*
Pogledajte prilog 468793

 

[КРЦУН]

Источници из предходног поста


*

Извор и назив дела:

Наслов: Мавро Орбини – КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА(СРБА)

Страна: 227

Издавач: Ганеша клуб

Штампарија: Пи пресс, Пирот, СРБИЈА

Београд 2016.

Страна: 550

Писмо: ћирилица

*

Источници:

[1] Constantini Imperatoris Porphyrogeniti, De Administrando Imperio, ad Romanum F. Liber nunquam antehac editus. Ioannes Mevrsivs primus vulgavit, Latinam interpretationem, ac Notas adjecit. Lvgdvni Batavorvm, Ex officinâ typographicâ Ioannis Balduini, impensis verò Ludovici Elzeviri 1611.

[2] This work of Porphyrogenitus has been recently cited after a sentence from the Cf. Constantine Porphyrogenitus: - Administrando Imperio I - II, ed. R.J.H, Jenkins – Gy. Moravcsik, Washington D.C. 1967, 44 ( = DAI). This is, however, merely an introductory remark meant to inform the reader of what he will find in the work, and it is addressed to the Emperor's son Romanus. Consequently, this could not have been the title of the entire work.

[3] Ridolfi's Catalogue was published by B. Montfaucon, Bibliotheca bibliothecarum manuscriptorum nova II, Parisiis 1739, 777. This manuscript does not figure, however, in the earliest known catalogue of the Ridolfi collection; cf. D. F. Jackson, Inventory of the Library of Cardinal Niccolò Ridolfi, Manuscripta 45/46 (2003) 55 – 77.

[4] A brief account of the "movements" of this manuscript is given in DAI I, 16 – 17. This manuscript of DAI was in the possession of Caesar John Ducas, as it is recorded on the last page of the codex, and the copyist was his personal secretary Michael Royzak. Accordingly, its editors suggest that it should be dated into the period between 1059 and 1081; cf. DAI I, 16. It is known, however, that John Ducas had to take monastic orders in 1074 and that he spent the rest of his life in a monastery; cf. D. I. Polemis, The Doukai, London 1968, 39. In view of this and of the fact that the manuscript was transcribed by his personal secretary, its dating should be narrowed down to the period 1059 – 1074.

[5] An exhaustive account of Antony Eparchus is to be found in É. Legrand, Bibliographie hellénique des XVe et XVIe siècles I, Paris 1962, ccx – ccxxvii.

[6] Cf. DAI I, 16, 21 – 23.

[7] DAI I, 23, suggests 1509 – 1529. as the period of the origin of F. Since P was in possession of John Egnatius by 1516 at the latest, and since F is a literal copy of P, it may be concluded that both manuscripts date from the same year – i.e. 1509.

[8] J. B. Egnatius, De Caesaribus libri III a dictatore Caesare ad Constantinum Palaeologum, hinc à Carolo Magno ad Maximilianum Caesarem, Venetiis 1516, 329v.

[9] H. Omont, Catalogues des manuscrits grecs de Fontainebleau sous François Ier et Henri II, Paris 1889, 372.

[10] Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate melitense, Pesaro 1601, 181 (= Orbini).

[11] Orbini, 181.

*Pogledajte prilog 468796

 

[HanibalBarka666]

Mislio sam na potpunu i dubinsku filološku analizu.

Nisam ni rekao da je ovaj Lomin rad sveobuhvatna analiza. U pitanju je bila samo preporuka ako već nisi čitao.

Uveren sam da postoji još takvih radova koji se bave lingvističkim "detaljima" iz DAI pa ako uspeš da ih nađeš sve dobićeš (skoro) potpunu analizu.

Извор и назив дела:
Наслов: Мавро Орбини – КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА(СРБА)
Страна: 145
Издавач: Ганеша клуб
тампарија: Пи пресс, Пирот, СРБИЈА
Београд 2016.

Prva greška. Koristiš pogrešno izdanje Mavra Orbina.

Да ли је у питању ДАИ, или неко друго дело, савременој науци још није јасно, да ли са намером или не, или ипак због недостатка уверљивих доказа, или политичке намере да се такво једно дело, које је писано, преписивано, дописивано, преправљано толико пута, одржи тако важним и релевантим историјским извором, велико је питање!?

Pokaži mi jedan narativni istorijski izvor iz cele istorije starog i srednjeg veka koji nije pisan (?), prepisivan i dopunjavan mnogo puta ... Na prste možeš da izbrojiš srednjovekovne narativne izvore sačuvane u originalu.

Очигледно је да су главе XXXI и XXXII накнадно убачене у ДАИ, а исте се тичу Срба и Хрвата, а све у циљу одржања њиховог досељења на Хум (Балкан) у VII веку. То наводно досељење је одавно доказано да се није никада није ни десило, не тако, и не у таквом обиму, јер је са поља многих природних и друштвених наука, тако нешто није било, нити је могуће било извести.

Ko uopšte govori o obimu tog doseljavanja? Porfirogenit a i sami istoričari su vrlo uzdržani po tom pitanju (Živkovićeva teorija o 2% npr)

јер је са поља многих природних и друштвених наука, тако нешто није било, нити је могуће било извести

Cela istorija ljudskog roda je propraćena seobama od prvog čoveka u Africi do migrantske krize u 21. veku.

i ovo:

Spojler

"Nelogičnosti" u DAI koje pominješ možeš naći u skoro svakom izvoru onog vremena, pa da ceo LJPB je sastavljen od njih. Što je i tipičan primer protivrečnosti takozvanih/samozvanih autohtonista. DAI ne valja a LjPB je tačan kao švajcarski sat... Seoba Slovena je realno nemoguća, a seoba Albanaca i to sa Kavkaza (!!) je sasvim ok. Sve se svodi na isto. Selektivno prihvatanje samo onih izvora koji su prihvatljivi sa već formiranim stavovima. Sve što se kosi sa njima je falsifikat, zavera itd...

Оригинал немамо, имамо препис!

Kao i za Dušanov zakonik. Pa da i on je toliko puta prepisivan i prepravljan, Naravno tvoja logika se i tu može primeniti: Dušanov zakonik je falsifikat!!!

 

[haeul]

Неповезано с темом, али Владимир Орел је био део пројекта ширења свести о Албанцима пред напад на Југославију. Знатан део онога што је писао нема никакво упориште у науци.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Cela istorija ljudskog roda je propraćena seobama od prvog čoveka u Africi do migrantske krize u 21. veku.

i ovo:

I to ne sa Kavkaza ovamo, već u Siriju, Arabiju, Egipat, Kirenaiku, Tunis, Siciliju pa onda kod nas.

A kako objašnjavaju da je prebacivanjem vojske zapravo izvšena seoba čitavog naroda, autohtonisti ponavljaju pošto je tad bio običaj da sa vojnicima idu žene i deca.

 

[Ahil71]

О ком 'краљевству' је реч?

Ја не видим ниједан разлог за довођење у питање аутентичности самог списа. Чињеничност његове садржине, с друге стране, свакако се може и треба доводити у питање.

Ma to sam bezveze rekao.

Kako objašnjavaš dve različite priče o Hrvtima?

 

[Mrkalj]

Cela istorija ljudskog roda je propraćena seobama od prvog čoveka u Africi do migrantske krize u 21. veku.

Цела историја људског рода је крива Дрина, јер се не зна поуздано баш ништа, почев од тога да је први човек потекао из Африке.
http://www.history.com/news/did-the-first-human-ancestor-emerge-in-europe-not-africa

 

[haeul]

Kako objašnjavaš dve različite priče o Hrvtima?

Двема различитим изворима. Те две приче су пре доказ аутентичности него неаутентичности самог извора. Да је некоме био циљ да нешто лажира и некога превари, ваљда би имао довољно памети да не противречи самом себи.

почев од тога да је први човек потекао из Африке.

Крајље неозбиљна тврдња, слажем се. Нема довољно доказа да би се говорило о Африци као прапостојбини људског рода. Нови налази у Европи и Азији косе се са том теоријом.

 

[haeul]

A kako objašnjavaju da je prebacivanjem vojske zapravo izvšena seoba čitavog naroda

Ког народа? Знаш, кад говоримо о Србима, ми знамо да су они постојали и пре доласка на Балкан, да су имали исто име, говорили словенским језиком итд. Они су се доласком на ове просторе измешали са другим Словенима, и несловенима, примили хришћанство, и развили једну нову културу и идентитет, али ипак, Срби 7. и 21. века су суштински један исти народ. На основу тога, ми можемо тврдити да су Срби, као засебна група, постојали и 6. или 5. веку, али рећи да су постојали и у 10. веку п. н. е. је већ корак предалеко. За једну такву тврдњу су потребни додатни докази.

У случају Албанаца, с друге стране, ми не знамо практично ништа до знатно касније. У 11. веку се први пут помињу неки 'Albanoi' и 'Arbanitai', и то као две засебне групе, и тек у 14. веку, после вишегодишњег мешања прото-Албанаца са Словенима и другима, појављује се назив 'Shqiptar'. Дакле, ми немамо никаквог доказа о постојању неког шиптарског народа ни у 11. веку, а камоли у време досељавања Словена. Зато је неозбиљно говорити о постојању неког албанског народа, и то не само у 10. веку п. н. е., већ и у добром делу нове ере.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Одговор је, 1941. године, када је Дубровник окупиран од стране НДХ.

A Banovina Hrvatska 1939. godine?

 

[sumljiv_tip]

A Banovina Hrvatska 1939. godine?

Ja i dalje ne razumem zasto bi se ovo racunalo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja i dalje ne razumem zasto bi se ovo racunalo.

Što da ne?

 

[sumljiv_tip]

Što da ne?

Pa niti je ikad sprovedeno u praksi, niti je ta Banovina neka tvorevina sa nekim, makar simbolicnim, suverenitetom.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa niti je ikad sprovedeno u praksi, niti je ta Banovina neka tvorevina sa nekim, makar simbolicnim, suverenitetom.

Kako to misliš, nije bilo sprovedeno u praksi?

Priključenje Dubrovnika Hrvatskoj imalo je najdirektnije posledice. Sudski sistem je bio u potpunosti integrisan u hrvatski; najviša žalbena instanca za područje grada Dubrovnika bio je Stol sedmorice u Zagrebu; kad su došle ustaše, ništa nisu izmenile, već samo preuzele zatečeni sistem. Srpska i jugoslovenska društva su organizovala proteste, upadajući u spor sa lokalnim vlastima i tvrdeći da se od strane Hrvata protiv njih počela voditi hajka svim raspoloživim sredstvima. Gradom su marširali vojni odredi Hrvatske građanska zaštita, a članstvo u Hrvatskom radničkom savezu dobilo izuzetno na značaju, dok je hrvatski ban odlukama smenjivao ličnosti. Prema nekim informacijama, za taj kratki period, više od hiljud Srba pravoslavaca je emigriralo iz grada, kao direktna posledica (neki izvori opisuju to stanje i kao doslovno progon, teške pritiske koje su pratile ponekad navodno i racije).

 

[sumljiv_tip]

Kako to misliš, nije bilo sprovedeno u praksi?

Priključenje Dubrovnika Hrvatskoj imalo je najdirektnije posledice. Sudski sistem je bio u potpunosti integrisan u hrvatski; najviša žalbena instanca za područje grada Dubrovnika bio je Stol sedmorice u Zagrebu; kad su došle ustaše, ništa nisu izmenile, već samo preuzele zatečeni sistem. Srpska i jugoslovenska društva su organizovala proteste, upadajući u spor sa lokalnim vlastima i tvrdeći da se od strane Hrvata protiv njih počela voditi hajka svim raspoloživim sredstvima. Gradom su marširali vojni odredi Hrvatske građanska zaštita, a članstvo u Hrvatskom radničkom savezu dobilo izuzetno na značaju, dok je hrvatski ban odlukama smenjivao ličnosti. Prema nekim informacijama, za taj kratki period, više od hiljud Srba pravoslavaca je emigriralo iz grada, kao direktna posledica (neki izvori opisuju to stanje i kao doslovno progon, teške pritiske koje su pratile ponekad navodno i racije).

Eto ovo nisam znao, za ove progone, mozda je tgo bas sraf koji mi je nedostajo da sklopim pricu u svojoj glavi u kroatizaciji Dubrovnika, ali formiranje Hrvatske banovine koliko ja znam nikada nije dovrseno.

 

[haeul]

A Banovina Hrvatska 1939. godine?

Свакако. Имао сам на уму бар формално независне територије, али и с обзиром да су хрватским националистима у Бановини биле потпуно одрешене руке, а НДХ, строго говорећи, није била потпуно независна творевина - што никако не значи да се зличини Хрвата могу приписати тамо некој 'квислиншкој влади' - то се отприлике сведе на исто.

Дакле, Дубровник је окупиран још 1939. године, а за то је најзаслужнија Југословенска влада која је хтела да по сваку цену очува лажно јединство и одржи у животу чудовиште које није требало да постоји.

Eto ovo nisam znao, za ove progone, mozda je tgo bas sraf koji mi je nedostajo da sklopim pricu u svojoj glavi u kroatizaciji Dubrovnika, ali formiranje Hrvatske banovine koliko ja znam nikada nije dovrseno.

У ком смислу недовршени?

Бановина је била држава у држави и претеча потоње НДХ. Целокупни државни апарат и скоро све што је чинило НДХ већ је постојало пре 1941.

Југословенска држава није учинила ништа да спречи раст тог чудовишта. Зато је крв српских мученика подједнако на рукама и свих оних Срба који су зарад југословенства били спремни да пристану на шта се није није требало пристати, и који и дан данас сањају о неком заједништву и гаје илузије о Југославији.

Југославија је изграђена на мору српске крви, и проливена српска крв је одржавала у животу до последњег дана. То је једина суштинска реалност Југославије. Југославија нас је коштала седам деценија, и милионе живота. Надајмо се само да нас није коштала и наше будућности.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Eto ovo nisam znao, za ove progone, mozda je tgo bas sraf koji mi je nedostajo da sklopim pricu u svojoj glavi u kroatizaciji Dubrovnika, ali formiranje Hrvatske banovine koliko ja znam nikada nije dovrseno.

Čak je tu ponekad bio veći problem kod samih Dubrovčana i Dalmatinaca, po pitanju nacionalne netrpeljivosti, nego Hrvata koji su dolazili iz Zagreba; u sporu kada je dubrovačka opština htela isterati Sokolsko društvo, kršeći ugovor, kao sastavni deo političkih pritisaka - a što je bilo sudski potvrđeno i na opštinskom i nadležnom okružnom hrvatskom sudu - Stol sedmorice stao je na stranu sokolara.

Što se tiče neformiranosti, to je tačno u neku ruku, odnosno vezano za pojedine organe, iz razloga što recimo izbora nije bilo pa nije održana ni konstitutivna sednica Hrvatskog sabora, kao što do rata nije bio formiran uopšte ni Ustavni sud, ali to ne znači da Banovina Hrvatska nije postojala. Uostalom, nije apsolutno nikada bilo dovršeno ni formiranje NDH; hoćemo li iz tog razloga preskakati i taj period i tvrditi da je Dubrovnik priključen prvi put Hrvatskoj 1945. godine?

Treba i sa rezervom uzeti pojedine te vesti, kritički ih preispitati; novinski članci su uvek bili prepuni pompeznosti, ovako van konteksta, slika koja se dobija jeste gotovo jedne totalitarne države koja racijama guši jednu misao u potpunosti, kakvo će vreme nastupiti tek za koju godinu docnije, ali odgovor na pitanje kada je Dubrovnik postao deo Hrvatske jeste van svake sumnje 1939. godina. Nema nikakvog razloga preskakati to i insistirati na Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

 

[КРЦУН]

Nisam ni rekao da je ovaj Lomin rad sveobuhvatna analiza. U pitanju je bila samo preporuka ako već nisi čitao.

Uveren sam da postoji još takvih radova koji se bave lingvističkim "detaljima" iz DAI pa ako uspeš da ih nađeš sve dobićeš (skoro) potpunu analizu.



Prva greška. Koristiš pogrešno izdanje Mavra Orbina.



Pokaži mi jedan narativni istorijski izvor iz cele istorije starog i srednjeg veka koji nije pisan (?), prepisivan i dopunjavan mnogo puta ... Na prste možeš da izbrojiš srednjovekovne narativne izvore sačuvane u originalu.



Ko uopšte govori o obimu tog doseljavanja? Porfirogenit a i sami istoričari su vrlo uzdržani po tom pitanju (Živkovićeva teorija o 2% npr)



Cela istorija ljudskog roda je propraćena seobama od prvog čoveka u Africi do migrantske krize u 21. veku.

i ovo:




Kao i za Dušanov zakonik. Pa da i on je toliko puta prepisivan i prepravljan, Naravno tvoja logika se i tu može primeniti: Dušanov zakonik je falsifikat!!!

Имам сва досадашња издања Краљевствa Словена, и жива издања у смислу живих књига, и књига у електронском облику, ово издање Краљевства Словена је најкомплетније издање на сербском језику, комплетније је и од хрватског али и руског издања, стога, не знам откуд ти идеја да спочитаваш ми грешку, јер користим ''погрешно'' издање књиге Краљевства Словена!?

Твоја констатација на мој коментар, упућена мени, у цитату: ''Cela istorija ljudskog roda je propraćena seobama od prvog čoveka u Africi do migrantske krize u 21. veku'' - моја препорука ти је да прошириш хоризонте погледа на мултидисциплинарну везу историје и других научних дисциплина, хоризонт мора бити попут тродимензионалне слике предмета, која се формира на основу више снимака под различитим угловима...

Твоје питање упућено мени, у цитату: ''Pokaži mi jedan narativni istorijski izvor iz cele istorije starog i srednjeg veka koji nije pisan (?), prepisivan i dopunjavan mnogo puta ... Na prste možeš da izbrojiš srednjovekovne narativne izvore sačuvane u originalu'' (зашто ти не покажеш, односно не наведеш један, како кажеш - ''narativni istorijski izvor iz cele istorije starog i srednjeg veka koji nije pisan (?), prepisivan i dopunjavan mnogo puta''!?..., какве су то контрадикторности, да ли је то сербски језички дефетизам, или пинокијев речник механизмом одвраћања!?

Такође: ''Ko uopšte govori o obimu tog doseljavanja? Porfirogenit a i sami istoričari su vrlo uzdržani po tom pitanju (Živkovićeva teorija o 2% npr)'' – цитат који си одвојио из текста објаве (објава, текст је мој лични превод дисертације Тибора Живковића), је моје лично гледиште, које преиспитујем стално, а то је гледиште базирано управо на критици Тибора Живковића на тему ДАИ, која је објављена 2007. године у Прагу у облику дисертације, у корист самог универзитета у Прагу..., пронађи ту дисертацију, и проучи је сам, доћи ћеш и сам у дилему око глава XXXI и XXXII у Порфирогенитовом делу ДАИ, јер је и сам Живковић до пред сам крај свог живота устврдио да су обе те главе писане ''туђом'' руком, а не руком самог Порфирогенита.