Čitate li Čehova, ili ga gledate u pozorištu?

Soradze

Elita
Moderator
Poruka
17.225
Osećaj usamljenosti odzvanja Čehovljevim temama...
Pisac upozorava da nas neće spasiti ako uzmemo sebe previše ozbiljno,
da je humor mera naše sposobosti da preživimo svet ovakav kakav jeste...

U nekim godinama čovek shvati da nadublje istine i genijalnost ovog pisca
pomažu da razume svoj život, ali i kako je protraćio taj svoj život.

Kada čitamo Čehova, razumemo kako smo živote protraćili i mi sami, kao i
svi ljudi na svetu.

Razumemo kako se odlazi u banalnost, kukavičluk, zapravo kako se pristalo
da sve ono o čemu smo sanjali i maštali zameni jedna banalna realnost.

Ako čovek hoće da zna nešto o svetu i kakav je svet, treba da čita Šekspira...

A, ako želi da upozna i razume ljude, treba da čita Čehova...

Naš proslavljeni reditelj i glumac, profesor, Rale Milenković, je do sada režirao
Čehova, tj. predstave „Tri sestre“ i „Višnjik“, po dva puta, jednom „Galeba“,
a sa zrenjaninskim dramskim ansamblom predstavu „Ludi kamen“, po
Čehovljevim jednočinkama "Prosidba" i "Medved" i kaže da bi uvek režirao
Čehova.

" Zašto Čehov? Čehov zato što je najveći, zato što je tako duboko, bespoštedno,
tako brutalno iskreno sve što je napisao - napisao ne bi li nas suočio sa našim
banalnostima, sa našom prazninom, načinom na koji živimo, načinom na koji
traćimo svoj život. Ne bi li nam pomogao da podnesemo zapravo ono što je
život oduvek i bio, jer bez obzira na pojavnosti i na spoljašne ukrase, u ljudskoj
duši je uvek ta napetost i taj problem koji ima svako od nas, kako da prevaziđe,
da podnese samoću, otuđenost, usamljenost, banalnost, trivijalnost i tamne
strane svoje prirode.

U ove dve jednočinke koje su naizgled vrlo vesele i u pozorišnom smislu klasični
vodvilji, to i te kako postoji i probija, a ja sam pokušao da "izoštrim" tu mračnu
stranu ljudske prirode, čak i u tako oveštalim, stereotipnim situacijama kao što su
prosidbe ili zaljubljivanja i do kiča dovedeni rituali između muškarca i žene.

Hteo sam da pokažem unutrašnje izobličenje, da ne bude samo nakaznost spolja,
već da to izbezumljenje želje za nekim drugim vodi u grotesku.
Mi igramo izmaštani događaj, jednu priču, smerni i ponizni pred genijalnim piscem
i pokušavamo da tu istinu, do koje dolazimo igrom, prenesemo publici u pozorištu...

Mene da pitate, ja bih režirao samo Čehova. Ne mogu da se nasitim te lepote, te
pameti, dubine, brutalne iskrenosti kojom on zapravo nepotkupljivo priča svoje priče
o ljudima, o tome kako je složena ljudska priroda i kako se zapravo svi naši problemi
javljaju iz naših očekivanja i naših predrasuda o sebi i drugima.

Mislim da je Čehov najbolji mogući autor za jedno repertoarsko gradsko pozorište,
da nas sačuva od banalnog, vulgarnog humora i osuđenosti "da bude smešno, ne bi
li na blagajni bilo uspešno" kaže reditelj Radoslav Rale Milenković.

Iz predstave "Ludi kamen":

Screenshot_109.png


Screenshot_110.png


Screenshot_111.png
 
Isao sam sa skolom vise puta u pozoriste da gledam,kako bih ja nazvao njegov crni humor,jer je sto je smesno,postaje i tuzno.Citao sam dok sam bio mladji neke njegove stvari,ali mi tada nisu bas bile jasne.Drame najvise.
Naravno da, kada smo mlađi, ne možemo sve da shvatimo, jer čitamo "iz sebe"...
Danas, ovako matori, sa velikim životnim i ličnim iskustvom sve shvatamo brzo,
jer (po svojoj, da izvineš, nakaznosti) ličimo na junake iz romana Čehova...
I u njima se savršeno prepoznajemo...

:vzagrljaj: :heart2::heart2::heart2:
Oba :heart:
Najviše pripovetke :)
I ja - oba...
I ja - najviše pripovetke, ta mala remek dela "isečaka iz života" i ljudskih sudbina...
:heart2:
 
Najviše volim Čehova od svih Rusa a i pisaca ikad. Ne samo kao pisca, nego pre svega kao čoveka. Iz njega zrači ona iskonska dobrota (ali ne i glupost i naivnost), borba, prihvatanje i vera u život, bez roptanja i uprsko svemu. Uz fini nenametljivi humor.
Oni koji mu pripisuju mrak i pesimizam, uopšte ga ne razumeju.
Baš lepo pišeš, Lule...

Pripadam generaciji i vaspitanju kada smo do svoje 15. godine pročitali ama baš sve ruske klasike...
Kao klinka, gledala sam u JDP-u predstavu "Ivanov", A. Čehova... i, kao u svim limunadama, zacopala
sam se u glumca koji je igrao Ivanova, lepog Stevu Žigona... kao što je to uradila i Šura iz romana...
Posle tri decenije, na proslavi u mojoj kući, bio je i tada već star Steva Žigon... Ispričala sam mu tom
prilikom da sam kao klinka bila zaljubljna u njegovog Ivanova... Toliko se obradovao, da me je u stopu
pratio celo veče...
Eto kako se Čehov i njegove drame mogu uplesti u naše živote - zauvek...

Da ispoštujemo divnog Stevu Žigona, koji odavno nije sa nama...

Ovo je monolog Ivanova u interpretaciji Žigona...


:heart2:
 
Paviljon 6 je tako dpbro uradila Jugoslovenska kinematografija...Ja ga cesto pustim onako pred spavanje.... Cica Perovic i Zoran Radmilovic, ma fenomenalno...
Hvala ti na ovoj informaciji... našla sam film, ali iz 2 dela...
Našla sam i audio verziju Paviljona 6... čita dama sa savršenom
dikcijom, razgovetno... 2 sata i 23 minuta...

Koliko znam, ovaj i sve naše stare filmove je spasila i digitizovala Jugoslovenska konoteka od propadanja i zaborava...
Alal im vera!
A ovaj film ću svakako odgledati i radujem se unapred...
Hvala još jednom...
:cmok2:
 
Paviljon 6 je tako dpbro uradila Jugoslovenska kinematografija...Ja ga cesto pustim onako pred spavanje.... Cica Perovic i Zoran Radmilovic, ma fenomenalno...
Nisam ni ja znala. (Mada nisam ni pokušala da saznam.)

Čehovljeve pripovetke i novele su malo nezgodne i neprivlačne za filmske i pozorišne adaptacije jer nemaju to nešto spektakularno, dramatično (samoubistvo, ubistvo, spletke, prevara, osveta...). Skromne, fine, istinite, a likovi su obični ljudi. Kod njega nema sugestivnosti, foliranja, preterivanja. Ovo je moj utisak, nisam sad nekakav dramaturg.

U vezi pozorišnih predstava u poslednje vreme... sve manje mi se sviđaju, onako, baš se skoro svaki put smorim zbog očiglednog nepotizma, preglumljivanja, podilaženja publici...znači meh...
 
Najviše volim Čehova od svih Rusa a i pisaca ikad. Ne samo kao pisca, nego pre svega kao čoveka. Iz njega zrači ona iskonska dobrota (ali ne i glupost i naivnost), borba, prihvatanje i vera u život, bez roptanja i uprsko svemu. Uz fini nenametljivi humor.
Oni koji mu pripisuju mrak i pesimizam, uopšte ga ne razumeju.
Za života, Čehov je svoje drame nazivao prosto komedijama...Slavni režiser Stanislavski u to nije mogao da poveruje, tvrdeći da su to ozbiljne drame.
Kojemu verovati? :cool:
 
Pa, drame su mu nešto najjače, ali pripovetke imaju poseban ton i atmosferu...Salomio je književnost na njima. I on i Gogolj...
Šala, Šinjel...sve na Š.

:lol:
Tokom studija medicina da bi se izdržavao pisao je kratke pripovetke za časopis pod pseudonimom Antoša Čehonte. Morao je da ih ograniči na određen broj karaktera, tada su valjda bili reci 🤔 i tu se izveštio da ne arči reči. (ko Tolstoj) :worth:
 
Baš lepo pišeš, Lule...

Pripadam generaciji i vaspitanju kada smo do svoje 15. godine pročitali ama baš sve ruske klasike...
Kao klinka, gledala sam u JDP-u predstavu "Ivanov", A. Čehova... i, kao u svim limunadama, zacopala
sam se u glumca koji je igrao Ivanova, lepog Stevu Žigona... kao što je to uradila i Šura iz romana...
Posle tri decenije, na proslavi u mojoj kući, bio je i tada već star Steva Žigon... Ispričala sam mu tom
prilikom da sam kao klinka bila zaljubljna u njegovog Ivanova... Toliko se obradovao, da me je u stopu
pratio celo veče...
Eto kako se Čehov i njegove drame mogu uplesti u naše živote - zauvek...
Sad sam guglala Stevu kad je bio mlad... jedva par slika ima da se nađe. A bio je lep, onako, markantno. :)
Da ispoštujemo divnog Stevu Žigona, koji odavno nije sa nama...

Ovo je monolog Ivanova u interpretaciji Žigona...


:heart2:
Kššš tam tarara rim kššš :mrgreen::heart:

Ja sam gledala sa Nikolom Ristanovskim, dobar je bio (a i lep ako ne i više (ali samo s bradom))...ali Šurin ćale, Bane Vidaković Lebedev me je oduševio.
 

Back
Top