Nismo se rodili u znaku Ovna, Raka, Vodolije.
Rađali smo se u znaku Kukuruza.
Koliko nas je kroz čije detinjstvo zveckala zrelo žuto zrnevlje uspavankom krunjenja, zorom komišanja? ...
U kasno proleće prošara polja nejakom strelom svoje stabljike, začuđen još, malečak. Tek pokazuje zube, on, budući gospodar polja. Dete je još, taj što će biti stasiti momak loman u pasu, sa mladim kicoškim brkom. Onda poguri leđa svim kopačima. Kopnja je. Počinje veliki, naporni balet. Proklinju ga devojke što im lomi kičmu i snagu, širi bokove i dlanove i lije znoj pod povezače. Kako je beskrajno duga brazda u letnje popodne! A on, dorastao do kolena, mrsi se pod suknje kad je plav i zdrav i godina berićetna, ili žuto siče kao gusan svoju nemoćnu kad je beskišica. Stoji na jednoj nozi, zaustavljen u taktu, dok mu hiljade ruku kidaju zaperke. Evo, već je perjanicu zadenuo za šešir, iroši se kao momak na seoskoj slavi. Ništa više nema da se radi s njim i oko njega.
Sve čeka.
Otežava i stenje zemlja pod njim...
Borislav Mihajlović Mihiz
Rađali smo se u znaku Kukuruza.
Koliko nas je kroz čije detinjstvo zveckala zrelo žuto zrnevlje uspavankom krunjenja, zorom komišanja? ...
U kasno proleće prošara polja nejakom strelom svoje stabljike, začuđen još, malečak. Tek pokazuje zube, on, budući gospodar polja. Dete je još, taj što će biti stasiti momak loman u pasu, sa mladim kicoškim brkom. Onda poguri leđa svim kopačima. Kopnja je. Počinje veliki, naporni balet. Proklinju ga devojke što im lomi kičmu i snagu, širi bokove i dlanove i lije znoj pod povezače. Kako je beskrajno duga brazda u letnje popodne! A on, dorastao do kolena, mrsi se pod suknje kad je plav i zdrav i godina berićetna, ili žuto siče kao gusan svoju nemoćnu kad je beskišica. Stoji na jednoj nozi, zaustavljen u taktu, dok mu hiljade ruku kidaju zaperke. Evo, već je perjanicu zadenuo za šešir, iroši se kao momak na seoskoj slavi. Ništa više nema da se radi s njim i oko njega.
Sve čeka.
Otežava i stenje zemlja pod njim...
Borislav Mihajlović Mihiz
