Заправо у одличној руској серији "Троцки" Стаљин је у првом сусрету са Троцким опчињен овим и погодило га је (по реакцији лица) што га је овај једноставно искулирао као неког од беспризорних обожавалаца не пруживши му ни руку.
Наравно, сцена је фикција кроз коју је режисер покушао приказати карактер важних личности.
Серија је добро осмишљена, тежило се вјеродостојнијем приказу, а ваља имати на уму и да Руси кроз серије и филмове о том трагичном времену настоје "помирити" своју прошлост те премостити деобе које деценијама подривају и раздиру руску нацију.
Опет, када имамо неку идеологију, важно је да ли је личностима које је историја изабрала да буду коловође те идеологије, мада некад прави креатори идеје остану у сјенци а истурене личности су само извођачи радова, та идеологија циљ, или је та идеологија средство до циља.
Између Лењина и Стаљина има пуно сличности. Лењин бјеше смутљивац, сплеткарош, прагматик који ће околности окренути у личну корист, њему идеологија бјеше само средство до циља, како би остварио своје амбиције.
И Стаљину та идеологија бјеше само средство до циља, како би остварио амбиције, све за Лењина важи и за Стаљина, уз то бјеше и бескрупулозан, у њему је остао дух друмског разбојника који је дошао у позицију да пројектује историју.
Бронштајн бјеше супротност овој двојици, зато и у сталном сукобу са њима, он вјеше “вјерник“, вјеровао је у ту идеју, и све је томе подредио, интелигентан, говорник који је знао надахнути народне масе, војнике у борби, вјеровали су му, бјеше и немилосрдан. Да се он наметнуо за лидера, не би се промијенило пуно, доктрина црвеног терора је његово чедо.
