Da li ste zadovoljni današnjim devojkama/momcima?

[Svetozar ot Ružičić]

stoji kompanija u kembridzu koja je radila 2 godine, stoji izuzetna inteligencija koja se manifestovala jos od malih nogu (programiranjem krenuo jos od pete godine), stoji vrhunski teoreticar i dizajner video igara, izuzetno obrzovanje, izuzetno znanje iz filozofije i umetnosti, stoji covek koji je jos od 20-te godine poceo da izdzava svoju porodicu, stoji covek koji je od bede teskim radom stigao do bogatstva koje ga oslobadja od bilo kakvog posla i daje mu sansu da radi sta god mu je cef -- da MENJA svet kako mu se prohte. sta stoji lol.

uporedi to s ovim:

jer sam pod jedan stariji od njega par godina i imam 14 godina skole i ova ce biti 15

 

[User Friendly]

Forum je za besposlene ljude koji kurcem jos nisu mrdnuli u zivotu,tako da ne znam odakle si povukao te bajke. Da stvarno nesto radis i da si bio tu gde pricas ne bi se drkao na forumu da dokazujes nekim klincima,vec bi se ubijao od posla i para.

 

[User Friendly]

Znaci ti si lik koji ima pare,a umesto da putuje,da ulaze pare negde drugde,da umnozava kapital i da psotane neki faktor ti sedis i dokazujes se pred klincima.
Cak i da je to istina,ti si onda jos veci lidbo.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Forum je za besposlene ljude koji kurcem jos nisu mrdnuli u zivotu

najiskrenija izjava do sada. znaci potvrdjuje ono sto sam rekao: lik ima samo jednu korist od foruma i sramota ga je od nje. zbog toga -- zbog ogranicenog iskustva -- jedino sto moze da pretpostavi kad vidi druge koji pisu na forumu je da i oni imaju tu istu sramotnu korist.

,tako da ne znam odakle si povukao te bajke.

nisu bajke brate. ja sam ti svojevremeno umirao od posla. mogu da ti bacim blog da vidis lol. toliko mi je lako da dokazem.

Da stvarno nesto radis i da si bio tu gde pricas ne bi se drkao na forumu da dokazujes nekim klincima,vec bi se ubijao od posla i para.

pa vec sam se ubio, to je poenta.

umesto da putuje

ko kaze da ne putujem? evo bas sad sredjujem put za budimpestu. ono jes nije neka destinacija kojom bi mogao da komplementiram svoju superiornost al dobro.

da ulaze pare negde drugde

pa ko kaze da ih ne ulazem?

da umnozava kapital i da psotane neki faktor

ma ja vec polako postajem faktor. videces za 5 godina.

i dokazujes se pred klincima

klinci su buducnost.

Cak i da je to istina,ti si onda jos veci lidbo.

opet ona projekcija o kojoj sam imao sanse da govorim.

 

[User Friendly]

Ma sigurno.
Idi troluj i baronisi nekog drugog ko ti veruje.

 

[Svetozar ot Ružičić]

e, a fakat dominiram forumom. fakat cu uskoro samo ja pisati na njemu.

 

[Sukhoi t-50]

@User Unfriendly - ajde baci link do tog bloga koji si spomenuo, da vidimo.

 

[Sukhoi t-50]

Inače - svi koji misle da je User Unfriendly trol, grdno se varaju.

 

[Direkt]

Osim toga, nemaju svi jednako razvijenu sposobnost da svet dožive na taj način. Realno, koliko ljudi bi se složilo oko tvoje zadnje rečenice (dobro, među muškom populacijom )?

Pa ne znam, što sam ispitivao ljude videh da sam uglavnom bio u pravu, al evo, i ovde se može sprovesti pa možemo videti koliko muškaraca može da se složi sa tom izjavom

 

[cole1]

Nema to veze s naukom. To je stvar karaktera, a pošto sam ja realista sa crtama melanholije, ovo ne bi trebalo da te iznenadi.

Asocijacije su u korenu osećanja. Devojka kojoj pokloniš ružu će se iskreno oduševiti. A realno je to obična biljka, stablo, listovi, latice, trnje, ništa specijalno. Zvezdano nebo će biti inspiracijom za zaljubljeni par. Zapravo, oni opažaju samo par svetlih tačkica rasutih na tamnoj podlozi nebeske sfere. Isto tako, ništa naročito. Poješćeš hranu uživajući u njenom ukusu, ali je to u stvari samo gomila raznih molekula koje treba da progutaš. Opet, ništa spektakularno...

Ljudi koji žure na posao, gužva u autobusu, veliki grad, vreme koje nepovratno odlazi, besmisleni razgovori poznanika, šale, životi- sve je to tako banalno, apsurdno, pusto. Ali neki nauče da uživaju u malim stvarima. Pronađu male sitnice koje ih drže. Partija basketa na školskom igralištu, izbaciš bes, osetiš se bolje. Ali si sve vreme zajedno sa nekoliko tebi sličnih ljudi jurio i bacao loptu. To je ono što realno radiš, ako odbaciš sve senzacije, sva osećanja, sav elan koji ulažeš u to. Kad odbaciš sva maštanja, sva lažne nade i proizvoljno afirmisanje, čovek je ništa drugo nego bezvredna gomila ćelija. A život koji vodi samo loša predstava.

Ali priroda ti je dala hormone, osećaj napetosti, sreće... Navučeni na dopamin, zaboravimo na sve opisano. Senzacije potisnu pravu suštinu stvari. I proživimo čitav život, stalno kontrolisani biološkim agnesima, usađenim instinktom za preživljavanjem. Ponešto i sami izmislimo, i eto nam nove vrednosti. Tako nastane ljubav, i gomila ćelija "zavoli" drugu gomilu ćelija. Neko će o tome pisati romane od kojih za par hiljada godina neće ostati ništa. Čak ni sećanje. I tako u krug, novi ljudi ponavljaju iste greške. Ali tu i nema boljeg puta jer je svaki izbor prividan.

Ja sam priču doveo da samih ektrema, ali valjda je jasna poenta mog izlaganja- život je samo predstava, zavese se digne, zavesa padne, aplauz i kraj. Sutra dođu novi glumci, i sve krene iznova. A sam scenario je vrh očaja. Ljudi koji besciljno lutaju od jednog besmisla do drugog. Juče je proletela osnovna, danas srednja, sutra ostatak života. U toj smeni praznih dana oni će se napijati, radovati, slaviti. Želeti nešto... A šta tu ima da se želi? Čemu se radovati? Otrcanim nadama? Iluzijama koje smo smislili? Zaboravu? Životu kao takvom? Ljudima?

Cenim te baš dosta, pre svega zato što stalno imaš pametno da kažeš ali meni se nekako čini da na sve gledaš surovo i nekako površno.
Jeste to obična biljka ali ona valjda predstavlja nešto majku mu
I ta rana, pa zar i na to gledaš tako surovo i previše sa naučne strane. Čoveče nije isti rac kad jedeš boraniju i neku karadjordjevu šniclu, nije to samo hrana.

Ali opet mi nije jasno zašto ti je sve to apsurdno? Čovek živi jedan život, za sebe ili za druge ali pre svega za sebe. Svako od nas će riknuti ali to ne znači da onda treba da sedne i da čeka smrt samo zato što zna da će da skapa i da će posle njega ostati samo pepeo ili celo telo ako porodica neće da te kremira
Smatram da čovek ne treba da tako usko gleda na svet i život uopšte.

 

[cole1]

I Useri mojne mene da pominjete u postovima, ja ni u jednom trenutku nisam rek'o da sam pametniji od vas samo sam kazo da ste arogantni i narcisoidni...

 

[MathPhysics]

Cenim te baš dosta, pre svega zato što stalno imaš pametno da kažeš ali meni se nekako čini da na sve gledaš surovo i nekako površno.

Valjda objektivno?

Jeste to obična biljka ali ona valjda predstavlja nešto majku mu
I ta rana, pa zar i na to gledaš tako surovo i previše sa naučne strane. Čoveče nije isti rac kad jedeš boraniju i neku karadjordjevu šniclu, nije to samo hrana.

Manje-više. U suštini, često razmišljam o hrani na nivou energetske vrednosti, proteina, masti i ugljenih hidrata. Ali mi je hrana i izvor zadovoljstva, naravno. Lagao bih ako bih rekao da mi je boranija jednako draga kao pomenuta šnicla. Lagao bih i ako bih rekao da razne sitnice ne umeju da me obraduju.
Ali na nivou kontrolisane svesti ne priznajem zadovoljstvo (biologiju ne kontrolišem, hormoni će uraditi svoje i ja ću biti srećan, tužan, napet, ili šta već konkretna prilika zahteva). Ali, na nivou stvari nad kojim imam kontrolu, negiram volju kako Šopenhauer nalaže.
A povrh svega, celu tu priču izlažem sa nivoa imaginarnog posmatrača otrgnutog od ovog sveta.
Dakle, ako sve te biološke draži zanemarim, i odbacim subjektivnost koju mi nameće činjenica da sam čovek- sve je to u krajnoj liniji apsurdno.
Slažem se ja da čovek u nečemu može naći oslonac, pa to postane neki njegov lični smisao življenja
I to je ok, ali kao što Kami kaže, na istinu o apsurdu ne treba zaboravljati ni kada imamo izmišljeni smisao.
Ja to malo preozbiljno shvatam i često apsurd projektujem u svoj život, ali neke stvari me zaista odvuku od toga.
Samo što je tih stvari daleko manje, i ne drže me dovoljno dugo.

Ali opet mi nije jasno zašto ti je sve to apsurdno? Čovek živi jedan život, za sebe ili za druge ali pre svega za sebe. Svako od nas će riknuti ali to ne znači da onda treba da sedne i da čeka smrt samo zato što zna da će da skapa i da će posle njega ostati samo pepeo ili celo telo ako porodica neće da te kremira

Nije poenta u smrtnosti. Da nije antagonizama ništa ne bi imalo svoju vrednost, pa ni život. Bilo bi dosadno kada bismo bili besmrtni i prepušteni večnom životu. Apsurd ne izvire iz prolaznosti, nego iz Sizifovske uloge čoveka. Mada, i u apsurdu postoji smisao, i to u slobodi njegovog prihvatanja.

 

[cole1]

Daj bre Math pogubim se dok čitam tvoje postove
Evo kratko i jasno. I mnogo bre razmišljaš

 

[MathPhysics]

Nije prvi put da me upućuješ na taj klip.

Pošto ti ne odgovara moj stil pisanja, prepustiću Heseovim rečima da prenesu ono što ja ne umem kazati.

Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače! Ne mogu da izdržim dugo ni u pozorištu ni u bioskopu, jedva sam u stanju da pročitam novine, retko kad modernu knjigu, i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi traže u prepunim železnicama i hotelima, prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom, po barovima i varijeteima elegantnih, raskošnih gradova. Šta traže po svetskim izložbama, po korzoima, na predavanjima za one koji su željni obrazovanja, na velikim sportskim igralištima. Ja sve te radosti, koje bi mi, najzad, bile pristupačne i radi kojih se hiljade muče i guraju, ne mogu da razumem, pa sve i da učestvujem u njima.

 

[cole1]

Nije prvi put da me upućuješ na taj klip.

Pošto ti ne odgovara moj stil pisanja, prepustiću Heseovim rečima da prenesu ono što ja ne umem kazati.

Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače! Ne mogu da izdržim dugo ni u pozorištu ni u bioskopu, jedva sam u stanju da pročitam novine, retko kad modernu knjigu, i ne mogu da razumem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi traže u prepunim železnicama i hotelima, prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom, po barovima i varijeteima elegantnih, raskošnih gradova. Šta traže po svetskim izložbama, po korzoima, na predavanjima za one koji su željni obrazovanja, na velikim sportskim igralištima. Ja sve te radosti, koje bi mi, najzad, bile pristupačne i radi kojih se hiljade muče i guraju, ne mogu da razumem, pa sve i da učestvujem u njima.

Znam da nije prvi zato sam ga i stavio

Ovo mi nekako više liči na teži slučaj depresije nego na bilo kakav pogled na svet
Ne zameri, nisam ja nešto mnogo pametan ali iz mog mozga ovaj tekst tako deluje

 

[MathPhysics]

Verovao ili ne, i ja ponekad ljude upućujem na tu scenu.


Hari jeste depresivan, pomišlja i na to da sebi oduzme život, ali njegova ideja je mnogo više od toga- ona je znak nemira, revolta, neslaganja, borbe.
Stepski vuk nije uvek bio nesrećan, mada obično jeste.
Ali ja ga više doživljavam kao pobunjenika.
Pobunjenika protiv sveta, ali i čoveka spram sebe.
Na neki način protiv sopstvenog bića, tj. jedne od njegovih priroda.

 

[Theory]

Cole, previše pametuješ za nekog ko za sebe stalno govori da je glup

 

[Абел]

Kakvo je mišljenje dragih mi vršnjaka po ovom pitanju?

Da li ste zadovoljni njima? Kakvo je mišljenje o današnjim curama i frajerima, da li mislite da su lake/i, neiskrene/i, da su loše/i, i da je zaista retkost naći pravu osobu?

Naravno ovde govorimo o osobi za vezu, a ne za, da izvine dame, popularnu ˇk..s varijantuˇ...

Kakve su cure/frajeri u vašim školama? Ili ako ste sa njom završili, na faxu, okolini i društvu uopšteno.

Da li poznajete više kvalitetnih i dobrih ili retardiranih i škart osoba ženskog/muškog pola?

I da li mislite da su današnje devojke/momci previše opsednuti time da ostanu popularni u društvu, da ne kaskaju za njime, da menjaju devojke i momke kao čarape, da bi imali o čemu da pričaju sa društvom, ali i drugi da pričaju o njima, da se trude da budu što aktivniji na Facebook-u, Twitter-u, svaka pola sata postavljaju statuse, albume sa slikama sve od noše pa do poslednjeg odlaska u toalet, i ostalim današnjim popularnim stvarima, i da im je glavna stavka upravo to, i da ih nimalo ne zanima neka ozbiljna osoba, ili veza?

Sad čekam bisere

Evo, ja cu lepo da ti odgovorim...
U globalu sam zadovoljna...Svaka osoba ima nesto zbog čega mi je bar malo simpatična, ne mislim da su današnji tinejdžeri glupi, prazni, retardirani i tome slično...Znam i te kako normalne, pametne mlade ljude i mislim da je to čista izmišljotina...Ne kažem, jeste nas savremena tehnologija usrrala i zaglupeli smo na globalnom nivou, ali mislim da svako bira okruženje kakvo mu odgovara...Glupi sa glupima, pametni sa pametnima i svima lepo...Mislim da fejs i tviter lagano gube na popularnosti, više nema ni slika sa bojlerima toliko, jednostavno, izgustira se i to..Ja sam na fejsu prilično mnogo u zadnje vreme, ali mi nije problem da ugasim nalog, što ću verovatno i učiniti...Što se veza tiče, baš naprotiv, kod mene su svi u nekim ozbiljnim vezama ili sami...Kres varijanti i nema...to su priče za kurčenje pred drugarima...Tako da ne znam čemu ovako mračni postovi, ja sam baš nekako smirena i raspoložena i prilično optimistična... Sutra me ne pitajte, na ista ova pitanja odgovoriću skroz nadrkano i hejterski...

 

[Direkt]

Pre neki dan na fejsu mi nisi delovala toliko zadovoljna Abell

 

[Абел]

Pa lepo sam rekla na kraju posta da sam se israla ko grlica...Inace sam pocela mnogo da psujem u zadnje vreme, to je dokaz moje isfrustriranosti...

 

[Funny!]

Pa lepo sam rekla na kraju posta da sam se israla ko grlica...Inace sam pocela mnogo da psujem u zadnje vreme, to je dokaz moje isfrustriranosti...

Meni ne smeta sve dok psujes i za vreme seha...

 

[Абел]

Izvini, koji je tvoj problem? Je l' ti to meni pokusavas opet da pozelis dobrodoslicu?

p.s. tisina, dok ja nisam pocela da iznosim intimu u javnost....

 

[EKV_Jovana98_BT]

Kakvo je mišljenje dragih mi vršnjaka po ovom pitanju?

Da li ste zadovoljni njima? Kakvo je mišljenje o današnjim curama i frajerima, da li mislite da su lake/i, neiskrene/i, da su loše/i, i da je zaista retkost naći pravu osobu?

Naravno ovde govorimo o osobi za vezu, a ne za, da izvine dame, popularnu ˇk..s varijantuˇ...

Kakve su cure/frajeri u vašim školama? Ili ako ste sa njom završili, na faxu, okolini i društvu uopšteno.

Da li poznajete više kvalitetnih i dobrih ili retardiranih i škart osoba ženskog/muškog pola?

I da li mislite da su današnje devojke/momci previše opsednuti time da ostanu popularni u društvu, da ne kaskaju za njime, da menjaju devojke i momke kao čarape, da bi imali o čemu da pričaju sa društvom, ali i drugi da pričaju o njima, da se trude da budu što aktivniji na Facebook-u, Twitter-u, svaka pola sata postavljaju statuse, albume sa slikama sve od noše pa do poslednjeg odlaska u toalet, i ostalim današnjim popularnim stvarima, i da im je glavna stavka upravo to, i da ih nimalo ne zanima neka ozbiljna osoba, ili veza?

Sad čekam bisere

Uff,ne znam da li je to do kraja u kojem zivim i skole u koju idem ali blago receno krs
Svi su isti,mislim ono u skoli je ok druzenje jer sam upala u dobro odeljenje,ali kad pogledam neka druga odeljenja
Nemam ja nista protiv toga sto slusaju cajke,sto se oblace fensi,ovako su kao osobe dobri(ne svi ali ajde) ,njihova stvar ali kad krenu devojcice ( a i decaci ) da pricaju odakle su im i koliko su platile UGG,telefon,torbu... A o ovima za vezu da ne pricam,ove moje iz skole kad krenu da pricaju sa kime su bile na jedno vece,o kombinacijama,koliko su se napile,u koji klub su izasle poslednji put ('98 i '99 godiste) meni se zeludac prevrne
Ja kakav sam baksuz jos mi se ni jednom nije svideo neko iz Beograda, meni su Zrenjaninci uvek bili mnogo simpaticni valjda zato sto tamo uvece nismo izlazili u klub nego u park,nismo pili tekilu nego vodu/sok eventualno somersby,svirali gitaru i pevali
Ali gajim nadu da ce u srednjoj biti bolje hahahah

 

[Direkt]

nadaj se, onda ćeš uleteti u odeljenje puno narkomana, počećeš da duvaš isprva, onda ide lsd varijanta ekseri pečurke, pređeš na dop, završiš na ulici, ebeš se za pare, dobiješ sidu, predoziraš se od lošeg dopa i umreš u jarku

 

[Абел]

I mi isto tako po parkovima klošarimo, do duše, odavno smo se skinuli sa sokića, ali ne idemo mi u park zato što nismo fensi, već zato što nemamo gde drugde...