OZIMAN
Sposobnosti i mogućnosti su reči istog значења. Односе се на квалитете...
Ne, svest sa svojih sedam sposobnosti nema nikakve kvalitete. Kvantni vakuum svemira koji je polje svesti sa njenih sedam sposobnosti, nema nikakve hvalitete. Kvaliteti nastaju tek kad se svest napregne, pokrene i počne da koristi svoje fizičke i psihičke radnje. Najkraće rečeno, svest i njene fizičke i psihičke sposobnosti nemaju kvalitete. A svest i njene fizičke i psihičke radnje imaju kvalitete. Fizičke i psihičke radnje imaju značenje mogućnosti, zato što radnji može i da bude i ne bude. A svesti i njenih sposobnosti mora uvek ima.
Ovde neću da ulazim u to kako se reči «sposobnosti» i «mogućnosti» koriste u običnom govoru i šta one u običnom govoru znače kod laičkog sveta koji ne zna da objasni svoje postojanje, niti pravo i univerzalno značenje tih pojmova, ni termina kojima su ti pojmovi označeni.
A jedino sto je tu uslov svega другог јесте кретање. Јер је кретање испољавање енергије. А енергија је основа свега. Она не настаје нити нестаје већ само мења облик. ...
Trt trt – mrt mrt. Kretanje nije uslov ničega, jer kretanje nema značenje ni postojanja, uzroka, već samo radnje i posledice. Kretanje je ono što zovemo imenom «materija» i «život» i «svemir». Uzrok kretanja je svest sa svojom sposobnošću da u sebi nosi informaciju o kretanju, tj. o materiji. životu i svemiru, koja se u svesti putem mišljenja o ketanju samopreobražava u želju/volju i nameru za kretanjem. I ta psihička radnja i proces svesti u vidu želje/volje za kretanjem je jedina sila, snaga i energija koja ceo svemir pokreće i po kojoj, ono što se u naci naziva imenom «samokretanje», jeste «SAMOKRETANJE».
Zapamti, kretanje NIJE ENERGIJA. ŽELJA/VOLJA koju svest u sebi formira uz pomoć svojih fizičkih i psihičkih sposobnosti u vidu psihičkog procesa je energija, koja se objektivno, fizički manifestuje kao KRETANJE i kao materija i ona je osnova svega.
И ето ти твоје разлике, само што ту ,као што видиш, нема никаквих седам способности већ једне енергије и њених облика.
Tako se u nauci kaže, da samo energija postoji i njeni oblici. Ali to je samo sažet opis objektivnog stanja stvarnosti u kojem nema nikakvog objašnjenja ni šta je energija, ni šta je stavarnost. Ni kako je sve to moguće, ni zašto, kakav je smisao, svrha i cilj svega toga. To znači da, ako želimo sve to da objasnimo, onda moramo pronaći kauzalitet svega toga, tj. uzrok i obajsniti čak i sam taj uzrok. Što nije moguće bez otkrivanja tog kauzaliteta između svesti i materije, pod uslovom da znamo da su svest i materija jedna i ista prirodna pojava, opažana na dva različita načina, čulno i vančulno, koja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih uzrokuje sebe i kao svest i kao materiju i tako se večito samoodržava, tj. POSTOJI.
Jedno je videti objektivno stanje stvarnosti i opisati ga (to je u domenu prirodnih nauka), a sasvim drugo je objasniti objektivno stanje stvarnosti, tj, pronaći logiku po kojoj je to stanje stvarnosti moguće (to je u domenu filozofije). Teološka objašnjenja su smešna i njih ne treba uzeti za ozbiljno.
Енергија је супстанција , облици су акциденције. У акциденције спада и разумевање, и опажање и цела она твоја песмица.
Ponovo trt trt - mrt mrt. Nema nikakve supstancije i ništa nije napravljeno od supstancije. Za materiju su naučnici mislili da je supstancija, pa su na kraju otkrili da se ona na kraju gubi i nestaje i da ostaje samo crna jama, tj. kvantni vakuum. Pa onda izvode zaključak da je taj kvantni vakuum i supstancija i energija od koje nastaje sve. Naravno da kvantni vakuum nije ni supstancija, ni energija. Kvantni vakuum je polje svesti koja nužno mora da raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, koja, tek u momentu kad počne da ih koristi, dobijaja materijalna i energetska svojstva sile i mase, tj svojstva supstancije. Ove sposobnosti ne mogu da nastanu pomoću nikakve «akcidencije». Čak i kad bi mogle, to ne bi bilo nikakvo objašnjenje, jer bi se onda postavilo pitanje postojanja same «akcidencije». Postavilo bi se pitanje šta je to što uzrokuje bilo kakav oblik nestabilnog, tj. pokretljivog postojanja koje se stalno menja i omogućuje «akcidencije». Pa bi se na kraju ponovo došlo do zaključka i objašnjenja, a to bi se kasnije i dokazalo, da nikakvog nestabilnog i promenljivog postojanja, ni akcidencija ne bi moglo da bude bez sedam sposobnosti. Ne mogu svest i njenih sedam sposobnostu nastati slučajno, kad je logično da nikakav slučaj ne može da se desi bez sedam sposobnosti. Uostalom, danas postoji obilje naučnih dokaza da sa sedam sposbnosti koje su osnovni faktori svesti raspolaže sama materija od koje je ceo univerzum napravljen i da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, koja nikada, kao ni njene sposobnosti, niti nastaje, ni nestaje, već večito menja svoje oblike i stanja. Sve uz pomoć sedam fizičkih i psiohičkih sposobnosti, bez kojih ništa ne bi bilo moguće.
