Gljiva zjalelovka
Iskusan
- Poruka
- 5.463
1,2,3...fale još 10,11,12...i još oni koji nisu kućni, već usput.
Svi ovi psi su bili uličari, kosturi...ovo je pred spavanje posle napornog dana prevrtanja dvorišta.
Svaki od njih ima svoju priču...svaki od njih je veliki borac za život...a sada bih voljela da pomenem posebnu curicu...jer nema puno ,,neobičnih" kao što je ona : Ruby , pas bez donje vilice...
Htjela sam je pokazati, kao pobjedu života...volje...Ljudi kažu lako je ubiti...Lako otrovati, lako upucati, lako zgaziti, lako maršnuti, lako otvoriti auto i izbaciti prijatelja da trči za autom , da ostane da čeka, da vene napušten...napušteno srce...na sred ceste...
I to je naša surova svakodnevica...da primamo pacijente ,,njegovane, mažene, pažene ", srećnike iz dobrih kuća...i one ničije, šugave, štrokave, mršave - koji nemaju svoj krevetić, ni omiljenu igračku, ni bolje sutra, ni svoje zvijezde, pa čak ni pravo na parče neba, na parče zemlje, na malo vode i hrane i mira da neko ne zavrišti ,,vodite ga, otjerajte ga, uješće djecu..bla , bla, bla" i pošalje ga pravac u ruke smrti - da nema pravo ni na život. Nije li to slično kao kod ljudi ? Neko ima sreće, a siromaštva se grozimo, sklanjamo, bježimo u naših četiri zida , jer ,,ne možemo pomoći". ,,Neko drugi će pomoći". Razlika između pasa i nas je što se mi smatramo nosiocem civilizacije, razumnim, pametnim...a ja nikada nisam vidjela psa koji je složio neki kip, sliku ili koješta da mu donese sreću i pred njim rastezao ili klao čovjeka da ga prinese kao žrtvu.
I kao što rekoh...Ruby...ima mnogo napuštenih, mršavih, šugavih...ali ona je bila bezimeni pas...bez donje vilice...Kad su mene tagovali na fb objavi da je pronađena i da se ljudi groze...pomislila sam ,,jao , otkud mene da zovete za eutanaziju...ne mogu ja to..."....mršavi pas...koji ne može da jede...da pije...ali one žute , ljudske oči koje gađaju pravo u mozak...kako da je ubiješ ? ...naravno...ko bi je uzeo...neće zdrave, da uzmu ovu...Idemo kući, djevojčice...pa šta bude...Kad bi me neko pitao za savjet, imala bi mnogo predloga. Ali kad treba fizički unijeti hranu i vodu u biće koje nije sposobno za ishranu, kad se davi zalogajima, sve ispada ...gladna je ...frustrirana što ne može da jede, navaljuje na granule koje su joj nedostižne...ostali se ljute što im prevrće hranu, vodu...ali...ja ne znam s njom, ona ne zna sa mnom...u strahu sam...a meni je briga da li će moja namjera da preživi biti njom mučenje ili spas...sada je Ruby jedna debela djevojčica, ponosim se svakim gramom njenog sala...naučile smo kako da je nahranim, napojim kao guskicu našopam i onda briši na prevrtanje i igru sa drugarima od jutra do večeri. Koliko puta sam pala u životu na testu njegovog smisla, toliko puta pogledam te vesele zvijeri , kako se oni ne brinu da li je nekome ružan njen jezik koji visi ili što pokušava da uzme grančicu, igračku ali ne može...ona zbog toga ne tuguje, niti se sklanja od pogleda, već kad je sita i napojena trči u susret svojim bližnjima koji je ne smatraju manje vrijednom ni u čemu. Ali, to su samo ,,glupi psi", dok smo mi ljudi pametni pa se ubijamo u pojam ,,šta će ko da kaže"....Ostali vide njena ograničenja, gledaju dok je hranim, pojim...i pred spavanje drugarica, koja inače pomaže svima kad se povrijede - je očisti i onda svi uplove u carstvo snova , do sledećeg dana...
Baš je neki Strelčić, rekla bih. Dopada mi se... za jednog Strelca voli dosta da spava, ali... koja mačka ne voli? 
