De administrando imperio

Scott Isle:
Ali BB skola kaze nije.
Kliknite za proširenje...

Je li Mavar Orbin BB škola?

Orbinon.jpg


https://archive.org/details/KraljevstvoSlavenaMavroOrbini/page/n121/mode/2up?q=959
 
Q. in perpetuum hibernum:
Je li Mavar Orbin BB škola?

Pogledajte prilog 1392269

https://archive.org/details/KraljevstvoSlavenaMavroOrbini/page/n121/mode/2up?q=959
Kliknite za proširenje...

Jeste. Zato ja ne citam Mavra Orbinija. On u drugim djelovima kaze da jesu. Pa ima vandalski rjecnik.

To je kao i danas u skolama, francko isusovska rasna dogmatska politicka istoriografija, sa svojim svestenstom koje cuva dogme, i jezuitima koji proganjaju crne ovce koje zahtjevaju cinjenice nad dogmama, i postoje crne ovce koje ne vjeruju u budalastine -- to su zli ljudi koji ne shavataju da treba zivjeti u dobrom svjetu franack rimskog dobra.
I oni kazu, ne znas ti, nisi ti to dobro shvatio, ne znas dogme, nisi naucen u crkvi u svetim knjigama, nisi ti svestenik franacko rimske istoriografije. I onda ti posalju nekog jezuita Slavena da ti ispira mozak svetim knjigama svesvisvetih otaca, nebi li djavola istjerao iz tebe.
To je danasnja istoriografija, BB skola. Svestenici i istjerivaci djavola.
 
Argument a ne autor

Orbinijev argument je: "Osim ako pod Slavenima ne podrazumjeva Gote."

Odgovor je, DAI kaze da su Slavene Goti. Tu Orbiniju zakljucak pada u vodu, i DAI je u pravu.

1691611017613.png


Takodje Mavro je pogrijesio da po Prokopiju Slaveni prodiru u vrijeme Mavrikija 583. Prokopije pise gotske ratove 538-558.
I nigdje ne pise da "prvi put" prodrjese u Dalmaciji.
Pogresne cinjenice, pogresni zakljucci.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Je li Mavar Orbin BB škola?
Kliknite za proširenje...

Orbini nije nekakva Biblija autohtonizma, nego jedno vrlo zanimljivo djelo, koje je, kao i svako povijesno djelo pisano iz nekog motiva. Koja agenda stoji iza Orbinija? Katolička rekonkvista Balkana. U tu svrhu trebalo je u Slavenima razviti osjećaj veličine. Ali, gle vraga, kad je bilo stani - pani, Dubrovčani su bili pragmatični kao i uvijek, igrali su na sigurno, na Osmanlije, radije nego na nekakvo možebitno buduće slavensko katolički carstvo sa njima sa glavnim gradom. Jer, šta ako ne uspije plan? A šta i ako uspije? Sa Turcima su bar znali na čemu su. I dobro im je išlo. Ovo uvijek treba imati na umu kad se pristupa tom izvor, odnosni djelu.
 
Q. in perpetuum hibernum:
@Kažu "strani plaćenik" kada baš voli objavljivanje novih, nepoznatih i zakopanih podataka, dans dostupnih jerbo postoji net, hajde da se vratimo na temu i da nastavimo.

Već smo prošli kroz to da je Neofit Prodromen iz manastira Sv. Jovana Preteče u Petri čitao i ostavljao zapis 1361/2. godine.

Pogledajte prilog 1359422

Mnogi rukopisi su u vreme pada Carigrada 1453. godine otišli na zapad. Među njima bio je i Andronik Dioskurid, poznatiji kao Eparh. Andronik je bio lekar i učenik škole Jovana Argiropula, u katolikonu koji je bio pridružen manastiru. Bio je deo talasa vizantijskih intelektualaca izbeglica koji su otišli i poneli vredna znanja i rukopise, bežeći od Turaka Osmanlija. Posle kraha Romejskog carstva, izbegao je na Krf. Izbegli Vizantinci su nosili i dragocenosti, uklj. i rukopise. Nekoliko prepisa je i napravio sam Andronik.

Međutim, šta je ono što postaje interesantno? Andronik je na Krfu imao jednog sina, Georgija. A onda dolazimo do najzanimljivijeg podatka. :)

Pogledajte prilog 1359428
Pogledajte prilog 1359430

Unuk Andronika Eparha...je Antonije Eparh. Prepisivač najstarijeg rukopisa DAI i onaj od čijeg vremena bolje pratimo istorijat rukopisa. :)

1470156847205-Y39M16WCFYFQR4X75XON


@Khal Drogo @sumljiv_tip
Kliknite za proširenje...

Nedavno je uspešno identifikovano da je rkp P, najstariji, krajem XV stoleća bio u rukama sakupljača rukopisa Jovana Avramija. Rad Brižit Mondran iz 2017. godine (Brigitte Mondrain, Le monogramme d'un certain Abramios dans les manuscrits u 1. knj. 21. br. fonda Pola Lemerla, Travaux et Mémoires):

Brigite.jpg


Jovan Avrami (Ἰωάννης Ἀβράμης) živeo je na Krfu krajam XV i početkom XVI stoleća. Bio je blizak saradnik porodice Eparha (te iz koje je Antonije Eparh, prvi prepisivač, koji ga je izradio za Enjacija, kao i Andronik Dioskurid iz bolnice u Petri). Avramijev profil na Pinakes: https://pinakes.irht.cnrs.fr/notices/copiste-possesseur-autre/4077/

Njegov rukopis i posebnom lični monogram, identifikovani su na celom nizu starih vizantijskih rukopisa. On je očigledno bio ključna ličnost za prebacivanje rukopisa u vreme pada Romeja pod Turke Osmanlije na zapad, a zahvaljujući njemu očuvan je i najstariji prepis DAI. Inače, on je isto posedovao i par grec 854, a u kojem je očuvan upravo Spis o temama. :D
 
Poslednja izmena:
У овом посту ћу се бавити питањем да ли се у DAI помиње племеном које Баварски Географ назива Цериваны (Zerivani) а Ал-Масуди Велиняне.

Баваески Географ овако дефинише пеме Цериваны(Zerivani; „Цериваны (Zerivani) – это королевство (regnum) столь велико, что из него произошли все славянские народы и ведут, по их словам, [от него свое] начало

Aл-Масуди о њима каже; «племени велиняне», которое было «корнем из корней славян»

„Корен корена Славјана“ је исто што „од њега произашли сви славјански народи“.

За исто племе имамо назив на баварском (на латинском је текс а назив је на баварском) и арапском језику.

Порфирогенит помиње „Беле Хробате“ и „Беле Сербе“. Беле Хрвате назива Belohrobatoi. Порфирогенит реч „бело“ не преводи на грчки језик као боју. Пише „бело“. Нека се зна да су Срби пореклом од некрштених Серба, називаних и „белима“. "белыми".

Не могу да дођем до грчког текста. Вреоватно је и грчким словима написано „БЕЛИ“.
Овде се отвара проблем што у грчком алфабету постоји само слобо бета којим се пише наше слово Б и В. Код имена ВОЈИСЛАВ (отац Радослава) бета смо читали коао В. (Измишљени кнез Вишеслав (Војислав) такође читамо као Вишеслав а не као Бишеслав. Само Бело читамо као БЕЛО а не ВЕЛо.

Ако слово бета прочитамо као В онада су Серви пореклом од некрштених Серва названих и Вели. Даккле Серви су пореклом од Вели-нјана - Цериваны (Zerivani). Како у грчком језику постоји само једно словао на наче Б и В грчикм језиком се исто пите Сервија и Сербија. Ова два појма имају различито уначење. Ми са сигурношћу у трксту DAI незнамо кад се помињу Серви а кад Серби. Кад Сервија а кад Сербија.

Да се вратимо на „Белохробатое“. Ако се бета чита као В они нису Белохробатои већ Велохроватои. Превод DAI на латински далје говори“ magna“-hrovatiji.

Ако се текст на овај начин преведе имамо заједничку особину и Серва и Хровата. Они потичу од Велих (Серва и Хровата).

Ови „Вели“ су Вели-нјани - Цериваны (Zerivani).

Дакле DAI каже да Серви потичу од Вели-х (Вели-нјани - Цериваны (Zerivani) Серва. Хровати потичу од Велих (Вели-нјани - Цериваны (Zerivani)) Хровата.

Закључак је да Серви (Серби) и Хровати (Хробати) потичу од Вели-нјана - Цериваны (Zerivanа). Ови Зеривани могу бити и Серивани.
 
Закључак је да Серви (Серби) и Хровати (Хробати) потичу од Вели-нјана - Цериваны (Zerivanа). Ови Зеривани могу бити и Серивани.



За нас је битно да знамо кад се извршила подела на од Велинјана (Вели-нјани - Цериваны (Zerivani) на Сербе (Серве) и Хровате (Хробате).

DAI када говори о “ magna“ Hrоvatiji говори о територији данашње Чешке.

На территории Чехии (Labuda G. Chrowacja Biala czyli Wielka // SSS. W-wa. 1961. T. I. Cz. 2. S. 255-256). Исследователи справедливо обращают внимание на противоречия между сообщениями Константина о "белых хорватах" в гл. 30 и 31 его труда. В гл. 30 говорится, что "хорваты" подвластны правителю "франков" Оттону I и вступают в дружественные отношения с венграми, в гл. 31 говорится о нападениях "франков"и "турок" (венгров) на их землю. Большинство исследователей полагает, что сведения гл.31 отражают положение до 950 г. — года заключения мира между Болеславом I Чешским и Оттоном I, а сведения гл. 30 — положение после 955 г., когда Болеслав оказывал военную помощь Оттону I в его войне с венграми (Widukindi monachi Corbeiensis Reram gestarum Saxonicarum libri tres. III, 44), завершившейся поражением венгров на р. Лех, после чего их набеги на страны Центральной Европы прекратились (см.: Lowmianski H. Poczatki. Т. II. S. 168-169). Иную точку зрения отстаивает Г. Лябуда. По его мнению, гл. 30 составлена раньше, чем главы 29, 31. Он полагает, что текст гл. 30 написан в период конфликта Болеслава с Оттоном I (и соответственно мирных и дружественных отношений с венграми). В пользу такого понимания говорит именование "хорватов" (чехов) некрещенными, уместное в период конфликта в устах немецких послов (Labuda G. Pierwsze panstwo. S. 215-216, 229-230). Гипотезу Лябуды ослабляет то, что он не дает ответа на вопрос о соотношении известий о "белых хорватах" в гл. 30 и1

У саставу Болеславове државе налазио се и град Краков у данашњој Пољској.Х

У прилог овој тврдњи иде и анализирање чешког светитеља Ивана Чешког Пустињака. У славянская легенда «о пустыннике Иване короловиче корвацкомъ», является частью т. н. «рукописи Румянцевского музея», возникшей на Малой Руси в XVI—XVII вв.

Директни мушки предак Болеслава је Вој-ен (чешки извори) односно Вој-и-слав из DAI.

У древном рукопису Повесть временных лет помињу помињу се Бели Хорвати. Ови хорвати су 907. учествовали у походу Олега на Цариград У другој половини 10, века бежећи од налета Печењега део Улићи и Тиверци побегли су Белим Хорватима у горње Подњестровље. Бели Хорвати су потчињени Кијевској Русији 992. године. У данашњој Украјини на територији Белих Хорвата формиран је град Vladimir-Volinski.

У Анонима Gesta Hungarorum XII века, белые хорваты се помињу да живе на јужној страни Карпата, у Закарпатју. Њима је владао кнез Лаборец (ок. 875—892),коме је столовао у Ужгороду. Био је вазал Светопелека.




DAI Велу Храватску смешта у Чешку и део Пољске око Кракова а Бела Хорватска се налази у Закарпатју, Карпатима и горњем Подњестровљу. Порфирогенитова Вела (Бела) Хроватска није исто што и Бела Хорватска у славјанским изворима.



У неком писаном извору Серби се први пут помињу у Дачмацији Интересантно је да се у западним изворима Серби први тут помињу у Франачким аналима у вези побуне Људевита Посавског. Анали говоре да је Људевит отишао у Далмацију Сербима. Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur“ Време Људевитовог устанка је време пре Тешимира и Светопелека. У ЉПД се каже да је после Радослава владао Часлав а после Часлава банови и Тихомирови тотомци док се није појавио Бело Павлимир.То је времеодмах после Часлава.



У 31. поглављу Порфирогенит долазак Хрвата изричито смешта у време владавине византскога цара Ираклија (610. – 641.) То је уједно једина вест о присутности „Хрвата“ Кробсата у Далмацији у тако раноме времену, изнесена у извору насталом три века касније.

Поновио бих чињеницу да о том наводном доласку Хровата у Далмацију Порфирогенит пише три века касније..

Једина сачувана вест о времену 610-641 о Далмацији уопште јесте она о мисији опата Мартина, којег је папа Јован IV (640. – 642.) послао у Далмацију и Истру да откупи заробљенике. У Liber pontificalis се наводи како су они заробљени од стране пагана (depraedati erant a gentibu), док Тома Архиђакон, преносећи практично целу вест уз мање промене, наводи како је опат Мартин "заробљенике откупио од Славена.

Дакле папа Јован IV (640. – 642.) у то време не зна за Хрвате у Далмацији. Тома Архиђакон објашњава ову вест и инсистира да је опат Мартин заробљенике откупио од Славена (Славјана). Негде око 1240. године Тома Сплитски уопте нема представу о постојању Хрвата Хровата у Далмациији 640. године. Тома Архиђакон при томе има представу и зна за постојање краљевине Хорватске. Краљевина Хорватска постоји тек од краја X века и почетка XI века. Како је Томино дело написано на Латинском он за појам Хорватска користи латински назив.

У другој половини 8. века, Павле Ђакон пише о славенском (славјанском) нападу на лангобардско војводство Беневент 642. године, за којији се претпоставља да је изведен бродовима с источне обале Јадрана те је у историографији прихваћено да се у то време доиста може говорити о присутности Славена (Славјана) у Далмацији.

Дакле и Павле Ђакон 790. није знао за постојање Хрвата Кробата у Далмацији 642. године. Павле Ђакон Хрвате у Далмацији није поменио ниједном у свом делу. Дакле 790 . године Павле Ћакон не зна за постојање Хрвата у Далмацији.

У Франачким аналима помиње се Војиномир. Војиномир се помиње као Wonomyrus Sclavus[i1] Wonomyro Sclavо.

Јован Ђакон за Домагоја каже „mortuo Domogoi, Sclavorum pessimo duce“. За Бранимира каже;. His diebus quidam Sclavus nomine Brenamir interfecto Sedesc(l)avo ipsius ducatum usurpavit.

Папа Јован VIII (872-882), упутио је једно писмо кнезу Мутимиру "Montemero duci Sclauinicae" ,Писао је и „Ljubljenom sinu Zdeslavu (Sedesclavo), knezu Slavena (comiti Sclavorum).„

Владари Војиномир, Домагој, Бранимир, Мутимир и Sede имају одредницу Sclavо.

У делу „Порфирогенита“ имамо концепцију да су се Серби и ХроВати доселили одвојено у доба цара Ираклија. Видели смо на примеру „Хрвата“ да то није тачно.

У ЉПД и код Томе Архижакона имамо концепцију да су се у Далмацију населили Славјани. Славјани по ЉПД имају једну краљевину све до Тешимирових синова Крешимира и Предимира. Крешимирова краљевина се зове на латинском Croatia. Латински назив ѕа ову државу по Томи Архиђакону потиче од речи курет или корибат. Овај назив у суштини представља територијални одредницу за простор где су курети живели. Он чак каже да је Хрватска у којој су живели живли Курети суседна покраина Далмацији. Данашњи назив ове државе и нације на српском и хрватском језику је Хрватска и Хрват. .

ЉПД нам не доноси име Предимирове државе. ЉПД нам доноси податке о територијалној и црквеној подели Далмације у доба Светопелака. Формирају се две надбискупије. Барска и Сплитска. У оквиру Барске надбискупије постоји бискупија која се звала Sorbia. Предимирово краљевство се формира у Превалитани, Вишој Мезији и Дарданији.

.

Да нема текста Константина Порфирогенита свако би прихватио као тачно оно што је записано у ЉПД: Срж онога што је записано у ЉПД је да је до Тешимирових синова Крешимира и Предимира у Далмацији постојала један краљевина од које су настале Хорваатска Храаватска и још једна краљевина у којој се највећа бискупија завла Sorbia.



Закључак је да су да није било одвојеног доељавања Велих Серба (Серва) и Велих Хровата већ да су се населила разна племана под вођством племена Велинјана Зеривана.

Проблем је што ми немамо латински назив за термин Zerivani Велинјани. Знамо за термин Limes Sorabicus иѕ времена Карла Великог. Постоји велика вероватноћа и то логичким тумачењем да је појам који одговара појму Zerivani.

.

Када ЉПД кренемо да читамо у назад од Стефана Војислава Доброслава који се родио 1016. године и рачунамо године у назад Драгомир,-Хвалимир-Туђемир, Силвестар, Болеслав, Предимир, Тешимир долазимо до тога да су Домагој и Мутимир савременици Тешимира из ЉПД. Немогуће је да су Тешимир, Домагој Мутимир и Порфурогенитов Гојник сви владали у исто време. Од Порфирогенита знамо да су заједно владали Мутимир и Гојник а да је Мутимир збацио брата Гојника. Порфирогенит нам говори да је власт наследио Петар Гојниковћ. И западни извори и Порфирогенит слажу се само око имена Мутимир. Очигледно је да је Мутимиров рођени брат Домагој. Домагој је Порфирогенитов Гојник. Опет његово име у ЉПД је Тешимир. Од Тешимира из ЉПД потичу две династије. Од Тешимирових наследника потичу двединастије. Од Предимира односно Петра потиче династија Сербије. Од Крешимира сина Тешимира (Домагоја Гојника) династија која је владала Хорватском.

У западним и грчким изворима од 892. године не би требало више наши и „хрватски“ владари да се зову краљеви славена. Мутимир је последњи владар који је владао јединственом државом у Далмацији.

Када би се све ово довело у везу са Баварским географом дошло би се до закљука да владари Војиномир, Домагој, Бранимир, Мутимир потичу из племена које Баварски географ зове Zerivani. Ко је прочитао и Баварског географа и a Ал-Масудија зна да је Вел-ин-јани друго име за Зериване.

Масуди и Баварски географ помињу племе од којег потичу сви Славјани.
Баварски Географ каже да ово племе има велико краљевство. Масуди каже царство. У време Баварског географа једино велико краљевство је било наше краљевство. Ово краљевство описује ЉПД. ЉПД се и зове Gesta Regum Sclavorum . Велика је манипулација што ми данаас из западних и грчких извора не можемо ништа да сазнамо о овом племену. Ми данас само тумачењем можемо да дођемо до тога ко су Зеривани односно Вел -ин -јани. Како је у време Баварског географа, једино велико краљевство било наше краљевство, сигурно је да ЉПД у суштини родослов династије из племена Зеривани односно Вел- ин-.јани. Зеривани односно Велинјани су сигурно централно славјанско племе од њега потичу сви славјански народи“.



[i1]
 
Nisam htio djeliti crvene kartone ali morao sam. Ne mogu se izmisljati neki Velinjani. Za to se odma dobija crveni karton.
Drugo, ne moze se preskociti da su Hrvati: Kluka, Hrobert, Lobel, Mikl. Ne mogu nikako biti isto sto i Srbi, Prosigoj, Strojimir, Bozislav, itd.
Veli je okay.
 
nemanjinrodoslov:
Закључак је да Серви (Серби) и Хровати (Хробати) потичу од Вели-нјана - Цериваны (Zerivanа). Ови Зеривани могу бити и Серивани.



За нас је битно да знамо кад се извршила подела на од Велинјана (Вели-нјани - Цериваны (Zerivani) на Сербе (Серве) и Хровате (Хробате).

DAI када говори о “ magna“ Hrоvatiji говори о територији данашње Чешке.

На территории Чехии (Labuda G. Chrowacja Biala czyli Wielka // SSS. W-wa. 1961. T. I. Cz. 2. S. 255-256). Исследователи справедливо обращают внимание на противоречия между сообщениями Константина о "белых хорватах" в гл. 30 и 31 его труда. В гл. 30 говорится, что "хорваты" подвластны правителю "франков" Оттону I и вступают в дружественные отношения с венграми, в гл. 31 говорится о нападениях "франков"и "турок" (венгров) на их землю. Большинство исследователей полагает, что сведения гл.31 отражают положение до 950 г. — года заключения мира между Болеславом I Чешским и Оттоном I, а сведения гл. 30 — положение после 955 г., когда Болеслав оказывал военную помощь Оттону I в его войне с венграми (Widukindi monachi Corbeiensis Reram gestarum Saxonicarum libri tres. III, 44), завершившейся поражением венгров на р. Лех, после чего их набеги на страны Центральной Европы прекратились (см.: Lowmianski H. Poczatki. Т. II. S. 168-169). Иную точку зрения отстаивает Г. Лябуда. По его мнению, гл. 30 составлена раньше, чем главы 29, 31. Он полагает, что текст гл. 30 написан в период конфликта Болеслава с Оттоном I (и соответственно мирных и дружественных отношений с венграми). В пользу такого понимания говорит именование "хорватов" (чехов) некрещенными, уместное в период конфликта в устах немецких послов (Labuda G. Pierwsze panstwo. S. 215-216, 229-230). Гипотезу Лябуды ослабляет то, что он не дает ответа на вопрос о соотношении известий о "белых хорватах" в гл. 30 и1

У саставу Болеславове државе налазио се и град Краков у данашњој Пољској.Х

У прилог овој тврдњи иде и анализирање чешког светитеља Ивана Чешког Пустињака. У славянская легенда «о пустыннике Иване короловиче корвацкомъ», является частью т. н. «рукописи Румянцевского музея», возникшей на Малой Руси в XVI—XVII вв.

Директни мушки предак Болеслава је Вој-ен (чешки извори) односно Вој-и-слав из DAI.

У древном рукопису Повесть временных лет помињу помињу се Бели Хорвати. Ови хорвати су 907. учествовали у походу Олега на Цариград У другој половини 10, века бежећи од налета Печењега део Улићи и Тиверци побегли су Белим Хорватима у горње Подњестровље. Бели Хорвати су потчињени Кијевској Русији 992. године. У данашњој Украјини на територији Белих Хорвата формиран је град Vladimir-Volinski.

У Анонима Gesta Hungarorum XII века, белые хорваты се помињу да живе на јужној страни Карпата, у Закарпатју. Њима је владао кнез Лаборец (ок. 875—892),коме је столовао у Ужгороду. Био је вазал Светопелека.




DAI Велу Храватску смешта у Чешку и део Пољске око Кракова а Бела Хорватска се налази у Закарпатју, Карпатима и горњем Подњестровљу. Порфирогенитова Вела (Бела) Хроватска није исто што и Бела Хорватска у славјанским изворима.



У неком писаном извору Серби се први пут помињу у Дачмацији Интересантно је да се у западним изворима Серби први тут помињу у Франачким аналима у вези побуне Људевита Посавског. Анали говоре да је Људевит отишао у Далмацију Сербима. Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur“ Време Људевитовог устанка је време пре Тешимира и Светопелека. У ЉПД се каже да је после Радослава владао Часлав а после Часлава банови и Тихомирови тотомци док се није појавио Бело Павлимир.То је времеодмах после Часлава.



У 31. поглављу Порфирогенит долазак Хрвата изричито смешта у време владавине византскога цара Ираклија (610. – 641.) То је уједно једина вест о присутности „Хрвата“ Кробсата у Далмацији у тако раноме времену, изнесена у извору насталом три века касније.

Поновио бих чињеницу да о том наводном доласку Хровата у Далмацију Порфирогенит пише три века касније..

Једина сачувана вест о времену 610-641 о Далмацији уопште јесте она о мисији опата Мартина, којег је папа Јован IV (640. – 642.) послао у Далмацију и Истру да откупи заробљенике. У Liber pontificalis се наводи како су они заробљени од стране пагана (depraedati erant a gentibu), док Тома Архиђакон, преносећи практично целу вест уз мање промене, наводи како је опат Мартин "заробљенике откупио од Славена.

Дакле папа Јован IV (640. – 642.) у то време не зна за Хрвате у Далмацији. Тома Архиђакон објашњава ову вест и инсистира да је опат Мартин заробљенике откупио од Славена (Славјана). Негде око 1240. године Тома Сплитски уопте нема представу о постојању Хрвата Хровата у Далмациији 640. године. Тома Архиђакон при томе има представу и зна за постојање краљевине Хорватске. Краљевина Хорватска постоји тек од краја X века и почетка XI века. Како је Томино дело написано на Латинском он за појам Хорватска користи латински назив.

У другој половини 8. века, Павле Ђакон пише о славенском (славјанском) нападу на лангобардско војводство Беневент 642. године, за којији се претпоставља да је изведен бродовима с источне обале Јадрана те је у историографији прихваћено да се у то време доиста може говорити о присутности Славена (Славјана) у Далмацији.

Дакле и Павле Ђакон 790. није знао за постојање Хрвата Кробата у Далмацији 642. године. Павле Ђакон Хрвате у Далмацији није поменио ниједном у свом делу. Дакле 790 . године Павле Ћакон не зна за постојање Хрвата у Далмацији.

У Франачким аналима помиње се Војиномир. Војиномир се помиње као Wonomyrus Sclavus[i1] Wonomyro Sclavо.

Јован Ђакон за Домагоја каже „mortuo Domogoi, Sclavorum pessimo duce“. За Бранимира каже;. His diebus quidam Sclavus nomine Brenamir interfecto Sedesc(l)avo ipsius ducatum usurpavit.

Папа Јован VIII (872-882), упутио је једно писмо кнезу Мутимиру "Montemero duci Sclauinicae" ,Писао је и „Ljubljenom sinu Zdeslavu (Sedesclavo), knezu Slavena (comiti Sclavorum).„

Владари Војиномир, Домагој, Бранимир, Мутимир и Sede имају одредницу Sclavо.

У делу „Порфирогенита“ имамо концепцију да су се Серби и ХроВати доселили одвојено у доба цара Ираклија. Видели смо на примеру „Хрвата“ да то није тачно.

У ЉПД и код Томе Архижакона имамо концепцију да су се у Далмацију населили Славјани. Славјани по ЉПД имају једну краљевину све до Тешимирових синова Крешимира и Предимира. Крешимирова краљевина се зове на латинском Croatia. Латински назив ѕа ову државу по Томи Архиђакону потиче од речи курет или корибат. Овај назив у суштини представља територијални одредницу за простор где су курети живели. Он чак каже да је Хрватска у којој су живели живли Курети суседна покраина Далмацији. Данашњи назив ове државе и нације на српском и хрватском језику је Хрватска и Хрват. .

ЉПД нам не доноси име Предимирове државе. ЉПД нам доноси податке о територијалној и црквеној подели Далмације у доба Светопелака. Формирају се две надбискупије. Барска и Сплитска. У оквиру Барске надбискупије постоји бискупија која се звала Sorbia. Предимирово краљевство се формира у Превалитани, Вишој Мезији и Дарданији.

.

Да нема текста Константина Порфирогенита свако би прихватио као тачно оно што је записано у ЉПД: Срж онога што је записано у ЉПД је да је до Тешимирових синова Крешимира и Предимира у Далмацији постојала један краљевина од које су настале Хорваатска Храаватска и још једна краљевина у којој се највећа бискупија завла Sorbia.



Закључак је да су да није било одвојеног доељавања Велих Серба (Серва) и Велих Хровата већ да су се населила разна племана под вођством племена Велинјана Зеривана.

Проблем је што ми немамо латински назив за термин Zerivani Велинјани. Знамо за термин Limes Sorabicus иѕ времена Карла Великог. Постоји велика вероватноћа и то логичким тумачењем да је појам који одговара појму Zerivani.

.

Када ЉПД кренемо да читамо у назад од Стефана Војислава Доброслава који се родио 1016. године и рачунамо године у назад Драгомир,-Хвалимир-Туђемир, Силвестар, Болеслав, Предимир, Тешимир долазимо до тога да су Домагој и Мутимир савременици Тешимира из ЉПД. Немогуће је да су Тешимир, Домагој Мутимир и Порфурогенитов Гојник сви владали у исто време. Од Порфирогенита знамо да су заједно владали Мутимир и Гојник а да је Мутимир збацио брата Гојника. Порфирогенит нам говори да је власт наследио Петар Гојниковћ. И западни извори и Порфирогенит слажу се само око имена Мутимир. Очигледно је да је Мутимиров рођени брат Домагој. Домагој је Порфирогенитов Гојник. Опет његово име у ЉПД је Тешимир. Од Тешимира из ЉПД потичу две династије. Од Тешимирових наследника потичу двединастије. Од Предимира односно Петра потиче династија Сербије. Од Крешимира сина Тешимира (Домагоја Гојника) династија која је владала Хорватском.

У западним и грчким изворима од 892. године не би требало више наши и „хрватски“ владари да се зову краљеви славена. Мутимир је последњи владар који је владао јединственом државом у Далмацији.

Када би се све ово довело у везу са Баварским географом дошло би се до закљука да владари Војиномир, Домагој, Бранимир, Мутимир потичу из племена које Баварски географ зове Zerivani. Ко је прочитао и Баварског географа и a Ал-Масудија зна да је Вел-ин-јани друго име за Зериване.

Масуди и Баварски географ помињу племе од којег потичу сви Славјани.
Баварски Географ каже да ово племе има велико краљевство. Масуди каже царство. У време Баварског географа једино велико краљевство је било наше краљевство. Ово краљевство описује ЉПД. ЉПД се и зове Gesta Regum Sclavorum . Велика је манипулација што ми данаас из западних и грчких извора не можемо ништа да сазнамо о овом племену. Ми данас само тумачењем можемо да дођемо до тога ко су Зеривани односно Вел -ин -јани. Како је у време Баварског географа, једино велико краљевство било наше краљевство, сигурно је да ЉПД у суштини родослов династије из племена Зеривани односно Вел- ин-.јани. Зеривани односно Велинјани су сигурно централно славјанско племе од њега потичу сви славјански народи“.



[i1]
Kliknite za proširenje...
Не смешта у Чешку већ 10 дана хода од мора и море на које наиђу је Црно!
На другом делу вероватно не исти писац Хрвати кад су живели иза Благибергије!
Оригинални писац зна за положај Велике Хрватске.
Мислим да је допуне добио у 11.веку кад је наручен од Дука.
Јер је упадљиво да Скилица и Кекавмен користе неке наводе.
Војислав Зсхумљанин ,Травуњанин ,Србин.

Бодинов печат је пронађен ексујатос Диоклетије и Србије.
Они пишу Срба и Трибала Михајло.
Сад иако се овде нису Сложили али ја начелно мислим да су Скилица и хроничари 11. века компилатори који Србе и Хрвате гледају на исти начин као политички одвојене целине.
Тада мислим да је настао онај други део
Хрвати кад су становало иза Баварије.
А први помен велике Хрватске 10 да а хода од Црног Мора.
Дакле ове две ствари не иду усаглашене и мислим да се овај први помен слаже са свима.
Други писац их ставља уз Србе сад у то време настанка Пољске могуће да је део мигрирао са Пољанима или Мађарима на запад.
 
Дакле дела Порфирогенитових "настављача" не верујем да су настала фалсификовањем већ ти људи нису имали његов увид у изворе нити образовање па су мислили да нешто боље знају.
Нешто што ми често радимо.
Од Слависта је третирано мало боље него ЉПД.
Дакле Суровјетски је говорио да зна да учени цар није имао Беч Берлин карте пред собом али да покаже баш толику непрецизност.
Дакле на другом месту за Хрвате говори дасу подчињени Отону.
Овде или је дошло до сеобе на запад како сам рекао саПољанима или Мађарима или не знам.
Ни један извор ту не бележи Хрвате осим евентуално Карантанаца.
Упадљиво да главна личност која пише је прецизна и сећа се детаља које је раније помињала онда налетимо на груба касапљења и коментаре где особа која је записала није ни прочитала своје поглавље.
 
NickFreak:
море на које наиђу је Црно!
На другом делу вероватно не исти писац Хрвати кад су живели иза Благибергије!
Оригинални писац зна за положај Велике Хрватске.
Kliknite za proširenje...
Како коментаришеш да је друго име светитеља Ивана Чешког Пустињака Иване короловиче корвацкомъ?
Мислиш ле да рат из 950 године између Болеслава и Отона не одговара рату који помиње Порфирогенит?
 
nemanjinrodoslov:
Како коментаришеш да је друго име светитеља Ивана Чешког Пустињака Иване короловиче корвацкомъ?
Мислиш ле да рат из 950 године између Болеслава и Отона не одговара рату који помиње Порфирогенит?
Kliknite za proširenje...
Не памтим где то помиње тачно али он је писао негде до 951-3 све оно даље није могао ни писати.
 
Pošto značajno više odgovara ovoj temi, a i zbog toga što je Ivan Lučić prvi istoriograf koji se pozabavio vestima o poreklu i seobama Hrvata i Srba iz ovog naslovljenog spisa, ponoviću ovde ono što sam skoro postavio na jednoj susednoj temi.

Na str. 45. iz De Regno Dalmatiae et Croatiae (1666) Ivan Lučić se osvrće na podatke koje donosi DAI.

Lucici1.jpg


Osvrćući se na naraciju DAI po kojoj bi Hrvati i Srbi došli pred kraj vlasti cara Iraklija (610-641), Lučić zaključuje: evenire non potuit.

„nije se moglo odviti“

Kako se to zaključuje u komentarima uz Moravčikovo izdanje, str. 95/96:

Dimler.jpg


Lučić je postavio temelje kritičkoj distanci prema Porfirogenitovim vestima, na osnovu kojih su u drugoj polovini XIX stoleća u vreme razvoja kritičkog metoda dalje išli, zaključno sa stavom Vatroslava Jagića da su vesti čista fantazija.

@Kole11

Mrkalj:
Slično današnjim historijskim konceptima kojima je doseljenje Slavena glavna dogma, njegovo učenje temelji se na dokumentu „De Administranto Imperio“ Konstantina Porfirogeneta.
Kliknite za proširenje...

:hahaha:

I onda Vinko Klarić odvali neku ovakvu glupost. :lol:
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Famozna Porfirogentova knjiga u stvari to nije, jer se radi o redakciji njegovog teksta u izvedbi nizozemskog učenjaka Johannesa Meursiusa iz 1611. godine u kojoj se nalaze nepouzdana poglavlja o navodnom doseljenju Slavena puna grešaka i kontradikcija koja ne potvrđuje ni jedan drugi historijski dokument. Vrlo je moguće da je Meursius bio na platnom spisku mletačkih bankara koji su bili pokrovitelji Nizozemske Republike i koji su u tu svrhu 1609. godine osnovali Amsterdamsku mjenjačku banku.
Kliknite za proširenje...

Ovako i izgleda kada neko nešto izmisli, i onda na temelju izmišljotine krenu da prave konstrukcije. Dakle, prvo se krene od toga da su tobož' Mlečani bili finansijeri Holandske republike, pa onda još i osnovali Amsterdamsku menjačku banku 1609. godine i onda dolazimo do, eto, ma mora da je, časna reč Van Meurs bio na njihovom platnom spisku. :lol: Konstrukcija nad konstrukcijom nad konstrukcijom nad čistom izmišljotinom.

Evo nekih osnovnih informacija o osnivanju Menjačke banke u Amsterdamu početkom 1609. godine (Venema, J. (2010) Kiliaen van Rensselaer (1586-1643): Designing a new world. Hilversum: Verloren):

Banka.jpg

Banka2.jpg


Banku nisu osnovali nikakvi Mlečani, već sam Amsterdam. Klarićeva konfabulacija nastala je oko toga što je samo ona bila osnovana po uzoru na sličnu banku koja je pre toga bila osnovana u Veneciji, 1587. godine. Što je i sasvim logično.

U vreme kada je amsterdamska banka bila otvorena, inače, buktio je u Nizozemskoj tzv. 80-godišnji verski rat između pobunjene Holandske republike i Španskog kraljevstva, čvrstog saveznika Vatikana.

RNMap-LC-WIP-2020-04Apr07-scaled.jpg


Mletačka republika je se držala ovde po strani i gledala svoje prevashodno ekonomske interese, iako je bila rimokatolička država i nominalno uz papu, čijoj je strani u ovom sukobu bila bliža. Cela fabula koja pravi od njih finansijere hopunjene republike, skupa sa osnivačem banke i onda perfidno ubacujući ideju da je Van Meurs bio na nekakvom platnom spisku ovih bankara, i to sve uz to obavljajući posao za papu kako bi se naškodilo specifično Hrvatima i Srbima, jedna je potpuno besmislena pričica.

Ako nekoga zanima više detalja o okolnostima ovog sukoba i šira slika zbivanja početkom XVII veka, nešto više može pogledati ovde:

 
Kole11:
Navedi me na stranu I pasus gde si objasnio mehanizam sirenja hrvatske drzave istocno od Cetine.
Kliknite za proširenje...
Kole11:
samo sustina molim lepo.
Kliknite za proširenje...

Ti dobro znaš da je uslov da pružiš odgovor na najmanje 40 neodgovorenih pitanja da zaslužiš neki moj na ikoje tvoje. No, hajde, baciću ti znak dobre volje. Odgovori mi samo na 1 jedino pitanje (smanjiću ti spisak sa 40 na 39) i ja ću čim to učiniš na ovo tvoje. Može?

https://forum.krstarica.com/threads/srednjovekovna-hrvatska.949627/post-48376983

Šta ti je smešno tu ili nejasno? Odgovori na toj temi, tamo (i ne, to ne znači samo nešto ukratko ili posprdno napišeš, sa namerom da se iz iste diskusije odmah povučeš).
 
Mrkalj:
Meursius je također bio i pornograf; poznata je, recimo, njegova pornografska litografija „Elegantiae latini sermonis“ koju u svojim memoarima spominje nitko drugi do legendarni prvak venecijanske špijunaže Giacomo Casanova.
Kliknite za proširenje...

Meurs se nije bavio pornografijom. Delo o kojem je reč nastalo je značajno kasnije i njegov autor je najverovatnije francuski istoričar Nikolas Horijer (1612-1692).

Knjiga o kojoj je ovde Klarić izneo dezinformaciju ima dva naslova. Naslov na koricama i pravi naslov, unutrašnji. Naslov Johanis Meursius Elegantiae latini sermonis u kojem se ono lažno pripisuje Van Meursu, ima svoju svrhu da vas niko ne uhvati da dok čitate ili držite tu knjigu na bilo kom mestu da zapravo konzumirate materijal erotskog sadržaja.

Meurs1.jpg



Kada se knjiga otvori, unutra se nalazi pravi naslov, za onoga ko je čita.

Aloisia.jpg


Unutar same knjige stoji naslov Satyrae sotadicae, de arcanis amoris et veneris (Sotadična satira o misterijama Ljubavi i Venere) sa Alojzijom Sigejskom kao pseudonimom autora.

Reč je o vrsti dela koji je patentirala sredinom XVI stoleća Luiza Sigejska de Velasko (1522-1560), učiteljica na tvoju kraljice Marije Portugalske.

Dakle, reč je o lažnom naslovu koje se stavlja da bi se knjiga prepuna pohote lakše štampala, prenosila i čitala. Sama knjiga nikakve veze nema sa Johanom Van Meursom, kako je gospodin Vinko Klarić pogrešno rezonovao.
eksplicitan sadržaj
eksplicitan.png
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
Демистификација 'људи из народа' Френклин Делано Рузвелт
Odgovora
0
Pregleda
187
AleksaJ
AleksaJ
P
Velike srpske pobede u devedesetim godinama
19 20 21
Odgovora
516
Pregleda
6.086
38imak
38imak
Nina
Od dečaka Bajice do velikog vezira Osmanskog carstva
Odgovora
11
Pregleda
323
Khal Drogo
K

Back
Top