Da li biste bili u vezi sa osobom koja je invalid?

[gost 313634]

Dakle,da li biste mogli da budete sa nekim ko je osoba sa invaliditetom?Cinjenica je da takve osobe danas tesko pronalaze partnere za vezu,brak?Sta mislite,zasto?

Definiši kakav invaliditet je u pitanju.
Mada, u većini slučajeva ne bih mogao. Uvek bi me mučilo pitanje da li to radim iz sažaljenja, barem delom, jer bi to morala biti osoba koju poznajem dosta dugo.

 

[esperanza]

Recimo da se ta osoba krece uz pomoc pomagala.

 

[gost 230618]

Recimo da se ta osoba krece uz pomoc pomagala.

Je li ovo sada novi detalj u raspravi?

 

[Giovanna]

Ajde ovako, jedno je zamišljati drugo videti uživo, družiti se i zaljubiti. Niko nikog ne sažaljeva ali mi ne bi palo napamet da bilo koga sažaljevam, družim se i još gore zaljubim iz sažaljenja.

 

[Џорџи]

ja bio s par emotivnih invalida dal se racuna

 

[Filleo]

Recimo da se ta osoba krece uz pomoc pomagala.

I dalje je (bi bio) to preslab štit za mene !!

Da li misli i voli uz pomoć pomagala !?

 

[111111]

Dakle,da li biste mogli da budete sa nekim ko je osoba sa invaliditetom?Cinjenica je da takve osobe danas tesko pronalaze partnere za vezu,brak?Sta mislite,zasto?

ne bih, nikad...

 

[Neistrazena]

Dakle,da li biste mogli da budete sa nekim ko je osoba sa invaliditetom?Cinjenica je da takve osobe danas tesko pronalaze partnere za vezu,brak?Sta mislite,zasto?

Mislim da ne bih.

 

[GhostRider77]

Pozdrav svima. Evo da i ja napisem koju. D dam svoj doprinos ovoj temi, iz jednog drugacijeg(mozda malo mozda puno drugacijeg) ugla. Iz ugla nekog ko je i sam OSI(osoba sa invaliditetom), ili invalid. Prvo da odgovorim na pitanje teme...da, bio bih u vezi, i u braku sa osobom koja je invalid. S'obzirom da sam i sam invalid, nemam tih nekih zadrski, unutrasnjih barijera, odbojnosti, strahova i predrasuda prema fizickom invaliditetu. Jedino ne bih bas mogao biti sa osobom koja je uz fizicku hendikepiranost jos i mentalno hendikepirana(dusevna zaostalost, retardacija...itd). Ja invalidnost imam od svog rodjenja(iako nije genetski urodjena, odnosno nije prenosiva, medicinski potvrdjeno barem u mom konkretnom slucaju) tako da moj pogled na invalidnost i dozivljaj invalidnosti je sledeci: za mene je to fakticki normalno, odnosno uobicajeno stanje), za drugo stnje ne znam. Tako da bio bih u vezi sa osobom koja je fizicki hendikepirana9zenskom naravno), ako se zaljubimo jedno u drugo. Kao sto bih bio i sa zdravom osobom, ako se obostrano zaljubimo, i ako ta osoba skupi hrabrosti da pogleda dalje i iza mog fizickog hendikepa, da u meni vidi muskarca, partnera, uprkos hendikepu i ogranicenjima koja uz to idu. Zapravo taj uslov prihvatanja vazi u obe situacije i kada je rec o vezi sa devojkom koja je takodje invalid i kada je rec o zdravoj. Ako ne moguda me dozive kao partnera, ako ne mogu da vide dalje od fizickog hendikepa, onda je veza nemoguca. Zapravo, tacnije, bio sam u dve takve veze do sada kratko, i ni jedna nije opstala. Ni veza sa osobom koja je takodje bila hendikepirana, ni veza sa osobom koja je bila zdrava. Te osobe su prekinule, odnosno otisle, veze su relativno kratko trajale. Razlog? Pa pre svega sama cinjenica hendikepa i ogranicenja. Zatim neke nus pojave koje uz to idu u nekim fazama raspolozenja. A zatim i neke sasvim uobicajene ljudkske mane, kao i kod svih ostalih ljudi. Dakle, cinjenica je da su veze sa invalidima specificne i otezane(cak i akda je fizicko stanje solidno, ogranicenja uvek psotoje). A kod mene konkretno fizickos tanje je dosta ograniceno. I to je to. Ono sto mogu mogu, ono sto nr mogu jednostavno ne mogu. Da li je sebicno zeleti vezu, seks, brak, ljubav u takvim okolnostima? Mozda. Ali eto, ja ipak spadam uu one koji to zele. I nemam nameru da se odricem tih zelja niti traganja za partnerom, koja ce moci da se uklopi u to(bilo da je takodje invalid bilo da je zdrava). Sta mogu da joj ponudim pruzim? Pa mogu toplinu, bliskost, strast, emocije, ljubav, neznost, da se uz moje prisustvo oseti voljena. Da li je to dovoljno za zivot u dvoje, ili za porodican zivot? Hm, mozda i nije, verovatno i nije. Ali je barem od srca, duse i tela(uprkos svemu).

 

[gost 230618]

Pozdrav svima. Evo da i ja napisem koju. D dam svoj doprinos ovoj temi, iz jednog drugacijeg(mozda malo mozda puno drugacijeg) ugla. Iz ugla nekog ko je i sam OSI(osoba sa invaliditetom), ili invalid. Prvo da odgovorim na pitanje teme...da, bio bih u vezi, i u braku sa osobom koja je invalid. S'obzirom da sam i sam invalid, nemam tih nekih zadrski, unutrasnjih barijera, odbojnosti, strahova i predrasuda prema fizickom invaliditetu. Jedino ne bih bas mogao biti sa osobom koja je uz fizicku hendikepiranost jos i mentalno hendikepirana(dusevna zaostalost, retardacija...itd). Ja invalidnost imam od svog rodjenja(iako nije genetski urodjena, odnosno nije prenosiva, medicinski potvrdjeno barem u mom konkretnom slucaju) tako da moj pogled na invalidnost i dozivljaj invalidnosti je sledeci: za mene je to fakticki normalno, odnosno uobicajeno stanje), za drugo stnje ne znam. Tako da bio bih u vezi sa osobom koja je fizicki hendikepirana9zenskom naravno), ako se zaljubimo jedno u drugo. Kao sto bih bio i sa zdravom osobom, ako se obostrano zaljubimo, i ako ta osoba skupi hrabrosti da pogleda dalje i iza mog fizickog hendikepa, da u meni vidi muskarca, partnera, uprkos hendikepu i ogranicenjima koja uz to idu. Zapravo taj uslov prihvatanja vazi u obe situacije i kada je rec o vezi sa devojkom koja je takodje invalid i kada je rec o zdravoj. Ako ne moguda me dozive kao partnera, ako ne mogu da vide dalje od fizickog hendikepa, onda je veza nemoguca. Zapravo, tacnije, bio sam u dve takve veze do sada kratko, i ni jedna nije opstala. Ni veza sa osobom koja je takodje bila hendikepirana, ni veza sa osobom koja je bila zdrava. Te osobe su prekinule, odnosno otisle, veze su relativno kratko trajale. Razlog? Pa pre svega sama cinjenica hendikepa i ogranicenja. Zatim neke nus pojave koje uz to idu u nekim fazama raspolozenja. A zatim i neke sasvim uobicajene ljudkske mane, kao i kod svih ostalih ljudi. Dakle, cinjenica je da su veze sa invalidima specificne i otezane(cak i akda je fizicko stanje solidno, ogranicenja uvek psotoje). A kod mene konkretno fizickos tanje je dosta ograniceno. I to je to. Ono sto mogu mogu, ono sto nr mogu jednostavno ne mogu. Da li je sebicno zeleti vezu, seks, brak, ljubav u takvim okolnostima? Mozda. Ali eto, ja ipak spadam uu one koji to zele. I nemam nameru da se odricem tih zelja niti traganja za partnerom, koja ce moci da se uklopi u to(bilo da je takodje invalid bilo da je zdrava). Sta mogu da joj ponudim pruzim? Pa mogu toplinu, bliskost, strast, emocije, ljubav, neznost, da se uz moje prisustvo oseti voljena. Da li je to dovoljno za zivot u dvoje, ili za porodican zivot? Hm, mozda i nije, verovatno i nije. Ali je barem od srca, duse i tela(uprkos svemu).

Svaka čast Lepo rečeno.

 

[Reyna]

Ako bi me ta osoba očarala nekim svojim kvalitetima i ako bih u njoj našla srodnu dušu, onda mislim da bih. I pored toga, ako bih osećala da mogu i umem da se nosim sa tim.
A zašto takve osobe teško nalaze partnera... pa mislim da su ključne dve stvari.
-Prva - osobe koje nisu invalidi, često ne žele da se upuštaju u veze sa osobama sa invaliditetom. Zbog straha, predrasuda, nekad prisutnog osećaja sažaljenja, prosto iz nemoći da se nosi s tim.
-Druga - osobe koje su invalidi često su zbog toga ograničene u izvesnom smislu, pohadjaju specijalne škole, sprečene su za obavljanje raznih grupnih aktivnosti i učestvovanje u nekim dogadjanjima isl. dakle u nekoj meri im je ograničeno kretanje, mešanje, kontakti, pa su im samim tim i šanse za upoznavanje, vezu i ostalo, manje u odnosu na neku prosečnu osobu koja nije invalid.

Bas onako kako bih i ja rekla.

 

[GhostRider77]

Ne znam, kada je rec o tom strahu, ne mogu reci da ne razumem ljudi koji se plase ulaska u vezu sa nama koji smo invalidi. Ipak, isto tako mislim da je taj strah ponekad i preteran. I pokusao sam da ovako kroz neko uopsteno razmisljanje(a i kroz razmisljanje o svojim neuspelim kratkim vezama, i uopste neuspelim pokusajima da udjem u vezu) odgonetnem sta je i gde je 'koren' tog podsvesnog straha. Da li su bas svi invalidi toliko vizuelno odbojni, odnosno seksualno nezamislivi(neko je prethodno pomenuo savladavanje prirodnih reakcija i nagona) ili je mozda rec o strahu od samih ogranicenja koja idu kao posledica fizickog hendikepa. Ili o necem dubljem iskonskom, o distanciranju od previse razlicitog, nepoznatog, neuobicajenog. Ok, ne kazem da je bas 'uobicajeno' imati fizicki hendikep, fizicka ogranicenja i teskoe, slazem se da nije, slazem se da to na neki ancin nije bas 'prirodno' Ali opet, ako se kaze da su invalidi ljudi, onda to podrazumeva da kao ljudi imaju i ljubavne, seksualne, porodicne zelje, porive, nagone. ima dosta nas invalida koji da tako kazem izgledamo vizuelno ok, nismo 'strasila', cak i kada su hendikepi vizuelno dosta vidljivi. Mada, naravno, niko za sebe nece reci da je strasilo Naravno, ne zelim ja da neko ovo sto pisem dozivi kao 'pokusaj nametanja i ubedjivanja', daleko od toga. Al eto, zanima me prosto sta je to sto ljude toliko dobija od ulaska u vezu(ma i u najobicniju seks kombinaciju) sa invalidima. Naravno mislim na sve one invalide koji su intelektualno ocuvani, mentalno ocuvani, mentalno zdravi. Znaci koji intelektualno i mentalno mogu da ucestvuju u zivotu, a i koji nisu prikovani za krevet 24h, na nekim aparatima i cevcima(jer ima utisak da vecina ljudi kada pomisli na invalide ima prvo tu sliku u podsvesti). Isto tako razna su ta fizicka ogrannicenja, nije bas da se sa njima ne moze funkcionisati. A sto se tice straha od genetske prenosivosti, ima dosta hendikepa koji nisu genetski prenosivi(ima naravno i onih koji jesu). Ali barem danas se sve moze medicnski utvrditi po tom pitanju, da se bude nacisto. I da se taj podsvesni strah barem malo umanji.

 

[esperanza]

Ne znam, kada je rec o tom strahu, ne mogu reci da ne razumem ljudi koji se plase ulaska u vezu sa nama koji smo invalidi. Ipak, isto tako mislim da je taj strah ponekad i preteran. I pokusao sam da ovako kroz neko uopsteno razmisljanje(a i kroz razmisljanje o svojim neuspelim kratkim vezama, i uopste neuspelim pokusajima da udjem u vezu) odgonetnem sta je i gde je 'koren' tog podsvesnog straha. Da li su bas svi invalidi toliko vizuelno odbojni, odnosno seksualno nezamislivi(neko je prethodno pomenuo savladavanje prirodnih reakcija i nagona) ili je mozda rec o strahu od samih ogranicenja koja idu kao posledica fizickog hendikepa. Ili o necem dubljem iskonskom, o distanciranju od previse razlicitog, nepoznatog, neuobicajenog. Ok, ne kazem da je bas 'uobicajeno' imati fizicki hendikep, fizicka ogranicenja i teskoe, slazem se da nije, slazem se da to na neki ancin nije bas 'prirodno' Ali opet, ako se kaze da su invalidi ljudi, onda to podrazumeva da kao ljudi imaju i ljubavne, seksualne, porodicne zelje, porive, nagone. ima dosta nas invalida koji da tako kazem izgledamo vizuelno ok, nismo 'strasila', cak i kada su hendikepi vizuelno dosta vidljivi. Mada, naravno, niko za sebe nece reci da je strasilo Naravno, ne zelim ja da neko ovo sto pisem dozivi kao 'pokusaj nametanja i ubedjivanja', daleko od toga. Al eto, zanima me prosto sta je to sto ljude toliko dobija od ulaska u vezu(ma i u najobicniju seks kombinaciju) sa invalidima. Naravno mislim na sve one invalide koji su intelektualno ocuvani, mentalno ocuvani, mentalno zdravi. Znaci koji intelektualno i mentalno mogu da ucestvuju u zivotu, a i koji nisu prikovani za krevet 24h, na nekim aparatima i cevcima(jer ima utisak da vecina ljudi kada pomisli na invalide ima prvo tu sliku u podsvesti). Isto tako razna su ta fizicka ogrannicenja, nije bas da se sa njima ne moze funkcionisati. A sto se tice straha od genetske prenosivosti, ima dosta hendikepa koji nisu genetski prenosivi(ima naravno i onih koji jesu). Ali barem danas se sve moze medicnski utvrditi po tom pitanju, da se bude nacisto. I da se taj podsvesni strah barem malo umanji.

I mene ovo zanima!

 

[GhostRider77]

Ne znam mozemo li doci do neke spoznaje a da ne ispadne 'filosofsko mudrovanje i naklapanje' Tesko

Meni je veoma zanimljivo i ovo: ima dosta invalida koji ne bi sa invalidima. Znaci, da ne budemo nepravedni u zakljuccima. Nije tacno kako samo zdravi nece u vezu sa invalidima, nece ni mnogi invalidi sa invalidima. Ovo ne govorim samo iz svojih iskustava sa devojkama, vec uopste iz iskustava svih onih koje poznajem a koji su invalidi, i koji su pokusavali da ostvare, ili bar da udju u kakvu takvu vezu, ili bar seks kombinaciju, i sa zdravima i sa invalidima. Covek onda mora da se zapita( a opet da pazi da ne upadne u 'teoriju zavere' ) zasto je to bas toliko rasprostranjeno. Ok, ako stavimo na stranu ono karakter, licnost, navike, razmisljanje, interesovanja(a nikom idealan nije kao osoba), onda sta nam to ukazuje? Ukazuje da ostaje kao glavni i centralni razlog hendikep. Ali ne samo objektivna tezina, jer ako ima invalida koji mogu samostalno ili barem 50% koliko toliko samostalno, a ljudi se opet plase ulaska u vezu, onda je o dubok podsvesni strah. Ima misljenja da to treba posmatrati ono uobicajeno kao deo prava na odabir,kao npr kada neko kaze da nece saT sa ljudima koji su niski, ili koji su debeli, ili prosto neprivlacni. Ok, moze to i tako da se posmatra, da bi se eto mi invalidi mozda osecali lakse. Ali, realno, ja nisam primetio da je izbegavanje niskih i debelih toliko prisutno kao recimo eskiviranje veza sa invalidima. Kao sto rekoh i medju samim invalidima ta eskiviranja postoje. Razummem ja da je to i prosto pravo na odabir. I ok, nije to smak sveta. Al znas kako se kaze, svakog zulja njegov kamen u cipeli. Odnosno svako prica o onom sto njega najvise zelja. Pa nisam ni ja izuzetak od toga Priznajem, covek sam, sa vrlinama i manama. I eto zulja me to sto nemam uspeha u ljubavnom zivotu. Ne, ne tvrdim da je samo hendikep razlog za to, ali ne smartam ni da sam najgori covek na svetu. Ako je o karakteru rec. Tako da ja ipak mislim da je hendikep centralni problem kada je rec o nam invalidima i o vezama. Kao sto vec rekoh, to sam uocio izlazeci sa devojkama i jednim i drugim. I zakljucio sam da recimo zena bez obzira da li je invalid ili skroz fizicki zdrava podsvesno trazi, prizeljkuje zdravog muskarca. Razmislja na nacin zdrave zene. To sto je recimo zena invalid nece ponistiti njene prirodne receptore, i prirodne selektivne receptore prema muskarcima, odnosno biranje zdravog umesto hendikepiranog. Cak mogu reci da mi se cini da su devojke sa hendikepom vise neumoljive u toj selekciji, strozije prema muskarcima sa hendikepom, nego zdrave devojke. Mislim mene zanimaju jedino devojke zene pa zato vise fokus stavljam na njih. Ali, okvirno, mozemo reci slicno se ponasa i vecina muskaraca prema devojkama sa hendikepom. Iako mislim da su devojke u prednosti jer ionako traze zastitnika u muskarcu, oslonac. Mozda ce se pre muskarac odluciti za takvu vezu nego zena. Jer zena zeli i ocekuje da bude tretirana kao zena, u vezi. Znaci podsvest sve to radi, pravi blokade i usmerava ljude ka selekciji. Usmerava ih da se klone hendikepa kada je rec o vezama. I sve ono sto proizilazi iz hendikepa. Mislim na ogranicenja. Ovrnuo bih se i na ovo..procitao sam na prethodnim stranama pominjani su kompleksi, ogorcenost, ljutnja na ceo svet, 'agresija'..itd Kompleksi, ogorcenost i frustracije, to jesu nus pojave slazem se, ali to su posledice a ne uzroci. Misljenja sam da niko od invalida nema zelju da ima te nus pojave, ali da se prosto po inerciji stvari upada u to. Jung je to lepo obbjasnio objasnajvajuci slojevitost ljudske psihe. Pa kaze otprilike koliko se secam da 'ljudi posmatraju svoju vrednost kroz interakciju sa drugim ljudima. I osecaju se pozeljno i prihvaceno onoliko koliko nam okolina kroz tu interakciju potvrdi nasu vrednost'. Naravno, Jung nije govorio eksplicite o invalidima, vec o ljudima generalno. A to se odnosi i na nas invalide. Misljenja sam da bi se sve znatno smanjilo kada bi invalidi osetili da su prihvaceni prvo kroz inkluziju u drustvo(u skadu sa svojim fizickim i intelektualnim mogucnostima), a i kao moguci ljubavni partneri partnerke, seksualni partneri, bracni..itd. Svaki covek koji ima neki nedostatak fizicki nekako razumljivo da dodje do kompleksa.To nije dobro ni bas pohvalno, ali jeste razumljivo. Ako zbog tog nedostatka nije u mogucnosti da vodi koliko toliko ajd da kazem normalan zivot, ili ako pokusava da voodi normalan zivot, a oseca se odbaceno 'obelezeno' na neki nacin, nezeljeno. Kompleksi su tu razumljiv posledica, to se izbeci ne moze. Moze se samo drzti pod kontrolom, boriti u sebi protiv toga i postepeno prevazilaziti. Nije sramota obratiti se i psihologu ako treba, da bi se to prevazislo. Iskreno, ja u svom arsenalu borbe protiv svojih kompleksa imam i psihologa kada zatreba.

 

[Protein]

Najverovatnije ne bih sto zavisi od stepena invaliditeta i vrste, jer svako ima neki hendikep ako ne fizicki onda u glavi. Nekada invaliditet onemogucava cak i fizicki kontakt (paraplegicari) cime bih sebe osudio u startu da kreshem sa strane, a nju navodno volim. Niko takvim odnosom ne bi bio zadovoljan nit bi se ostvario potpuni kontakt.

 

[GhostRider77]

Misllis na genralno nezadovoljstvo svakom vezom i odnosom sa osobom koja je invalid, ili samo konkretno na osobe koje imaju paraplegiju? Ne znam, ima tu nesto, to je ocigledno. Mada opet zavisi i od toga ko sta od veze ocekuje i sta trazi od veze i od partnera u vezi. Ima ljudi koji vode hiperaktivan zivot, bave se raznim svakodnevnim aktivnostima, sportovima, putovanjima..itd i oni naravno da sebe nece videti u vezi sa OSI. A ima i onih drugih manje i prosecno aktivnih, flgmaticnijih, inertnijih, koji se zadovoljavaju prosekom. Takvi ljudi mozda i mogu da prihvate vezu sa OSI. Mada, moje iskustvo kao sto vec ranije rekoh, nije bas pozitivno. Mislim nije na onaj nacin kako bih ja to zeleo i kako prizeljkujem. Vidis ja sam mislio da ce recimo partnerke koje su bile sa mnom biti koliko-toliko zadovoljne odnosom. I intimniim a i ovako. Ono nemam paraplegiju, tetraplegiju niti kvadriplegiju, ali imam jedan oblik cp. Mogu da imam intimne odnose koliko toliko solidno(mada naravno nije sad to neki wooow seks za nezaborav., toga sam svestan.itd), ali ipak cini mi se da ni to sto eto mogu imati intimne odnose i to sto eto nisam u kolicima, pa ipak koliko toliko i mogu sudelovati u zivotnim obavezama i aktivnostima, ipak niije garant da veza opstane i potraje(ak i kada uspem da je stvorim). Mada za nekog ko je invalid u ovim ovde nasim srpskim uslovima zivljenja i razmisljanja o ovoj problematici, ne mogu ni da se zalim, imao sam eto te dve krace veze, i sto bi se reklo premasio sam ono sto mnogi drugi invalidi(sa slicnom tezinom hendikepa ili tezim) nikad u ljubavnom zivotu ne uspeju. Nije to ne znam sta naravno, niti sam ja ne znam sad ko, ali za ove nase domace uslove ovde i sa obzirom na to koliko ljudi zazire od same pomisli na mogucnost takve veze, imati bilo kakvu vezu kao invalid, to je uspeh. Naravno, kao sto sam napisao u prvom komentaru nikad ne treba odustjati, i treba pokusavati. Primetio sam da je neko ranije spomenuo Nika Vujicia i neke slicne svetski poznate i uspesne primere. Hmm, jesu oni motivacija, naravno, ali ipak, necu sad uzimati primer Nika Vujicica i tako jos neke primere, jer imam neko svoje misljenje o pozadini tih njihovih 'ljubavnih, bracnih uspeha'. Odnosno o tome da li su njihovi ljubavni bracni zivoti plod zaista iskrene ljubavi i iskrenog odsustva predrasuda, ili je rec o necem drugom. Svaka njima cast i postovanje, ne sporim, jesu mnoogo postigli, ali o pozadini, okolnostima, zatim uslovima tih uspeha ne bih sad. U svakom slucaju, ni Nika Vujicica ni Stivena Hokinga i neke slicne ne mozemo uzimati kao 'opsti model za uspeh invalida', jer ogromna vecina obicnih i prosecnih invalida u svetu, a ovde kod nas narocito, nema cesto cak ni teoretske mogucnosti niti prakticne za takve vrste uspeha.

 

[gost 230618]

Samo da dodam: ne verujem u tačnost latinske izreke: u zdravom telu, zdrav duh.

 

[GhostRider77]

Da, sve u zivotu moze biti relativnno. Pa tako i ta maksima: zdravo telo, zdrav duh...itd, ko zna, sta je sve prednost a sta mana. Ali je ipak cinjenica da je najbolje imati i jedno i drugo zdravo, ako se moze. Ovakve teme jesu na neki nacin egzoticne i zanimljive, ali isto tako ostave jos vise nedoumica nego sto daju neka konstruktivna resenja. To je jedan od razloga zasto mali broj ljudi na ovakvim temama i ucestvuje. Bilo da su zdravi, bilo da su OSI. Prvi najcesce jer su zateceni samim pitanjem teme(nekako ljudi retko kada uopste i pomisle na takvu mogucnost), a drugi najcesce zato sto ni sami sebe niti slicne sebi ne vide kao moguce partnere za vezu. Niti cesto veruju da bi neko njih mogao doziveti kao moguce partnere za vezu. Prema tome, pitanje je koliko ima smisla raspravljati o tome sta bi ko odabrao ili da li bi ili ne bi. Ili raspravljati zasto ljudi najcesce kazu 'ne' ili 'ne znam' a jako malo kaze 'da', ili raspravljati da li u ljudskom razmisljanju postoje iskljucivo predasude ili je to pre svega pitanje razlike u ukusu i pravo na vrsenje selekcije u odabiru(kao i kod svega ostalog u zivotu), ili je pak to prirodan nacin reakcije na bolest na hendikep..itd, sve to realno ne vodi nigde. To je zacarani krug, neprestanih pitanja, i nedoumica. Pa bilo da se ta pitanja postave ovako u virtuelnom svetu ili u svakodnevnom zivotu. Naravno, logino je, razumljivo je da se ovakva pitanja jave. Samo, retko kada ce se doci do potpuno zadovoljavajucih odgovora. I jedino sto moze da se 'postigne' u tom zacaranom krugu neprestanih nedoumica je da se dobije kompleks, ili jos vise kompleksa.

 

[gost 224104]

komotno mogu retji da su svi shto su rekli da mogu biti u takvoj vezi jednostavno lazhovi! u nashem drushtvu u kojem se idejalizuje lepota tjela, pamet i slavnost nema mjesta za osobe sa "manama" to se jasno da vidjeti, prichate ovde kao da je najnormalnije druzhiti se sa osobama sa hendikapom kao da je najnormalnije raditi sa osobama sa hendikapom i druzhiti se sa njima kao sa svim ostalim radnim kolegama!

Koliko su priznate osobe sa hendikapom i koliko se forsira njihovo ukljuchenje u drushtveni zhivot da se vidjeti po spremnosti Okoline dakle da li takve osobe sa svojim kolicima mogu brez pomochi da izadju iz stana da unidju u autobus da odu do grada da ako im se prituzhi na wc da odu do istog. Okolina u srbiji uopshte nije formirana da se takve osobe samostalno kretju jer je drzhava zanemarila na njih i njihove potrebe!

U takve osobe se jedino mozhe zaljubiti osoba koja ima dodir sa samom materijom jer jedino ta osoba zaista ima vremena da vidi i upozna osobu sa hendikapom.

 

[GhostRider77]

Fizicki hendikep nije povezan samo i jedino sa ljudima u kolicima, vec sa svma koji imaju fizicki hendikep, vidljiv. Dakle i oni koji se otezano krecu uz pomoc staka ili slepi ljudi ili oni koji se krecu al uz pomoc drugih..itd Tako da..ima invalida koji i mogu izaci iz svojih kuca cak i samostalno, dakle nije sve vezano samo za krevet i kolica. No, slazem se nasa drustva ovde na Balkanu nisu spremna na inkluziju OSI. Ni u jednom segmentu, pa ni kada je rec o ljubavnom porodicno, bracnom zivotu. Da li je najnormalnije druziti se sa OSI, ili ulaziti u veze sa OSI, u brakove, pa tamo preko recimo na Zapadu, danas to jeste poprilicno uobicajeno i normalno. Ali kod nas se ta njihova dostignuca u inkluzijama cesto ismevaju, jer nasi ljudi misle kako sve znaju najbolje, i kako smo mi kao dobri, pametni, fini, a eto taj 'truli Zapad je dekadentan'. E sad, ne mora znaciti da su svi ljudi 'lazovi'. Verovatno je da ovde kod nas i oni koji kazu 'da' to i ne misle tako. Ali, ne mora da znaci da je to uvek tako. Evo, ja najiskrenije kazem i ponavljam Da mogao bih uci u vezu sa osobom koja je OSI i biti sa tom osobom u vezi i u braku. Ali, ok, ja sam i sam OSI pa verovatno otuda i tako 'siroko' razmisljanje. I ne ocekujem da i drugi ljudi isto ovsko razmisljaju. Bilo bi lepo, ali ne oocekujem. Jer znam da i mnogi invalidi beze od invalida, pa kako onda nesto ocekivati od zdravih. Ne znam kako bih razmisljao da sam recimo zdrav i prav, bez hendikepa. Mozda bih razmisljao isto, a mozda i ne bih. I kao sto sam vec pisao, bio sam do sada u kracim vezicama, jednom sa osobom koja je takodje OSI a drugi put sa osobom koja je zdrava. I nije uspelo da se odrzi, ni pri ni drugi put. A oba puta jeste postojala obostrana i zaljubljenost i strast, i kod mene i kod tih osoba. Dakle, ipak, moguce je uci u takve veze, moguce je zaljubiti se, ali pitanje je hoce li opstati. To sto ce veza recimo trajati mesec dva, ili mozda tri..to ipak nije cvrsta, stabilna i prava veza. Naravno, nije bas uobicajeno da se ima fizicki hendikep, nije mozda uobicajeno biti u takvoj vezi..itd Sve to stoji. Ali ako mene recimo neko pita za misljenje, ja bih voleo kada bi se jednog dana i ovde kod nas pocelo na to posmatrati kao uobicajeno, odnosno kada takve veze i brakovi ne bi bili posmatrani sa odbojnoscu, strahom, predrasudama i cudjenjem. Jer, koliko god to neverovatno zvucalo, ipak i OSI su Ljudi, od krvi i mesa. Sa istim ziivotnim zeljama i nadama. Mozda ne sa istim nacinima zivota, ali sa istim zeljama i nadama, to sigurno. A to ukljucuje i ljubav i seks i porodicni zivot. Znam da to mozda zvuci egocentricno, pa mozda i egoisticno, ili kao dosadna fraza 'politicke korektnosti' iz neke NVO, ali zaista nije fraza. I bilo bi lepo kada bi se pre svega stvorili uslovi za funkcionisanje takvih veza, i brakova.

 

[gost 224104]

ma mogli bi vi svashta u vashim snovima

kolko imade devojaka sa hendikapom!?

 

[GhostRider77]

Ne znam na koga mislis kada kazes 'vi'. Ja sam rekao ono sto znam za sebe. A sad, za druge ne znam. Zasto bih recimo odustao od ljubavi, veza i seksa, samo zbog fizickog hendikepa? Ako vec uzimamo kolica kao neku prepreku, eto ja recimo nisam u kolicima, krecem se, izlazim, zavrsio sam studije, radim..itd. Znaci, nije sve u zivotu OSI sivo i crno. Ne znam da li i koliko imas kontakata sa OSI populacijom, ali zaista nije uvek sve tako crno. Tako da, ja nemam nameru da odustanem od veza i ljubavnog zivota. A drugi neka rade kako hoce. Mada, mislim da niko ne bi trebao odustajati od toga, ma sta god drugi mislili. Ne treba odustati nikad. Sto se snova tice, ne znam za druge, ali ja se trudim da svoje snove pretvorim u stvarnost. Da li to znaci da sam nesvestan svog hendikepa? Ne, ne znaci. Da li to znaci da nema teskoca? Naravno da ima. Da li moze svako biti u takvoj vezi? Ne, ne moze. Ali kao sto sam napisao jos u prvom postu ono sto mogu pruziti je ljubav, paznju, razumevanje, bliskost, neznost, strast. U skladu sa mojom mogucnostima. Znam da to nije previse, ali je barem od srca. A to za pitanje koliko ima devojaka sa hendikepom..pa ima. Ne znam tacan broj ali ima. Kao sto rekoh sa jednom OSI devojkom sam bio u vezi. I sa jednom zdravom, posle nje. Pisao sam o tome, da ne ponavljam vise. Ali ja se ne fokusiram samo na te devojke, ne fokusiram se samo na jednu odredjenu grupu, vec i na jedne i na druge. To ne moze niko nikom da zabrani. Pa ako uspe uspe.

 

[GhostRider77]

Dodao bih jos nesto vezano za konstataciju 'kako samo ljudi koji su u toj materiji mogu se zaljubiti u nekog sa hendikepom'. Ni to nije uvek tako. Znam za ljude koji godinama rade sa invalidima, pa se nikad nisu zaljubili. Kao sto znam i dosta invalida koji se ne bi zaljubili u druge invalide. A eto svi oni su u toj materiji. Ali postoje i ljudi koji i nisu u materiji i koji jesu pa se dogodi da se zaljube. To prosto nema uvek veze da li je neko u materiji ili nije.Vec da li moze tu osobu videti doziveti kao partnera partnerku, dakle da li moze videti i sve ono iza necijeg fizickog hendikepa. Istina, mnogi to ne mogu. Ali ima ljudi koji to ipak mogu. Pa bar pokusaju. A da li ce uspeti, da li ce veza opstati, to se nikad ne zna. Niti neko nekom moze da nametne ljubav, vezu sa invalidima, niti neko nekom moze da zabrani da to pokusa. Ako neko ne vidi sebe u vezi sa osobom koja je invalid, ok to je pravo na stav. Postujem. Ali, to ne znaci da niko drugi ne moze sebe da vidi da zamisli u takvoj vezi, u takvim vezama. Ne razumem zasto ljudi imaju obicaj da svoje strahove, predrasude prema invalidima, projektuju i na sve druge ljude oko sebe. Ismevanje je najlakse, ali nije bas i najmudrije. Svako ismevanje nekoga ili neceg, ponajvise govori o osobama koje se bave ismevanjem.

 

[Vlado]

Bez ikakvih obrazloženja, bio bih.

 

[difrent from others...]

ja sam ih imao gomilu...sve su bile hendikepirane u mozak...nz dal se to racuna