Covek je veliki onoliko koliko velike dugove prasta

trazim nekog velikog coveka koji ce mi oprostiti 10 - 15 hiljade evra koje ce mi pre toga dati.

- - - - - - - - - -

da mi ne zameri , ako je veci od toga pristajem i na veci iznos

a i na manji

al i ti da das nekom na zajam pa nek ti ne vrati..sve kad saberes izadje na nulu..a stavrno je tako i u stvarnosti..i duzan si sto posto a i duguju ti..oprastajte jedan drugome i ne gnjavi coveka ako ti duguje:D
 
Ако не опростимо; у својој мисли ми ћемо осуђивати тога ко нам је нешто остао дужан или нам је учинио неко зло. Судећи ми имамо мисли које са собом доносе гнев бес,љутњу... Имајући ова осећања ми губимо мир и животну радост у којој је здравље души и телу. Јер лоша осећања су главни узрочници болести.Праштањем ми оплемењујемо свој живот и отварамо га за уплив животне радости без које тонемо у смрт. Колики треба да је дуг па да пристанемо да нас он одведе у смрт и живот без радости. Луди купе брод, авион...потроше многе новце за краткотрајна задовољства, да би осетили радост на кратко, а онда им је тешко да опросте неку мизерију, несвесни да за сићу упропаштавају свој живот. Неко не може да опрости губитак детета, јер је неко учинио да оно буде мртво; али то је последица недостатка вере да је живот вечан и да је дете живо на оном свету. Целог живота осуђује и живи у гневу за дете које је живо и срећно на небу. Опростите и исцелите свој живот; ето колко мало треба да се пређе из смрти у живот.
 
Ако не опростимо; у својој мисли ми ћемо осуђивати тога ко нам је нешто остао дужан или нам је учинио неко зло. Судећи ми имамо мисли које са собом доносе гнев бес,љутњу
To pricas zato sto si jako osecajan i emotivan a to ne valja. Takvi obicno ne prolaze dobro u zivotu
 
Јесте увек, али само онима који се покају и крену стазом добра. Онима који се само кају, а не и покају, њима суди природа која не прашта.

Bog ne kaznjava nikoga. Po nasem ucenju covek stvara sam svoj pakao samim tim sto nece da prihvati Boga i njegovo ucenje (tj dobrotu i ljubav). Bog voli sve ljude jednako. Procitao sam dobar primer na internetu, Bog je kao sunce koje salje svoju svetlost (ljubav/dobrotu), a na nama je kako cemo to primiti kao glina (ojacati i postati bolji/jaci ljudi i uzivati u svetlosti) ili vosak (odbaciti to i izabrati puta patnje i poroka).
 
Čovek je veliki onoliko koliko je centimetara visok... kada je živ.

Kada je mrtav, onda je dugačak.
:ovek je visok u centimetrima dok je \iv a duga;ak kad umre.
Možeš biti veliki čovek i veliki magarac, Magarac se meri po glupostima koje učini u životu a čovek postaje veliki kad čini dobra dela, milosrdje itd.
Ti sam znaš jesi li veliki čovek ili magarac.
 
Bog ne kaznjava nikoga. Po nasem ucenju covek stvara sam svoj pakao samim tim sto nece da prihvati Boga i njegovo ucenje (tj dobrotu i ljubav). Bog voli sve ljude jednako. Procitao sam dobar primer na internetu, Bog je kao sunce koje salje svoju svetlost (ljubav/dobrotu), a na nama je kako cemo to primiti kao glina (ojacati i postati bolji/jaci ljudi i uzivati u svetlosti) ili vosak (odbaciti to i izabrati puta patnje i poroka).

Као што се земља окреће око воје осе па смо преко дана обасјани сунцем и живимо у светлости а преко ноћи услед окретања земље ми улазимо у њену сенку и живимо у тами, Тако и човек док је окренут ка Богу он живи у светлости Божиој и божјој љубави кад окрене леђа Богу он онда живи у својој сенци, у тами, у својој мржњи. Не осећа твоју љубав онај ко ти окрене леђа и неверује ти. Тако ни Божју љубав не могу осетити они који му окрећу леђа.Бог даје љубав, али је они не примају.
 
Баш је опростио Адаму и Еви, баш је опростио људима па их је потопио итд...

Бог прашта само онима који се покају. А Адам се није покајао, није прихватио своју кривицу, него је рекао; Ева ме је преварила. Пребацио је кривицу на Еву.
Ни Ева није прихватила кривицу, него је рекла; змија ме је преварила. Пребацила је кривицу на змију. Да су се покајали, да су рекли; опрости Боже погрешили смо и кајемо се, нећемо више тко да чинимо: Бог би им опростио.
Грех води у смрт, Тако да је потоп судбина који су претпотопни људи призвали на себе и будући да се нико није кајао нити тражио опроштај то судбина није могла бити избегнута. Нема ту Божје кривице. Ноје је стодвадесет година градио брод и говорио људима да се покају да неби изгинули, (Мислим да је толико година градио брод, нисам сигуран.) И нико се није покајао да би му били опроштени греси. Наше мисли и осећања су градивни материјал нашег живота, шта сејемо то и жањемо, такав је космички закон. Је ли Бог крив што смо посејали коров трње и кукољ па жњемо јад гнев, бес, срџбу,смрт. Да смо сејали добра осећања, осећања љубави према ближњима, осећања самилости,, доброте, то би донело добро у наш а и у њихов живот. Како је онај свет страдао у води у потопу тако ће овај свет изгорети у ватри. У ватри гнева, беса, љутње, мржње. Вероватно и сами примећујете колико је беса гнева, незадовољства у народу. Све чешћа самоубиства, свађе у породици, на послу, у превозу, на улици. А биће још горе. ово је само увод, ни десети део онога шта ће уследити.Кад видимо да нам се живот претвара у пакао, не само нама већ свуда око нас. Е да знате да је то. то. Стигло нас је оно шта смо посејали. а Бог не може да нам опрости јер нико не тражи опроштај.
 
Rimljanima 11, 32 Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.

Galatima 3, 22 Ali pismo zatvori sve pod greh, da se obećanje dade kroz veru Isusa Hrista onima koji veruju.

Rimljanima 3, 20 Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.

Zmija je upotrebila lukavstvo da prevari Evu

2 Korincanima 11,3 Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.


I evo zasto smo svi gresni === Rim. 5, 12 Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.
 
Izgleda da i Bog manipuliše idejom o kolateralnoj šteti. Kad kažnjava, nađu se i oni koji to nisu zaslužili...

Ја још нисам чуо да љубав може да буде казна. Има ко кажњава, ђаво и мајка природа која не прашта грех.Закони мајке природе, јачи преживљава, које неко доживљава ко казну, па се то онда приписује Богу. Бог нас чува од закона природе који би нас побили, до одређене границе, после тога и он мора да се склони. Закони важе и за законодавца. Ипак може бити помилован онај ко се покаје и узмоли Бога за опроштај. Не кажњава нас Бог него закон који је потављен за сва жива бића. Бог нас избавља од законске казне ако се покајемо. Људи кажу Бог га казнио, али истина је да је закон стигао човека. Кад деца страдају по закону ми мислимо да Бог није праведан, Али деца страдају због родитеља, и оклине која нарушава законе. Шта је криво дете у утроби да буде убијено абортусом? Није криво али је под влашћу родитеља. Нема ту колатералне штете, свака је наша длака избројана.
 

Back
Top