De administrando imperio

[Kole11]

Sve si pomešao.

U spisu o temama Konastantin pripoveda istoriju naroda koji su se tu naselili. Pominje Bugare i njihovu migraciju u Trakiju i Makedoniju, Franke i njihovu migraciju u Lombardiju itd

Srbi su u Konstantinov terminologiji Sloveni i nisu došli niotkuda, već su tu živeli po raznim vizantijskim temama.

Nema čak ni one priče o migraciji u vreme Mavrikija iako Konstantin govori o migraciji Franaka za vreme Justinijana I

 

[Kole11]

Da pogledamo šta Konstantin 7 piše o temi Sicilija

Što se tiče ostrvljana, neki od starosedelaca Sicilije su Liguri poreklom iz Italije, i nazivaju se Sikuli; dok su doseljenici Grci, Sikelioti, slično kao i Italioti (Grci u Italiji).

Ne znam šta još treba da ti se servira da bi ukapirao da se Konstantin u spisu o temama bavi etnografijom lokalnog stanovništva, starosedeocima i doseljenicima

 

[Pumpaj Dinstanović]

U spisu o temama Konastantin pripoveda istoriju naroda koji su se tu naselili. Pominje Bugare i njihovu migraciju u Trakiju i Makedoniju, Franke i njihovu migraciju u Lombardiju itd

..a u DAI nema, isto tako, ništa o migraciji Bugara u Trakiju i Makedoniju?

Dakle, DAI i DT se međusobno udopunjuju, bez previše preklapanja u vidu ponavljanja? Pošto su migracije Bugara zapisane opširnije u ovom drugom spisu, poglavlje o Bugarima nedostaje u DAI. A pošto je tema Dalmacija opširno opisana u DAI, gde ima čak i svoju celu glavu (gl. br. 29), u DT ne postoji, shodno tome, nikakva zasebna glava o temi Dalmaciji. Oba dela su komplementarna i napisana tako da se međusobno upotpunjuju, a ne da bi se nanovo sve iste stvari pisale, više puta.

Je li tako?

Srbi su u Konstantinov terminologiji Sloveni i nisu došli niotkuda, već su tu živeli po raznim vizantijskim temama.

A šta to sad, kao, treba da znači? Da ti smatraš da se svaki spomen slovenskog etnonima u Spisu o temama, zapravo, odnosi na Srbe?

Sve si pomešao.

Prc?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da pogledamo šta Konstantin 7 piše o temi Sicilija

Što se tiče ostrvljana, neki od starosedelaca Sicilije su Liguri poreklom iz Italije, i nazivaju se Sikuli; dok su doseljenici Grci, Sikelioti, slično kao i Italioti (Grci u Italiji).

Ne znam šta još treba da ti se servira da bi ukapirao da se Konstantin u spisu o temama bavi etnografijom lokalnog stanovništva, starosedeocima i doseljenicima

Ovaj, ne, definitivno se tu ne radi o tome. Ne postoje više Sikuli (odavno) u Porfirogenitovo vreme.

Hajde, pogledaj, koga Porfirogenit citira tu? Čije su to reči? Odakle je to prepisao (pogledaj celi pasus, šire, posebno ono što prethodi toj rečenici)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

[..]

Od 11:55 počinje relevantni deo.

Ne postoji ništa što bi govorilo u korist tvrdnji koje je Domagoj Nikolić gore izneo o prvom priređivaču DAI. Ništa ne svediči o tome da je Van Meurs pripadao nekakvom „mletačkom interesnom krugu“. Ne postoje „propagandne usluge za Mletačku republiku“ kojima se bavio, niti je tačno da se bavio pornografijom.

Ovaj pokušaj vezivanja sa Mlečanima pojavio se nedavno. Predstavlja izvesnu novinu u odnosu na Deretićevu staru priču o jezuitima. Vinko Klarić i Domagoj Nikolić su počeli sa njom, vidno je da su segmente preuzeli i Aleksandar Mitić i Aleksandar Šargić. Čini se da se „mletačka“ priča pojavila kao pokušaj pružanja neke alternative, kada se ispostavilo da tu od jezuita nema ništa.

Samo što ključni problem leži u tome da niti jedna niti druga priča ne drže vodu. Niti „jezuitska“, ni sad ova nova „mletačka“ teorija zavere.

 

[Kole11]

kada se ispostavilo da tu od jezuita nema ništa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa jeste, cela priča se zasniva na tome da je Deretić pobrkao dve totalno različite ličnosti, samo zbog sličnosti u imenu. Jedne iz Holandije i Danske i druge iz današnje Belgije.

Pogledao samo celu besmisao svoje pričice. Ti smatraš da su jezuiti, kao bajagi, falsifikovali DAI a da to niko i nikako nigde ne primeti, ali s druge strane, da su normalno pustili Spis o temama.

Ne stoji zato što spis o Temama nije falsifikovan.

Pročitaj samo naglas malo koja je neverovatna količina gluposti koju si ti sve napisao i ovde i na temi o Van Meursu, koliko neverovatan i nelogičan sled događaja, samo. Najveći problem nije čak ni u tome što ti ovde pišeš o stvarima za koje ne postoje čak ni nikakve indicije da bismo se otvorili u smeru razmatranja o pretpostavkama (a kamoli ikakvim dokazima) već ti ovde pišeš o stvarima koje su fundamentalno nelogične. Ovo je kad neko gleda jako loš holivudski film i primećuje da postupci likova uopšte nemaju neki logičan sled...

Eto, uzmi tu tvoju tvrdnju za De Thematibus.

Spis je preveden objavljen u jednoj (formalno) formalno rimokatoličkoj zemlji, posvećen kardinalu Rimokatoličke crkve — glavnom ispovedniku kralja Anrija IV, koji je učestvovao u njegovoj konverziji sa protestantizma i koji je povezan sa jezuitima (čak je i jedan deo njegvoog tela sahranjen na jezuitskom groblju u Parizu).

Tvoj Federik Morel Mlađi (1552-1630) sarađivao je 1618. godine sa Frontonom du Dukom, jednim od najznačajnijih jezuiskih teologa u tadašnjoj Francuskoj, kada je Federikov brat (Klod Morel) objavio spise Sv. Vasilija: https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb31368790x

Federik je 1604. godine uz Diona Hrizostoma objavio i spis Sinesija iz Kirene u jezuitskom izdanju, prev. jezuitski teolog Deni Petau (1583-1652).

Ali, eto, nekim čudom jezuiti ostaviše Spis o temama, po tvojoj fabuli?

Je li ti kapiraš koliko sve besmisleno zvuči? Ono, za glavu o zid. Ako ti do sada nisi uspeo da skapiraš da ne postoje praktično nikakve veze između prvog objavljivanja DAI i jezuitskog reda, onda ne znam kako zamišljaš da uspeš bukvalno išta istorijske tematike ikada da povežeš, čak i na elementarnom nivou...

 

[Kole11]

Vrlo zbunjujuće, car Konstantin 7 u okviru teme Drač ne pominje Duklju, već neku misterioznu bezimenu drevnu provinciju sa 5 gradova.
Da li Konstantin zaboravio da napiše ime provincije pri brzopisu ili je neki od mufljuza izbrisucnuo to ime iz rukopisa?

Asistirao je tako što je izbrisao ono što je bilo potrebno da bi se napravilo mesto za dopisivanje spisa o etnosima. Dabome da je Morel bio mufljuz jezuitski

 

[Kole11]

Idemo dalje, znamo da je još jedan Konstantinov spis dopisivan, De Ceremoniis II knjiga, u poglavlju 48, delu gde se carska kancelarija navodno službeno obraćala vladarima Hrvata, Srba, Bošnjaka, Crnogoraca itd......da nije smešno bilo bi tužno
Slična situacija kao kod DAI, postojao je originalni Konstantinov spis koga su jezuiti dopisivali u vreme protestantske reformacije.

Pažnju nezavisnih istraživača je posebno je privukla rečenica iz uvoda falsifikovanog poglavlja 48 u kojoj car Konstantin 7 rimskog papu naziva svojim duhovnim ocem.......doduše prema želji jezuitske bratije 17veka

 

[Pumpaj Dinstanović]

Asistirao je tako što je izbrisao ono što je bilo potrebno da bi se napravilo mesto za dopisivanje spisa o etnosima. Dabome da je Morel bio mufljuz jezuitski

Aha, znači ipak nije autentično?

Oh, kako li skačeš iz objave u objavu tražeći novu priču koja će upaliti...

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 podseća me cela ova blamaža tvoja na jednu scenu iz trećeg deo Hobita, Bitke pet armija.

Idemo dalje,

Kako propada priča, suprotno svakoj logici, istom brzinom skakanjena drugu. Nema predaje, dok se ne nađe nešto što upali.

 

[Pumpaj Dinstanović]

znamo da je još jedan Konstantinov spis dopisivan, De Ceremoniis II knjiga, [..]
Slična situacija kao kod DAI, postojao je originalni Konstantinov spis koga su jezuiti dopisivali u vreme protestantske reformacije.

Da li može da se kaže postoji li ovde IŠTA sem tvoje puke želje da bude tako?

U prevodu, argumenti:

1) wishful thinking Jovana I. Deretića
2) _________________________
3) _________________________
4) _________________________
5) _________________________

Odgovora nikakvog opet neće biti, iz prostog razloga što...nema ništa? Je li tako?

 

[Kole11]

Ovako su se prema Slavenovim ortacima iz reda Isusovaca carevi Konstantin i Roman formalno obraćali rimskom papi (zabeleženo u rukopisu Leipzig, Rep. I 17, fol 228r)

εἰς τὸν πάπαν Ῥώμης. βούλλα χρυσῆ δισολδία ἐν ὀνόματι τοῦ πατρὸς καὶ τοῦ υἱοῦ καὶ τοῦ ἁγίου πνεύματος τοῦ ἑνὸς καὶ μόνου ἀληθινοῦ Θεοῦ ἡμῶν. Κωνσταντῖνος καὶ Ῥωμανὸς, πιστοὶ ἐν αὐτῷ τῷ Θεῷ βασιλεῖς Ῥωμαίων, πρὸς ὁ δεῖνα τὸν ἁγιώτατον πάπαν Ῥώμης καὶ πνευματικὸν ἡμῶν πατέρα

Za papu Rima. Zlatna bula od dva solde. U ime Oca, Sina i Svetog Duha, jedinog i pravog Boga našeg. Konstantin i Romanos, verni u tom Bogu, carevi Rimljana, ka najsvetijem papi Rima i našem duhovnom ocu

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovako su se prema Slavenovim ortacima iz reda Isusovaca carevi Konstantin i Roman formalno obraćali rimskom papi (zabeleženo u rukopisu Leipzig, Rep. I 17, fol 228r)

Pogledajte prilog 1802833

εἰς τὸν πάπαν Ῥώμης. βούλλα χρυσῆ δισολδία ἐν ὀνόματι τοῦ πατρὸς καὶ τοῦ υἱοῦ καὶ τοῦ ἁγίου πνεύματος τοῦ ἑνὸς καὶ μόνου ἀληθινοῦ Θεοῦ ἡμῶν. Κωνσταντῖνος καὶ Ῥωμανὸς, πιστοὶ ἐν αὐτῷ τῷ Θεῷ βασιλεῖς Ῥωμαίων, πρὸς ὁ δεῖνα τὸν ἁγιώτατον πάπαν Ῥώμης καὶ πνευματικὸν ἡμῶν πατέρα

Za papu Rima. Zlatna bula od dva solde. U ime Oca, Sina i Svetog Duha, jedinog i pravog Boga našeg. Konstantin i Romanos, verni u tom Bogu, carevi Rimljana, ka najsvetijem papi Rima i našem duhovnom ocu

A kako bi trebalo da glasi njihovo adresiranje najvažnijoj i najsvetijoj ličnosti u celoj hrišćanskoj Crkvi?

Šta je ovde tebi neobično?

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 pismo cara Konstantina IV Pogonata, u kontekstu sa pripremama za vaseljenski sabor:

ΘΕΙΑ ΣΑΚΡΑ Καταπεμφθεῖσα πρὸς Δόμνον τὸν ἁγιώτατον πάπαν τῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, ἀποδοθεῖσα δὲ Ἀγάθωνι τῷ ἁγιωτάτῳ καὶ μακαριωτάτῳ πάπᾳ τῆς αὐτῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, διὰ τὸ τὸν αὐτὸν Δόμνον τοῦ παρόντος μεταστῆναι βίου.​

​

Božansko pismo poslato Donu, najsvetijem papi staroga Rima i isporučeno Agatonu, najsvetijem i najblagoslovenijem papi rečenog starog Rima, jer je rečeni Don otišao na onaj svet. ​

​

Ἐν ὀνόματι τοῦ Κυρίου καὶ Δεσπότου Ἰησοῦ Χριστοῦ καὶ σωτῆρος ἡμῶν, αὐτοκράτωρ Φλάβιος Κωνσταντῖνος, πιστὸς, μέγας βασιλεύς. Σάκρα Δόμνῳ τῷ ἁγιωτάτῳ καὶ μακαριωτάτῳ ἀρχιεπισκόπῳ τῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, καὶ οἰκουμενικῷ πάπᾳ.​

​

U ime našeg Gospodara i Gospoda Isusa Hrista i našeg Spasioca, ja, car Flavije Konstantin, veran i veliki car, carsko pismo Donu, najsvetijem i najblagoslovenijem arhiepiskopu staroga Rima i vaseljenskom papi. ​

https://la.wikisource.org/wiki/Epistola_(Flavius_Constantinus)

Šta tebi ovde nije jasno, tačno?

Jesi li ti to, izgleda, pomislio da je ovo nekakav anahronizam...ili šta?

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 pismo cara Konstantina IV Pogonata, u kontekstu sa pripremama za vaseljenski sabor:

​

ΘΕΙΑ ΣΑΚΡΑ Καταπεμφθεῖσα πρὸς Δόμνον τὸν ἁγιώτατον πάπαν τῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, ἀποδοθεῖσα δὲ Ἀγάθωνι τῷ ἁγιωτάτῳ καὶ μακαριωτάτῳ πάπᾳ τῆς αὐτῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, διὰ τὸ τὸν αὐτὸν Δόμνον τοῦ παρόντος μεταστῆναι βίου.​

​

Božansko pismo poslato Donu, najsvetijem papi staroga Rima i isporučeno Agatonu, najsvetijem i najblagoslovenijem papi rečenog starog Rima, jer je rečeni Don otišao na onaj svet. ​

​

Ἐν ὀνόματι τοῦ Κυρίου καὶ Δεσπότου Ἰησοῦ Χριστοῦ καὶ σωτῆρος ἡμῶν, αὐτοκράτωρ Φλάβιος Κωνσταντῖνος, πιστὸς, μέγας βασιλεύς. Σάκρα Δόμνῳ τῷ ἁγιωτάτῳ καὶ μακαριωτάτῳ ἀρχιεπισκόπῳ τῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, καὶ οἰκουμενικῷ πάπᾳ.​

​

U ime našeg Gospodara i Gospoda Isusa Hrista i našeg Spasioca, ja, car Flavije Konstantin, veran i veliki car, carsko pismo Donu, najsvetijem i najblagoslovenijem arhiepiskopu staroga Rima i vaseljenskom papi. ​

https://la.wikisource.org/wiki/Epistola_(Flavius_Constantinus)

Šta tebi ovde nije jasno, tačno?

Jesi li ti to, izgleda, pomislio da je ovo nekakav anahronizam...ili šta?

Ovo je bila 678. godina.

A ovo je 787.

CONSTANTINI ET IRENES AUGG. DIVALIS SACRA Ad sanctissimum et beatissimum Adrianum papam senioris Romae directa.

Carevi Konstantin i Irena, najsvetijem i najblaženijem Hadrijanu, papi staroga Rima.

https://la.wikisource.org/wiki/Interpretatio_Synodi_VII_generalis

@Kole11 jesi li ti to mislio, možda, da je Porfirogenit pisao nakon crkvenog raskola?

 

[Kole11]

@Statler and Waldorf

Da li je vizantijski car 9/10 veka mogao rimskog papu oslovljavati svojim duhovnim ocem?

Istovremeno da za aleksansrijskog i antiohijskog patrijarha striktno zabranjuje isto to, tj oni ne mogu biti oslovljavani duhovnim očevima

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Statler and Waldorf

Da li je vizantijski car 9/10 veka mogao rimskog papu oslovljavati svojim duhovnim ocem?

Istovremeno da za aleksansrijskog i antiohijskog patrijarha striktno zabranjuje isto to, tj oni ne mogu biti oslovljavani duhovnim očevima

Ovde pored svega moramo da imamo na umu da je Porfirogenitov savladar, car Roman I (920-944) bio u vrlo prisnim odnosima sa papom.

Roman je uz papke legate postavio sopstvenog 15-godišnjeg sina Teofilakta Lakapena za vaseljskog patrijarha februara 933. godine.

Roman je bio i u pregovorima da oženi jednog od svojih sinova papinom sestrom.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo i dotične poslanice cara Romana I upućenog papi Jovanu XI (Analecta novissima spicilegii solesmensis.., tom. I, pp. 469-475):

 

[Pumpaj Dinstanović]

Evo i dotične poslanice cara Romana I upućenog papi Jovanu XI (Analecta novissima spicilegii solesmensis.., tom. I, pp. 469-475):

Pogledajte prilog 1802993Pogledajte prilog 1802994Pogledajte prilog 1802995Pogledajte prilog 1802996Pogledajte prilog 1802997Pogledajte prilog 1802998Pogledajte prilog 1802999

Evo i referentnog segmenta iz Romanove poslanice papi:

..πρὸς σὲ τὸν ἡμῶν τιμιώτατον καὶ πνευματικὸν ἡμῶν πατέρα..​

​

..tebi, najčasnijem, duhovnom ocu..​

 

[Škutor Kićo]

Bošnjaka, Crnogoraca

Ovi nisu postojali

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Aranko je li ovo, ono, od muke?

 

[Kole11]

Pismo nije pisao car Roman već Teodor Dafnopat, dakle masno si slagao.

Zašto ne objasniš kontekst ovog poniznog obraćanja Papi?

Ovaj presedan radi konkrtetnog interesa ne može se dovesti u vezu sa navodnim naredjenjem Konstantina 7

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pismo nije pisao car Roman već Teodor Dafnopat, dakle masno si slagao.

Ahhahah, koji si ti lik...

Θεοδώρου πατρικίου τοῦ Δαφνοπάτου ὡς ἐκ προσώπου τοῦ βασιλέως κυρίου Ῥωμανοῦ τοῦ γέροντος τῷ πάπᾳ Ῥώμης.​

Ovaj presedan radi konkrtetnog interesa ne može se dovesti u vezu sa navodnim naredjenjem Konstantina 7

Adresa je iz oko 933. godine. Car Roman je bio Porfirogenitov savladar. Knjiga o ceremonijama bila je napisana oko 15-ak godina docnije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 pismo cara Konstantina IV Pogonata, u kontekstu sa pripremama za vaseljenski sabor:

​

ΘΕΙΑ ΣΑΚΡΑ Καταπεμφθεῖσα πρὸς Δόμνον τὸν ἁγιώτατον πάπαν τῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, ἀποδοθεῖσα δὲ Ἀγάθωνι τῷ ἁγιωτάτῳ καὶ μακαριωτάτῳ πάπᾳ τῆς αὐτῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, διὰ τὸ τὸν αὐτὸν Δόμνον τοῦ παρόντος μεταστῆναι βίου.​

​

Božansko pismo poslato Donu, najsvetijem papi staroga Rima i isporučeno Agatonu, najsvetijem i najblagoslovenijem papi rečenog starog Rima, jer je rečeni Don otišao na onaj svet. ​

​

Ἐν ὀνόματι τοῦ Κυρίου καὶ Δεσπότου Ἰησοῦ Χριστοῦ καὶ σωτῆρος ἡμῶν, αὐτοκράτωρ Φλάβιος Κωνσταντῖνος, πιστὸς, μέγας βασιλεύς. Σάκρα Δόμνῳ τῷ ἁγιωτάτῳ καὶ μακαριωτάτῳ ἀρχιεπισκόπῳ τῆς πρεσβυτέρας Ῥώμης, καὶ οἰκουμενικῷ πάπᾳ.​

​

U ime našeg Gospodara i Gospoda Isusa Hrista i našeg Spasioca, ja, car Flavije Konstantin, veran i veliki car, carsko pismo Donu, najsvetijem i najblagoslovenijem arhiepiskopu staroga Rima i vaseljenskom papi. ​

https://la.wikisource.org/wiki/Epistola_(Flavius_Constantinus)

Šta tebi ovde nije jasno, tačno?

Jesi li ti to, izgleda, pomislio da je ovo nekakav anahronizam...ili šta?

U istom pismu, car Konstantin IV 12. avgusta 678. godine, ovako se završava:

Τὸ Θεῖον φυλάξοι σε ἐπὶ πολλοὺς χρόνους, ἁγιώτατε καὶ μακαριώτατε Πάτερ.​

​

Neka te Božansko čuva mnogo godina, najsvetiji i najblagosloveniji Oče. ​