- Poruka
- 26.799
U današnje vreme skepticizma i preispitivanja svih istorijskih „činjenica“, gotovo da nije nikakvo čudo što neki ljudi sumnjaju da Isus Hrist zapravo nikad nije ni postojao.
Freska Hrista Spasitelja iz Manastira svete Katarine na Sinajskoj gori (Foto: Brandmeister / Wikimedia Commons) Pitanje: "da li je Hrist bio istorijska ličnost" podstaklo je rast broja onih koji sebe nazivaju misticima i koji smatraju da je Isus bio mit smišljen u altruistične svrhe od strane ranih hrišćana, kako bi izmenili paganska društva.
Takve grupe smatraju da su hrišćani lik mesije kreirali na osnovu jednog pobožnog savremenika koji je činio čuda i umro za grehove i, poput Hrista, ustao iz mrtvih.
Nekolicina mistika zapravo pripada krugovima obrazovanih istoričara religije, ali su oni izuzeci.
To nije nikakvo čudo ako imamo u vidu da je njihovo gledište toliko ekstremno, da ogromna većina stručnjaka sumnja da su zagovornici takvih ideja nepodobni za posao predavača.
Zašto onda taj pokret ubrzano raste?
Reč je o tome da raste broj onih koji se protive svakom obliku religioznosti, pa je atak na hrišćanstvo, kao vere većine stanovnika Zapada, jedan od oblika takve borbe.
Ipak, tačno je da Isus nije pominjan u rimskoj izvornoj literaturi, što opet ne znači da on nije postojao. Naime, gotovo da niko iz tog vremena i prostora nije imenovan, pa čak ni čuveni jevrejski istoričar Josif, kao ni Pontije Pilat.
Takođe je istina da najbolji izvor podataka o Isusu daju rani hrišćani, ali to samo usložnjava problem.
Većina svedočanstava o Isusovom životu napisana je decenijama posle njegovog nestanka.
Jevanđelja i Poslanice svetog apostola Pavla su glavni izvori saznanja o Isusovom životu, ali i pojedini spisi na Isusovom maternjem aramejskom jeziku.
Apostol Pavle je većinu informacija o Hristu dobio iz prve ruke i od svog brata, Isusovog najdražeg učenika, Petra, pa bi bilo malo verovatno da bi on, kao savremenik mogao da lažira njegovo postojanje.
Štaviše, tvrdnja da je Isus izmišljen lik ne uklapa se iz mnogo više razloga.
Recimo, argument mistika da postoje i druge kulture sa sličnim likovima koji su rođeni od devica, postradali i vaskrsli, nigde nije dokumentovana.
Takođe, rani hrišćani Isusa su proglasili za razapetog mesiju i prema njihovom mišljenju, čak ni Jevreji nisu imali sumnje da se može pojaviti neko drugi ko bi se uklapao u proročanstvo o spasitelju čovečanstva koji pobeđuje neprijatelje.
Svako ko je želeo da izmisli priču o mesiji mogao je to da učini bez priče o njegovom stradanju, ali to hrišćani nisu uradili.
Razlog za to je svakako činjenica da je Isus bio istorijska ličnost, i da ga oni nisu izmislili. Oni su izmislili ideju da mesija mora da bude razapet.
Neko će odabrati da o tome promišlja sa današnje tačke gledišta i da sumnja u smislenost bilo koje vere u Boga. Ipak, to ne znači da treba sumnjati u postojanje istorijskih ličnosti iz svake od religija.
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2012&mm=03&dd=25&nav_id=594242
Freska Hrista Spasitelja iz Manastira svete Katarine na Sinajskoj gori (Foto: Brandmeister / Wikimedia Commons)
Takve grupe smatraju da su hrišćani lik mesije kreirali na osnovu jednog pobožnog savremenika koji je činio čuda i umro za grehove i, poput Hrista, ustao iz mrtvih.
Nekolicina mistika zapravo pripada krugovima obrazovanih istoričara religije, ali su oni izuzeci.
To nije nikakvo čudo ako imamo u vidu da je njihovo gledište toliko ekstremno, da ogromna većina stručnjaka sumnja da su zagovornici takvih ideja nepodobni za posao predavača.
Zašto onda taj pokret ubrzano raste?
Reč je o tome da raste broj onih koji se protive svakom obliku religioznosti, pa je atak na hrišćanstvo, kao vere većine stanovnika Zapada, jedan od oblika takve borbe.
Ipak, tačno je da Isus nije pominjan u rimskoj izvornoj literaturi, što opet ne znači da on nije postojao. Naime, gotovo da niko iz tog vremena i prostora nije imenovan, pa čak ni čuveni jevrejski istoričar Josif, kao ni Pontije Pilat.
Takođe je istina da najbolji izvor podataka o Isusu daju rani hrišćani, ali to samo usložnjava problem.
Većina svedočanstava o Isusovom životu napisana je decenijama posle njegovog nestanka.
Jevanđelja i Poslanice svetog apostola Pavla su glavni izvori saznanja o Isusovom životu, ali i pojedini spisi na Isusovom maternjem aramejskom jeziku.
Apostol Pavle je većinu informacija o Hristu dobio iz prve ruke i od svog brata, Isusovog najdražeg učenika, Petra, pa bi bilo malo verovatno da bi on, kao savremenik mogao da lažira njegovo postojanje.
Štaviše, tvrdnja da je Isus izmišljen lik ne uklapa se iz mnogo više razloga.
Recimo, argument mistika da postoje i druge kulture sa sličnim likovima koji su rođeni od devica, postradali i vaskrsli, nigde nije dokumentovana.
Takođe, rani hrišćani Isusa su proglasili za razapetog mesiju i prema njihovom mišljenju, čak ni Jevreji nisu imali sumnje da se može pojaviti neko drugi ko bi se uklapao u proročanstvo o spasitelju čovečanstva koji pobeđuje neprijatelje.
Svako ko je želeo da izmisli priču o mesiji mogao je to da učini bez priče o njegovom stradanju, ali to hrišćani nisu uradili.
Razlog za to je svakako činjenica da je Isus bio istorijska ličnost, i da ga oni nisu izmislili. Oni su izmislili ideju da mesija mora da bude razapet.
Neko će odabrati da o tome promišlja sa današnje tačke gledišta i da sumnja u smislenost bilo koje vere u Boga. Ipak, to ne znači da treba sumnjati u postojanje istorijskih ličnosti iz svake od religija.
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2012&mm=03&dd=25&nav_id=594242
