Veliki Četvrtak

[Nina]

Veliki četvrtak je jedan od najvažnijih dana u Strasnoj (ili Stradalnoj) sedmici za pravoslavne hrišćane,
jer se tog dana obeležava više događaja iz poslednjih dana života Isusa Hrista, koji su od suštinske važnosti za hrišćansku veru.

Tajna večera (Poslednja večera)

Na Veliki četvrtak se obeležava Poslednja večera koju je Isus imao sa svojim učenicima. Tokom te večere Hrist uspostavlja Svetu Tajnu Pričešća – daje svojim učenicima hleb i vino kao telo i krv svoju, i zapoveda im da to čine u Njegov spomen. Ovo je osnova svake liturgije u pravoslavnoj crkvi.

Poniženje i služenje – pranje nogu učenicima
Isus pere noge svojim učenicima kao čin smirenja i služenja. Tim gestom pokazuje da je najveći onaj koji služi drugima i to je primer ljubavi, poniznosti i žrtve.

Izdaja
Na ovaj dan Juda Iskariotski odlučuje da izda Isusa za 30 srebrnjaka. Taj trenutak simboliše početak Hristovog stradanja i počinje njegov put ka Golgoti.

Liturgija i pričešće
Na Veliki četvrtak se u hramovima služi svečana liturgija, a vernici se pričešćuju.

Duhovna priprema za najtužnije i najsvetije dane
Veliki četvrtak označava ulazak u najdublje momente Hristovog stradanja, posle njega sledi Veliki petak (raspeće) i Velika subota (pokoj u grobu), koji vode ka Vaskrsu.

 

[Nina]

Sveti i Veliki četvrtak

Isus je tada ustanovio Svetu Tajnu Pričešća govoreći: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje.“ i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova“ (Mt. 26, 26-28). Ove se reči mogu čuti u toku Svete Liturgije.

Gospod Isus Hristos je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako, sopstvenim primerom, kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim“ (Jn. 15, 12), i otvoreno govorio o predstojećem stradanju.

Hristos je pred svima u toku Tajne večere rekao: „Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me“ (Mt. 26, 21). „A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: da nisam ja učitelju? Reče mu (Isus): Ti kaza“ (Mt. 26, 25). „Reče mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom“ (Mt. 26, 35).

Isus Hristos zatim odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja Mu predstoje moli Ocu. Juda je u vrt došao sa slugama prvosveštenika i fariseja, da Ga izda. Isusa im je pokazao celivajući Ga jer im beše rekao: „Koga poljubim, taj je“ (Lk. 22, 47), a Hristos ga je upitao „Judo, zar cjelivom izdaješ Sina Čovječijega?“(Lk. 22, 48).

Te noći pošto su Hrista odveli, učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta Ga se do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, te se iz dubine duše pokajao i plakao, moleći oproštaj.

Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja – Veliki petak.

Bogosluženja na Veliki četvrtak
Veliki Četvrtak je dan posvećen spomenu ustanovljenja Tajne večere odnosno Svete Evharistije (lomljenje hlebova), odnosno na „umovenije“ (pranje) nogu, na oproštajnu besedu Isusa Hrista s učenicima — u Sionskoj gornici i na putu za Getsimanski vrt, na prvosvešteničke molitve Gospodove pred stradanja, i na predaju Bogočoveka na stradanje. Na Veliki četvrtak služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio Svetu Tajnu Pričešća. Na taj dan uveče, čita se dvanaest odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.

SPC

 

[Nina]

 

[Dobro situirani gospodin]

otkud toliko informacija o veceri ako je bila tajna??

 

[Gedeon]

Na današnji dan (Veliki četvrtak) je Gospod Isus Hrist/os ustanovio svetu tajnu euharistije (svetu liturgiju).

 

[skura58]

Велики Четвртак (Велико бденије)

Четвртак Страсне (Страдалне) седмице, у својој служби сећа се свештеног омивања ногу Aпостола од стране Спаситеља Тајне вечере, одн. установљења Свете тајне Евхаристије, натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника. Оплакујући почетак Господњих страдања, Црква се у исто време мистично радује поводом установљења Свете Евхаристије - тајне Христовог Тела и Крви, тајне Светог Причешћа. Од изречених речи: "Ово чините у мој спомен..." (Лк 22,19; 1 Кор 11,24), па до данас, Света Евхаристија служи се на свим Православним престолима докле Господ поново не дође. У току вечере, Господ је открио издајство једног од својих ученика, а потом је са својим ученицима отишао у Гетсимански врт, где је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти.
Тропар (глас 8):
Када се славни ученици за време Вечере умивањем просвећиваху, тада се безбожни Јуда, болујући од среброљубља, помрачиваше, и Тебе, Праведнога Судију, предаје неправедним судијама. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио, бежи од ненаситне душе која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. Према свима Добри, Господе, слава Ти!
Начин прослављања
На Литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у седиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедељак. На овој Литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. Уместо херувимске песме, причасне и песме "Да исполњатсја.." пева се део молитве пред Причешће: "Вечери твојеја тајнија.." Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња.
За успомену на омивање ногу од стране Спаситеља, у саборним храмовима појединих цркава и данас се врши чин омивања ногу после одслужене архијерејске Литургије Св. Василија Великог, нарочито у Јерусалиму. У Српској Православној цркви, овај чин се вршио већ у првој половини четрнаестог века, као што се види из Типика српског Архиепископа Никодима. У Карловачкој Митрополији обновио га је Митрополит Павле Ненадовић.
Народни обичаји
У таковском крају на овај дан се боје васкршња јаја. Понекад фарбање јаја траје три дана, протежући се на Велики петак и Велику суботу, и то искључиво пре подне. Старији људи памте да су се некад јаја фарбала броћом, копривом и љуском од лука, а касније и варзилом. На Велики четвртак и у Пчињи боје јаја, само то раде рано ујутру пре изласка сунца. Прво обојено јаје деца односе на њиву, која је прва узорана прошле јесени и ту остављају у ораници да га сунце огреје. После подне се јаје враћа у кућу, где се чува целе године. Неко га затрпа озимим усевом, и у оба случаја га зову "чуваркућа". На овај дан се не оре и не обрађује земља.
Срби на Косову у рану зору обоје само једно јаје које се зове "страшник". Док је још свеже од боје, мајка га трља по образима деце. После тога се боје остала јаја, а "страшник" се оставља на видно место у ложичарки. То прво јаје се добро чува да се не разбије.​