Баш је опростио Адаму и Еви, баш је опростио људима па их је потопио итд...
Бог прашта само онима који се покају. А Адам се није покајао, није прихватио своју кривицу, него је рекао; Ева ме је преварила. Пребацио је кривицу на Еву.
Ни Ева није прихватила кривицу, него је рекла; змија ме је преварила. Пребацила је кривицу на змију. Да су се покајали, да су рекли; опрости Боже погрешили смо и кајемо се, нећемо више тко да чинимо: Бог би им опростио.
Грех води у смрт, Тако да је потоп судбина који су претпотопни људи призвали на себе и будући да се нико није кајао нити тражио опроштај то судбина није могла бити избегнута. Нема ту Божје кривице. Ноје је стодвадесет година градио брод и говорио људима да се покају да неби изгинули, (Мислим да је толико година градио брод, нисам сигуран.) И нико се није покајао да би му били опроштени греси. Наше мисли и осећања су градивни материјал нашег живота, шта сејемо то и жањемо, такав је космички закон. Је ли Бог крив што смо посејали коров трње и кукољ па жњемо јад гнев, бес, срџбу,смрт. Да смо сејали добра осећања, осећања љубави према ближњима, осећања самилости,, доброте, то би донело добро у наш а и у њихов живот. Како је онај свет страдао у води у потопу тако ће овај свет изгорети у ватри. У ватри гнева, беса, љутње, мржње. Вероватно и сами примећујете колико је беса гнева, незадовољства у народу. Све чешћа самоубиства, свађе у породици, на послу, у превозу, на улици. А биће још горе. ово је само увод, ни десети део онога шта ће уследити.Кад видимо да нам се живот претвара у пакао, не само нама већ свуда око нас. Е да знате да је то. то. Стигло нас је оно шта смо посејали. а Бог не може да нам опрости јер нико не тражи опроштај.
vek je visok u centimetrima dok je \iv a duga;ak kad umre.
