- Poruka
- 4.932
http://snipurl.com/1rsw59НЕОПРОСТИВО!
Милослав Самарџић
Ето, Дик Марти из Савета Европе рече шта има о вођи косметских Албанаца и одједном цели Свет постаде ''згрожен Тачијевим злочинима'', како је то пренела штампа. Штавише, Марти изричито наводи да су на Западу одувек сви све знали, али су жмурели на оба ока из тзв. политичких разлога.
И шта ми сада треба да радимо?
Да им опростимо она силна недела?
Никако!
Ми треба да памтимо.
И треба да знамо да им ово није први пут, и да им, сходно томе, ово неће бити ни последњи пут.
Винстон Черчил је вођу једне друге ''ослободилачке војске'', Јосипа Броза Тита, 1944. године називао ''шампионом демократије'', да би га већ 1945. прогласио својом ''највећом ратном грешком''. Мартијев извештај о Тачију упоредив је са Черчиловим говором у британском парламенту од 16. августа 1945. године. О режиму свог бившег ''шампиона'', Черчил је тада поред осталог рекао: ''Дешава се да оца, или сина, или пријатеља који се затекао у кући, одведу у помрчину и нико не зна хоће ли се икада вратити натраг. Све што знају, то је да је боље не распитивати се''.
Али, западна политика према Брозу није се променила. Било је начелних политичких критика о кршењу људских права, цртали су га карикатуристи у западним земљама као диктатора, понеки ентузијасти поштено су писали књиге о ратним догађајима, било је добрих чланака...
У односу на данашњу ситуацију, и то је нешто. Зато што су збивања од 1990. године наовамо медијски неупоредиво јаче пропраћена. Још пре неколико година број књига објављених на Западу о Србима премашио је 2.000. Новинским чланцима, радио и ТВ емисијама, не зна се број. Као ни силним наградама добијеним за све то.
И хоће ли сада хиљаде аутора просто рећи да су лагали и признати да су били само корисне будале?
Хоће ли неки од хиљада политичара признати да је свесно подржавао терористе и тако кршио безброј закона?
Не, свакако.
Поштено ће и даље говорити малобројни, који су, за утеху, уједно и најбољи, попут Петера Хандкеа, Харолда Пинтера или Ноама Чомског. Али, и даље ће се за све питати најгори.
Излет у прошлост дао би безброј примера. Ево још само једног: 1912. година. Тада су удружени балкански народи савладали отоманске окупаторе и српска војска се после скоро пет векова вратила на српско приморје.
Међутим, западне земље одмах наређују да се отуда повучемо и стварају баријеру према мору, у виду албанске државе. Тада је Албанија имала пола милиона становника, од којих 250.000 Албанаца и исто толико Влаха, Грка, Срба и других народа.
Да су се држале принципа на којима су основале Албанију, западне земље могле су у Европи да оснују још најмање 20 држава. Али нису. Него су, само да не бисмо били поморска земља, одмах изазвали покољ у виду Другог балканског рата, и створили услове за низ великих несрећа, којима се ни данас не види крај.
Да и не помињемо економске ефекте, пошто је уместо најкраћим путем, од Пећи до Скадра, Србија после правила железничку пругу до Бара, што се показало као највећа промашена инвестиција у историји земље, од 40 милијарди ондашњих долара.
Човек је написао чињенице о западу и зверским приступом према Србији који не престаје, нити ће престати. Које је ваше решење да се решимо лакеја запада и турака у Србији?
