Narode drago mi je sto se tema lepo razvija,procitah vasu diskusiju i moram priznati da o vremenu do sad nisam razmisljala na nacin koji objasnjava oziman.Nisam se nikad bavila filozofijom,ali veoma sam senzitivna osoba,tj.imam veoma izrazeno "culo"da na prvo upoznavanje osetim da li je doticna osoba "dobra"ili "losa".Do sad ma taj osecaj prevario nije,iako sam ga par puta potiskivala i ubedjivala sebe da gresim,sto se naravno kasnije ispostavilo kao pogresno.
Sto se teme tice i vremena,imam jedno pitanje.Ako imate nekakav predosecaj,da li je on posledica sadasnjeg zivotnog iskustva ili skup proslih i nekih buducih iskustava?Npr.prvi put u ovom zivotu hocete da uradite neku stvar,ali predosecaj vam govori da to ne cinite iako to sto zelite uraditi nije neka radnja visokog zivotnog rizika.Ali ipak uradite to,i desi se nesto sto se nikom do sad cineci tu radnju desilo nije.Odakle taj predoseca,instinkt ili vec kako da ga nazovem?
To јe интуиција и управо су њени темељи она квалитативна множина коју сам споменуо. Бергсон је управо ту интиуицију која води човека независно од његовог интелекта, узео за демонстрацију исте и као моћ духа која егзистира напоредо са интелигенцијом независна од ње.
Животиње су много више вођене њоме од човека који је узде скоро у потпуности препустио интлекту, док се слабе искре интуиције појављују само понекада и то на начин који си описала.
МОжда је интересантно пренети и овде пример Осе коју је споменуо Бергсон а који појашњава шта је интуиција.
Са моје теме о елан виталу.
Entomolog i osa
Uzmimo jednog coveka entomologa i jednog insekta Osu Sitaris.
Oba bića imaju zajednicki cilj koji glasi: "Na gusenici otkriti nervni sistem". Otkriti devet nervnih cvorova , ganglija, i u svaki ubrizgati nervni otrov ne bi li tako paralizirali gusenicu a da je ne ubijemo.
Entomolog mora prvo gusenicu opaziti spolja kao sliku, opazaj. Zatim je secirati. Pronaci nervni sistem. Pronaci ganglije, mapirati, obeleziti. A onda stalno imajuci pojam cilja u svesti, baciti se na postupno bodenje tacno u ganglione i to devet puta. Na kraju cemo tako dobiti paralisanu gusenicu.
Medjutim da li isto to radi i osa? Naravno da ne. Osa moze da opazi gusenicu, ali ne moze da je secira, da otkriva njene nervne cvorove, da ih pamti, da ubrizgava svoj nervni otvor iz nervnih organa pravo u svaki od devet gangilja, i da sve to radi sa ciljem paralisati a ne ubiti, da bi njeno potomstvo , o kome ona ne zna nista , prezivelo hraneci se svezim mesom. Pa kako onda osa uspeva da to izvede?
I kod entomologa i kod ose imamo jedno isto, volju za postignucem cilja, ali metodi su potpuno razliciti.
Osa nema um, osa ne razmislja..... ona ne zakljucuje na osnovu datih premisa . Ona se ne uzljebljuje u slike i opazaje spolja. Vec ma sta bila zivotna sila koja je stvorila nervni sistem gusenice, osa tu silu ima u sebi ne kroz opazaje, vec kroz osecaj. Instikt je znaci metafizicko delovanje na nivou same zivotne sile. On je kao takav nedostupan inteligenciji i saznanju. Ali kao sto rekoh, i covek ima instikte i moze, ma koliko maglovito, da Elan vital oseti u sebi.
A na taj nacin naci ce ga kao Sopenhaurovu Volju, Bergsonovo trajanje i najasnije kao SIMPATIJU. Ono sto muskarac oseca prema devojci koja mu se dopada, jeste najbliza analogija onoga sto insekt oseca kada se susretne sa gusenicom.
To je delovanje na sasvim drugom nivou od saznanja, a to je i coveku jedini nacin da kroz svu mrezu formi intelekta nasluti Elan vital. Onom sto zivotna sila i instikt jesu osim unutrasnjeg opazanja volje najblizi je i osecaj simpatije.
Tako sam i ja mislio sve dok nisam lično doživeo potpuno ukidanje pravnog sistema odn. sile izvršne vlasti i to u okruženju građanskog rata na tlu istočne Slavonije devedesetih prošlog veka. Veoma malo visokoobrazovanih, veoma mnogo svih ostalih, veoma obesnih, uplašenih, unesrećenih, nikakav moral, vera ili nada, nikakva zaštita osim oružja, kog je bilo na svakom koraku.
Veoma mali procenat stanovništva pokazivao je sklonost ka kamenom dobu, tj divljačkom ponašanju i bili su veoma odmereno žigosani i marginalizovani. Ovo nije tema pa da ne dužim, video sam zakon divljeg zapada na delu i pravo da ti kažem ne videh nikad ni pravednijeg ni dubokoumnijeg društva, ni pre, a ni posle. E, tamo se zaista filozofiralo do nivoa spoznaje subjekta vs. objekta, ponekad čak i mnogo dalje,
potpuno spontano bez ikavih konvencija ili prinuda.
Не знам да ли је то добар пример друштва ослобођеног силе закона. Иако је правни систем дотадшње државе тада био укинут , оно што је заправо и створило саму ту државу и даље је било на снази тј. претња спољнег агресора који напада са циљем да пороби , отме и убија. У тој ситуацији друштво се не распада у анархију већ напротив, консолидује се још чвршће а све у циљу одбране од агресора. То је толико уобичајена психологија да су је разни владари и диктатори обилато користили и користе; када осете да им је угрожена власт они изазову неки сукоб или рат.
Анархија о којој говорим била би ситуација потпуног радпада друшта када би се показала огољена индивидуалност сваког појединца. То би можда наступило у ситуацијама извесне опште природне катаклизме пред којом смо немоћни и која би довела до тога.
