Da li su Srbi prokockali kapital sa Kajmakčalana

[Nina]

Prvog dana decembra 1918. regent Aleksandar Karađorđević proglasio je u palati Krsmanović, na Terazijama u Beogradu, stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, preimenovanog Vidovdanskim ustavom 1921. u Kraljevinu SHS, a 1929. u Jugoslaviju.Stvaranje zajedničke države te 1918. bilo je plod veličanstvenih vojnih pobeda Srba od 1912. do 1918. oba balkanska i Prvom svetskom ratu, čiji je ishod i rešen probojem Solunskog fronta koji su sredinom septembra 1918. izveli Srbi.

 

[Nina]

U to vreme, stvaranje zajedničke države, što je bio zvanično proklamovani ratni cilj Srbije još početkom rata, bilo je oduševljeno prihvaćeno kao konačno ostvarenje vekovnog sna.Počev od ustanaka početkom 19. veka sve oslobodilačke težnje Srba podrazumevale su oslobođenje i ujedinjenje Srba sa obe strane Save i Dunava. Bio je to napor niza generacija, kroz borbe, ratove i brojne žrtve.

Celokupan istorijski i etnički prostor Srba okupljen je stvaranjem Kraljevstva SHS pod jednim državnim krovom.
Kada su Srbi probili Solunski front septembra 1918. iz rata su izbačene Bugarska, 29. septembra, potom Turska, 30. oktobra, a onda posle munjevitog oslobađanja Srbije i Beograda 1. novembra, Austrougarska je kapitulirala 3. a Nemačka 11. novembra.

Srpska vojska ubrzo je nastavila napredovanje na sever, oslobađanjem Banata, Srema, Bačke i Baranje, kao i na zapad sve do Rijeke, Alpa, Karavanki, Prekmurja. Prethodno, pobedama u Balkanskim ratovima 1912/1913 oslobođene su Stara i Južna Srbija, današnje Kosovo i Metohija i Severna Makedonija.
Uoči kapitulacije Austrougarske širom države Habzburga, oglašavali su se nacionalni pokreti opredeljeni za osamostaljenje ili makar široku autonomiju, od Čeha i Slovaka, preko Rumuna, Poljaka, Italijana, pa i Mađara, čak i Nemaca nezadovoljnih Habzburzima.

 

[Nina]

Kod Srba sa prostora Austrougarske vekovima je tinjala težnja za ujedinjenje sa Srbima južno od Save i Dunava, tadašnjom Kraljevinom Srbijom, zbog čega su strahovito stradali, posebno od početka rata 1914.U to vreme, ideja ujedinjenja, stvaranja zajedničke jugoslovenske države bila je živa i među Slovencima, kao i kod znatnog dela Hrvata, na primorju gotovo nepodeljno.

U Zagrebu je 29. oktobra proglašeno stvaranje tzv. Države Slovenaca, Hrvata i Srba, s ciljem okupljanja jugoslovenskih naroda sa teritorije Austrougarske, koja nije zaživela.Srbi sa prostora dotadašnje Austrougarske stvaraju tih dana narodne odbore ili veća, s ciljem samoopredeljenja, prihvata srpske vojske, zavođenja reda u lokalnim sredinama.

Isticana su srpska znamenja, zastave, ikone, slike kralja Petra ili regenta Aleksandra. Sledile su deputacije put Beograda, s molbama da srpske trupe što pre oslobode Srem, Banat, Bačku, Baranju. Slična je situacija bila i u nizu lokalnih sredina Bosne, kao i Dalmacije, čak i u Štajerskoj.

Na Velikom narodnom zboru, pod vođstvom dr Žarka Miladinovića, održanom 24. novembra 1918. u Rumi, proglašeno je prisajedinjenje Srema Kraljevini Srbiji. U Novom Sadu je sutradan, 25. novembra, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena Banata, Bačke i Baranje, koju su vodili Ignjat Pavlas i Jaša Tomić, proglasila je prisajedinjenje Kraljevini Srbiji.

Dan potom, 26. novembra, tokom drugog redovnog zasedanja Podgorička skupština donela je odluku o pripajanju Crne Gore Kraljevini Srbiji. Skupštinom je predsedavao Savo Cerović.Otuda, Vojvodina, odnosno Srem, Banat, Bačka i Baranja, kao i Crna Gora, u novu zajedničku državu obrazovanu 1. decembra 1918, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, stupile su kao sastavni deo Kraljevine Srbije.

 

[Nina]

Niškom deklaracijom 7. decembra 1914. godine, vlasti Kraljevine Srbije zvanično su objavile da su njeni ratni ciljevi oslobođenje i ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca pod jednim državnim krovom. Bio je to službeni akt koji je donela Skupština Srbije, tada izmeštena u Niš, ratnu prestonicu zemlje.
Paralelno, emigranti sa prostora Austrougarske opredeljeni za ujedinjenje obrazovali su Jugoslovenski odbor 1915. godine. Činili su ga istaknuti Srbi, Hrvati i Slovenci sa prostora tadašnje Austrougarske, gotovo isključivo intelektualci. Napustivši Austrougarsku oni su iz Rima, Pariza, Londona, i drugih sredina, uticali, kontaktima i osmišljenom propagandnom s ciljem stvaranja nove zajedničke države sa Srbijom.

Deo njih se opredelio da se priključi srpskoj vojsci na Solunskom frontu, kao dobrovoljci, poput desetina hiljada Srba sa prostora Austrougarske.
Pregovori o ujedinjenju vođeni su na Krfu, gde je 20. jula 1917. doneta Krfska deklaracija. Usledio je Ženevski sporazum, potpisan 9. novembra 1918. između predstavnika Kraljevine Srbije, Narodnog veća iz Zagreba i Jugoslovenskog odbora, što je krunisano proglasom ujedinjenja 1. decembra 1918. u Beogradu.

Zvanični stav od ujedinjenja 1918. i tokom najvećeg dela postojanja međuratne Kraljevine Jugoslavije, bio je da novu državu nastanjuju pripadnici jednog, iako troimenog naroda. Cilj je bio jugoslovenska nacija.

Nova Jugoslavija izrasla iz oslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata imala je, međutim, sasvim drugačije postavke. link

 

[prvepruge]

Megalomanija Karadjordjevica je bila nevidjena, zbog nje mi dan danas trpimo posledice a milioni Srba su pobijeni, proterani sa svojih vekovnih teritorija i na kraju iseljeni i iz same Srbije sirom belog sveta.

Sto je neko rekao, juce (1914) si preko severne i zapadne granice kraljevine gledao sa kalemegdanske terase a danas (1918) si tu granicu pomerio nekih 800 kilometara na zapad.

Na kraju su Karadjordjevici isterali svoje, imali su veliku kraljevinu kojom su stolovali i bili "velika" rojaliti porodica u Evropi a to su platili sa preko 1,2 miliona srpskih zrtava i svim posledicama po srpski narod kroz evo 100+ godina kasnije istorije.

 

[AleksaJ]

Kod Srba sa prostora Austrougarske vekovima je tinjala težnja za ujedinjenje sa Srbima južno od Save i Dunava, tadašnjom Kraljevinom Srbijom, zbog čega su strahovito stradali, posebno od početka rata 1914.U to vreme, ideja ujedinjenja, stvaranja zajedničke jugoslovenske države bila je živa i među Slovencima, kao i kod znatnog dela Hrvata, na primorju gotovo nepodeljno.

U Zagrebu je 29. oktobra proglašeno stvaranje tzv. Države Slovenaca, Hrvata i Srba, s ciljem okupljanja jugoslovenskih naroda sa teritorije Austrougarske, koja nije zaživela.Srbi sa prostora dotadašnje Austrougarske stvaraju tih dana narodne odbore ili veća, s ciljem samoopredeljenja, prihvata srpske vojske, zavođenja reda u lokalnim sredinama.

Isticana su srpska znamenja, zastave, ikone, slike kralja Petra ili regenta Aleksandra. Sledile su deputacije put Beograda, s molbama da srpske trupe što pre oslobode Srem, Banat, Bačku, Baranju. Slična je situacija bila i u nizu lokalnih sredina Bosne, kao i Dalmacije, čak i u Štajerskoj.

Na Velikom narodnom zboru, pod vođstvom dr Žarka Miladinovića, održanom 24. novembra 1918. u Rumi, proglašeno je prisajedinjenje Srema Kraljevini Srbiji. U Novom Sadu je sutradan, 25. novembra, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena Banata, Bačke i Baranje, koju su vodili Ignjat Pavlas i Jaša Tomić, proglasila je prisajedinjenje Kraljevini Srbiji.

Dan potom, 26. novembra, tokom drugog redovnog zasedanja Podgorička skupština donela je odluku o pripajanju Crne Gore Kraljevini Srbiji. Skupštinom je predsedavao Savo Cerović.Otuda, Vojvodina, odnosno Srem, Banat, Bačka i Baranja, kao i Crna Gora, u novu zajedničku državu obrazovanu 1. decembra 1918, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, stupile su kao sastavni deo Kraljevine Srbije.

190 000 хрвата под заставом Аустругарске је оставило кости источно од Дрине у борбама са војском Срба

После тога су побили источно од Дрине ти исти Хрвати 1 100 000 - 1 300 000 Србкиња и Срба

Једино што је 'тињало' у Хрватима 1918те је Страх ...

која се две деценије распрамсвала у жељу за новим ратом

Жељу за српском крвљу Усташе и Хрвати су утажили под Нацистичким заставама.. а наставили у

протеривању ' срба који су у хрватској натјерали турци ' у ратовима '90их

Карађорђевићи су направили катастрофалну ујдурму тиме што нису у једну државу укључили само територије у

распалој АустроуГарској које су биле под Србима.

То је данашњој Србији оставила Монархија Србија у наслеђе...а не ' Дворски парк'..сада Ћациленд

 

[2ličan]

190 000 хрвата под заставом Аустругарске је оставило кости источно од Дрине у борбама са војском Срба

....tu si uračunao prekodrince, prečane, ljute krajišnika, macute, av-ove ...

 

[JulianAlpsMedia]

Zvanični stav od ujedinjenja 1918. i tokom najvećeg dela postojanja međuratne Kraljevine Jugoslavije, bio je da novu državu nastanjuju pripadnici jednog, iako troimenog naroda. Cilj je bio jugoslovenska nacija.

I zato je Kraljevina SHS bila osuđena na propast. Ako pokušate da izgradite državu na ideji uništenja tri dobro razvijena nacionalna identiteta (i dva različita jezika), završićete samo sa otporom. Kada je nečiji nacionalni identitet ugrožen, kompromis postaje nemoguć.

 

[Casual Observer]

Prvog dana decembra 1918. regent Aleksandar Karađorđević proglasio je u palati Krsmanović, na Terazijama u Beogradu, stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, preimenovanog Vidovdanskim ustavom 1921. u Kraljevinu SHS, a 1929. u Jugoslaviju.Stvaranje zajedničke države te 1918. bilo je plod veličanstvenih vojnih pobeda Srba od 1912. do 1918. oba balkanska i Prvom svetskom ratu, čiji je ishod i rešen probojem Solunskog fronta koji su sredinom septembra 1918. izveli Srbi.

Pogledajte prilog 1826962

Zašto Srbima pripisuješ izdaju Jugoslovena Aleksandra Karađorđevića?

 

[Casual Observer]

Niškom deklaracijom 7. decembra 1914. godine, vlasti Kraljevine Srbije zvanično su objavile da su njeni ratni ciljevi oslobođenje i ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca pod jednim državnim krovom. Bio je to službeni akt koji je donela Skupština Srbije, tada izmeštena u Niš, ratnu prestonicu zemlje.
Paralelno, emigranti sa prostora Austrougarske opredeljeni za ujedinjenje obrazovali su Jugoslovenski odbor 1915. godine. Činili su ga istaknuti Srbi, Hrvati i Slovenci sa prostora tadašnje Austrougarske, gotovo isključivo intelektualci. Napustivši Austrougarsku oni su iz Rima, Pariza, Londona, i drugih sredina, uticali, kontaktima i osmišljenom propagandnom s ciljem stvaranja nove zajedničke države sa Srbijom.

Deo njih se opredelio da se priključi srpskoj vojsci na Solunskom frontu, kao dobrovoljci, poput desetina hiljada Srba sa prostora Austrougarske.
Pregovori o ujedinjenju vođeni su na Krfu, gde je 20. jula 1917. doneta Krfska deklaracija. Usledio je Ženevski sporazum, potpisan 9. novembra 1918. između predstavnika Kraljevine Srbije, Narodnog veća iz Zagreba i Jugoslovenskog odbora, što je krunisano proglasom ujedinjenja 1. decembra 1918. u Beogradu.

Zvanični stav od ujedinjenja 1918. i tokom najvećeg dela postojanja međuratne Kraljevine Jugoslavije, bio je da novu državu nastanjuju pripadnici jednog, iako troimenog naroda. Cilj je bio jugoslovenska nacija.

Nova Jugoslavija izrasla iz oslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata imala je, međutim, sasvim drugačije postavke. link

Niška deklaracija je bila samo javna deklaracija Austrougarskoj da Srbi nemaju drugog izlaza osim borbe do uništenja, ili Srbije, ili K und k. Tzv “Jugoslavija” je produkt kasnijih odluka.

 

[Casual Observer]

I zato je Kraljevina SHS bila osuđena na propast. Ako pokušate da izgradite državu na ideji uništenja tri dobro razvijena nacionalna identiteta (i dva različita jezika), završićete samo sa otporom. Kada je nečiji nacionalni identitet ugrožen, kompromis postaje nemoguć.

Da li si u stanju da prihvatiš činjenicu da bez tzv .“Jugoslavije” prosto ne bi bilo nezavisne Slovenije?

Sada bi ste bili u istoj situaciji kao Lužički Srbi.

 

[JulianAlpsMedia]

Da li si u stanju da prihvatiš činjenicu da bez tzv .“Jugoslavije” prosto ne bi bilo nezavisne Slovenije?

Sada bi ste bili u istoj situaciji kao Lužički Srbi.

Možda, iako je hipotetičke istorijske scenarije neverovatno teško dokazati, i oni su više intelektualne vežbe nego bilo šta drugo. (Možda bi veliki deo Slovenije završio sa autonomijom u Austriji, a zatim postao nezavisan posle Drugog svetskog rata. Ili bi se tada pridružio komunističkoj Jugoslaviji. Ko zna?) Ali to ne znači da ne možemo analizirati jedan od temeljnih problema Kraljevine Jugoslavije, a to je njen večni problem medjunacionalnih odnosa.

Što se tiče poređenja sa Lužičkim Srbima, postoji jedna ključna razlika: posle Prvog svetskog rata bilo je samo 150.000 Lužičkih Srba, ali 1,3 miliona Slovenaca. Razlika u broju znači da su Lužički Srbi mogli biti asimilovani, ali iako se asimilacija itekako dogodila u pograničnim slovenačkim područjima, bilo bi veoma teško za bilo koga da asimiluje više od milion Slovenaca. Bilo koja drzava koja bi uključivala toliko Slovenaca bez nacionlnih prava verovatno bi imala „slovenački problem“. Ali, vraćamo se na spekulacije.

 

[Casual Observer]

Možda, iako je hipotetičke istorijske scenarije neverovatno teško dokazati, i oni su više intelektualne vežbe nego bilo šta drugo. (Možda bi veliki deo Slovenije završio sa autonomijom u Austriji, a zatim postao nezavisan posle Drugog svetskog rata. Ili bi se tada pridružio komunističkoj Jugoslaviji. Ko zna?) Ali to ne znači da ne možemo analizirati jedan od temeljnih problema Kraljevine Jugoslavije, a to je njen večni problem medjunacionalnih odnosa.

Što se tiče poređenja sa Lužičkim Srbima, postoji jedna ključna razlika: posle Prvog svetskog rata bilo je samo 150.000 Lužičkih Srba, ali 1,3 miliona Slovenaca. Razlika u broju znači da su Lužički Srbi mogli biti asimilovani, ali iako se asimilacija itekako dogodila u pograničnim slovenačkim područjima, bilo bi veoma teško za bilo koga da asimiluje više od milion Slovenaca. Bilo koja drzava koja bi uključivala toliko Slovenaca bez nacionlnih prava verovatno bi imala „slovenački problem“. Ali, vraćamo se na spekulacije.

Manje fantazija, uostalom, možda još sanjaš da je istorija završena, al nije, žilava je i besmrtna.

Da se vratimo na stvar, kad bude novih proterivanja kao ‘41. obratiti se Zagrebu, dva puta smo vam pomogli, sada je red na njih.

P.S. Ni novembra/decembra 1918. nije izgledalo da će za dvadesetak godina biti proterivanja u Srbiju…

 

[Casual Observer]

Možda, iako je hipotetičke istorijske scenarije neverovatno teško dokazati, i oni su više intelektualne vežbe nego bilo šta drugo. (Možda bi veliki deo Slovenije završio sa autonomijom u Austriji, a zatim postao nezavisan posle Drugog svetskog rata. Ili bi se tada pridružio komunističkoj Jugoslaviji. Ko zna?) Ali to ne znači da ne možemo analizirati jedan od temeljnih problema Kraljevine Jugoslavije, a to je njen večni problem medjunacionalnih odnosa.

Što se tiče poređenja sa Lužičkim Srbima, postoji jedna ključna razlika: posle Prvog svetskog rata bilo je samo 150.000 Lužičkih Srba, ali 1,3 miliona Slovenaca. Razlika u broju znači da su Lužički Srbi mogli biti asimilovani, ali iako se asimilacija itekako dogodila u pograničnim slovenačkim područjima, bilo bi veoma teško za bilo koga da asimiluje više od milion Slovenaca. Bilo koja drzava koja bi uključivala toliko Slovenaca bez nacionlnih prava verovatno bi imala „slovenački problem“. Ali, vraćamo se na spekulacije.

Ne milion, nego i 50 miliona Slovenaca se nepovratno asimiluje pomoću škole i televizije za dve-tri generacije max, Italija nije SFRJ, a tek Nemci nisu glupi Srbi…

 

[ГерхардГеземан]

U Zagrebu je 29. oktobra proglašeno stvaranje tzv. Države Slovenaca, Hrvata i Srba, s ciljem okupljanja jugoslovenskih naroda sa teritorije Austrougarske, koja nije zaživela

Није заживела,као што кажеш,али су је они лукаво "регистровали" као уједињење са Краљевином Србијом!
На фотографији сликаној у кући Крсмановића на теразијама,виде се и Анте Павелић(зубар,франковац,није онај монструм),Антон Корошец и Светислав Прибићевић,представници "државе" Словенаца,Хрвата и Срба како се наводно уједињују са Краљевином Србијом у Краљевину Срба,Хрвата,Словенаца.
Ал смо били глупи,за медаљу!

 

[Zlatko 01]

Možda, iako je hipotetičke istorijske scenarije neverovatno teško dokazati, i oni su više intelektualne vežbe nego bilo šta drugo. (Možda bi veliki deo Slovenije završio sa autonomijom u Austriji, a zatim postao nezavisan posle Drugog svetskog rata. Ili bi se tada pridružio komunističkoj Jugoslaviji. Ko zna?) Ali to ne znači da ne možemo analizirati jedan od temeljnih problema Kraljevine Jugoslavije, a to je njen večni problem medjunacionalnih odnosa.

Što se tiče poređenja sa Lužičkim Srbima, postoji jedna ključna razlika: posle Prvog svetskog rata bilo je samo 150.000 Lužičkih Srba, ali 1,3 miliona Slovenaca. Razlika u broju znači da su Lužički Srbi mogli biti asimilovani, ali iako se asimilacija itekako dogodila u pograničnim slovenačkim područjima, bilo bi veoma teško za bilo koga da asimiluje više od milion Slovenaca. Bilo koja drzava koja bi uključivala toliko Slovenaca bez nacionlnih prava verovatno bi imala „slovenački problem“. Ali, vraćamo se na spekulacije.

potomci SS jedinica i rodnog mesta firera Adolfa Hitlera, dopustili bi da nekakvi Slovenci, pucaju na armiju Austrije...mada, ne verujem, da bi neko u Sloveniji i pokusao da blokira kasarnu u Austriji

 

[Casual Observer]

Није заживела,као што кажеш,али су је они лукаво "регистровали" као уједињење са Краљевином Србијом!
На фотографији сликаној у кући Крсмановића на теразијама,виде се и Анте Павелић(зубар,франковац,није онај монструм),Антон Корошец и Светислав Прибићевић,представници "државе" Словенаца,Хрвата и Срба како се наводно уједињују са Краљевином Србијом у Краљевину Срба,Хрвата,Словенаца.
Ал смо били глупи,за медаљу!

Čemu ovakvo pljuvanje po samom sebi? Prvi i jedini hrvatski kralj u vaskolikoj historiji nikog nije pitao kad je pravio “državu” za svoju megalomaniju.

 

[Casual Observer]

Možda, iako je hipotetičke istorijske scenarije neverovatno teško dokazati, i oni su više intelektualne vežbe nego bilo šta drugo. (Možda bi veliki deo Slovenije završio sa autonomijom u Austriji, a zatim postao nezavisan posle Drugog svetskog rata. Ili bi se tada pridružio komunističkoj Jugoslaviji. Ko zna?) Ali to ne znači da ne možemo analizirati jedan od temeljnih problema Kraljevine Jugoslavije, a to je njen večni problem medjunacionalnih odnosa.

Što se tiče poređenja sa Lužičkim Srbima, postoji jedna ključna razlika: posle Prvog svetskog rata bilo je samo 150.000 Lužičkih Srba, ali 1,3 miliona Slovenaca. Razlika u broju znači da su Lužički Srbi mogli biti asimilovani, ali iako se asimilacija itekako dogodila u pograničnim slovenačkim područjima, bilo bi veoma teško za bilo koga da asimiluje više od milion Slovenaca. Bilo koja drzava koja bi uključivala toliko Slovenaca bez nacionlnih prava verovatno bi imala „slovenački problem“. Ali, vraćamo se na spekulacije.

Možemo eto analizirati i ovu kartu, da već ne pominjemo istočne štajerske dijalekte koji su se nekada prostirali Slavonijom sve do današnje Srbije - ekavski refleksi jata je inače još tu, i ne slučajno.

Bog daj!

 

[Ovi jedan]

Čemu ovakvo pljuvanje po samom sebi? Prvi i jedini hrvatski kralj u vaskolikoj historiji nikog nije pitao kad je pravio “državu” za svoju megalomaniju.

Jel ti stvarno uspoređuješ kraljeve iz 10. i 20.st. i njihove tadašnje odluke??? Svašta

PS Tomislav, znan i ka spasitelj i udomitelj Srba, nije jedini hrvatski kralj

 

[Casual Observer]

Jel ti stvarno uspoređuješ kraljeve iz 10. i 20.st. i njihove tadašnje odluke??? Svašta

PS Tomislav, znan i ka spasitelj i udomitelj Srba, nije jedini hrvatski kralj

Problem s njim je što nije baš postojao: i Tom i Džeri imaju svojih spomenika, tj neuporedivo više od Tomislava.

 

[Ovi jedan]

Problem s njim je što nije baš postojao: i Tom i Džeri imaju svojih spomenika, tj neuporedivo više od Tomislava.

Nije postoja samo za Srbe dok ga povjesničari vide ka prvog kralja Hrvatske i onog koji je primia i prigrlia izbjegle Srbe te im omogučia da se vate u svoju državu kad je porazia Bugare( iste one koji su vas ne samo porazili nego i porobili i gotovo sve vas protjerali iz vaše zemlje).


Jel postoji još koji takav slučaj na Starom kontinentu da je neka vojska ne samo porazila protivnika nego i porobilia i protjerala gotovo cili njegov narod?

 

[Лекизан]

Nije postoja samo za Srbe dok ga povjesničari vide ka prvog kralja Hrvatske i onog koji je primia i prigrlia izbjegle Srbe te im omogučia da se vate u svoju državu kad je porazia Bugare( iste one koji su vas ne samo porazili nego i porobili i gotovo sve vas protjerali iz vaše zemlje).


Jel postoji još koji takav slučaj na Starom kontinentu da je neka vojska ne samo porazila protivnika nego i porobilia i protjerala gotovo cili njegov narod?

Јел имао неки Хрват на Кајмакчалану?
Кажу да су Степинац ординирао около.
А Мила Будака су водали наоколо.

 

[Boris T]

Нема капитала с Кајмакчалана - ово је лудило и хиљаде људи је непотребно погинуло. Оно што је сада остало од Кајмакчалана је само камење. Узалуд у 21. веку, се памте и славе ове авантуре које нису довеле ни до чега доброг осим смрти и беде.

 

[JulianAlpsMedia]

Ne milion, nego i 50 miliona Slovenaca se nepovratno asimiluje pomoću škole i televizije za dve-tri generacije max, Italija nije SFRJ, a tek Nemci nisu glupi Srbi…

Asimilacija se ne može tako predvideti. U austrijskoj Koruškoj došlo je do ogromne asimilacije i proces se odvijao uglavnom dok je Austrija bila relativno krotka i/ili demokratska zemlja (pre Anšlusa i posle Drugog svetskog rata). Međutim, na Italijanskom Krasu čak ni fašistički teror nije uspeo da izbriše slovenački nacionalni identitet.

Ali asimilacija 1,3 miliona ljudi? Takvi procesi traju vekovima, a ne godinama.

potomci SS jedinica i rodnog mesta firera Adolfa Hitlera, dopustili bi da nekakvi Slovenci, pucaju na armiju Austrije...mada, ne verujem, da bi neko u Sloveniji i pokusao da blokira kasarnu u Austriji

Bilo kakva promena statusa slovenačkih teritorija verovatno se ne bi dogodila nekom nasilnom pobunom, već kada bi se promenila geopolitička situacija u Evropi. Jedan takav hipotetički trenutak bi bio kraj Drugog svetskog rata kada su Austriju okupirali saveznici.

 

[Casual Observer]

Asimilacija se ne može tako predvideti. U austrijskoj Koruškoj došlo je do ogromne asimilacije i proces se odvijao uglavnom dok je Austrija bila relativno krotka i/ili demokratska zemlja (pre Anšlusa i posle Drugog svetskog rata). Međutim, na Italijanskom Krasu čak ni fašistički teror nije uspeo da izbriše slovenački nacionalni identitet.

Ali asimilacija 1,3 miliona ljudi? Takvi procesi traju vekovima, a ne godinama.



Bilo kakva promena statusa slovenačkih teritorija verovatno se ne bi dogodila nekom nasilnom pobunom, već kada bi se promenila geopolitička situacija u Evropi. Jedan takav hipotetički trenutak bi bio kraj Drugog svetskog rata kada su Austriju okupirali saveznici.

U austrijskom delu je izgleda došlo do urbanizacije pre pojave masmedija u (tada SR) Sloveniji: sela se ne asimiluju ni za hiljadu godina, pojedinci u gradu za par godina, porodice za par generacija.