Da li kancer boli?

[Nina]

Bol često prati mnoge bolesti, posebno kancer. I često i oboleli i njihovi bližnji smatraju da sama bolest boli, međutim u pitanju je u odreženim situacijama nešto drugo. Kada se govori o procentima procenjuje se da će oko 66 procenata ljudi sa rakom u nekom trenutku osetiti bol kao simptom, a to može imati nekoliko uzroka. Nekada zaista sama bolest izaziva određeni bol, a najčešće su u pitanju posledice različitih tretmana ili operacija.

Dok svi karcinomi mogu izazvati bol, neki, kao što su oni koji utiču na kosti ili pankreas, češće su povezani sa bolom. Bez obzira na vrstu raka, važno je zapamtiti da se bol od raka često može lečiti i da se adekvatnim tretmanom može podići nivo kvaliteta života.

Rak i bol
Svi kanceri imaju potencijal da izazovu bol, piše Healthline. Bola od samog kancera zavisi od mnogo različitih faktora, uključujući:

vrstu raka
stadijum i da li se proširio ili metastazirao
individualna tolerancija na bol
druga zdravstvena stanja
vrste tretmana i terapija

Prema Nacionalnom institutu za rak, mlađe osobe imaju veću verovatnoću da dožive slabiji bol kada imaju ovu dijagnozu, a ljudi sa uznapredovalim rakom imaju tendenciju da dožive jači bol. Takođe, stručnjaci objašnjavaju da kada sam rak izaziva bol, to je često zbog tumora koji pritiska druge organe, kosti ili nerve. Tumori se takođe mogu proširiti na druga područja, kao što su kičmena moždina i kosti, što takođe dovodi do bola.

 

[Nina]

Rak kostiju

Rak kostiju je prilično redak kod odraslih. U stvari, čini samo 0,2 procenta od svih vrsta ove opake bolesti. Mnogo puta, kada neko ima rak kostiju, to je zapravo zbog raka koji se proširio na kosti sa druge lokacije u telu. Ovo se može desiti najčešće kada je primarna bolest rak dojke, pluća i prostate, a bol je jedan od glavnih simptoma raka u kostima. U tom slučaju ćelije raka ometaju normalno održavanje koštanog tkiva, čineći kosti slabijim, a rastući tumor takođe može pritisnuti nerve oko kosti.

Bol od raka kostiju često počinje kao tup bol koji dolazi i odlazi i obično je teži noću. Na kraju, bol može postati konstantan. Pošto je koštano tkivo postalo slabo, takođe mogući su prelomi.

 

[Nina]

Rak pankreasa

Pankreas je organ koji proizvodi enzime koji su važni za varenje, takođe pomaže u regulisanju šećera u krvi. U ranim stadijumima, rak pankreasa može biti asimptomatski. Zbog toga se oko 80 procenata tumora pankreasa otkriva u naprednijim stadijumima. Kada su simptomi prisutni, oni mogu uključivati bol u stomaku ili leđima, žuticu i gubitak težine. Bol od raka pankreasa može biti ozbiljan i najčešće je zbog tumora koji pritiska okolne nerve, kičmu ili organe u stomaku, poput jetre ili creva.

 

[Nina]

Rak glave i vrata

Rak glave i vrata su oni koji počinju u usnama, grlu, nosu i sinusima, ili oko pljuvačne žlezde.
Simptomi raka glave i vrata mogu zavisiti od njihove specifične lokacije, ali često uključuju bol. Kao i druge vrste raka, bol je često posledica tumora koji pritiska okolne nerve i strukture. Bol kod karcinoma može biti pojačan u glavi i vratu jer to područje ima veliki broj nerava. Pored toga, glava i vrat sadrže mnoge strukture koje se nalaze u relativno malom prostoru. Tumor može izazvati nelagodnost ometajući različite funkcije kao što su gutanje ili disanje.

 

[Nina]

Rak mozga i kičmene moždine

Tumori oko mozga ili kičmene moždine mogu izvršiti pritisak na okolne nerve i strukture, što dovodi do bola. Ovo takođe može izazvati druge simptome kao što su napadi, problemi sa kretanjem i senzorni problemi. Najčešći simptom tumora mozga kod odraslih je glavobolja. Ove glavobolje često postaju sve češće i jače kako vreme prolazi. Bol od tumora koji pogađa kičmenu moždinu može se okarakterisati kao pečenje, oštar ili peckanje. Može se desiti na određenoj lokaciji i može se širiti i na druge delove tela.

 

[Nina]

Rak pluća

Ovo je jedan od najčešćih karcinoma u svetu. Slično raku pankreasa, rak pluća ima malo simptoma u svojim ranim fazama. Zbog toga se mnogo puta ne dijagnostikuje sve do naprednijih faza. Kako rak pluća raste i širi se, može da izvrši pritisak na pluća i zid grudnog koša što može dovesti do bolova u grudima koji se pogoršavaju kada dišete, kašljate ili se smejete. Pored toga, tumori mogu delimično ili potpuno blokirati neke disajne puteve.
Politika

 

[faraonn]

...ako je organizam u funkciji i terapije djeluju tj. u aktivnosti su imuniteti ,
onda su mucnine tipicne dovodeci kancer u regresiju ...no, sve je do organizma tj.
medicina priskace genima u pomoc ...treba psiha i okolina da priskacu tijelu...

 

[Tom Riddle]

Rak pluća

Ovo je jedan od najčešćih karcinoma u svetu. Slično raku pankreasa, rak pluća ima malo simptoma u svojim ranim fazama. Zbog toga se mnogo puta ne dijagnostikuje sve do naprednijih faza. Kako rak pluća raste i širi se, može da izvrši pritisak na pluća i zid grudnog koša što može dovesti do bolova u grudima koji se pogoršavaju kada dišete, kašljate ili se smejete. Pored toga, tumori mogu delimično ili potpuno blokirati neke disajne puteve.
Politika

Skoro sam radio skener svega i mr. pušim 35 godina a pluća odlična. Kako?

 

[Софија]

Skoro sam radio skener svega i mr. pušim 35 godina a pluća odlična. Kako?

Полако, има времена.
Црни хумор али постоје неке студије да је ипак потребна генетска предиспозиција.
Ти главу чувај тј. крвне судове.

 

[Iceman i Maverik]

Tetka moja je pušila Best cigare posle par godina rak pluća,nema sada jedno plućno krilo, preživela je.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ne znam za sam kancer (znam u svojoj teoriji zašto se zove "zloćudni") ali mene više bole posledice koje je ostavilo na mene, što fizičke što psihičke.
Ništa više nije isto, kao ni to da ne može da prođe dan a da se ne setim, da idem u toalet i ne pomislim šta će da se sada desi.
Takođe, više boli kako se ophode ljudi, šta govore kao i to da te posle nekog vremena pitaju:"Šta?! Šta ti fali?" itd itd.
E, to boli.

 

[maybell]

da, u zavrsnoj fazi, nazalost..

 

[Bodulica]

Ja imam rak dojke, stage 3 što znači da je otišao na preko 10 limfnih čvorova ali nije na nijedan drugi organ za sada.

Moram vam priznati da pojma nisam imala koliko samo vrsta rakova dojki ima. Može biti pozitivan na HER ili Estrogen, može biti triple negativan koji je genetski..invezivan..

Zašto je dobro ići na memogram i ja bi krenula sa 30 godina?
Ukoliko ga uhvatite ispod 1-2cm i da se nije metastatičan (proširio na limfne žljezde ili dalje) onda imate opciju da ga izvadite i zaobidjete chemo terapiju pa čak i radijaciju što je veliki plus.

Što je veći i više se proširio to je terapija agresivnija tako da sad završavam 5 mjeseci “red devil” koji najviše šteti srcu i Taxol koji izaziva neuropatiju.

Teška su oba ali nije chemo tako strašan kako sam vjerovala. Red devil je gadan po stomak ali nije bilo opet strašno. Taxol je mala beba za ovaj prvi. Ništa strašno osim neuropatije. Koža kao da se tanji, kao da mravi gmižu i bockaju svud po tjelu. Ne smiješ da se brišeš peškirom koliko je osjetljiva koža ali nije opet nepodnošljivo.

Bola nemam, nikakvog. Slabost u zglobovima nogu nekim danima i to je to.

Moja komšinica ima BC stage 4 i otišao je na kosti. Trpila je bol dvije godine misleći da je bole ramena i plećka od rada.

Kažu da žene sa manjim grudima češće dobijaju rak dojke. Na chemo mi sestre kažu da sve češće vide mlade žene sa rakom dojke i to žene koje su radile IVF. Definitivno takvim ženicama preporučujem redovan godišnji pregled.

Postoji ljek za 3 negativni koji blokira mutirani gen dok za Estrogen pozitivne tj rak koji se isključivo hrani estrogenom uzimaš ljekove 5-10 godina dok ne zadješ u dublje godine gdje tjelo ne proizvodi više toliko estrogena da bi bio opasan.
Prosjek dobijanja BC estrogen pozitivan je 52 godine i mislim da je najčešći od svih BC.

Memogram je bezbolan isto. Lažu da kao boli, ispadaju oči koliko stisnu..Nije istina!!! Totalno je bezbolno.
Pišem jer želim da prenesete svima koji se plaše ili ne znaju kolika je razlika kad ga uhvatiš u startu, da izbjegnu veće probleme.

Stvarno je glupo umreti od raka dojke jer može da se lječi i spreči veliki problem.

 

[Iceman i Maverik]

@Bodulice i moja mama je imala rak dojke,rak debelog creva, rak materice na vreme je sve otkrila,mada je imala mikrometastazu na jednom limfnom čvoru.

Izvadili su joj oba limfna čvora i sada ima limfedem.

 

[Bodulica]

@Bodulice i moja mama je imala rak dojke,rak debelog creva, rak materice na vreme je sve otkrila,mada je imala mikrometastazu na jednom limfnom čvoru.

Izvadili su joj oba limfna čvora i sada ima limfedem.

Da, limfodima je problem nakon vadjenja limfnih žljezda. U MD Anderson sada primjenjuju zahvat zvani “llimfa/ lympha”.
Rade ga i žene koje su davno imale operaciju bez ovog zahvata.
Koliko sam shvatila povezuju krvne sudove da bi se manje stvaralo tečnosti koja ide u ruku ili se spušta prema nozi.

Taj zahvat je pokriven osiguranjem samo u Kaliforniji za sada. U ostalim krajevima dodaješ 4,000 dolara da ti to urade u toku glavne operacije. Značajnije ti podiže šansu da spreči limfodimu.

Mnoge žene se sad bore sa osiguranjima da ponovo idu na operaciju i povežu krvne sudove. Vjerujem da će uskoro “limfa” biti standardni dio operacije jer pomaže mnogo koliko čujem.

 

[Iceman i Maverik]

Nema kod nas tog zahvata,ima samo blokada koja nije trajno rešenje.

 

[Bodulica]

Nema kod nas tog zahvata,ima samo blokada koja nije trajno rešenje.

Imam utisak da ni ovdje nisu davno krenuli sa tim zahvatom ni koliko ti procentualno sprečava šansu za limfodemu.
Moraću da malo više istražim.

 

[Софија]

Imam utisak da ni ovdje nisu davno krenuli sa tim zahvatom ni koliko ti procentualno sprečava šansu za limfodemu.
Moraću da malo više istražim.

Relativno nov zahvat koji primenjuju i hirurzi u Srbiji ali samo oni koji mogu da plate tu obuku.
Verovatno je tako i u USA, zavisno od materijalnog stanja centra u kom hirurg radi i u kom se pacijent operiše.

 

[Iceman i Maverik]

Ne znam da li svim ženama koji imaju limfedem daju prvo duradzestike.

 

[LikiLee]

Ne znam za sam kancer (znam u svojoj teoriji zašto se zove "zloćudni") ali mene više bole posledice koje je ostavilo na mene, što fizičke što psihičke.
Ništa više nije isto, kao ni to da ne može da prođe dan a da se ne setim, da idem u toalet i ne pomislim šta će da se sada desi.
Takođe, više boli kako se ophode ljudi, šta govore kao i to da te posle nekog vremena pitaju:"Šta?! Šta ti fali?" itd itd.
E, to boli.

ако сам добро прочитала код тебе борба траје две године, и на твоју и срећу теби најближих, задњи налаз је одличан.
наравно да је опрез потребан, потребан је за сваку болест, али опет, не смеш допустити да болест преузме твој живот.
знам, лако је рећи, а тешко извести.

не смеш себи допустити ни да се осећаш кривим, јер си болестан.
јер, нико од нас не зна шта нас у животу може снаћи.( осетила сам то код мм).

није само код тебе, него ми је ван сваке памети да најближи, и пријатељи и даље не капирају са чиме се бориш,
и да, очигледно, требаш време да се научиш живети уз болест. (истина, сад је нема).
са неколико кликова на гуглу све им може бити јасно, и онда не би лупали глупости као до сада.

можда је једини лек окружити се људима који разумеју, нису баксузи какве смо и ми имали.
надам се да имаш и таквих у окружењу, а остали нека те заобиђу, и да моле Бога да не доживе то што ти јеси.
и данас не говорим са неколико, баш баш нама блиских.
је л не капираш? ћао здраво, и завршимо за сва времена.

п.с. нама је пријатељ психијатар, и не знам колико му је помогло да се носи са болести, јер је кратко трајала.
неки пут знају бити лековити, ако знају посао.

држим ти песнице, највише да све добро посложиш у глави,промениш приоритете, и верујем, биће ти лакше.
и не мало важно, не смеш имати велика очекивања од људи. дуго сам на онколошким форумима и мало ко се није сусрео са таквима.

нешто мислим, је л могуће да сам од ретких која је ишчитала све о болести оних којима сам била подршка.

неће ме сан, а теби можда буде на корист, па макар нешто од мене.

 

[LikiLee]

не знам шта је са @Afro
нисмо се чуле два дана, а не појављује се нигде.
на Женама је пријавила да има Херпес Зостер...

 

[Iceman i Maverik]

Svaka pomoć je važna.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

ако сам добро прочитала код тебе борба траје две године, и на твоју и срећу теби најближих, задњи налаз је одличан.
наравно да је опрез потребан, потребан је за сваку болест, али опет, не смеш допустити да болест преузме твој живот.
знам, лако је рећи, а тешко извести.

не смеш себи допустити ни да се осећаш кривим, јер си болестан.
јер, нико од нас не зна шта нас у животу може снаћи.( осетила сам то код мм).

није само код тебе, него ми је ван сваке памети да најближи, и пријатељи и даље не капирају са чиме се бориш,
и да, очигледно, требаш време да се научиш живети уз болест. (истина, сад је нема).
са неколико кликова на гуглу све им може бити јасно, и онда не би лупали глупости као до сада.

можда је једини лек окружити се људима који разумеју, нису баксузи какве смо и ми имали.
надам се да имаш и таквих у окружењу, а остали нека те заобиђу, и да моле Бога да не доживе то што ти јеси.
и данас не говорим са неколико, баш баш нама блиских.
је л не капираш? ћао здраво, и завршимо за сва времена.

п.с. нама је пријатељ психијатар, и не знам колико му је помогло да се носи са болести, јер је кратко трајала.
неки пут знају бити лековити, ако знају посао.

држим ти песнице, највише да све добро посложиш у глави,промениш приоритете, и верујем, биће ти лакше.
и не мало важно, не смеш имати велика очекивања од људи. дуго сам на онколошким форумима и мало ко се није сусрео са таквима.

нешто мислим, је л могуће да сам од ретких која је ишчитала све о болести оних којима сам била подршка.

неће ме сан, а теби можда буде на корист, па макар нешто од мене.

Hvala na lepim rečima podrške i razumevanja.
Sve je tačno ono što si napisala, zaista se javi osećaj krivice što sam se razboleo, kao da jesam kriv.
Treba zaista vremena naučiti živeti sa tim, onim što je prošlo i bilo.
Mada, nisam imao taj strah od moguće smrti već sam bio u fazonu, izvadi bubreg, samo daj da nastavim dalje. Imao sam i sreće što posle histopatološkog nalaza nije bilo potrebe za nekom daljom terapijom, zračenjem, lečenjem već samo redovne kontrole.
Promene, strahovi, pojačane emocije dolaze posle. Sada posle dve i više godine vidim koliko sam se promenio.
Psiholog mi je rekao da sam po razgovoru, nekim testovima, sada postao "hipersenzitivan".
Ono gde najviše vidim je koliko sam postao zaboravan. Za svojih 45 god. do operacije nisam toliko zaboravio stvari, da ne mogu da se setim ovog ili onog, šta da kupim itd., kao za ove dve zadnje godine. Sve sam nadoknadio (da se našalim ).

Da se treba okružiti samo pozitivnim ljudima, slažem se. Teško je to učiniti, pogotovo na poslu, gde znaju ali lako zaboravljaju.
Ili kada čujem kada neko priča iliti kuka o svojim nekim problemima koji i nisu to ali svako svoje učini tako teškim da pomisli neko "joj, nije mu lako...", a problem na nivou deteta koje nije dobilo omiljeni slatkiš.

Ono što je meni trenutno terapija je igranje video igara. Smiruje me i vreme mi prođe da ni ne pomislim na to.

Polako, dan po dan. Složiće se kockice.

Svakako, hvala još jednom na podršci.

 

[Софија]

Hvala na lepim rečima podrške i razumevanja.
Sve je tačno ono što si napisala, zaista se javi osećaj krivice što sam se razboleo, kao da jesam kriv.
Treba zaista vremena naučiti živeti sa tim, onim što je prošlo i bilo.
Mada, nisam imao taj strah od moguće smrti već sam bio u fazonu, izvadi bubreg, samo daj da nastavim dalje. Imao sam i sreće što posle histopatološkog nalaza nije bilo potrebe za nekom daljom terapijom, zračenjem, lečenjem već samo redovne kontrole.
Promene, strahovi, pojačane emocije dolaze posle. Sada posle dve i više godine vidim koliko sam se promenio.
Psiholog mi je rekao da sam po razgovoru, nekim testovima, sada postao "hipersenzitivan".
Ono gde najviše vidim je koliko sam postao zaboravan. Za svojih 45 god. do operacije nisam toliko zaboravio stvari, da ne mogu da se setim ovog ili onog, šta da kupim itd., kao za ove dve zadnje godine. Sve sam nadoknadio (da se našalim ).

Da se treba okružiti samo pozitivnim ljudima, slažem se. Teško je to učiniti, pogotovo na poslu, gde znaju ali lako zaboravljaju.
Ili kada čujem kada neko priča iliti kuka o svojim nekim problemima koji i nisu to ali svako svoje učini tako teškim da pomisli neko "joj, nije mu lako...", a problem na nivou deteta koje nije dobilo omiljeni slatkiš.

Ono što je meni trenutno terapija je igranje video igara. Smiruje me i vreme mi prođe da ni ne pomislim na to.

Polako, dan po dan. Složiće se kockice.

Svakako, hvala još jednom na podršci.

Sa spoznajom teške bolesti mnogim ljudima se promene životni prioriteti.
Nisi hipersenzitivan nego si konačno pustio emocije, ne držiš ih u sebi, ne stiskaš ih.
Tako treba da nastaviš jer je to siguran put ozdravljenja.
Razboljevamo se jer gušimo sebe i svoju autentičnost, ono što nam prija, što volimo, što želimo, a negde kroz odrastanje i uticaj sredine usvojimo kao negativno. A zapravo jedina negativna stvar je da sebe sputavamo u stvarima koje volimo, a koje nisu same po sebi negativne.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Primera radi, prvo što mi sada padne na pamet, vezano za sputavanje je želja da kupim Sony Bravia TV, pre operacije i saznanja za tumor.
Danas ću, sutra ću, te ovo treba, odloži zbog ovog ili onog.
Tri dana po izlasku iz KBC Dragiše Mišović, ispunio sam tu želju. Nisam razmišljao o ceni, kako ću i šta već sam samo naručio i sačekao da stigne.
Poenta, život je suviše kratak da se nešto odlaže ako se zaista želi.

Možda nije neki valjan primer ali je poenta i suština jasna.