Pre dosta godina, vratila se profesorica filozofije iz Amerike pa organizovala predavanje o iluziji u Domu omladine. Imajući slobodnog vremena svratim da vidim šta će izmudrovati. Praktično tamo i nije bilo drugih sem njenih studenata. Budem strpljiv i slušam. Između ostalog njena priča o iluziji je bila pričao iluzionističkom triku. Čudio sam se toj velikoj pameti njenoj a ujedno sam sebe pitao, "Da li da na ovo čovek počne da se valja od smeha ili da na sav glas jadikuje?"
Zbog potrošenih para za njen put, zbog onih studenata koji kao nešto uče na filozofiji i zbog još mnogo toga.
A zašto? Zamolio bih vas da pažljivo pratite ovo što ću izneti a izneću upravo detalj o iluziji. Ko bude strpljiv pa ne bude brz da po automatici uma odmah to odbacuje, možda će moći da sagleda suštinu stvari. Jer, tu se skriva najveća zagonetka svih naših ljudskih muka, problema, nadmudrivanja i, neću pogrešiti ako kažem, ratova.
Da počnem!
Um svakog od nas jeste jedinstven sa Univerzalnim umom koji prožima sve svetove nižeg pola kreacije. Ovaj podatak je izuzetno važan.
Svaki čovek ima svoj sistem verovanja i poimanja života i njegovog načina funkcionisanja, nezavisno da li je sve to ispravno ili je pogrešno. Nezavisno da li je ateista ili je religiozan. Nezavisno da li je pismen ili nepismen i nezavisno da li je filozof, naučnik, svetac, žena, muškarac ili dete.
Uzmimo iz svih tih grupa samo jednu jedinu osobu da posmatramo a potpuno je nevažno koju. Nemojmo odrediti koju već neka svako po slobodnoj volji odabere jednu, bilo koju.
Ta odabrana osoba, rekosmo da ima svoj sistem verovanja po ma kom detalju života; nauke, filozofije, religije, sreće, nesreće, zdravlja...
Onako kako ta osoba veruje, zaključuje, shvata tako njegov um a sa time tako univerzalni um uređuje stvari i događaje oko njega da mu daju povratnu sliku koja će biti potvrda da su sva njegova verovanja, znanja, poimanja ispravna ili jedino ispravna. Ponovići! Ovaj detalj je najvažniji.
Ovo će ateisti uvek davati milione potvrda i dokaza da je njegovo verovanje da Bog nikako ne postoji jedino i potpuno ispravno.
Takođe će filozofu govoriti da je njegov konačni zaključak i viđenje jedino ispravno.
Takođe će, recimo, Katoliku dati beskonačno dokaza da je baš njegovo verovanje ispravni. Na isti način će dobijati potvrde da će Musliman imati baš slične dokaze, da je njegovo verovanje najispravnije...itd. itd.
Da li nešto naslućujete?
Nadam se. U tome se sastoji iluzija i moć uma, da nas uvek žedne vodi preko vode... i da uvek svako od nas tvrdi da je baš njegovo viđenje, shvatanje i poimanje života jedino ispravno.
Zbog toga mi nismo sposobni da se u kratkom vremenu uzdignemo u svojoj tački posmatranja i razumevanja života.
Ipak, baš i nije tako. Ali samo na dužim stazama. Naša svest ( a svest je duhovna kategorija jer jedino mi kao duhovno biće imamo svest i jedino mi kao duhovno biće možemo da razmišljamo), dakle naša svest odnosno Mi kao Svest ili biće ipak polako iz iskustva u iskustvo polako ekspandiramo svoju ispravnost shvatanja i viđenja. Ali sada postoji problem. Taj problem je kako da reprogramiramo svoj um. On je inertan i radi po principu programa u računaru. Kada su u pitanju same promene radi kao žiroskop - ako želiš da nešto naglo promeniš u nama se javi otpor u vidu tvrdog neslaganja, otpora, ljutnje pa i besa pa čak i onda kada nekako kao prihvatimo. Jer, ubrzo, već sutradan se javi reakcija i sve anuliramo. Um (žiroskop) teži da se vrati nazad da drži stari pravac. Svakako da on u tome uspeva. Uspeva i po stotinu puta po jednom životnom detalju pa čak i više i to dosta više, ali na kraju ipak počinje da popusta pomalo. Zar ne kažu ljudi da ako dovoljno ponavljaš laž ona postaje istina? Ovo samo govori o ovoj vrsti funkcionisanja uma.
Pazite da vas podsetim na jedan detalj, odnosno priču iz života koju ste možda pročitali.
U engleskoj čovek je imao bolesno dete i toliko je voleo da ozdravi da je stalno ponavljao u razgovorima; "Dao bih desnu ruku samo da ozdravi!" Oni sede sa desne strane za volanom. Jednoga dana imao je udes i auto iz suprotnog pravca ošišao mu je desnu stranu auta a sa time i desnu ruku. Za uzvrat, njegov sinčić je ozdravio.
Naravno da za vas odnosno za vaš sistem verovanja i poimanja života ovo može biti besmislica. Međutim, rekoh da ne žurite sa presudama i zaključcima.
Mogao bih vam pisati danima o ovoj temi, ali ako kod drugih nema dovoljno potrebe za istinom neće biti nikakve vajde...
Praktično ovo sve govori o načinu kako naš uma koji je jedan te isti sa Univerzalnim umom uređuje stvari oko nas i daje nam uvek dokaza.
Filozofija ne zarezuje kazivanja Isusa - nisam ni ja sledbenik Hrišćanstva - ali ne mogu ignorisati veličanstvenost njegovih pouka. On jeste rekao da ako pojedinac ima dovoljno jaku veru (ustvari VEROVANJE) onda on može pomerati planine.
Ovo ujedno objašnjava da naš um funkcioniše u skladu sa našim ubeđenjima ili verovanjima nezavisno da li su to sujeverja ili nisu. On ih ne raspoznaje već samo izvršava ili uređuje događaje oko nas tako da budemo zadovoljni da je sve po našim.....
Zato je jedino pravo čudo samo skok ili ekspanzija svesti....
Žao mi je što se neko može naći uvređenim iako se ovde obraćam iz uvažavanja svoji sagovornika, moje će tvrđenje ostati da ako neko želi znati istinu o sebi i o životu u celini neophodno je da obuhvati saznanja sa svih polja koja su danas aktuelna. Život nije seciran niti isključiv ali mi kao ljudi jesmo...
Neznam da li sam uspeo nešto reći ili bar ono što sam imao nameru da dotaknem.
Razum nije ništa drugo do li naš program kojeg smo dotle već načinili u našem umu a to obuhvata naše podizanje u porodici, na ulici u školi na studijama preko mnogih knjiga, filmova i još mnogo toga. Sve to su programi koje sa vremenom reprogramiramo ili osavremenjujemo sve dok se jednoga dana ne podignemo sa njima da se može nazreti istina. Tada se u nama pojavi Svetlost kreatora života ali i još nešto. Tada smo uspeli da nazremo naš cilj postojanja.
Hajde živeli.
Na ovoj temi Krsticu sve sto si napisao,kao da si moje misljenje iznosio...
Medjutim i sam znas da to ne mogu svi razumeti i uvideti tim istim Razumom.
Ono sto bih ja pokusao za objasniti im je da se zamisle i na jedan tren osvrnu
se oko sebe ,dobro pogledaju jer ono sto vide je njihov licni Um koji je deo
UniverzUm-a - univerzalnog Um-a - Apsoluta -Bica koje jesmo i tim nacinom smo
mi svi povezani sa njime,jer da nismo sve ovo i ne bi bilo moguce...
Um tako funkcionise,mi svi nista se ne razlikujemo od masina koje pravimo po
principu delovanja.Jedina stvar da je tako nazovem je Dusa koja nas izdvaja i
tu se mi do nekle ne slazemo sta je ona i sta predstavlja.
Duh - Dusa je isto tako program kao i sve ostalo od cega smo sacinjeni,
medjutim to je nas najvredniji program koji postoji i kojim se mi upravljamo
u ovome nasem iskustvenom dozivljaju kreacije kroz Univerzalni Um...
Telo je ta spona izmedju Duse i Uma,kako nasih licnih tako i Univerzalnih.
Iz haosa je nastao nekakav red i taj red sada tezi haosu,medjutim to je kao
i sve ostalo samo deo iluzije koja nam se pred nasim ocima desava,jer sve je
iluzija kada uvidimo tu sponu izmedju nas i apsoluta i shvatimo svojim razumom
da mi ne upravljamo nicime i da ustvari mi upravljamo upravo svime kroz apsolut,
da smo svi mi Jedno koje se podelilo na mnostvo,jer nije imalo izbora,to je pravo
nase ludilo...
Zasto se to desilo?
Desilo se jer smo zeleli da se izrazimo nekim nacinom,da ne postojimo samo kao
mogucnosti koje lebde u nicemu-pravom nicemu-koje prestavlja upravo samu neostvarenu
mogucnost...
Tako smo stvorili Um ovaj univerzalni koji predstavlja prostor u kome se sve odigrava, u kome
mogucnosti iskacu kao baloni od sapunice,svaki za sebe big bang-koji je isto tako iluzija
jer ustvari nista se i nije desilo koliko se sve i desilo,ustvari desila se samo ekspanzija
prostora i materije odnosno Uma i Duha... To je ekspanzija koja traje i traje ali samo kao iluzija,
mi uistinu kao bice koje jesmo nigde nismo odmakli i to je ono sto nas muci u svemu ovome
a u isto vreme nam je i lepo jer lepo je zavaravati sebe da se nakako napreduje pa bila to i
samo iluzija kao sto sve i jeste...
Sta iz svega ovoga mi kao deo bica koje jesmo mozemo nauciti i iskoristiti u nasu korist...
To je vise bar meni ona otrcana fraza da -
misli kreiraju realnost.
Svako je od nas u dodatnoj nekoj svojoj iluziji,religioznoj,naucnoj,politickoj i slicno,mi
jednostavno trebamo te iluzije da bi ziveli,da bi imali neki svoj cilj postojanja,jer bez
njega smo izgubljeni,on nas vodi kroz kreaciju-nas zivot u okviru svega ovoga sto se
desava...
Kada to uvidimo ,da smo samo deo iluzije i da igramo tu igru,onda dolazi ono da i
brda mozemo pomerati ali bukvalno,jer i ona su iluzija nasa kao bica koje jesmo...
Ja sam nesto slicno ucinio bio i izazvao havariju,pisao sam o tome...
Medjutim to se moze iskoristiti u isto takvoj iluziji sebe koje je nama najpribliznije
a to je da budemo toliko objektivni koliko je to moguce kroz nasu subjektivnost. Sada
neko bi rekao da je to nemoguce,ali jeste,ako sve posmatramo kriticki u odnosu na sebe
u tom smislu da kritikujemo i sebe za sve svoje postupke...
Tim nacinom uvidjamo kako kreiramo soju realnost-kako smo mi sami sebe kreirali u licnost
koja jesmo i kroz koju se ispoljavamo i onda mozemo sebe menjati u ono sto smatramo
boljim za sebe,a to je relativno od osobe do osobe kao i sve...
To je nas najvredniji cilj ove iluzije-menjati sebe na bolje,sta god nam to znacilo,a meni
znaci biti sto objektivniji-biti sto slicniji apsolutu-bez osudjivanja ikoga-jer smo to mi sami.
(Jadni su oni kad su na nas spali
)
