Dalmacija, tražimo pretke [od XX do X veka]

Jedino sto ste mi sklonili, prvi post koji je bio vezan za ovu temu. Umesto njega stavicu ovaj sa satelitskom slikom Plavna sa okolinom. Mene kad spopadne zov predaka, iako sam u kraju odakle su moji preci bila svega dva puta u zivotu, od koga se prvog ni ne secam jer sam bila previse mala, ja odem na Google Maps i krenem da letim, kao avionom ,pritiskom na Ctrl, iznad svih tih livada, polja i planina i gledam puteve i staze kojima su se oni kretali, razmisljam sta su njihove oci gledale, kojim putevima su stizali do, recimo, manastira Krka, itd. Na ovoj slici se vidi i mesto odakle su moji, a ona planina gore desno, u daljini, iza Sinjeg mora, sto se na njoj vide snezni vrhovi, to je vec obala Italije. Krishna, prodjoh Google Mapama kroz Plavno :), i videh groblje i da je tu sahranjeno puno Vuckovica. To su mi preci po maminoj stari i nikako ne mogu da se setim da li je ona bila iz Strmice ili iz Vrlike....Ovim Google mapama sam pokusala da se "krecem" sa danasnjeg Kosova i isto pokusavala da utvrdim kuda su se kretali na putu do Kosova Polja u Dalmaciji, rukovodeci se logikom da su, kad god su mogli, izbegavali da prelaze planinske vrhove i da su umeto toga gledali da ih zaobilaze, da se krecu po nizijama, dolinama, poljima, itd. I uvtrdila sam da su se kretali putem stecaka, kroz staru Hercegovinu, Hercegovinu ( Bileca, Gacko), pa kroz Bosnu ( Rama ), itd., da bi stigli gde su stigli. To i odgovara onome sto znam na osnovu predanja. Ne kazem da je to tacno sto sam utvrdila, ali mi je bar bilo interesantno to virtuelno istrazivanje :).
 

Prilozi

  • PLAVNO.jpg
    PLAVNO.jpg
    102,4 KB · Pregleda: 18
Jedino sto ste mi sklonili, prvi post koji je bio vezan za ovu temu. Umesto njega stavicu ovaj sa satelitskom slikom Plavna sa okolinom. Mene kad spopadne zov predaka, iako sam u kraju odakle su moji preci bila svega dva puta u zivotu, od koga se prvog ni ne secam jer sam bila previse mala, ja odem na Google Maps i krenem da letim, kao avionom ,pritiskom na Ctrl, iznad svih tih livada, polja i planina i gledam puteve i staze kojima su se oni kretali, razmisljam sta su njihove oci gledale, kojim putevima su stizali do, recimo, manastira Krka, itd. Na ovoj slici se vidi i mesto odakle su moji, a ona planina gore desno, u daljini, iza Sinjeg mora, sto se na njoj vide snezni vrhovi, to je vec obala Italije. Krishna, prodjoh Google Mapama kroz Plavno :), i videh groblje i da je tu sahranjeno puno Vuckovica. To su mi preci po maminoj stari i nikako ne mogu da se setim da li je ona bila iz Strmice ili iz Vrlike....Ovim Google mapama sam pokusala da se "krecem" sa danasnjeg Kosova i isto pokusavala da utvrdim kuda su se kretali na putu do Kosova Polja u Dalmaciji, rukovodeci se logikom da su, kad god su mogli, izbegavali da prelaze planinske vrhove i da su umeto toga gledali da ih zaobilaze, da se krecu po nizijama, dolinama, poljima, itd. I uvtrdila sam da su se kretali putem stecaka, kroz staru Hercegovinu, Hercegovinu ( Bileca, Gacko), pa kroz Bosnu ( Rama ), itd., da bi stigli gde su stigli. To i odgovara onome sto znam na osnovu predanja. Ne kazem da je to tacno sto sam utvrdila, ali mi je bar bilo interesantno to virtuelno istrazivanje :).

Са планине Орловице (1201 м) изнад Плавна по ведром времену се муре видити море, то сам лично доживио. :)
О географији Плавна https://sr.wikipedia.org/wiki/Плавно#Географске_одлике

Плавно из ваздуха.

Црква Св. Ђурђа у Плавну (подигнута 1618)
578461

578462


Плавањско поље
578464

578465


Поглед на Орловицу
578466

578468


Плавањско гробље
578471


Још слика Плавна
578469

578470

578474
 
Предивно је, љешве од свашта :)! Код тебе је мало више питомина, а код мојијех је мало више крш, али је исто јако лепо.

Види се и са планине где су моји, види се море и италијанска обала, Пескара је у питању. На жалост, нисам то лично доживела, него преко Гугл мапа.

Даће Бог да одем тамо, макар једном. Мој тата је хтео да оде, али никако му се није дало, посебно пре него што је осетио да му се ближи крај, хтео је још једном да види родно место, али није успео. Да није оваква ситуација, ја бих се можда чак и преселила тамо, средила неку кућицу и чувала овце и брала помидоре.
 
Предивно је, љешве од свашта :)! Код тебе је мало више питомина, а код мојијех је мало више крш, али је исто јако лепо.

Види се и са планине где су моји, види се море и италијанска обала, Пескара је у питању. На жалост, нисам то лично доживела, него преко Гугл мапа.

Даће Бог да одем тамо, макар једном. Мој тата је хтео да оде, али никако му се није дало, посебно пре него што је осетио да му се ближи крај, хтео је још једном да види родно место, али није успео. Да није оваква ситуација, ја бих се можда чак и преселила тамо, средила неку кућицу и чувала овце и брала помидоре.

Природа у Плавну је издашна. Плавно је било "Калифорнија" у односу на већину села Книнске Крајине, а поготово у односу на Буковицу. Плавно је било чувено по курузима и купусу широм Далмације. Воћа је било разно-разног. Свега смо имали осим маслина и јужног воћа. Вели мени едан Буковчанац да је у његовом крају од воћа било само смукава и грожђа. У наске је било обадвога и још на десетине врста воћа којих није било у Буковици.
Плавањци су продавала јабуке, шљиве и помидору Личанима и Буковчанима. Лика је ки Буковица, у њојзи оће да рађа воћа и поврћа на прсте едне руке да набројиш. У Лици је то због оште климе, а у Буковици због крша тј. недостатка земље и воде.
Едан мањи дио плавањског поља звани Баре је мочваран (остатак поља је плодан и у њему су биле њиве), тамо расте трска и изгледа ки да је у Војводини а не у Далмацији. На Орловици и Бобији има шума и пашњака, Орловица је богатија шумама. Моји преци ка и сва Плавањци су гунили овце на Орловицу на испашу, тамо су имали колибе.

Отиди тамо и то што прије! :ok: Испуњеност у души кад си у завичају се немере нишчим платити.
 
Poslednja izmena:
Moji su ispod Promine, a to mu opet dodje kao neka visoravan u odnosu na Uzdolje, gde mi je zivela tetka do Oluje. Ja sam kod nje boravila jednog leta i ja se tog tamo secam isto kao pitomog...јао да, ћирилица..поготово оног Поља ( они кажу "идемо Упоље", то звучи као једна реч) где су они изводили краве и коње на испашу, мени је то било ПРЕ-ЛЕ-ПО! Имају ту и нека језерца, где су ти неки хлапчићи, како их је звала моја тетка, ишли да скачу и пливају - и то је исто било милина, лепо, ушушкано, идеш пољем, све равно и одједном избије то језеро, које је као укопано и оивичено растињем, углавном дрењине... Е, а онда, да би дошао до моји(је)х, идеш неким козјим стазама једно 2 км и кад избијеш горе, опет има зеленила, храстови, виногради, шумарци.

Тата ми је увек причао приче о вуковима и о сусретима са вуковима са Промине. Ја не знам да ли је то била његова прича да се мало направи важан или је стварно тако било, али ми је причао да кад сретне вука он стане и каже вуку: "Ај ти Вујо својијем путем." и Вук стварно оде.

Мислим да су се змијама обраћали са: " Роде.", осим ако то нисам помешала са нашим обичајима из неких других крајева, али змијски ујед је тамо знао да буде фаталан, много деце и људи је страдало тако, па и пуно татине и мамин браће и сестара, док су још били деца.

Тата је знао да имитира звиждуке разних птица којих се тамо наслушао као дете. Мислим да су ти наши људи, одозго, били ЈАКО повезани са природом, можда мало више него Срби из осталих крајева, ако је бар судећи по мом тати, он овај бетон и асфалт није могао да смисли и стално га је вукло да иде у природу или боље речи у дивљину, где нема никога, осим њега, природе и животиња. И то само да слуша пој птица. И причали зa њега да је чудак. А Енглези и Амери, ево "измислили" занимацију - birdwatching. И направили од тога читаво занимање, продају опреме, туризам, итд.

...Моји су исто говорили "Смуква" за смокву, ми смо јадну маму стално "исправљале", док нисмо схватиле колико је у ствари лепо што је различито.

Видела сам неки ЈТ снимак где градоначелник Книна позива Србе да се врате, ваљда зато што становништво којим су заменили Србе не може ту да се прими и исељава се, па он нема коме да буде градоначелник и коме да узима порез...Видим и да ови Хрвати опет шизе, опет им криви Срби за све, иако их више ни нема тамо. Али без обзира, видећу да се ипак некако организујем да одем тамо.
 
То за обраћање змијама са "роде" нисам чуо да је било у Плавну (распитаћу се). "Роде" се код наске говорило особи (мушкој) која ти је драга, од миља.
Код наске је било пуно змија. Улазиле су почесто људима у куће. Едном је неко затека змију како посе (сиса) завежљај из којег се циједи баса/база. :DВели моја баба да је на Таваније (Тавани су едан локалитет на Орловици, каже се "на Таваније" а не на таванима) било на иљаде поскока у одређеном периоду године кад се паре. Било је и пуно шкорака (шкорпија). Било је уједа и од стране шкорака и змија.
Моја баба прије него што се удала је ишла на Орловицу у колибу да чува овце. Тамо је проводила и пола године, сваких 2-3 дана су јој долазили из села родитељи или сестра да јој дунесу рану. Сретала се с вуковима. Вук јој је едном удавио паса.

Орловица
578699

578698


Бобија
578700



Ако имаш кућу на селу муреш је средити па долазити понекад да нараниш душу. :)
Што се тиче трајног пресељења то је већ теже замисливо, пусти су ти крајеви остали... Чак и досељени Хрвати из средње Босне и Јањевци све више напушћају те крајеве. Они су се доселили у Книн, Голубић, Кистање и Бенковац. Ес да се лоше живи, али мурда има утицаја на то што одлазе што то и није њихова родна груда. Чуо сам да Јањевци ништа не раде, само примају социјалну помоћ и кукају за Косовом.
Една моја рођака планира да се врати у Плавно. Ошла је из Плавна са 15 година и остала га жељна, синови су јој своји људи и кад ускоро оде пензију каже да ће се вратити.
 
Poslednja izmena:
Па за то колико бих ја долазила платила бих негде смештај, то би било 10-так дана годишње. Да стојим боље финансијски не би било проблем да средим неку кућицу да може у њој да се живи, а немам да сам наследила ја сама нешто, то би требало са свим наследницима да се прође нека оставинска, а сви смо ми куд који по белом свету и овуда по Србији, ко ће то да састави, има их који су пре 2, св. рата емигрирали, и сад им деца и унуци тамо сврате понекад, веруј ми да они могу пре него ја одавде. И лакше им је. Оду на море, на летовање, па сврате тамо.

Јесте, опустело је све тамо, а чула сам да Хрвати то нешто уређују за странце који живе и раде у приморју, али им је лудница доле и желе да живе у далматинском залеђу, наводно купују и земљу.

А то је пуно громила које су још неистражене, о њима је говорио покојни Ђорђе Јанковић, толико су га ућуткивали да није стигао ни да каже све што је имао на ту тему.

Ја не знам како код тебе, сва моја родбина, сви изгледамо као типични Руси или Балто-Словени. С обзиром да верујем да је већина мојих предака одувек лутала овим подручјима, то ме интригира што тако изгледамо. Мислим, знам да нити су сви Словени плави, нити су сви Прото-Балканци црни, али ја и ови моји, ни Руси нису толико руски, колико ми сви изгледамо као Руси, да нисмо залутали..
 
Па за то колико бих ја долазила платила бих негде смештај, то би било 10-так дана годишње. Да стојим боље финансијски не би било проблем да средим неку кућицу да може у њој да се живи, а немам да сам наследила ја сама нешто, то би требало са свим наследницима да се прође нека оставинска, а сви смо ми куд који по белом свету и овуда по Србији, ко ће то да састави, има их који су пре 2, св. рата емигрирали, и сад им деца и унуци тамо сврате понекад, веруј ми да они могу пре него ја одавде. И лакше им је. Оду на море, на летовање, па сврате тамо.

Јесте, опустело је све тамо, а чула сам да Хрвати то нешто уређују за странце који живе и раде у приморју, али им је лудница доле и желе да живе у далматинском залеђу, наводно купују и земљу.

А то је пуно громила које су још неистражене, о њима је говорио покојни Ђорђе Јанковић, толико су га ућуткивали да није стигао ни да каже све што је имао на ту тему.

Ја не знам како код тебе, сва моја родбина, сви изгледамо као типични Руси или Балто-Словени. С обзиром да верујем да је већина мојих предака одувек лутала овим подручјима, то ме интригира што тако изгледамо. Мислим, знам да нити су сви Словени плави, нити су сви Прото-Балканци црни, али ја и ови моји, ни Руси нису толико руски, колико ми сви изгледамо као Руси, да нисмо залутали..

Има нас свакаквих. Ћић (стриц) ми је плав и изгледа ки Пољак, а ћаћа ми је типичан Динарац. Мени су многи рекли да мугу ландо проћи ки Украјинац.
Ћаћа, ћић и ујак сва тројица су били плави до пубертета, с тим да је ћић оста и даље плав, а ћаћа и ујак су потамнили па је ујаку коса након тридицете дошла црна а ћаћи око чертдесете тамно смеђа. Сва тројица имају зелене очи, а та боја очију доминира у мојој породици и међу рођацима и с ћаћине и с материне стране. У бабиној вамилији (материна матер) је било риђокосих, нпр. бабина тетка (сестра од ћаће јој) је имала косу боје бакра.

Историја није баш онаква какву смо учили ушколи (ушколи, упоље, нањиву се изговарало ки една ријеч :)). Пуно тога је фабриковано, фалсификовано, прикривено, модификовано... на нашу штету.
Знадемо да су нам Хрвати украли језик, и даље настављају да га краду на наше очи. Сасвим је логично да су нам на исти начин крали и историју, они и оне моћне силе које стоје иза њих. Неки фра Лујо Марун аматер археолог је прије 100 година раскопава по Плавну и све што је наша је завршило у Сплиту. Недавно сам сазна да је исти тај фра Лујо Марун вршља и по врличком крају. У оба случаја је радио на затирању археолошких доказа о присуству Срба у тим крајевима кроз историју тј. на кроатизацији или уништавању истих.
Црква Св. Ђурђа у Плавну је подигнута 1618, али Плавањци тачно знаду на којем локалитету у Плавну се налазила старија православна црква Св. Симеуна.

И ја сам чуо да су странци заинтересовани задњих година да купују земљу у Загори, раније су куповали само на мору или који км од мора.
Конкретно знам да је едан Србин из околине Врлике ћио продати своју земљу покрај језера Перуча неким Швабама. Не знам шта је на крају било од тога.
 
Poslednja izmena:
Jaо, да ти није моја баба (по тати) неки род, она је из породице Жмико и била је скорз, наскроз риђа, исто зеленоока, тата исто зеленоок и пегав, само он је имао црну косу, а његов па рођени брат висок, плав, с плавим очима. То ми је интересантно, тај спољањши изглед заиста не мора много да говори о комплетном нечијем пореклу, јер знам и плавокосе и плавооке који имају Црнце и Индијанце међу прецима (имаш гомилу холивудских глумаца који су генетски, најразличитији микс), а то се на њима уопште не види. Моја сестра је више повукла на татине, а ја на мамине и иако личимо, и то јако, њјој је глава доликокефална и она изгледа као Енглескиња, а ја сам брахикефална и изгледам као Балто-Словенка.

Знаш зашто ме то интригира, зато што се питам шта је старије, кокошка или јаје и не знам у коју теорију да верујем, да ли у ону да су сви Европљани, па и Руси, потекли са ових простора и да је одавде потекла етногенеза малтене свих народа, барем ових европских ( што ми има логике јер је ово поднебље било зелена оаза након леденог доба које се није толико брзо повукло са осталих делова земаљског шара). Или у теорију да су се словенска племена овде доселила из предела Русије и Украјине. Мада ја највише верујем да су се они досељавали и враћали, као и већина овдашњих ( а и не само овдашњих) народа, што се уосталом десило и након тог Косовског боја, шта је њихов живот био него вечито сељакање. А опет су бежали од осталих, од Турака посебно, како се не би са њима мешали.
 
Jaо, да ти није моја баба (по тати) неки род, она је из породице Жмико и била је скорз, наскроз риђа, исто зеленоока, тата исто зеленоок и пегав, само он је имао црну косу, а његов па рођени брат висок, плав, с плавим очима. То ми је интересантно, тај спољањши изглед заиста не мора много да говори о комплетном нечијем пореклу, јер знам и плавокосе и плавооке који имају Црнце и Индијанце међу прецима (имаш гомилу холивудских глумаца који су генетски, најразличитији микс), а то се на њима уопште не види. Моја сестра је више повукла на татине, а ја на мамине и иако личимо, и то јако, њјој је глава доликокефална и она изгледа као Енглескиња, а ја сам брахикефална и изгледам као Балто-Словенка.

Знаш зашто ме то интригира, зато што се питам шта је старије, кокошка или јаје и не знам у коју теорију да верујем, да ли у ону да су сви Европљани, па и Руси, потекли са ових простора и да је одавде потекла етногенеза малтене свих народа, барем ових европских ( што ми има логике јер је ово поднебље било зелена оаза након леденог доба које се није толико брзо повукло са осталих делова земаљског шара). Или у теорију да су се словенска племена овде доселила из предела Русије и Украјине. Мада ја највише верујем да су се они досељавали и враћали, као и већина овдашњих ( а и не само овдашњих) народа, што се уосталом десило и након тог Косовског боја, шта је њихов живот био него вечито сељакање. А опет су бежали од осталих, од Турака посебно, како се не би са њима мешали.

Кад је било задње ледено доба прије 10-ак иљада година већи дио Европе је био под ледом, али је Балкану било оаза које нису биле под сталним ледом и у којима су живили људи. Кад се лед отопио ундак су се људи одавле почели селити по остатку Европе који је некад био под ледом. Значи живот у Европи је док је трајало ледено доба обаста на овим просторима и одавле се раширио, то кажу водећи генетичари данашњице. Било је "шетања" људи по Европи, неки који су ошли одавле у источну Европу прије 4000-5000 година касније су се враћали, муре бити да су та враћања "Колапс бронзаног доба" и "сеоба Словена." Велика је то тема, историчари, генетичари и други научници луме копља око ових ствари и још дуго ће их лумити.

Претпостављам да ти је баба била из Уздоља, јербо си већ спомињала Уздоље. Жмика је било и у Тепљуху.
Презимена која се завршавају са О су занимљива, она су најчешћа у Ерцеговини и јављају се и код православаца, и код католика и код муслимана.. Нису ни у Ерцеговини прековише честа али су чешћа него у другим крајевима. Ерцеговачка презимена су Скоко, Ђого, Зовко, Мрђо, Њего, Глеђо, Солдо, Рацо, Гверо, Чађо, Шашо, Хећо, Вицо, Голо, Рикало, Гребо, Пиштало, Бубало, Пухало, Чокорило, Бурило, Гризло, ...
Осим Жмико има још понеко презиме међу далматинским Србима која се завршава на О: Вујко (Рамљане), Болко (Рамљане), Драгојло (Пађене), Ђого (Смилчић, Кашић), Кусало (Островица, Жегар), Маринко (Кољане), Петко (Уздоље), Рапо (Риђане), Чубрило (Церање Доње), Шево (Биљане Доње), Ширко (Пластово, Стрмица), Шего (Велики Брочанац), Шкаро (Радошић), Ћосо (околина Бенковца), Урукало (Орлић, Братишковци, околина Обровца) и мурда још које.
 
Poslednja izmena:
Не знам одакле је била, волела бих да знам. Волела бих да знам и шта то значи, Жмико, да ли је то био неки предак који је жмигао на једно ( или на оба) ока...

Јој, колико ти тога знаш.

Има и Плејо!

Иначе, сад сам се сетила да ми је ова Вучковић баба из Полаче.

А мама ми је причала да је било и Калембера, и Пријића. И ко ће то све да истражује, у ствари ти и не можеш тачно да знаш ко су ти све били преци, јер су онда жене рађале много више деце, било је пуно близаначких трудноћа ( и мама и тата су ми били близанци). Ти сад кад гледаш само децу мог деде по мами, њих је било шесторо, свако се оженио или удао за неког из друге лозе, тако и њихова деца, данас и њихова деца, и ти кад гледаш данас њихове унуке и праунуке, ево сад има и чукун-унука, не бих се чудила ако би се неко од њих и преклопио, да се случајно нађу, јер не знају једни за друге. Некад се знало ко је ко до 7. колена, а ко ће то да прати кад не буде више било тих генерација. А сви они, кад би тражили своје порекло, с обзиром на све те из других лоза које су дошле са удадбама и женидбама, питање је и да ли би дошли до, рецимо мог деде, поред свих тих деда и прадеда. И тако је са сваким од нас. Интересантно је што сви ми мислимо да када идемо у прошлост да стижемо до једног претка, мушког и женског, а истина је да генеалогија заправо нема облик стабла већ боце са два краја. Број предака се шири, шири, шири, па се после опет сужава. Мрзи ме сад да објашњавам, има то објашњено на нету, ако те баш буде занимало могу да ископам.
 
Не знам одакле је била, волела бих да знам. Волела бих да знам и шта то значи, Жмико, да ли је то био неки предак који је жмигао на једно ( или на оба) ока...

Јој, колико ти тога знаш.

Има и Плејо!

Иначе, сад сам се сетила да ми је ова Вучковић баба из Полаче.

А мама ми је причала да је било и Калембера, и Пријића. И ко ће то све да истражује, у ствари ти и не можеш тачно да знаш ко су ти све били преци, јер су онда жене рађале много више деце, било је пуно близаначких трудноћа ( и мама и тата су ми били близанци). Ти сад кад гледаш само децу мог деде по мами, њих је било шесторо, свако се оженио или удао за неког из друге лозе, тако и њихова деца, данас и њихова деца, и ти кад гледаш данас њихове унуке и праунуке, ево сад има и чукун-унука, не бих се чудила ако би се неко од њих и преклопио, да се случајно нађу, јер не знају једни за друге. Некад се знало ко је ко до 7. колена, а ко ће то да прати кад не буде више било тих генерација. А сви они, кад би тражили своје порекло, с обзиром на све те из других лоза које су дошле са удадбама и женидбама, питање је и да ли би дошли до, рецимо мог деде, поред свих тих деда и прадеда. И тако је са сваким од нас. Интересантно је што сви ми мислимо да када идемо у прошлост да стижемо до једног претка, мушког и женског, а истина је да генеалогија заправо нема облик стабла већ боце са два краја. Број предака се шири, шири, шири, па се после опет сужава. Мрзи ме сад да објашњавам, има то објашњено на нету, ако те баш буде занимало могу да ископам.

Јесте има и Плејо, они су из Рамљана https://sr.wikipedia.org/wiki/Рамљане_(Бискупија)#Презимена

Презиме Жмико је врв. настало од жмигања, или евентуално од жмирења (жмурења).
Код наске се говорило Жмирити за жмурити, а игра коју смо сви играли кад смо били маћи је код наске Жмира а не жмурка. :)

Пријићи су из Бискупије.
Већина српских родова из Бискупије је дошла у Бискупију 1689. године из Гламоча под вођством арамбаше Радована Пријића https://sr.wikisource.org/sr-ec/Книнска_крајина#2._БИСКУПИЈА

Колко ја знам Калембера није било у Далмацији. Калембери су Личани од Коренице, од тих личких Калембера је Владо Калембер.
Да, Вучковићи су са Полаче. Познам неке Вучковиће са Полаче https://sr.wikipedia.org/wiki/Полача_(Книн)#Презимена
 
Poslednja izmena:
Јесте, мама ми је причала да нам је он неки баш, баш далек род.

Сад сам на овом линку што си поставио видела сва презимена и заитригирало ме је презиме Карна, први пут сам чула за то презиме кад се једна моја рођака удала за једног Карну и питала сам се шта то презиме значи и да ли има везе са "латинском" речју за месо, а онда ме је још више заинтригирало када сам сазнала да је било једно илирско племе, Карни (Carni), које једни називају галским племеном, а други венетским, не знам да ли обе наше Карне имају везе са њима или је то опет случајност.
 
Јесте, мама ми је причала да нам је он неки баш, баш далек род.

Сад сам на овом линку што си поставио видела сва презимена и заитригирало ме је презиме Карна, први пут сам чула за то презиме кад се једна моја рођака удала за једног Карну и питала сам се шта то презиме значи и да ли има везе са "латинском" речју за месо, а онда ме је још више заинтригирало када сам сазнала да је било једно илирско племе, Карни (Carni), које једни називају галским племеном, а други венетским, не знам да ли обе наше Карне имају везе са њима или је то опет случајност.

Мени је занимљиво презиме Деура из околине Книна, из разлога што се једно илирско племе звало Деури. https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_ancient_tribes_in_Illyria#Deuri
 
Пази стварно :)!

Кошаркашица Милица Деура, рођена Книњанка https://en.wikipedia.org/wiki/Milica_Deura
578864

Ево племена Деура на простору средње Босне!
578865



Људи могу да мисле и говоре шта оће о Деретићу, али факат је да је илирско племе Деретини живило у данашњој Ерцеговини оклен је Деретић https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_ancient_tribes_in_Illyria#Deretini
 
Прелепа је! Не пратим превише спорт и нисам знала за њу.

Да, начин на који Деретић износи своја сазнања је за многе прст у око, није ни мало нежан. Ја верујем да за већину његових сазнања постоји више него солидна основа, али тренутно је превише авангардан и стиче се утисак да нам чини медвеђу услугу јер нам се људи спрдају због тако директних тврдњи. Њему се оспорава и његов академски статус, али коме је он превише радикалан, постоје и други научници, наши, са правим академским кредибилитетом који на мало другачији начин кажу исто што и он. Ја волим да слушам Милана Ристановића и права је штета што тако мало има снимака са оним што је он имао да изнесе.

Ја сам први пут као дете прочитала "Приче из класичне старине", са сабраним причама инспирисаним "грчком" митологијом, ту су и Јасон и Аргонаути и као дете сам то у потпуности осетила као нешто своје, а ти знаш да су сви наши родитељи ( и њихови родитељи) у малом прсту држали Косовски и Преткосовски циклус и сестра и ја смо на томе одрасле. Мени је то, тотално било то. А затим и Илијада и Одисеја. И ево сада слушам да нисам једина која је исто осетила.

Али не ради се само о осћању, и кад кренеш по многим ставкама да анализирш оба дела заиста се види да се ту ради о овим пределима, нашим митовима, обичајима, итд.

 
Eво и неких претпоставки о повезаности Илира и данашњих српских презимена. http://docshare04.docshare.tips/files/2388/23888973.pdf

Ја сам баш хтела да ти скренем пажњу на Сардеате, с обзриром да су и они били из околине Книна, и хтела сам да напишем да мене ово Сард подсећа на Срд, на неку Средину. И проверим на нету да ли постоји нешто на тему етимологије, на нашем језику, и опет ми се потврди они што сам и сама наслутила, тј. да је још неко наслутио исто то.

С тим што ја заиста волим опрезност и да говорим о хипотезама, јер и овај драги човек из видеа горе, Ристановић, каже да треба бити пас трагач, све проучити, и закључке пласирати као претпоставке које затим треба дебело поткрепити аргументима.

Зато мислим да је Деретић крајње неопрезан када нешто радикално и категорички тврди и изнервира се када га неко пита "Како!?", а он одговори са "Зато што ја тако кажем." Неозбиљно је.
 
Eво и неких претпоставки о повезаности Илира и данашњих српских презимена. http://docshare04.docshare.tips/files/2388/23888973.pdf

Ја сам баш хтела да ти скренем пажњу на Сардеате, с обзриром да су и они били из околине Книна, и хтела сам да напишем да мене ово Сард подсећа на Срд, на неку Средину. И проверим на нету да ли постоји нешто на тему етимологије, на нашем језику, и опет ми се потврди они што сам и сама наслутила, тј. да је још неко наслутио исто то.

С тим што ја заиста волим опрезност и да говорим о хипотезама, јер и овај драги човек из видеа горе, Ристановић, каже да треба бити пас трагач, све проучити, и закључке пласирати као претпоставке које затим треба дебело поткрепити аргументима.

Зато мислим да је Деретић крајње неопрезан када нешто радикално и категорички тврди и изнервира се када га неко пита "Како!?", а он одговори са "Зато што ја тако кажем." Неозбиљно је.
Nažalost, Milan Ristanović, čovek koji je govorio najmanje 7 do 10 jezika je pokojni. Imao sam čast i zadovoljstvo da ga upoznam.
 

Back
Top