Eo link za poneti
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Plan-za-denacifikaciju-Srba.sr.html
План за денацификацију Срба
Политичка, културна и духовна елита главни је кривац што Србија није у стању да напусти великосрпски пројекат, тврди Хелсиншки одбор
План за денацификацију Срба
У недавно објављеном извештају Хелсиншког одбора за људска права за прошлу годину, под називом „Самоизолација: реалност и циљ”, чак су објављена имена шездесетак „националистичких” универзитетских професора, писаца и новинара, који због свог десничарског деловања, стварања антизападног и антиевропског духа „морају бити позвани на одговорност”, а њихове књиге цензурисане.
У извештају организације, чија је председница Соња Бисерко, закључује се да је „српски национализам девастирао друштвено ткиво нације и готово уништио потенцијал земље за демократску транзицију”.
„Реакције српског руководства на проглашење независности Косова показале су да су последице дугогодишњег радикалног национализма на унутарње друштвено и морално биће српске нације дубоке и погубне, те да континуирано угрожавају регионалну сигурност и њену демократску консолидацију”, наводи се на самом почетку извештаја.
Соња Бисерко (Фото Фонет)
У анализи политичке, друштвене и медијске атмосфере која је владала у Србији током прошле године такође се сматра да истрајавање на „великосрпским, ратним циљевима генерише даљи радикализам”, а констатује се да је додатни фактор фрустрације то што „Србија није разрешила питање сопственог идентитета, а тиме и свог места на Балкану”.
Означивши прошлу годину као изгубљено време, анонимни аутори користе све већ познате стереотипе о Србима и Србији, а цео извештај (да није наведена година на коју се односи) у потпуности личи на уобичајене извештаје неких невладиних организација из доба владавине Слободана Милошевића.
У Хелсиншком одбору за људска права јуче је „Политици” речено да њихова председница није доступна за разговор, па смо остали ускраћени за одговоре на питања: ко је састављао извештај (који је писан хрватским језиком), шта су желели да постигну објављивањем имена „неподобних интелектуалаца”, какву одговорност предлажу за њих и мисле ли да је цензура прихватљив облик контроле у демократским друштвима, каквим желе да виде Србију.
Драган Поповић, програмски директор невладине организације „Иницијатива младих за људска права”, каже за „Политику” да је став ове организације да би овај и слични извештаји требало да послуже за отварање расправе о наведеним проблемима.
„Ипак у њему, неспорно, има делова, попут цензуре и промене вредносног система, за које су несрећно изабране речи. Цензура не би смела да стоји ту, али се опет јасно наводи да то није позив да се књиге забране, већ да се критички преиспитају”, каже Поповић.
Посебно поглавље извештаја посвећено је „националистичкој” академској елити која потпирује националистичке и радикалске идеје међу младима у Србији својим вишегодишњим иступањем у јавности и разним ангажманима, било као појединци, а неретко као група. Као пример, наводи се да је чак два пута 51 професор потписао петицију против Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, при чему је укупан број наставника и сарадника око 115.
Али, као много опаснији и озбиљнији проблем, аутори извештаја су навели њихове уџбенике, као и осталу литературу на коју упућују студенте.
Навођење имена шездесетак интелектуалаца, који су означени као кривци због којих се у Србији оспоравају универзална људска права тиме што се аргументује посебност српске културне традиције, српског идентитета и религије, стављено је у носталгични контекст чистке „српских националиста” професора Правног факултета из 1972. године.
Програмски директор „Иницијативе младих за људска права”, поводом списка неподобних интелектуалаца, каже да то нису спискови који би позивали на линч и ограничавали било чија права. Зато Поповић мисли да је реакција јавности која је уследила после објављивања спискова – претерана. Ипак, он каже да Хелсиншки одбор „користи годинама специфичну методологију, другачију од оне коју примењују остале невладине организације, па и наша”. Наглашавајући да се може расправљати о контексту у којем је цео проблем представљен, Поповић каже да би за расправу било добро да централна тема буде јавно деловање појединих професора, о чему они предају, шта има у тим књигама, чему доприносе јавни наступи тих професора. „Основни утисак јавности, а верујем да је овај извештај то хтео да потенцира, штo најчешће Правни факултет као правна институција стаје у одбрану оптужених, а врло мало заступа интересе жртава”, наводи Поповић.
Без навођења аргумената „анализа” Хелсиншког одбора за људска права покушала је да докаже да сви побројани интелектуалци (иако су многи од њих пензионисани, неки у стручном сукобу са наведеним поставкама, а неки чак и мртви) погубно утичу на друштвено-политичке прилике у Србији и да „индуциране и објективне фрустрације и устрајавање на великосрпским, ратним циљевима генерише даљи радикализам”.
Извештај ове невладине организације изазвао је оштре полемике због приступа и садржаја, па и намере с којима је написан.
У реакцији на извештај београдског Хелсиншког одбора, један од споменутих професора Слободан Антонић у листу „Печат” наводи да се ради о својеврсној „Бијелој књизи српскога национализма”.
Антонић наводи да је „ово захтевано обезглављење српске националне елите” написано веома необичним језиком (Еуропа, промицање, разина, убоиство и сл.) и да књига садржи и „два антисрпска новума, које до сада нисмо имали прилике да сусретнемо у ’другосрбијанској’ пропаганди”.
„Први је директан захтев да се промени српски национални идентитет тако што ће се извршити чистка Универзитета, медија и културе од ’неподобне’ интелигенције. Захтев за цензуру универзитетских предавања и универзитетских уџбеника злокобна је најава правог тоталитаризма. Такву врсту насртаја на елементарне академске слободе може извести само окупациона сила или марионетски режим. Изгледа да неко у ’другој Србији’ мисли да је бар један од ових услова на најбољем путу да буде испуњен”, пише Антонић.
У закључку овог извештаја анонимних аутора наводи се да процес стварања демократског оквира, такорећи, није ни почео и да је Србија суи генерис случај на Балкану који прави проблеме регионалној стабилности. Зато би она, препоручује се, морала озбиљно да се позабави „не само обуздавањем деструктивне експанзије владајуће српске елите, него и подстицањем оздрављења друштва и променом вредносног система једне архаичне творевине, која не може да се конституише као модерна држава”.
Оздрављењу друштва и промени вредносног система може много да допринесе подршка споља, првенствено из ЕУ, којој Хелсиншки одбор препоручује да пружи велику, осмишљену и континуирану подршку свим либералним снагама, партијама, цивилном друштву, независним медијима, малој привреди, синдикатима, студентским и омладинским организацијама.
Међу основним препорукама ЕУ је да помогне стварање „Коалиције за Европу” која би укључила представнике свих сегмената друштва (што је посебно важно уочи парламентарних избора у мају 2008. године; да укључи и интегрише цивилни сектор у политички дијалог Србије и ЕУ...; помогне алтернативни образовни систем који промовише европске вредности; да уместо суспендовања визног режима промовише широки програм размене студената у региону и у ЕУ земљама, као и да промовише укључивање младих људи из Србије у европски образовни систем.
-----------------------------------------------------------
Препоруке Влади Србије
У извештају београдског Хелсиншког одбора за људска права наводе се и препоруке будућој влади Србије. Прва је да поруке да Србија може бити партнер ЕУ само ако је цела, доводе у питање њену приврженост процесима европских интеграција. Оптужбе на рачун САД и НАТО да подстичу фрагментацију Србије и стварање „лажне државе”, противљење доласку мисије ЕУ на Косово, повлачење амбасадора из земаља које су признале независност Косова, похвале на рачун полиције након скандалозног митинга у Београду и изостанак оштре осуде насиља и пљачки, воде оштрој поларизацији у друштву и изазивају забринутост не само мањина, него и либералног грађанства.
Имајући све ово у виду, Хелсиншки одбор за људска права у Србији препоручује:
• Да нова влада дипломатске односе са светом одмах врати на ниво пре проглашења независности Косова;
• Да у што краћем року стабилизује унутрашњи политички амбијент како би се обновило пољуљано поверење страних инвеститора и банака;
• Да се што хитније наставе преговори са ЕУ за приступање Споразуму за стабилизацију и приближивање (ССП) како би се отворила перспектива приступа фондовима ЕУ неопходним за економски и друштвени опоравак земље;
• Да се што пре заврши процес приватизације јавних предузећа;
• Да влада води стимулативну политику у односу према малим и средњим предузећима;
• Да конструктивно приђе сарадњи са Хашким трибуналом и у том смислу преда све тражене оптуженике који се крију у Србији;
Биљана Митриновић
-----------------------------------------------------------
.
(Из извештаја Хелсиншког одбора) 24/09/2008
morala da skratim
pogledati ceo link!
e sad were ide ovaj voz? na kojoj staje stanici?moze li se iz njega iskochiti?
i sto je najvaznije.putnike niko nish ne pita
sta mislite?
