4. Световидови атрибути: коњ и петао. Дакле, са словенским Световидом, као и са Воданом, иду заједно: коњ, пас и бели петао, а у неким хроникама петао је црне боје. Значај словенског Световида је „вишеструко прешао на Светог Вита (Sanct Vit, St. Veit)". Реч је о извесном за хришћанство заслужном грађанину, који је за време Диоклецијана умро као мученик. То је непознати, дванаестогодишњи дечак који је у Риму сахрањен, и који је у „словенским земљама митским предањем постао готово истоимени бог. Св. Вит је патрон заштитник Чешке и насликан је са једним црним петлом. Стари Поморанци - покрајина Словена у Пруској. поштовали су петла (као животињу Световида)". Бискуп Ото Бамбершки - писац једне од хроника о древним Словенима, похранио је „кости св. Вита у сребрној руци и на њој направио слику петла". Чињеница да су „Поморанци ничице падали код приказе, реликвије петла, они су истовремено, а да то нису хтели, показали да и даље уважавају реликвије", тј. стару садржину „испод" култа хришћанског Св. Вита, тј. свога, паганско-словенског Световида. „Петао на кулама, црквама, капелама, сликама светаца и кућицама, посебно у Чешкој, управо у овом случају има своје порекло; немачки петао има слично значење. На дан Св. Вита у Чешкој још само до пре неколико деценија жртвовани су црни петлови; ударање петлова можда је стајало у вези и са тим" (Wuttke, 1900: 34-35).
Овде желим још једном да подсетим на ритуално клање црног петла код Срба уочи Св. Мрате и петла старог годину дана уочи Св. Илије, од којих је овај други светитељ преузео све атрибуте бога Перуна. Код Срба jе, дакле, иако у христијанизираној верзији, очувана у сећању на врховног бога двојна конфигурација, прва форма кроз хтонски лик св. Мрате, и друга кроз соларни лик св. Илије, или паганског Перуна. „И у северној и источној Баварској веома се уважава св. Вит, јер су од V - VII века тамо владали Сораби (Лужички Срби), па је и код Франака још много словенских светиња. За време зимског солстиција „при сунчевој промени, око св. Јована - зимског, у Горњој Франачкој, Бадену и Швапској позивају св. Вита: 'Свети св. Вите /!/, даруј нам цепаницу', - што указује на Бога Сунца; У неким крајевима Јужне Баварске ове ватре се пале на Дан св. Veid-а (15. јуна)", датум, када Срби, по старом календару. светкују Видовдан (Wuttke, 1900: 35). Према Вуткеу Световид је највиши словенски бог, то је бог светла и Сунца, изазивач плодности, доносилац среће и победе; али он је и бог олује, и утолико је сродан са Воданом. Њему припада бели, каткада и црни коњ - који има моћ да предвиђа и пророкује, а затим, петао као објављивач дневног светла, дана.
Колико је мени познато, нашим теоретичарима као да је промакла једна важна чињеница, наиме, да су топоними који упућују на бога Перуна вазда повезани са висовима планинским и, што је такође важно, са топонимима који откривају било „Вида" - у корену речи, или атрибуте врховног божанства, тј. коња или петла. Тако, код Куршумлије налазимо село Перуника, али и Коњушку чуку над тим селом. Или, близу Јошаничке Бање постоји коса Перунике а ту је и вис Витуша, у чијем је корену Вид, односно хришћански Вит. Види о томе опширније у Српским митолошким мапама.
5. Световид у српској митологији. На основи свега што је овде речено, слободан сам да поставим једну хипотезу, која се синтезом чињеница и импликацијом материјала сама по себи намеће. Најпре, указујем на један низ података. У источној Србији, на простору Сврљига, налазе се два индикативна топонима у распону од три километара: Периш - Витановци, око којих се, највише до 5 километара, групишу следећи и то: а) око Периша: Перинатица, Петловац, Петлова глава, Виденова дувка, Мађиле; око Витановца: Коњарници, Кобиљача, Седлар, Враниште, Врандол, и нешто удаљеније од Витановца: Козја, Виткин дел, Љубатовац, Калуђеровица. Подно Гулијанских планина и Перинатице давно је. пре стотинак година, забележена, и данас још жива легенда о Видену змају, који отима девојке око Спасовдана, односно Ђурђевдана, што указује на особени лик врховног божанства, са еротском потенцијом, односно на тип поменутог божанства као соларног, чији би пандан био Зевс у грчкој и Јупитер у римској митологији.
У горњој зони: први рељеф означава Дажбога, бога са соларним знамењем, божанство света, сунца, родоначелника људи, са симболом - рогом изобиља у руци, коме, на истој вертикали рељефа, одговара богиња земље Макоша; други рељеф имплицира Бога Перуна, са мачем и коњем, бога рата и муње.
У средњој зони - налазе се божанства земље и људи: издвајају се две рожанице:
богиња плодности Макоша, са одговарајућим јој "рогом изобиља"; друга рожаница је Лада, покровитељица пролећног раста и вегетације, заштитница брака.Најзад, ту је и коло које сједињује сва четири рељефа, а састављено је од по два мушка и два женска лика који се држе за руке.
У подземној зони - подземног света доминира бог Велес - бог који жели добро земљи. Он брижно на својим плећима држи површину земаљског пространства са људима на њој. Занимљиво је да се у доњој, хтонској зони, на четири рељефа налазе само три главе што указује на троглавог бога или "Триглава"
Према индикативним топонимима, Перунови (Периш, Перинатица) и Световидови (Витановац, Виденова дувка, Виткин дел) атрибути које на овоме локалитету налазимо су: коњ, вранац, петао, седло, мађије; то је божанство велики љубавник, али и способан да шаље громове, исијава ватру и муње, оно је змајевито. Појаву „видовњака" управо у Витановцима, као и чињеницу да је четвртак у овом крају пазаран дан, када се не ради већ на одређен начин светкује, потом, велика регионална заветина 15/28 - на Видовдан управо у Витановцу, најзад, чињеница да је храст дрво које народ овога краја веома уважава и које се, према мојим истраживањима, у Перишу и околини искључиво бира за заветно дрво - „запис", односно како се ово свето дрво овде назива „миро", све то сматрам индикативним чињеницама. Не може бити нимало случајно то што се један од највиших врхова на Сврљишким планинама налази управо код топонима Виденова дувка и зове се Црни врх (1270 метара), а доиста највиши, Зелени врх (1331 метар), поред Перинатице.
Дакле, највиши врх, као станише небеског врховног бога! Најзад, у близини Виденове дувке - код села Гулијана, на 5 км од Периша, налазе се на локалитету „Градац" остаци древног прехришћанског храма. Да ли Перуновог? И у Перишу, на месту званом „Острц" назиру се остаци сакралног објекта, чије остатке мештани називају „римска црква", можда у раним вековима првог миленијума светилиште римском Јупитеру, а по доласку Срба Перуну, одакле и Периш, и низ других смисаоно кореспондентних топонима. Да ли је сасвим случајно, без дубље митолошке везе то што се поред самог Витановца налазе планински врх Баба, а недалеко Бабина глава и Бабин кал - симболи древног женског божанства? Види мапу у захвату Сврљига у Српским митолошким мапама.
Осим наведених топонима Периш, односно Витановац и других појединости, изнећу и следеће. У овој културној зони тзв. шопског ареала, култ Трачког коњаника је веома добро очуван до данашњег дана: не само у мешењу особеног „коњског колача", у виду потковице, већ и у бројним магијским обредима који су везани за Тодорову суботу.
Шта значи име Световид? Свент - значи свет; други део имена вит протумачен је као скраћеница од "витез", у смислу витеза, коњаника. Други аутори сматрају да корен вит значи "дувати", "вејати", па би испало да је Световит у ствари "моћни дах". И Мирча Елијаде сматра да је корен свет означавао првобитно "снагу", "бити јак". Али, реч је о богу који је истовремено био осим "бог ратник и заштитник поља" (Елијаде, III, 1991, 33-34). Из свега овога произлазило би да Световид означавао: бога сунца и плодности, ратног бога, бога ветра, бога пророка.
.Ја и даље тврдим даа је за сваког православног србина сваки светац презник, а светац који се слави као заштитник дома тј.слава зна се и како се честита а и како се слави (са свећом и колачом).итд.
.Tacno da nisu svi,i tacno je da je bilo prebega,ali opet covece znali su da je poraz skoro siguran a ipak su otisli.Sem toga ucinili su Evropi uslugu(mada ne vidim da smo bolje prosli zbog toga
).Svakako je ovo jedan od najsvetlihjih trenutaka naseg naroda!!!
