- Poruka
- 19.044
Osećaj usamljenosti odzvanja Čehovljevim temama...
Pisac upozorava da nas neće spasiti ako uzmemo sebe previše ozbiljno,
da je humor mera naše sposobosti da preživimo svet ovakav kakav jeste...
U nekim godinama čovek shvati da nadublje istine i genijalnost ovog pisca
pomažu da razume svoj život, ali i kako je protraćio taj svoj život.
Kada čitamo Čehova, razumemo kako smo živote protraćili i mi sami, kao i
svi ljudi na svetu.
Razumemo kako se odlazi u banalnost, kukavičluk, zapravo kako se pristalo
da sve ono o čemu smo sanjali i maštali zameni jedna banalna realnost.
Ako čovek hoće da zna nešto o svetu i kakav je svet, treba da čita Šekspira...
A, ako želi da upozna i razume ljude, treba da čita Čehova...
Naš proslavljeni reditelj i glumac, profesor, Rale Milenković, je do sada režirao
Čehova, tj. predstave „Tri sestre“ i „Višnjik“, po dva puta, jednom „Galeba“,
a sa zrenjaninskim dramskim ansamblom predstavu „Ludi kamen“, po
Čehovljevim jednočinkama "Prosidba" i "Medved" i kaže da bi uvek režirao
Čehova.
" Zašto Čehov? Čehov zato što je najveći, zato što je tako duboko, bespoštedno,
tako brutalno iskreno sve što je napisao - napisao ne bi li nas suočio sa našim
banalnostima, sa našom prazninom, načinom na koji živimo, načinom na koji
traćimo svoj život. Ne bi li nam pomogao da podnesemo zapravo ono što je
život oduvek i bio, jer bez obzira na pojavnosti i na spoljašne ukrase, u ljudskoj
duši je uvek ta napetost i taj problem koji ima svako od nas, kako da prevaziđe,
da podnese samoću, otuđenost, usamljenost, banalnost, trivijalnost i tamne
strane svoje prirode.
U ove dve jednočinke koje su naizgled vrlo vesele i u pozorišnom smislu klasični
vodvilji, to i te kako postoji i probija, a ja sam pokušao da "izoštrim" tu mračnu
stranu ljudske prirode, čak i u tako oveštalim, stereotipnim situacijama kao što su
prosidbe ili zaljubljivanja i do kiča dovedeni rituali između muškarca i žene.
Hteo sam da pokažem unutrašnje izobličenje, da ne bude samo nakaznost spolja,
već da to izbezumljenje želje za nekim drugim vodi u grotesku.
Mi igramo izmaštani događaj, jednu priču, smerni i ponizni pred genijalnim piscem
i pokušavamo da tu istinu, do koje dolazimo igrom, prenesemo publici u pozorištu...
Mene da pitate, ja bih režirao samo Čehova. Ne mogu da se nasitim te lepote, te
pameti, dubine, brutalne iskrenosti kojom on zapravo nepotkupljivo priča svoje priče
o ljudima, o tome kako je složena ljudska priroda i kako se zapravo svi naši problemi
javljaju iz naših očekivanja i naših predrasuda o sebi i drugima.
Mislim da je Čehov najbolji mogući autor za jedno repertoarsko gradsko pozorište,
da nas sačuva od banalnog, vulgarnog humora i osuđenosti "da bude smešno, ne bi
li na blagajni bilo uspešno" kaže reditelj Radoslav Rale Milenković.
Iz predstave "Ludi kamen":
Pisac upozorava da nas neće spasiti ako uzmemo sebe previše ozbiljno,
da je humor mera naše sposobosti da preživimo svet ovakav kakav jeste...
U nekim godinama čovek shvati da nadublje istine i genijalnost ovog pisca
pomažu da razume svoj život, ali i kako je protraćio taj svoj život.
Kada čitamo Čehova, razumemo kako smo živote protraćili i mi sami, kao i
svi ljudi na svetu.
Razumemo kako se odlazi u banalnost, kukavičluk, zapravo kako se pristalo
da sve ono o čemu smo sanjali i maštali zameni jedna banalna realnost.
Ako čovek hoće da zna nešto o svetu i kakav je svet, treba da čita Šekspira...
A, ako želi da upozna i razume ljude, treba da čita Čehova...
Naš proslavljeni reditelj i glumac, profesor, Rale Milenković, je do sada režirao
Čehova, tj. predstave „Tri sestre“ i „Višnjik“, po dva puta, jednom „Galeba“,
a sa zrenjaninskim dramskim ansamblom predstavu „Ludi kamen“, po
Čehovljevim jednočinkama "Prosidba" i "Medved" i kaže da bi uvek režirao
Čehova.
" Zašto Čehov? Čehov zato što je najveći, zato što je tako duboko, bespoštedno,
tako brutalno iskreno sve što je napisao - napisao ne bi li nas suočio sa našim
banalnostima, sa našom prazninom, načinom na koji živimo, načinom na koji
traćimo svoj život. Ne bi li nam pomogao da podnesemo zapravo ono što je
život oduvek i bio, jer bez obzira na pojavnosti i na spoljašne ukrase, u ljudskoj
duši je uvek ta napetost i taj problem koji ima svako od nas, kako da prevaziđe,
da podnese samoću, otuđenost, usamljenost, banalnost, trivijalnost i tamne
strane svoje prirode.
U ove dve jednočinke koje su naizgled vrlo vesele i u pozorišnom smislu klasični
vodvilji, to i te kako postoji i probija, a ja sam pokušao da "izoštrim" tu mračnu
stranu ljudske prirode, čak i u tako oveštalim, stereotipnim situacijama kao što su
prosidbe ili zaljubljivanja i do kiča dovedeni rituali između muškarca i žene.
Hteo sam da pokažem unutrašnje izobličenje, da ne bude samo nakaznost spolja,
već da to izbezumljenje želje za nekim drugim vodi u grotesku.
Mi igramo izmaštani događaj, jednu priču, smerni i ponizni pred genijalnim piscem
i pokušavamo da tu istinu, do koje dolazimo igrom, prenesemo publici u pozorištu...
Mene da pitate, ja bih režirao samo Čehova. Ne mogu da se nasitim te lepote, te
pameti, dubine, brutalne iskrenosti kojom on zapravo nepotkupljivo priča svoje priče
o ljudima, o tome kako je složena ljudska priroda i kako se zapravo svi naši problemi
javljaju iz naših očekivanja i naših predrasuda o sebi i drugima.
Mislim da je Čehov najbolji mogući autor za jedno repertoarsko gradsko pozorište,
da nas sačuva od banalnog, vulgarnog humora i osuđenosti "da bude smešno, ne bi
li na blagajni bilo uspešno" kaže reditelj Radoslav Rale Milenković.
Iz predstave "Ludi kamen":
i tu se izveštio da ne arči reči. (ko Tolstoj) 
