Da li bi

Tradicionalno sam pravoslavac, tako sam rodjen i krsten to mi je nametnuto...
Nisam religiozan, ne verujem u te lovacke price koje sluze za kontrolu mase i opium.
Verujem da postoji neka neverovatna sila koju mi ljudi nazivamo bog, neka sila koju ne mozemo da razumemo niti da pojmimo kao sto pas ne moze da razume kako avion leti, zasto grmi itd...Nadam se da posle smrti postoji nesto, sta ne znam videcemo, nadam se da zivot svakog zivog organizma koji poseduje misao ima svest posle smrti ne odlazi u nistavilo van postojanja i da sve ovo ima nekog smisla...

Da menjam veru zbog nje?Sta to podrazumeva?Da budem tottalno isyi kao ona, da moram da mrzim, da moram da ubijam,da moram da palim crkve ili dzamije, da moram da prinosim zrtve, da moram da spavam sa njenom majkom ako joj vera to nalaze...?Ja sam covek koji se maksimalno trudi da zna sta je lose a sta dobro, sta je pametno a sta glupo, sta je pozitivno i stvarlacki a sta umistenje i steta...Ja zelim da budem slobodan van ovog sistema ljutske gluposti i slicno.Nije me briga u sta ona veruje i slicno i uopsteno briga me u sta bilo ko veruje sve je ok dok me ne tera da radim neke stvari koje mi ne prijaju i za koje mislim da su lose i narusavaju moju slobodu i moj karakter.Ako joj to smeta od nase ljubavi nema nista a i u ostalom znao bih ja to vec i pre pocetka veze ili mozda prvih 2 meseca tako da ne bih stigao s takvom do te neke ozbiljne tacke, sve bih se videlo nacin naseg zivota i poklapanja tako da bi tesko doslo tu do nekog spajanja osim cistog fizickog.Ne potpisujem nista ni u crkvi ni u dzamiji niti hocu da se secem i mesam krv...U brak moze samnom i da veruje u sta hoce ne branim isto tako ocekujem da i ona da meni tu slobodu i razumevanje jer veza bez razumevanja i jednoumlja ne opstaje nikad...

Moj pogled na svet ne moze da promeni niko jer to vise ne bih bio ja, to bi bio neki zarobljenik kome je do kraja zivota oduzeta sloboda sopstvenog razmisljanja uz veliku tugu koja se vremenom pretvara u bes i na kraj u mrznju...

Nadam se da sam odgovorio na pitanje i da ste me razumeli...
 
Не бих. Иако нисам верник испоштујем неке обичаје традиције ради и те неке породичне ушушканости, и више због свог детета (јер он јесте а важно ми је било да га ослушкујем и подржавам његове склоности). Све је то ок, поштујем друге, али "наши" су наши, и не бих много експериментисала када су м-ж односи у питању. Не осуђујем друге жене којима то није баријера, али ова Анђа никада Алијин жиг не би носила.
А друго, и важније- променити због љубави? Чим неко хоће да те мења то није љубав према теби него идеји о теби. Окрет на штикли и бегај :)
 
Ko može da po naređenju menja sopstveni pogled na svet taj ga nije ni imao formiranog na osnovu razmišljanja i iskustva, tako da kako se takvome ranije nametnuo jedan pogled, isto tako kasnije može da mu se nametne i neki drugi.
 
Poslednja izmena:
Da li bi zbog ljubavi ili na zahtev svog izabranika promenile veru, i pogled na svet?

nisam pripadnik nijedne konfesije
a samo pridruzivanje bilo kojoj konfesiji zarad bilo
cega sem vlastite zelje je takoreci mijenjanje mog
pogleda na svijet
tako da je odgovor ne, bez izuzetka
mi smo u siroj porodici imali vec diskusiju oko ovog
i ostala sam pri svome
ja djetetu "vjeru" nametati kao etiketu necu
ako jednog dana ona odluci da se nekoj prikloni
njena stvar
slobodna je birati
 
Deca postaju određeni vernici jer uče od onih od kojih su zavisni, od onih koji ih vole ili oni misle da ih vole,ili od onih koje oni vole, a i sredina u kojoj žive ima uticaj. Da dete odrasta u nekoj divljini, samo, ne bi postalo vernik vera za koje znamo, ako bi mu bila potrebna, izmislilo bi neku svoju.

Htela sam da kažem da se ne rađamo sa određenom verom, nego nas na nju nauče.
 
Deca postaju određeni vernici jer uče od onih od kojih su zavisni, od onih koji ih vole ili oni misle da ih vole,ili od onih koje oni vole, a i sredina u kojoj žive ima uticaj. Da dete odrasta u nekoj divljini, samo, ne bi postalo vernik vera za koje znamo, ako bi mu bila potrebna, izmislilo bi neku svoju.

Htela sam da kažem da se ne rađamo sa određenom verom, nego nas na nju nauče.

pa ako su svi oni donekle u pravu
bar donekle i sustinski, a to je moguce
onda put i nije bitan
vec cilj, da tako kazem
pa "izmisljanje neke svoje" nije nista losiji put
 
Pitanje u uvodnom postu je postavljeno kao da su samo žene sklone da promene veru, ili zaborave staru. Vera se menja ili gubi i sa promenama političkog sistema, ne samo žene , nego i muškarci, i to veliki deo društva.

Koliko se sećam, i na našim prostorima su ljudi uvođenjem socijalizma uglavnom pozaboravljali svoju veru. Posle su je se opet setili u nekim drugim vremenima, tako da vera može da se menja i zaboravlja, istorija nam je pokazala.
 
Drugaričina poznanica je presla u Islam zbog muza i pri tom obredu je morala da pljune na Raspece. Bas pre neki dan pogledah film Silence, pa se setih ovog. Najezila sam se.
 
Пре неколико година сам прочитао текст о некој болесној девојчици-девојци из русије од 17-18 година. Родитељи обијали прагове свих институција, помоћи нигде, ни држава ни црква, требало је око 200-300К$ долара за лечење. Појави се опција у израелу, родитељи скупе први део новца за један третман, оду тамо и "купе" јој пар месеци живота. Онда сазнају да ако девојка промени веру има бесплатно лечење. Родитељи пресретни, међутим, она одбије. Није ми било добро кад сам прочитао.
 

Back
Top