Da li se mnogi plase Hegelove filozofije ?

  • Začetnik teme Začetnik teme Utah
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Utah

Elita
Banovan
Poruka
19.509
Mnogi se plaše Hegelove filozofije jer u njoj ima nešto, skoro
neljudsko i bestijalno, a to je tvrdnja da je jedan filozof cela
vrsta. Filozofija je tu izgubila svoju spoljašnju istoriju, postala
je zaista jedna, zbila se i sakupila, te sebe ponosno prikazuje
kao jedno u kome je sav rod. Hegelova filozofija plaši još
i time što sebe predstavlja kao istinski kraj filozofije, i to zato
jer se ničemu ne čudi; naime, ako je čuđenje početak filozofije,
ničemu se ne čuditi je kraj. Kraj filozofije plaši, Marks se
čak pitao: „Kako je moguće posle Hegela uopšte živeti, a kamoli
misliti“. Ali mnogi su se snašli, i kako Jaspers kaže, „Hegelovo
delo, poput kakvog srušenog dvorca, koriste kao kamenolom“.
To je najčešći prilaz toj filozofiji, ne mnogo uspešan,
ali lagodan, jer ne obavezuje i otklanja strah od nje. Na takav
se način i može misliti posle Hegela. Ali istinski valjan prilaz
je samo onaj koji prilazi Hegelovoj filozofiji kao istinitoj, i pristaje
pristajeda deli sve konsekvence toga.
Ovako bi jedan profesor filozofije zapocinjao svoja predavanje svake godine....
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za sve one koji zele da se upoznaju sa Hegelovom filozofijom i sa filozofijom uopste,najbolje je da ako imaju prilike da odu na katedre za filozofiju u Bg i Ns i da slusaju predavanja. Predavanja i vezbe su javne tako da moze svako da prisustvuje, a vezbe su jako interesanta. Profesor procita jedan citata, e onda krecu tumacenja, a profesor kao Sokrat usmerujje studente i ''poradja'' istinu. Tako da ljudi koji nisu studenti nego su dosli samo da slusaju kazu WOW, posle trce u biblioteke uzimaju knjige citaju,pocinju da dolaza redovno na predavanje i vezbe,hvataju belaske, idu na konsultacija kod profesora kao da su studenti.
Tako koga to interesuje moze da ''shvati'' Hegelovu filozofiju.
Ph%C3%A4nomenologie_des_Geistes.jpg
 
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za sve one koji zele da se upoznaju sa Hegelovom filozofijom i sa filozofijom uopste,najbolje je da ako imaju prilike da odu na katedre za filozofiju u Bg i Ns i da slusaju predavanja. Predavanja i vezbe su javne tako da moze svako da prisustvuje, a vezbe su jako interesanta. Profesor procita jedan citata, e onda krecu tumacenja, a profesor kao Sokrat usmerujje studente i ''poradja'' istinu. Tako da ljudi koji nisu studenti nego su dosli samo da slusaju kazu WOW, posle trce u biblioteke uzimaju knjige citaju,pocinju da dolaza redovno na predavanje i vezbe,hvataju belaske, idu na konsultacija kod profesora kao da su studenti.
Tako koga to interesuje moze da ''shvati'' Hegelovu filozofiju.

Oни који желе да се упознају са Хегеловом филозофијом нека пре свега прочитају овај цитат:

Hegelova takozvana filozofija jeste jedna kolosalna mistifikacija koja ce nasem potomstvu davati neiscrpnu temu za sprdanje s nasim vremenom. To je pseudofilozofija koja koci sve duhovne snage, zagusuje svako stvarno misljenje i na njegovo mesto posredstvom najgore zloupotrebe jezika, stavlja najispraznije , najbesmislenije , najnemisaonije, dakle najzaglupljujuce mlacenje prazne slame.

Ko moze da cita njegovo najhvaljenije delo, takozvanu Fenomenologiju duha a da se pri tom ne oseca kao u ludnici - tamo i spada.

citat Sopenhauer

А онда нека потраже права филозофска дела правих филозофа.

Хегел и цео тај правац коме је он зачетник и који је данас довео филозофију овде где она јесте у свој својој декадентности. То није филозофија него средство да се они који се интересују за исту одбију од ње ,сусревши се са бесмилицама и помисливши да је филозофија таква у целини.
То стање наравно да одговара како старој тако и новој религији материјалзима због које је та псеудофилозофија и створена.
Она се појавила управо у време када је идеализам дошао до свог врхунца откривши нам знања о којима је човечанство вековима сањало. Наравно, таква ситуација никако није одговарала цркви и држави, јер нити једној нити другој не одговара да људи много мисле , Зато је на пиједстал уздигнута филозфија ала Хегел, са јединим задатком да праву филозофију ,када је већ не може уништити, барем прекрије блатом састављним од небулоза, празних појмова, јалових речи без значења и парадирањем бесмислица.

Захваљујући томе данас имамо гомилу кукоља које скоро потпуно сакрива праву филозофију.
 
Oни који желе да се упознају са Хегеловом филозофијом нека пре свега прочитају овај цитат:



А онда нека потраже права филозофска дела правих филозофа.

Хегел и цео тај правац коме је он зачетник и који је данас довео филозофију овде где она јесте у свој својој декадентности. То није филозофија него средство да се они који се интересују за исту одбију од ње ,сусревши се са бесмилицама и помисливши да је филозофија таква у целини.
То стање наравно да одговара како старој тако и новој религији материјалзима због које је та псеудофилозофија и створена.
Она се појавила управо у време када је идеализам дошао до свог врхунца откривши нам знања о којима је човечанство вековима сањало. Наравно, таква ситуација никако није одговарала цркви и држави, јер нити једној нити другој не одговара да људи много мисле , Зато је на пиједстал уздигнута филозфија ала Хегел, са јединим задатком да праву филозофију ,када је већ не може уништити, барем прекрије блатом састављним од небулоза, празних појмова, јалових речи без значења и парадирањем бесмислица.

Захваљујући томе данас имамо гомилу кукоља које скоро потпуно сакрива праву филозофију.


:lol:
 
Ironija je da ovde zapravo nema nijednog PRAVOG poznavaoca Hegelove filozofije već sve u nekim mrvicama, pa tako i ovaj zoziman iznad koji o Hegelu zna tek toliko koliko je o tome pisao Šopenhauer i u najboljem slučaju, neki sažetak iz istorije filozofije, stranu, dve posvećene filozofu koji je bio plodan k'o Krleža.

Ja bar imam obraza da se uzdržim od komentarisanja nečega u šta nisam dovoljno upućen.
 
Тај феномен Хегелове филозофије најбоље је објашњен причом о царевом новом оделу о којој сам писао на једној другој теми а пренећи то питање и одговор и овде:

Neke filozofske knjige pročitamo s lakoćom,a neke kao da se filozof trudio
da što više zakomplikuje i učini nečitljivim...
Neka filozofska knjiga naprosto pleni i pročitaš je više puta (meni je to Also sprache Zaratustra Ničea),
a neku ili jedva proćitaš do kraja ili i ne pročitaš (Fenomenologiju duha Hegela nisam ni hteo do kraja
da pročitam-naljutilo me takvo pisanjez:mrgreen:)...
Moguće da se radi o psihološkoj temi,ali bih rekao da je ovo više problem filozofa koji i ovde
ponekad pišu harizmatično,a poneki -ne možeš ni čitati-koliko zakomplikuju (Onaj Covi recimo...)

У овом цитату је све речено као одговор на твоје питање.

"Kao sto je lep oblik tela najpovoljnije vidjen kada je telo sasvim lako odeveno ili uopste bez odela isto tako ce se svaka lepa i zaista bogata inteligencija uvek izrazavati na najprirodniji, najotvoreniji i najednostavniji nacin. I obrnuto , duhovno siromastvo , konfunznost, nastranost, odevace se u nategnute izraze i u najnejasniju retoriku, da bi tako zamotali u teske i pompezne fraze sitne, prazne , prozaicne ili svakidasnje misli.
Oni su u tome slicni coveku, koji u nedostatku lepote, pokusava da taj nedostatak nadoknadi odelom, pa bi da skrije rugobu svoje licnosti varvarskim gizdanjem, perjem , kolorima ogrtacima. I kao sto bi se takav covek nasao u velikoj nevolji kada bi morao da hoda go, tako bi i nas autor bio u neprlici kada bi ga prisilili da svoju pompeznu , nejasnu knjigu prevede na razumljiv jezik koji bi otkrio siromastvo njenog sadrzaja".

Шопенхауер Svet kao volja i predstva 1, glava 47.

То је једна читава психологија, феномен..не знам како то да назовом, а у коме се људи никаквих квалитета .... проглашавају интелектуланим величинама. То је игра коју је најбоље описала она прича о царевом новом оделу.

Nekada davno u nekom dalekom kraljevstvu vladao je car koji je vise od svega voleo lepu, modernu i skupocenu odecu na koju je trosio nemereno mnogo blaga. Nikada nije brinuo o svojim sunarodnicima, slugama pa cak ni o svojim najblizima vec samo o kupovini odece.

Jednog dana, u njegovo kraljevstvo stigose dva mladica koji odose kod cara i predstavise se za vrhunske krojace iz dalekog kraljevstva. Car ih odusevljeno primi i odmah zapita:
- Gospodo, dobro dosli u moje kraljevstvo. Kazite mi, kakva odela sijete?

- Hvala na gostoprimstvu, Vase Velicanstvo. Mi sijemo specijalna odela koja prelepo izgledaju, napravljena su od najkvalitetnijih materijala i poseduju magicnu moc - nasa odela su nevidljiva svima koji su glupi i koji ne zasluzuju da zive plemickim zivotom.
get_img


Још једна илустрација (кликни на прикажи садржај)
carevo-novo-odelo.jpg

Ко није, целу причу може прочитати овде
http://www.zadecu.com/Bajke/carevo-novo-odelo.php

Данас постоје гомиле "врхунских дела" исто тако "врхунских аутора" која су обична збирка ништавила, парада празних појмова и бесмисла. А једино психологија царевог новог одела јесте оно што спречава да то буде јасно и гласно казано. Иако свако појединачно види "ДА ЈЕ ЦАР ГО".

Рецимо Хегел је јасан пример тога. Један од многих.
Он је ето јeдан од најцењенијих филозофа. Иако је његово дело скуп бесмислица, то не спречава академску елиту да га славе. Мало је оних попут ШОПЕНАУЕРА КОЈИ се усудио и рећи оно што сви виде..

Hegelova takozvana filozofija jeste jedna kolosalna mistifikacija koja ce nasem potomstvu davati neiscrpnu temu za sprdanje s nasim vremenom. To je pseudofilozofija koja koci sve duhovne snage, zagusuje svako stvarno misljenje i na njegovo mesto posredstvom najgore zloupotrebe jezika, stavlja najispraznije , najbesmislenije , najnemisaonije, dakle najzaglupljujuce mlacenje prazne slame.

Ko moze da cita njegovo najhvaljenije delo, takozvanu Fenomenologiju duha a da se pri tom ne oseca kao u ludnici - tamo i spada.

Sopenhauer
 
Ja i dalje ne vidim da ti argumentovano pobijaš bilo šta što je Hegel rekao, a ne daj bože da to pokušaš da uradiš sistemski.

Jer si prvorazredni folirant.

Како да расправљам о царевом новом оделу, о питању које је боје, текстуре, облика......када царевог одела НЕМА. :neutral:
 
Prosto kaži istinu i reci da ne znaš jer se nisi potrudio ni da se neposredno upoznaš sa tom filozofijom već laješ na osnovu Arturovog citata koji se ponašao kao razmažena devojčica i mrzeo Hegela jer mu je mažnjavao studente :lol:

Ono, ispašćeš veći čovek :lol:

Zato smo tu, zato je i ova tema tu.

Pošto je svet kao celina, tj. apsolut, strukturiran kao i umno mišljenje..........jel na ovo mislis?:lol:
 
Misli o mislima...Da skratim...:Čitava jedna doktrina filozofije...
Izrasla Fenomenologija veoma granična s psihologijom...
Ja to smatram atomiziranjem misli,ali i igrom sintetizovanja...
(U međuvremenu sam se potrudio i pročitao od početka...:mrgreen:)
Psihologiziranje iz ega i prenošenje analogijama kao univerzalno...
Još jedna ex mahina germanskog tipa...
Međutim,niko nije korištenjem uspeo nešto da predvidi...Neodređenost i kvantna
i misli daje im slobodu neuhvatljivu za ljudsku rasu,a vrstu majmunsku...Ništa od toga:
K.Marks se ispromašivao...
Šta reči sem-neprimenljivo kao univerzalija,vredno u otkrivanju fenomena misli...:lol:
O samim mislima, šta su- ni on...,:cool:
O da ...Zbog provokantskog načina postavljanja teme-trebalo je ignorisati...
Mormoni baš i nisu neki filozofi...:mrgreen::hahaha::rotf:
 
Poslednja izmena:
Bitak za sebe predstavlja ideju kao ideju po bicu koja se povratno vraca u bitak po sebi a to je Apsolutna ideja koja izvire iz uma a u njoj sve sto je prirodno je stvarno. Sve umno je culno, sve culno je razumno, sve razumno je umno a to je ono sto se krece kroz dijalekticki proces. To znaci da je jednostrano i apstraktno. Fundamentalno vidjenje stvari odvija se kroz Apsolutni duh a on se razvija kroz dijalekticki proces samospoznaje. Apsolutni um je slobodan um, on postoji kao ideja. Povratkom u ne-bice ideja saznaje samu sebe a culnu spoznaju dozivljavamo kao ideju za sebe koja u svojoj biti ima ideju po sebi. Stvarnost po sebi je nacin na koji ontoloski sve razumno mora imati logican zakljucak. Apsolutni idealizam je misljenje o bitku kao dijalekticki princip onoga sto jeste. Smisao bica i bitka ogleda se u dijalektickom posmatranju samorealizacije istine koja je nacelo racionalistickog misljenja. Apsolutna ideja u sebi ima znanje o svesti koje predstavlja Apsolutnu istinu ideje. Bivstvovanje u svetu dolazi do sadrzine dijalektickog ispoljavanja umetnosti kroz nuzno racionalizovanje idejne stvarnosti kroz realnost najveceg moguceg idealistickog zakljucka osnovnog bitisanja......

uuuuuujeeeeeeeeeeeee razbio sam, vrcam od filosofije.....sad je oziman u problemu...kako ce sagledati ove moje misli? Previse sam pametan
 
Misli o mislima...Da skratim...:Čitava jedna doktrina filozofije...
Izrasla Fenomenologija veoma granična s psihologijom...
Ja to smatram atomiziranjem misli,ali i igrom sintetizovanja...
(U međuvremenu sam se potrudio i pročitao od početka...:mrgreen:)
Psihologiziranje iz ega i prenošenje analogijama kao univerzalno...
Još jedna ex mahina germanskog tipa...
Međutim,niko nije korištenjem uspeo nešto da predvidi...Neodređenost i kvantna
i misli daje im slobodu neuhvatljivu za ljudsku rasu,a vrstu majmunsku...Ništa od toga:
K.Marks se ispromašivao...
Šta reči sem-neprimenljivo kao univerzalija,vredno u otkrivanju fenomena misli...:lol:
O samim mislima, šta su- ni on...,:cool:
O da ...Zbog provokantskog načina postavljanja teme-trebalo je ignorisati...
Mormoni baš i nisu neki filozofi...:mrgreen::hahaha::rotf:

Ti si expert ti si procitao sve o Hegelu....lolololololololololol
 
Šarlatan golem, ali po uticaju dalekosežan kao malo koji mislilac. Čitao uglavnom samo Istoriju filozofije i Filozofiju povijesti, više ga upoznao kroz marksizam, nego iz prve ruke. Malo osobno, a malo pod uticajem interpretacija drugih saglasio bih se s Poperom:

Hegel, izvor svekolikog suvremenog historicizma, bio je direktan sljedbenik Heraklita, Platona i Aristotela. On je postigao najčudnije stvari. Za majstora logičara, za njegov moćni dijelektički metod bila je dječja igra iz potpuno metafizičkog šešira izvući stvarne zečeve. Tako je, počinjući s Platonovim Timajem i njegovim misticizmom broja, Hegel uspio čisto filozofskim metodom (114 godina poslije Njutnove Principia) "dokazati" da se planete moraju kretati suglasno Keplerovim zakonima. On je čak izveo dedukciju o stvarnom položaju planeta, dokazujući da nema planete između Marsa i Jupitera (nažalost, izmaklo mu je da je takva planeta otkrivena nekoliko mjeseci ranije). Na sličan način, on je dokazao da magnetiziranje gvožđa znači porast njegove težine, da Njutnove teorije inercije i gravitacije proturječe jedna drugoj (naravno, on nije mogao predvidjeti da će Ajnštajn pokazati identičnost inercijske i gravitacione mase) i mnoge druge stvari ove vrste. Da je tako iznenađujuće moćan filozofski metod uzet ozbiljno, može biti samo djelomično objašnjeno zaostalošću njemačkih prirodnih znanosti u ono vrijeme, jer istina je, mislim, da njega isprva nisu zbilja ozbiljnim uzeli ljudi kao što su Šopenhauer i J. E Friz (Jakob Friedrich Fries). U svakom slučaju ne oni znanstvenici koji bi, kao Demokrit, "veoma voljeli naći jedno objašnjenje uzroka nego domoći se cijelog perzijskog kraljevstva". Hegelovu slavu stvorili su oni koji više vole brzo uvođenje u dublje tajne ovog svijeta od napornih metoda znanosti, koja ih, poslije svega, samo može razočarati nedostatkom moći za otkrivanjem sve misterije. (Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, II)
 
Oни који желе да се упознају са Хегеловом филозофијом нека пре свега прочитају овај цитат:



А онда нека потраже права филозофска дела правих филозофа.

Хегел и цео тај правац коме је он зачетник и који је данас довео филозофију овде где она јесте у свој својој декадентности. То није филозофија него средство да се они који се интересују за исту одбију од ње ,сусревши се са бесмилицама и помисливши да је филозофија таква у целини.
То стање наравно да одговара како старој тако и новој религији материјалзима због које је та псеудофилозофија и створена.
Она се појавила управо у време када је идеализам дошао до свог врхунца откривши нам знања о којима је човечанство вековима сањало. Наравно, таква ситуација никако није одговарала цркви и држави, јер нити једној нити другој не одговара да људи много мисле , Зато је на пиједстал уздигнута филозфија ала Хегел, са јединим задатком да праву филозофију ,када је већ не може уништити, барем прекрије блатом састављним од небулоза, празних појмова, јалових речи без значења и парадирањем бесмислица.

Захваљујући томе данас имамо гомилу кукоља које скоро потпуно сакрива праву филозофију.


Ako je tebi dozvoljeno da po stoti put citiras tu Sopenhauerovu frazetinu o Hegelu, hajde i ja da kazem sta rece Hegel o takvima. Jos u Fenomenologiji, kasnije u Filozofiji povesti i Enciklopediji rece Hegel - " Za komornog slugu nema junaka, ali ne zato sto ovaj ne bi bio junak, nego zato sto je onaj - sluga ! ". To znaci da kada se ne moze izaci na kraj sa idejama onih koji ih zastupaju, onda se napada licnost, ulazi u subjektivne podvale, klevete, lazi...

Hegelova prica o babi koja prodaje pokvarena jaja na pijaci, pa napada musteriju koja joj je skrenula paznju na to, a govoreci o svemu i svacemu, o licnosti musterije - a ne govori samo o konkretnoj stvari, o pokvarenim jajima, takodje je poucna za takav odnos prema necijim idejama. Hegel s pravom to naziva apstraktnim, neobrazovanim misljenjem. :)
 

Back
Top