- Poruka
- 19.509
Mnogi se plaše Hegelove filozofije jer u njoj ima nešto, skoro
neljudsko i bestijalno, a to je tvrdnja da je jedan filozof cela
vrsta. Filozofija je tu izgubila svoju spoljašnju istoriju, postala
je zaista jedna, zbila se i sakupila, te sebe ponosno prikazuje
kao jedno u kome je sav rod. Hegelova filozofija plaši još
i time što sebe predstavlja kao istinski kraj filozofije, i to zato
jer se ničemu ne čudi; naime, ako je čuđenje početak filozofije,
ničemu se ne čuditi je kraj. Kraj filozofije plaši, Marks se
čak pitao: „Kako je moguće posle Hegela uopšte živeti, a kamoli
misliti“. Ali mnogi su se snašli, i kako Jaspers kaže, „Hegelovo
delo, poput kakvog srušenog dvorca, koriste kao kamenolom“.
To je najčešći prilaz toj filozofiji, ne mnogo uspešan,
ali lagodan, jer ne obavezuje i otklanja strah od nje. Na takav
se način i može misliti posle Hegela. Ali istinski valjan prilaz
je samo onaj koji prilazi Hegelovoj filozofiji kao istinitoj, i pristaje
pristajeda deli sve konsekvence toga.
Ovako bi jedan profesor filozofije zapocinjao svoja predavanje svake godine....
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za sve one koji zele da se upoznaju sa Hegelovom filozofijom i sa filozofijom uopste,najbolje je da ako imaju prilike da odu na katedre za filozofiju u Bg i Ns i da slusaju predavanja. Predavanja i vezbe su javne tako da moze svako da prisustvuje, a vezbe su jako interesanta. Profesor procita jedan citata, e onda krecu tumacenja, a profesor kao Sokrat usmerujje studente i ''poradja'' istinu. Tako da ljudi koji nisu studenti nego su dosli samo da slusaju kazu WOW, posle trce u biblioteke uzimaju knjige citaju,pocinju da dolaza redovno na predavanje i vezbe,hvataju belaske, idu na konsultacija kod profesora kao da su studenti.
Tako koga to interesuje moze da ''shvati'' Hegelovu filozofiju.
neljudsko i bestijalno, a to je tvrdnja da je jedan filozof cela
vrsta. Filozofija je tu izgubila svoju spoljašnju istoriju, postala
je zaista jedna, zbila se i sakupila, te sebe ponosno prikazuje
kao jedno u kome je sav rod. Hegelova filozofija plaši još
i time što sebe predstavlja kao istinski kraj filozofije, i to zato
jer se ničemu ne čudi; naime, ako je čuđenje početak filozofije,
ničemu se ne čuditi je kraj. Kraj filozofije plaši, Marks se
čak pitao: „Kako je moguće posle Hegela uopšte živeti, a kamoli
misliti“. Ali mnogi su se snašli, i kako Jaspers kaže, „Hegelovo
delo, poput kakvog srušenog dvorca, koriste kao kamenolom“.
To je najčešći prilaz toj filozofiji, ne mnogo uspešan,
ali lagodan, jer ne obavezuje i otklanja strah od nje. Na takav
se način i može misliti posle Hegela. Ali istinski valjan prilaz
je samo onaj koji prilazi Hegelovoj filozofiji kao istinitoj, i pristaje
pristajeda deli sve konsekvence toga.
Ovako bi jedan profesor filozofije zapocinjao svoja predavanje svake godine....
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Za sve one koji zele da se upoznaju sa Hegelovom filozofijom i sa filozofijom uopste,najbolje je da ako imaju prilike da odu na katedre za filozofiju u Bg i Ns i da slusaju predavanja. Predavanja i vezbe su javne tako da moze svako da prisustvuje, a vezbe su jako interesanta. Profesor procita jedan citata, e onda krecu tumacenja, a profesor kao Sokrat usmerujje studente i ''poradja'' istinu. Tako da ljudi koji nisu studenti nego su dosli samo da slusaju kazu WOW, posle trce u biblioteke uzimaju knjige citaju,pocinju da dolaza redovno na predavanje i vezbe,hvataju belaske, idu na konsultacija kod profesora kao da su studenti.
Tako koga to interesuje moze da ''shvati'' Hegelovu filozofiju.
