Quantcast

Čokolada

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
Čokolada je dobar antioksidans, ima i neka protivupalna svojstva, pa pojedini naučnici istražuju da li bi ona mogla smanjivati opasnost od raka ili demencije. Nije svaka čokolada podjednako lekovita. Protivupalno delovanje je posledica flavonoida koji potiču iz zrna kakaovca. Zato je korisnija tamna od mlečne čokolade, a bela je sasvim beskorisna jer ne sadrži kakao i zapravo – uopšte se ne radi o čokoladi. Pa čak i tamna čokolada, i sa skoro 90 posto kakaa u sebi, ne mora biti tako korisna. Zavisi od toga da je li primenjen hemijski proces alkalizovanja, poznat još i kao “holandski proces”.

Što se tiče sastava čokolade, polazimo od onoga „manje je više“. Kvalitetna tamna čokolada sadrži po pravilu 4 sastojka: kakao masa, kakao maslac, nešto šećera i emulgator sojin lecitin (uglavnom). Uz ove sastojke može se naći i prirodna aroma vanile. Mlečna čokolada sadrži i mleko u prahu. Najbitniji sastojak je kakao masa, kvalitetna čokolada mora imati najmanje 50% kakao delova tj. kakao mase. Kakao maslac je prirodna masnoća.

Kvalitetna čokolada nikako ne sadrži biljne masnoće, uz nisku količinu kakao mase to vam je glavni pokazatelj kvaliteta, dok se emulgatorom postiže stabilnost čokolade.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
Zanimljive činjenice o čokoladi
  • Naučno ime drveta od kojeg dolazi čokolada je Theobroma cacao, što u prijevodu znači “hrana bogova”.
  • Čokolada je konzumirana kao napitak kroz 90% svoje istorije.
  • Tokom Revolucionarnog rata vojnike su ponekad plaćali čokoladom.
  • Prva čokoladna tabla je nastala 1847. godine.
  • Gledali ste film Psiho? Za poznatu scenu tuširanja korišćen je čokoladni sirup kao krv.
Zašto jesti čokoladu?
  • Čokolada se sastoji od mnogo nutrijenata, uključujući kalijum, kalcijum i gvožđe. Takođe sadrži B vitamin riboflavin.
  • Istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno konzumiraju čokoladu ili kakao imaju niži krvni pritisak od onih koji ne konzumiraju.
  • Čokolada od 70% kakaa i više sadrži više antioksidansa od oraha i crnog vina.
  • Čokolada je prirodan antidepresiv, sadrži tryptophan koji stvara serotonin ili kako ga zovu hormon sreće.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
Čokolada utiče na zdravlje srca
Tamna čokolada štiti zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema. Klinička istraživanja potvrđuju da nekoliko kockica čokolade dnevno smanjuje krvni pritisak, poboljšava protok krvi, sprečava stvaranje ugrušaka i smanjuje vrednost LDL (štetnog) holesterola, piše Alternativa za Vas.

Čokolada kao antidepresiv
Čokolada sadrži serotonin, koji djeluje protiv depresije, i endorfin, koji daje osjećaj zadovoljstva. Čokolada je odavno poznata kao afrodizijak, što ju čini popularnim poklonom na dan zaljubljenih.

Čokolada je riznica antioksidanasa
Tamna čokolada i kakao bogati su antioksidansima koje možemo pronaći u voću, povrću, žitaricama i orašastom voću. Antioksidansi štite naš organizam od prevremenog starenja i mnogih bolesti, uključujući rak.

Čokolada reguliše nivo šećera u krvi
Bez obzira na svoj slatki ukus, tamna čokolada ima niski glihemijski indeks. To znači da konzumiranje tamne čokolade ne podiže nivo šećera u krvi, što je dobra vest za dijabetičare. I ne samo to – flavonidi, koje sadrži čokolada, upravo leče dijabetes, jer poboljšavaju osetljivost stanica na insulin i glukozu.

Čokolada sadrži važne minerale
Poput drugih predstavnika biljnog sveta, čokolada sadrži celi niz vitamina i minerala. Bogata je bakrom, magnezijumom, kalcijumom, kalijumom i gvožđem.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
Ukoliko te zanima istorija čokolade, evo kako se razvijala i usavršavala čokolada po godinama.

Arheolozi su pronašli tragove čokolade u posudama Maja starim 2600 godina. U čokoladi su uživali kao gustom, penušavom napitku, napitak su pili svi, od bogatih do siromašnih.

  • 1500. Čokolada je originalni energetski napitak – Astečki car Montezuma II izjavio je u svoje vreme da je to “božanski napitak koji podstiče na otpor”, verovatno protiv evropskih, tačnije španskih osvajača, “i suzbija iscrpljenost. Šoljica tog dragocenog napitka (kakao) omogućava čoveku da hoda celog dan bez hrane”. Do 16. veka čokolada je u obe Amerike i u Evropi došla na glas kao sredstvo protiv temperature, kašlja, želudačanih i problema s jetrom.
  • 1577. Francisco Hernandez napisao je kako Meksikanci prže kakaove semenke, melju ih u prah i time suzbijaju dizenteriju. 2005. naučnici su utvrdili da flavonoidni antioksidansi iz čokolade zaista mogu zaustaviti izlučivanje tečnosti iz stanica organa probavnog sastava, tj da su Meksikanci imali pravo.
  • 1719. Čokolada za večeru – U knjizi “Prirodna istorija čokolade” Francuz D. De Quelus zaključio je iz svog 15-godišnjeg boravka u Severnoj i Južnoj Americi da čokolada ima jednako hranjivih sastojaka kao i govedina. Tvrdnju je argumentovao opisom žene koja je imala povređenu vilicu, zbog čega nije mogla žvakati. Za vreme oporavka živela je na dijeti od čokolade otopljene u toploj vodi sa šećerom i cimetom. “I bila je snažnija i življa nego pre nesreće.”
  • 1825. S malo čokolade, lakše se gutaju lekovi – francuski farmakolog Žan-Antoin Brutus Menier otvorio je fabriku koja je tablete teške za gutanje omotao u čokoladni omotač. Tako je nastala Menier čokolada, vremenom je prodana Nestleu.
  • 1864. Stavljali su čokoladu na čireve sifilisa!? Zaista jesu.
  • 1875. Rođenje mlečne čokolade – Švajcarac Daniel Peter desetak godina je eksperimentirao i došao do mešavine kakaa, kakaovog maslaca, kondenzovang mleka i šećera. Zaključio je da je to bogatije nutritijentima od kafe.Švajcarska je ostala centar mlečne čokolade sve do 1904. kad osvaja Englesku, obećanjem da “snažne muškarce čini snažnijima”.
  • 1900. Osvajanje Amerike Milston S. Hershey izgradio je svoje ime, lansiravši karamelu, a zatim se početkom novog veka prebacio na čokoladu, zbog čega je lično otišao u misiju u Švajcarsku. Tako je nastala pločica čokolade od 5 centa.Komadići čokolade
  • 1989. Antidepresivi za čokoholičare. Po prvi put su lekari zabežili da su pomoću antidepresiva uspeli pomoći pacijentima zavisnima o čokoladi da počnu odolevati čokoladi. Lek se zvao bupriupon, odnosno Wellbutrin. Jedna žena je, koja je dnevno jela kilogram čokolade, a patila je od depresije, uspela doći do toga da čokoladu više ne takne, dok joj je ostatak apetita ostao nepromijenjen.
  • 1996. Da li je čokoladizam zaista zavisnost? Odavno je postalo neosporno da je reč o najpoželjnijoj hrani. Ali o tome koliko bi mogla izazivati zavisnost kao droge ili alkohol, psiholozi se jako spore. Čokolada zaista sadrži kofein i neke sastojke srodne onima u nekim halucinogenim biljkama, ali nipošto u tolikim količinama da bi mogle imati dugotrajan uticaj na hemizam mozga.
  • 1998. Razbili tajnu užitka u čokoladi -Studija na uzorku od 330 odraslih pokazala je da ljudi posebno posežu za čokoladom kad su pod stresom, depresivni ili uznemireni. Ispalo je da ona dovodi do naglog povećanja visine endorfina u organizmu, hemikalije osjećaja lagodnosti, koji se pojavljuje i pri telesnom vežbanju.
  • 2002. Suzbija li zaista i rak? Reklo bi se da je predobro da bi bilo istina. Počelo se naslućivati da možda postoji veza između jednog atioksidansa u čokoladi i nižim stopama nastanka raka pluća.
  • 2003. naučnici su iz istraživanja žena u postmenopauzi u SAD-u uočili da one koje su u organizam unosile velike količine katehina, imale 45% ređu pojavu raka creva od onih koje su ga unosile manje od ispitanih. Istina, katehina još i više nego u čokoladi ima u čaju, jabukama, kruškama…
  • 2004. Trudnice slatke kao čokolada Ispalo je i to da su žene, koje su u trudnoći jele čokoladu, rađale bebe koje su u uzrastu od pola godine bivale bitno aktivnije i stabilnijeg temperamenta nego druge. Pretpostavlja se da im je čokolada pomagala da suzbiju prenatalni stres.
  • 2005. Tamna čokolada i dijabetes – Na prvu loptu sasvim suprotno logici, mala studija pokazala je da zdrave odrasle osobe koje su 15 dana jele po 30 grama tamne čokolade dnevno, imale bolju insulinsku osetljivost i niži krvni pritisak nego oni koji su jeli istu količinu bele čokolade.
  • 2006. Čokolada kao indijanska tajna zdravog srca – Na ostrvu u Panami Indijanci Kuna ne poznaju bolesti srca ni visoki krvni pritisak. Ispalo je da oni ispijaju kakaove napitke 10 puta češće od njihovih sunarodnika koji žive u glavnom gradu te zemlje. A i pre toga se pokazalo da flavanoli mogu uticati na takav način. Sledilo je otkriće da, skeniranjem mozga mladih žena, da su redom imale bolje reakcije nakon pet dana ispijanja kakao napitaka bogatih flavanolom.
  • 2008. Čokolada i upale – naučnici su otkrili da oni koji su jeli do dve kockice čokolade dnevno, imaju niže količine C-reaktivnog proteina, markera upale što ga se povezuje s oboljenjima srca. Oni koji su jeli više od toga, nisu imali nikakve koristi.
  • 2010. Sindrom hroničnog umora oni koji više nisu mogli raditi, uspelisu se vratiti na posao uz osam nedelja konzumiranja čokolade bogate polifenolom.
  • 2011. Zavisnost, stvarna opasnost ili mit -Postalo je jasno da osjećaj zadovoljstva dok nam se čokolada topi u ustima, ima puno zajedničkog s delovanjem nekih droga. Stvar je i u šećeru i u čokoladi. Činjenica je da neki odrasli čak osjećaju pravu euforiju, ali što se kakaa tiče, njegovim sastojcima potrebno je predugo vreme za ulazak u krvotok da bi delovali na takav način. Što se šećera tiče, on deluje puno brže i doista može menjati hemizam mozga u smeru zavisnosti.
  • 2012. Čokolada može očuvati kožu – Velika studija120.000 ljudi u SAD-u, pokazala je da su oni koji su bili među najvećim uživaocima kakaovih napitaka, imali od 13 do 18 posto manje čestu pojavu raka kože.
  • 2015. Brojke i statistika čokolade i infarkta – Velika analiza na 150.000 ljudi po zapadnom svetu pokazala je da do dve kockice dnevno znače 21 posto manji rizik od moždanog, 29 posto niži rizik od srčanog udara i 45 posto niži rizik od oboljenja srca. Pokazalo se da do određene mere tako može uticati i mlečna čokolada, ne samo tamna. Neki su naučnici tada upozoravali, ipak, da to može biti posljedica i drugih elemenata ishrane.
 

mina68

Buduća legenda
Poruka
46.519
И да, знам да је здрава, али ако може мало прерађена и обогаћена.
Волела бих да пробам праву, црну, са љутим папричицама.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
Vi,koji ne volite da jedete cokoladu evo drugih nacina za njenu upotrebu:

Elegantni čokoladni parfemi
Miris čokolade, kuvanog vina i cimeta nas uvek podsećaju na zimu, praznike, ušuškanu toplotu doma i sreću. Moglo bi se slobodno reći i da čokoladne note u sebi nose mirisne emocije – mazne, kremaste i detinjaste.

Da li ste se ikada zapitali – koji vaši omiljeni parfemi imaju u sebi aromu čokolade? Da li ste se zapitali kako bi bilo mirisati po vašoj omiljenoj čokoladi?
Neki od najpopularnijih parfema na svetu, kako za žene, tako i za muškarce, u sebi kriju baš taj “tajni sastojak” crnu ili belu čokoladu.


Tako je tamna čokolada sastavni deo sledećih parfema: The Taste Of Fragrance Thierry Mugler, Elixir Charnel Gourmand Coquin Guerlain, Valentino Uomo, Zara Scent #2, Yo Chic Choc Oriflame, Love Potion Oriflame, kao i mnogih drugih.
Thierry Mugler cokoladni parfem
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
Bela čokolada daje posebnu lepotu sledećim parfemima: Omnia Bvlgari, Les Exclusifs de Chanel Coromandel, Playboy VIP for Him, Euphoria Essence Calvin Klein, Fantasy Britney Spears, Cioccolato Bianco Aquolina, Taste Jessica Simpson i ostali.
Omnia Bulgari cokoladni parfem


Aquolina Acqua cokoladni parfem



PlayBoy VIP for him cokoladni parfem bela cokolada


Iznenađeni? Verujem da se među njima nalaze i neki od vaših omiljenih parfema!
Mnogi parfemi sa naše liste ne daju samo slatki gurmanski doživljaj – oni su neretko uzdržani, izbalansirani, elegantini, pa čak i zavodljivi. Ponekad su kakao ili čokolada samo skrivene note, tek toliko da ih samo naslućujete. To im daje posebnu magiju i mističnost. Sa druge strane, tu su i pravi čokoladni, praškasto kakaosti mirisi – stvoreni za uživanje i zagrljaj u hladnim večerima.

Čokoladni mirisni tonovi tako mogu biti topli, umiljati, mekani, ali na drugu stranu i jaki i eksplozivni – u zavisnosti sa kojim drugim notama su u kombinaciji.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901

Za mnoge je čokolada apsolutno neodoljiva poslastica i vrhunac hedonizma, ali za druge je ova slatka strast, postala i neiscrpna inspiracija za stvaranje pravih umetničkih dela.

A kako je sve počelo? Godine 1609-te je objavljena prva knjiga koja je bila posvećena isključivo čokoladi, pod nazivom “Libro en el cual se trata del chocolate”. Danas su dečija knjiga “Charlie i fabrika čokolade“, autora Roald Dahl, kao i neprevaziđena “Čokolada” autorke Joanne Harris, verovatno najpopularnije knjige ove svevremenske poslastice, zahvaljujući verovatno svojim još popularnijim ekranizacijama.

      • Čokoladna umetnost – najslađa umetnost na svetu


        Za mnoge je čokolada apsolutno neodoljiva poslastica i vrhunac hedonizma, ali za druge je ova slatka strast, postala i neiscrpna inspiracija za stvaranje pravih umetničkih dela.
        A kako je sve počelo? Godine 1609-te je objavljena prva knjiga koja je bila posvećena isključivo čokoladi, pod nazivom “Libro en el cual se trata del chocolate”. Danas su dečija knjiga “Charlie i fabrika čokolade“, autora Roald Dahl, kao i neprevaziđena “Čokolada” autorke Joanne Harris, verovatno najpopularnije knjige ove svevremenske poslastice, zahvaljujući verovatno svojim još popularnijim ekranizacijama.



        Pravo vreme kada je čokolada počela da “vlada” svetom je 18.vek, tzv. vreme intelektualaca. 1862. godine švajcarska umetnica Jean-étienne Liotard slika pastelom svoju “Čokoladnu devojku” (“La Belle Chocolatière”). Poznati Lavoazje, Kondorse ili g-đa Viže-Lebren, često su portretisani sa šoljom čokoladnog napitka. U međuvremenu Kazanova “promoviše” čokoladu u svim svojim ljubavnim pohodima, dok Francuzi spajaju nespojivu čokoladu i hleb u pecivo kroasan.
        Od tada pa do danas se čokolada upliće u apsolutno svaki spektar umetnosti, pa je tako nastao i jedan od najposećenijih muzeja u Nemačkoj – Muzej čokolade u Kelnu. Ovo umetničko remek delo se prostire u zgradi na tri sprata gde je prikazan čitav čokoladni svet u kome posetilac može da putuje kroz tri hiljade godina staru istoriju čokolade. Muzej je inače delo nekadašnjeg šefa Štolverka, Hansa Imhofa, koji je sebi 1993. godine ispunio dugogodišnju želju i za 53 miliona maraka stvorio svoj svet čokolade. Glavna atrakcija muzeja je svakako tri metra visoka “čokoladna fontana”. Pored nje je uvek prisutna radnica muzeja koja umače biskvite u čokoladu, koje potom deli posetiocima.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
    • „Ukoliko popiješ ovaj napitak, moći ćeš ceo dan da hodaš bez hrane!“ – bile su reči vladara Asteka, Montezume II, upućene španskom osvajaču Kortezu.
      Kasnije je Kortez doneo zrna kakaoa na španski dvor, gde su počeli tajno da ga uzgajaju u manastirima, a napitak od kakaoa postao je omiljeno piće na španskom dvoru. Imajući te mogućnosti da eksperimentišu, upravo su Španci bili ti koji su od čokolade napravili slatkiš sličan današnjem. Dodali su šećer, med i morski orah, a kasnije su dodavali i biber, vanilu i druge začinske biljke. S obzirom da su zrna kakaoa bila izuzetno retka, kakao se, isto kao u rodnoj Južnoj Americi, počeo koristi u svrhe plaćanja. Za 200 zrna mogao se kupiti ćuran, a za 100 zrna se plaćala dnevnica stražara.
      Sreća Španaca i slatka tajna se ipak nije mogla dugo skrivati… Kada je Luj XIV od svoje žene, španske princeze Marije Tereze, dobio na poklon kutiju čokolade, otkrio je ne samo da je čokolada jako dobrog ukusa, nego da ima i izuzetno afrodizijačko svojstvo. A pošto su svi Francuzi oduvek želeli da nose titulu velikih ljubavnika, nastala je prava pomama za ovim slatkim afrodizijakom, pa se čak smatra da je Kazanova velikim delom bio tako poznat upravo zahvaljujući ni manje ni više nego čokoladi. Zapravo, zvali su ga “čokoladni ljubavnik”, jer je svakoj svojoj žrtvi poklanjao čokoladu.

    • U XVII veku se u Engleskoj otvara prva prodavnica čokolade, ali ni manje ni više, nego od strane jednog Francuza! I sada već kreće razno eksperimentisanje i takmičenje u smišljanju čokoladnih poslastica. Igrom slučaja, jedan nespretni momak je u kuhinji ispustio činiju lomljenih badema, a šef je u napadu besa oborio činiju pregorelog šećera, dok je za to vreme nestpljivi vojvoda Plessis-Praslin čekao svoj desert. U očajanju šef kuhinje mu je servirao bademe sa šećerom, na šta se vojvoda oduševio i podario im naziv
      “pra line”
      .
      • Čini se da čokolada svoje savršenstvo doživljava upravo na područiju Švajcarske, Austrije, Nemačke i Belgije. Verovatno su nam upravo zbog toga ove zemlje česta asocijacija na ovaj slatkiš. Posle osam godina mukotrpnog rada, švajcarac, Danijel Piter (sa partnerom Henri-jem Nestlé) na tržište plasira prvu mlečnu čokoladu, dok njegov komšija iz Berna, Rudolf Lindt osmišljava tzv. “fondant” – čokoladu koja se topi u ustima.
      • Zanimljiva je činjenica da se u drugom svetskom ratu čokolada davala vojnicima, a ova praksa postoji čak i danas. A pošto je osvojila zemlju, ova poslastica je putovala i u svemir, kao deo programa ishrane astronauta.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.901
Cokolada padala sa neba

Znamo da naslov zvuči krajnje otkačeno, ali to je doslovce ono što je pre desetak dana snašlo zbunjene stanovnike švajcarskog grada Olten, kada su tog jutra po ulicama i vozilima zatekli tanak sloj čokoladnog praha.


Nije naravno u pitanju nikakav prirodni fenomen, iako ne kažemo da ne bi bilo lepo da je tako, već kvar na ventilacionom sistemu Lindt-ove fabrike čokolade koja se nalazi u blizini.

Naime kako se desio kvar na ventilacionom sistemu fabrike tokom noći, tako je kroz taj otvor nehotice ispuštena određena doza kakao praha u vidu jako sitnih finih čestica.

Prema saopštenju iz fabrike ove čestice nisu opasne po zdravlje ljudi, osim što mogu da zaprljaju površine na kojima se nađu, pogotovu ako dođu u kontakt sa vodom. Stoga je kompanija obećala da će obezbediti besplatno pranje vozila i drugih predmeta ukoliko se neko od građana na to požali.

Na fotografiji ispod možete videti jedna kola koja su prekrivena takvim čokoladnim prahom:
 

Mita Komita

Veoma poznat
Moderator
Poruka
14.918
Cokolada padala sa neba

Znamo da naslov zvuči krajnje otkačeno, ali to je doslovce ono što je pre desetak dana snašlo zbunjene stanovnike švajcarskog grada Olten, kada su tog jutra po ulicama i vozilima zatekli tanak sloj čokoladnog praha.


Nije naravno u pitanju nikakav prirodni fenomen, iako ne kažemo da ne bi bilo lepo da je tako, već kvar na ventilacionom sistemu Lindt-ove fabrike čokolade koja se nalazi u blizini.

Naime kako se desio kvar na ventilacionom sistemu fabrike tokom noći, tako je kroz taj otvor nehotice ispuštena određena doza kakao praha u vidu jako sitnih finih čestica.

Prema saopštenju iz fabrike ove čestice nisu opasne po zdravlje ljudi, osim što mogu da zaprljaju površine na kojima se nađu, pogotovu ako dođu u kontakt sa vodom. Stoga je kompanija obećala da će obezbediti besplatno pranje vozila i drugih predmeta ukoliko se neko od građana na to požali.

Na fotografiji ispod možete videti jedna kola koja su prekrivena takvim čokoladnim prahom:
skoro da mi je simpatično, ali verujem da lokalcima baš i nije bilo pa neka je i čokolada
 

Mita Komita

Veoma poznat
Moderator
Poruka
14.918
Ako vam se čini da su čokalade skupe po prodavnicama...

Popularna britanska kompanija Cadbury se okrenula proverenom i mnogo puta isprobanom receptu za pravljenje super luksuzne i skupe hrane – čokoladicu punjenu karamelom su prekrili jestivim zlatom i ubacili u vrećicu takođe napravljenu od ovog plemenitog metala. Izgleda da ima nešto u tom jedenju zlata, i neverovatnom osećaju moći koje to zadovoljstvo pruža.

Originalno je proizvođena od 1995. do 2003. godine, ali je proizvodnja nastavljena 2009. nakon ogromne internet kampanje, kada je više od 22.000 ljudi potpisalo peticiju da se Wispa Gold vrati.

a265eda81350f7ecc55c5b887fa502db.jpg

Cena ovog zlatnog užitka je preko 125,000 dinara! Komad.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.