Dalmacija, tražimo pretke [od XX do X veka]

Ovdje ti je (sačuvani) inventar matičnih knjiga za Dalmaciju od 16. do 20. stoljeća pa pogledaj. Mislim da ima zabilježeno nešto pravoslavnih matica, ali većinom su na popisu rimokatoličke.

Да, знам. Шта више, имам усликане све матичне књиге из Задра за нека насеља од интереса.


Питао сам до колико давно си дошао у прошлост и потом додао да ли су и тада били у Далмацији. Рецимо, моји су око 1686. године стигли у северну Далмацију и, према томе, пре те године нису били у Далмацији. Са мајчине стране (аватар) су у Далмацији споменути и 80 година пре тога, али још нема доказа колико година су се пре тога спомена доселили. Мислио сам на овај начин да ћеш и ти одговорити - нпр. дошао сам до те и те године, а мислим да су пре тога доселили одатле и одатле, или имам доказе да су и много пре тога, тад и тад, били ту.

Novija istraživanja upućuju na to da nekog većeg doseljenje Slavena nije bilo u srednjem vijeku te da je većina nas autohtono na području Balkana, najkasnije od neolitika.

Нисам мислио на приче из домена генетичке, већ класичне генеалогије. Причао сам и размењивао искуства са неколико истраживача попут мене, листао матичне књиге, анаграфе, млетачке катастре и пописе, турске дефтере и другу објављену литературу и брзо сам стекао утисак какво је порекло српског становништва Далмације. Наравно, на све то тек касније може да дође и генетичка генеалогија, као шлаг на торту.

Имајући у обзир написано, какав си ти утисак стекао о пореклу не-српског становништва Далмације?
 
Koji je najstariji popis stanovništva u Dalmaciji?

Део Далмације обухваћен је Опширним пописом Клишког санџака из 1550. године. Три нахије (Скрадин, Петрово поље и Косово) имамо на попису из 1574. године. У раду Кристијана Јурана Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.) постоји попис имена и презимена Морлака. Мислим да су то најстарији.
 
Poslednja izmena:
Znači nemq stariji popis od tog iz 1550. god? Mislio sam da ima iz ranijeg doba..

Da neko kojim slučajem nema neke podatke o 23. pješačkoj domobranskoj pukovniji koja je bila u sastavu austrougarske za vreme prvog svetskog rata i ratovala na italijanskom frontu. Predak mi je poginuo tamo u toj pukovniji, njega tražim takođe.
 
Pronašao sam u popisu Кристијана Јурана Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.) svoje daleke predke u svom selu u Dalmaciji. Šta ovo znači? Možeš li da mi objasniš? Kako bi formulisao reč Morlak, naprimer najprostije? Da li su to mleci pokušavali da od nas naprave nekakav drugi nacionalni identitet pa su izmišljali morlake, vlahe i tako dalje..?
 

Prilozi

  • 20190626_211321.png
    20190626_211321.png
    242,1 KB · Pregleda: 42
Одлична вест! Твоји су били у Добропољцима и много пре те 1709. када су, према досадашњим информацијама, први пут пописани.

Термин Морлак у суштини не означава ништа друго него термин Влах. Морлак су користили Млечани, а Влах Аустријанци. И једни и други су њиме означавали углавном православно, али некад и римокатоличко становништво (чији добар део ће бити ипак познатији као Буњевци), које је "бежећи пред Турцима" мигрирало на њихове територије. То становништво прича штокавским наречјем (ијекавског је, али и икавског изговора), претежно се бавило сточарством и имало приличан просечан број чланова по домаћинству.

Дакле, у питању је становништво истог порекла, које нема ништа заједничко са становништвом које је до тада живело у северној и делу средње Далмације и у Лици и Крбави.

Мислим да је јасно о којим популацијама је реч и без наглашавања. Додуше, поједини хрватски знанственици воле да измишљају па говоре да термин Морлак/Влах заправо означава романофоно становништво Балкана које је злоћаста СПЦ тек недавно поправославила и посрбила.
 
Одлична вест! Твоји су били у Добропољцима и много пре те 1709. када су, према досадашњим информацијама, први пут пописани.

Термин Морлак у суштини не означава ништа друго него термин Влах. Морлак су користили Млечани, а Влах Аустријанци. И једни и други су њиме означавали углавном православно, али некад и римокатоличко становништво (чији добар део ће бити ипак познатији као Буњевци), које је "бежећи пред Турцима" мигрирало на њихове територије. То становништво прича штокавским наречјем (ијекавског је, али и икавског изговора), претежно се бавило сточарством и имало приличан просечан број чланова по домаћинству.

Дакле, у питању је становништво истог порекла, које нема ништа заједничко са становништвом које је до тада живело у северној и делу средње Далмације и у Лици и Крбави.

Мислим да је јасно о којим популацијама је реч и без наглашавања. Додуше, поједини хрватски знанственици воле да измишљају па говоре да термин Морлак/Влах заправо означава романофоно становништво Балкана које је злоћаста СПЦ тек недавно поправославила и посрбила.

Романофоних има на истоку Србије, у Руминији и на југу Балкана. Код православних Срба западно од Дрине као и код Буњеваца нема никаквих трагова романског/влашког језика.
Ми Срби из Далмације смо користили доста талијанизама, а то је заоставштина млетачке владавине. Комшије нам Срби из Лике и Босанске Крајине нису имали талијанизме, логично јербо у Лици и Босни нису били Млечани.
 
Pronašao sam u popisu Кристијана Јурана Morlaci u Šibeniku između Ciparskoga i Kandijskog rata (1570. – 1645.) svoje daleke predke u svom selu u Dalmaciji. Šta ovo znači? Možeš li da mi objasniš? Kako bi formulisao reč Morlak, naprimer najprostije? Da li su to mleci pokušavali da od nas naprave nekakav drugi nacionalni identitet pa su izmišljali morlake, vlahe i tako dalje..?
Ови Пуношевићи из Добропољаца су преци данашњих Пуноша/Поноша? :)
У Гаћелезима данас нема презимена из пописа. Има Иванковић (у попису Јиванковић ако сам добро прочитао).
 
Одлична вест! Твоји су били у Добропољцима и много пре те 1709. када су, према досадашњим информацијама, први пут пописани.

Термин Морлак у суштини не означава ништа друго него термин Влах. Морлак су користили Млечани, а Влах Аустријанци. И једни и други су њиме означавали углавном православно, али некад и римокатоличко становништво (чији добар део ће бити ипак познатији као Буњевци), које је "бежећи пред Турцима" мигрирало на њихове територије. То становништво прича штокавским наречјем (ијекавског је, али и икавског изговора), претежно се бавило сточарством и имало приличан просечан број чланова по домаћинству.

Дакле, у питању је становништво истог порекла, које нема ништа заједничко са становништвом које је до тада живело у северној и делу средње Далмације и у Лици и Крбави.

Мислим да је јасно о којим популацијама је реч и без наглашавања. Додуше, поједини хрватски знанственици воле да измишљају па говоре да термин Морлак/Влах заправо означава романофоно становништво Балкана које је злоћаста СПЦ тек недавно поправославила и посрбила.
Hoćeš da kažeš da su bunjevci nastali od tih vlaha/morlaka? Bunjevci su došli sa reke Bune u Bosni.
 
Погледао, нема Добропољаца, само Островица, Жажвић, Морполача, Провић, Вукшић и Лишане Островичке.
Mislim da selo Dobropoljci tada nije nezavisno nego deo nekog drugog sela, kao i mnoga druga sela po Dalmaciji. Možda su upisani u Lišane Ostrovičke ili neko bliže selo u popisu?
 
Hoćeš da kažeš da su bunjevci nastali od tih vlaha/morlaka? Bunjevci su došli sa reke Bune u Bosni.

Па није ту нико ни од кога настао. Говорим само да је у питању сродно становништво, за које су употребљавана различита имена. Буњевцима је називано то римокатоличко новоштокавско-икавско становништво. Сигурно је у почетку израз обухватао неки мањи њихов део, али временом се проширио и на готово сво такво становиштво, барем код нас православних у Далмацији који их нисмо међусобно разликовали.

У сваком случају, има овде на форуму људи који много боље од мене познају те финесе и који ће ме вероватно и исправити.
 
Па није ту нико ни од кога настао. Говорим само да је у питању сродно становништво, за које су употребљавана различита имена. Буњевцима је називано то римокатоличко новоштокавско-икавско становништво. Сигурно је у почетку израз обухватао неки мањи њихов део, али временом се проширио и на готово сво такво становиштво, барем код нас православних у Далмацији који их нисмо међусобно разликовали.

У сваком случају, има овде на форуму људи који много боље од мене познају те финесе и који ће ме вероватно и исправити.

Моји преци из Далмације су комшије католике у прошлости звали углавном Буњевцима, а тек понекад Шокцима. Рватима су их почели звати тек након Првог светског рата, али је назив Буњевац и даље остао паралелно да се користи. Старији људи су их звали Буњевцима све до недавно. Моја баба и данас за католички Божић каже "буњевачки Божић." А кад се неко ожени Хрватицом (из било којег краја) зна рећи "оженио се Буњевкаром."

За католике са далматинске обале сам од старијих чуо назив Шкољари.
Моја баба за жену која је дама зна рећи "Ветива госпоја." Ово је повезано са називом Фетиви, то је градско стариначко становништво приобалних далматинских градова. Католички Далматинци су у прошлости били подељени на 3 културолошке групе, на поменуте Фетиве, на Бодуле (оточане) и на Влаје из залеђа.
 
Poslednja izmena:
Иначе, ако међу онима који прате тему постоји неко ко релативно често одлази у архив у Сплиту и вољан је да, уз новчану накнаду, прегледа неке документе, замолио бих да се јави путем приватне поруке.

Kako bi vi preveli ovu prvu reč na slovo Z sa desne strane?? U pitanju je ime..

Рекао бих да је Цвијо.
 
I ja sam prvo pomislio Cvijo.
Sad imam jedan mali problemčić, znam predke ovako:
Stojan (1799) i Filip (1799) od oca im Cvije (ne znam tačnu godinu rođenja,ali kad uporedim datume rođenja njegova dva sina sigurno je rođen oko 1750. god).


Iz popisa 1709 god imamo tri kuće ( Lazo pok. Radivoja, Milija pok. I Jovan pok. Luke)

Popis 1632. godine Lazar Dobrić i Tudor.

Da rezimiram:

Imam stablo do oko 1750. god, pa nemam do 1709. god, to je razdoblje 41 god. Da li postoji neki popis ili nešto između 1709. I 1750.- 60. U kojem bih utvrdio koje je Cvijo tačno godište i samim tim video ime njegovog oca i uporedio ga sa ovim popisom iz 1709. god, neki od ove trojice mu je sigurmo deda ili otac Lazo, Milija ili Jovan.


Da li neko ima neki predlog??
 

Back
Top