Čitalački klub - poziv na čitanje

Davno sam čitala Stranca, da bih sada pravila paralelu između njega i Kuge, pa ću se složiti da je Kuga njegovo najbolje delo, jer mi se zaista dopalo. Ako je Kami pisac apsurda, kako ga nazivaju, to je u ovom romanu i dokazao. Aleksandar V. Stefanović je napisao pogovor Prosvetinom izdanju koje posedujem, i ja ću se pomoći njime. On se poziva na Čarlza Roloa, koji kaže da je "Kuga zapravo alegorija o čovekovoj sudbini- "kuga...je sam život", i svaka ličnost u ovom romanu predsatavlja jedan od problema vezanih za bedu i zlo. Lekar Rije se ceo posvećuje borbi protiv epidemije. Ostale ličnosti su nosioci građanskih osobina, čiji se spektar kreće od popunjenosti i samozadovoljstva, preko kukavičluka i pohlepe, do plemenitijih osećanja u čoveku."

Ono što sam primetila čitajući roman je činjenica da je kuga združila ljude, koji se možda u normalnim okolnostima ne bi ni poznavali.
Najbolnije mi je kad Rije dolazi u situaciju da više ne leči, več počinje isključivo da dijagnostikuje stanja bolesnika, potpuno nemoćan da im pomogne.
Interesantne su mi Taruove beleške o Kotaru, koji veruje da čovek koji je bolestan od raka ne može da se razboli od još jedne opake bolesti, kao što je recimo kuga. Takođe, ne ginu u saobraćajnim nezgodama ljudi koji su bolesni, već uglavnom zdravi.
Nastaviću...
 
Pomenuli ste teološku stranu romana. Izdvojila bih jedan citat:
"Nije reč o odricanju predostrožnih mera, tog razumnog uređenja koje društvo uvodi u svet poremećen nesrećom. Ne treba slušati one moraliste koji govore da treba pasti na kolena i od svega dići ruke. treba samo krenuti napred, u mrak, malo nasumice, i pokušati činiti dobra. ali sve ostalo treba prihvatiti onakvo kakvo je, i pristati da se predamo bogu, čak i kad je u pitanju smrt dece, ne tražeći pribežište za sebe.
Ovde otac Panlu spomenu uzvišenu ličnost biskupa Belzensa iz vremena kuge u Marseju. Podsetio je na to kako se biskup, pred kraj epidemije, pošto je učinio sve što je mogao učiniti i misleći da nema više nikakvog spasa, zatvorio sa namirnicama u svoju kuću koju je opasao zidom; kako su se stanovnici, čiji je on bio idol, čudnim obrtom osećanja kakav nalazimo u preteranim patnjama, naljutili na njega, opkolili njegovu kuću leševima da bi ga zarazili pa čak i prebacili nekoliko preko zida, samo da bi stradao. Tako je biskup, u svojoj poslednjoj slabosti, mislio da se izdvoji u svetu smrti, a mrtvi su mu padali s neba na glavu. to važi i za nas, koji treba da budemo ubeđeni da u kugi nema ostrva. ne, tu nema sredine. treba prihvatiti tu sramotu, jer treba izabrati: mrzeti boga ili ga voleti. A ko bi smeo da se opredeli da mrzi boga?

-Braćo moja, reče Panlu, nagoveštavajući time da će ubrzo završiti svoju propoved, ljubav prema bogu nije laka. Ona zahteva potpuno prenebregavanjesvoje ličnosti. Ali samo ona može zbrisati patnju i smrt dece, samo je ona, u svakom slučaju, može učiniti neophodnom, jer se ona ne može razumeti i može se samo hteti. To je ta teška pouka koju sam hteo da podelim sa vama. To je vera, svirepa u očima ljudi, presudna u očima boga, kojoj se treba približiti. Pred tom strašnom slikom treba svi da budemo jednaki. Na tom vrhuncu svi će se pomešati i izjednačiti, a istina će izbiti iz prividne nepravde."
 
I još jedan citat, koji me neopisivo podseća na sadašnjost:
"...Međutim, zbog teškoća oko snabdevanja hranom, koje su vremenom bile sve veće, pojaviše se nove brige. Nastala je špekulacija i ljudi su nudili po neverovatnim cenama najnužnije namirnice kojih nije bilo na tržištu. Tako se siromašne porodice nađoše u vrlo teškom položaju, dok bogate nisu gotovo ni u čemu oskudevale. Dok je kuga efikasnom nepristrasnošću koju je unosila u svoju vladavinu trebalo da učvrsti jednakost među našim građanima, ona je, naprotiv, prirodnim obrtom egoizma, u ljudskim srcima pooštravala osećanje nepravde. Postojala je razume se besprekorna jednakost u smrti, no takvu jednakost niko nije želeo..."
 
Ako se nekome dopalo Saramagovo Slepilo ili Pekićevo Besnilo, verovatno će mu se dopasti i Kuga. U meni su sva tri romana izazvala ista osećanja: nemogućnost vladanja situacijom. No, bez obzira na tešku temu, pitak Kamijev stil, uz korišćenje običnih reči, jednostavan opis različitih ljudi, ni jednog momenta me nije doveo u nedoumicu da li će mi Kuga postati jedan od omiljenih romana.
 
krasuljak:
Pomenuli ste teološku stranu romana. Izdvojila bih jedan citat:
"Nije reč o odricanju predostrožnih mera, tog razumnog uređenja koje društvo uvodi u svet poremećen nesrećom. Ne treba slušati one moraliste koji govore da treba pasti na kolena i od svega dići ruke. treba samo krenuti napred, u mrak, malo nasumice, i pokušati činiti dobra. ali sve ostalo treba prihvatiti onakvo kakvo je, i pristati da se predamo bogu, čak i kad je u pitanju smrt dece, ne tražeći pribežište za sebe.
Ovde otac Panlu spomenu uzvišenu ličnost biskupa Belzensa iz vremena kuge u Marseju. Podsetio je na to kako se biskup, pred kraj epidemije, pošto je učinio sve što je mogao učiniti i misleći da nema više nikakvog spasa, zatvorio sa namirnicama u svoju kuću koju je opasao zidom; kako su se stanovnici, čiji je on bio idol, čudnim obrtom osećanja kakav nalazimo u preteranim patnjama, naljutili na njega, opkolili njegovu kuću leševima da bi ga zarazili pa čak i prebacili nekoliko preko zida, samo da bi stradao. Tako je biskup, u svojoj poslednjoj slabosti, mislio da se izdvoji u svetu smrti, a mrtvi su mu padali s neba na glavu. to važi i za nas, koji treba da budemo ubeđeni da u kugi nema ostrva. ne, tu nema sredine. treba prihvatiti tu sramotu, jer treba izabrati: mrzeti boga ili ga voleti. A ko bi smeo da se opredeli da mrzi boga?

-Braćo moja, reče Panlu, nagoveštavajući time da će ubrzo završiti svoju propoved, ljubav prema bogu nije laka. Ona zahteva potpuno prenebregavanjesvoje ličnosti. Ali samo ona može zbrisati patnju i smrt dece, samo je ona, u svakom slučaju, može učiniti neophodnom, jer se ona ne može razumeti i može se samo hteti. To je ta teška pouka koju sam hteo da podelim sa vama. To je vera, svirepa u očima ljudi, presudna u očima boga, kojoj se treba približiti. Pred tom strašnom slikom treba svi da budemo jednaki. Na tom vrhuncu svi će se pomešati i izjednačiti, a istina će izbiti iz prividne nepravde."
Kliknite za proširenje...

Da, taj Panlu je na početku bio sav u fazonu rigidnog hrišćanstva, propovijedao da je epidemija kazna Božija zbog nevjerništva i razvrata, spominjao Sodomu i Gomoru, govorio da su sve medicinske mjere beskorisne, da će bolest trajati onoliko koliko Bog odluči... Kasnije je unekoliko revidirao te stavove. Međutim, na nekoliko mjesta u knjizi drugi likovi nedvosmisleno iznose svoj ateizam. Doktor je u svom dosta pomirljiv, ali svejedeno, ateisti govore da ne mogu biti uz boga koji kažnjava nevine. Meni je to naivno. Panlu je kasnije mnogo zreliji u svojoj vjeri, nego što su ateisti u svom ateizmu.

Inače, meni se Stranac više dopada zbog Mersoa koji je kontroverzan lik, antiheroj. Za razliku od njega, Rije je u svojoj nepokolebljivoj predanosti poslu i solidarnosti malo dosadan.

I da, kao što si ranije rekla, naravno da je kuga alegorija za sam život, ali to znači da je Kamijev etički imperativ soldiranosti i plemenitosti primjenjiv na sve životne okolnosti, a ne samo krizne i apokaliptične.
 
krasuljak:
Ako se nekome dopalo Saramagovo Slepilo ili Pekićevo Besnilo, verovatno će mu se dopasti i Kuga. U meni su sva tri romana izazvala ista osećanja: nemogućnost vladanja situacijom. No, bez obzira na tešku temu, pitak Kamijev stil, uz korišćenje običnih reči, jednostavan opis različitih ljudi, ni jednog momenta me nije doveo u nedoumicu da li će mi Kuga postati jedan od omiljenih romana.
Kliknite za proširenje...

I ja sam sve vreme nekako uporedjivaa situacije iz knjige sa Slepilom, mada ovde ne dolaze do izrazaja najgore ljudske osobine ili Kamiju nisu bile vazne.
Quentin je lepo primetio da iako se radnja dogadja u Alziru, u gradu od 200.000 stanovnika, uglavnom Arapa, muslimana,
u romanu postoje samo Francuzi ( hriscani).

@Quentin

sledila sam se kada sam prociitala kletve koje Panlo baca na vernike govoreci im da su zasluzili nesrecu koja im se dogadja.
Tako crkva funkcionise, za svako zlo je kriv covek jer zivi u grehu.
Rije je atisticki humanista, Panlo hrscanski.
 
krasuljak:
A deca, koja su nevina? Da li njihovom smrću Bog kažnjava grešne roditelje?
Kliknite za proširenje...

Tako ispada, i zato mi je pitanje vjerovanja u Boga u Kugi previše uprošćeno prikazano. Tek kasnije Panlu malo produbljava stvari. Vjerovanje u hrišćanskog Boga uopšte nije jednostavan sport. Bog traži punu predanost, a ne garantuje ništa. Svaka životna nesreća je iskušenje, a istrajnost donosi spasenje duše. E, sad to nije lako ni shvatiti, ni prihvatiti.
 
Volela bih da se još neko uključi u diskusiju. Prosto je nemoguće da niko osim nas troje nije pročitao ovaj roman.

Ako je ovo ipak kraj, da potvrdim da je sledeća knjiga koju čitamo Kaputt Kurcia Malapartea, do 15. oktobra.
U najgorem slučaju, učestvovaće ista trojka. Iskreno se nadam da će se javit još neko... ;)
 
krasuljak:
Volela bih da se još neko uključi u diskusiju. Prosto je nemoguće da niko osim nas troje nije pročitao ovaj roman.

Ako je ovo ipak kraj, da potvrdim da je sledeća knjiga koju čitamo Kaputt Kurcia Malapartea, do 15. oktobra.
U najgorem slučaju, učestvovaće ista trojka. Iskreno se nadam da će se javit još neko... ;)
Kliknite za proširenje...
I meni je zao sto se niko ne ukljucuje barem sada.

Tebe cu nesto zamoliti, a i ima veze sa temom.
Negd pred kraj knjige ( kod mene je to strana 330 a tu stize i telegram da mu je zena umrla)) majka mu govori da odputuje u brda da se odmori.
Molba je da prepises i stavis ovde nekoliko recenica u kojima on razmislja o svom buducem zivotu bez ikakve nade i bez iluzija.
Eto, zelim da to procitam na srpskom:)

Inace, Kuga je u Francuskoj obavezna lektira za decu u srednjim skolama.

I neka taj pasus bude onda Konec delo krasi.
 
Izgleda smo za jedne preozbiljni, a za druge nedovoljno ozbiljni. Kako god, dalje čitamo Kaputt. Tu bi bar Direkt trebalo da nam se pridruži.

Ako Radu mrzi, mogu ja da skeniram tu stranu i da postavim, ali najranije sutra popodne/uveče. Sad je u kući neka gužva.
 
Poslednja izmena:
quentin:
Izgleda smo za jedne prozbiljni, a za druge nedovoljno ozbiljni. Kako god, dalje čitamo Kaputt. Tu bi bar Direkt trebalo da nam se pridruži.

Ako Radu mrzi, mogu ja da skeniram tu stranu i da postavim, ali najranije sutra popodne/uveče. Sad je u kući neka gužva.
Kliknite za proširenje...

NIje nista hitno, volela bih da je imam na srpskom.
Ako Rada ne moze, onda ti sutra, ili kad stignes.
Da , za Kaputt imamo i cetvrtog u druzini;)
 
krasuljak:
Nije problem da kucam, ali odakle dokle tačno? I nije kod mene 330. strana, moja knjiga ima 268 ukupno.:) Kod mene je taj deo na 251-253.
Kliknite za proširenje...
Taro umire, do kraja knjige ima jos desetak strana, doktor razmislja o zivotu Taroa, onda mu majka predlaze da ide u brda.Na tj ili sledecoj strani je i telegram ojim mu
javjaju da mu je zena umrla.

Quentin se ponudio da ce to skenirati, batali onda prekucavanje.
 
"Opet jedan auto prođe i g-đa Rije se malo pomeri na stolici. Rije se nasmeši na nju. Ona mu reče da nije umorna i odmah dodade:
-Trebalo bi da ideš u planinu, da se odmoriš, znaš, tamo.
-Razume se, mama.
Tako je, tamo ću se odmoriti. I to će biti jedan izgovor za sećanje. Ili ako je to trebalo da znači dobiti igru, kako onda mora da je teško živeti samo od onoga što čovek znai čega se seća, a biti lišen onog čemu se nada. Tako je bez iluzija. Ne postoji mir bez nade, i Taru, koji je osporavao ljudima pravo da ma koga osude, koji je znao da se niko ne može uzdržati od osude i da čak ponekad i žrtve postaju dželati, Taru je proveo život u rastrzanju i kontradikciji, i nikad nije saznao šta je to nada. Da li je zato hteo svetlost i tražio mir u pomaganju ljudi? Istina, Rije nije o tome nista znao, a to i nije bilo od nekog naročitog značaja. Jedina slika Tarua koju će on sačuvati biće slika čoveka koji sigurno upravlja volanom svog automobila ili slika ovog glomaznog tela, koje sada leži nepomično. Jedna toplina života i jedna slika smrti, to je saznanje.
Eto zbog čega je bez sumnje, doktor Rije mirno primio jednog jutra vest o smrti svoje žene. Nalazio se u svojoj kancelariji. Njegova mu je majka, takoreći, trčeći predala telegram, i odmah izašla da da raznosaču napojnicu. Kada se vratila, njen sin je držao u ruci otvoren telegram. Ona ga pogledala, ali je on uporno gledao kroz prozor u divno jutro koje se dizalo nad pristaništem.
-Bernare,-izgovori g-đa Rije.
Doktor je pogleda odsutnim pogledom.
-je li to onaj telegram?- upita ona.
-Jeste-potvrdi doktor.-pre osam dana.
G-đa Rije okrete glavu prema prozoru. Doktor je ćutao. Zatim reče majci da ne plače više, da se on tome i nadao, ali da je ipak vrlo teško.Jednostavno, znao je, dok je izgovarao te reči, da njegova patnja nije došla iznenada. Bio je to isti bol koji je trajao već mesecima i danima."

- - - - - - - - - -

Mojoj ćerki da zahvališ za kucanje.;)
 
krasuljak:
"Opet jedan auto prođe i g-đa Rije se malo pomeri na stolici. Rije se nasmeši na nju. Ona mu reče da nije umorna i odmah dodade:
-Trebalo bi da ideš u planinu, da se odmoriš, znaš, tamo.
-Razume se, mama.
Tako je, tamo ću se odmoriti. I to će biti jedan izgovor za sećanje. Ili ako je to trebalo da znači dobiti igru, kako onda mora da je teško živeti samo od onoga što čovek znai čega se seća, a biti lišen onog čemu se nada. Tako je bez iluzija. Ne postoji mir bez nade, i Taru, koji je osporavao ljudima pravo da ma koga osude, koji je znao da se niko ne može uzdržati od osude i da čak ponekad i žrtve postaju dželati, Taru je proveo život u rastrzanju i kontradikciji, i nikad nije saznao šta je to nada. Da li je zato hteo svetlost i tražio mir u pomaganju ljudi? Istina, Rije nije o tome nista znao, a to i nije bilo od nekog naročitog značaja. Jedina slika Tarua koju će on sačuvati biće slika čoveka koji sigurno upravlja volanom svog automobila ili slika ovog glomaznog tela, koje sada leži nepomično. Jedna toplina života i jedna slika smrti, to je saznanje.
Eto zbog čega je bez sumnje, doktor Rije mirno primio jednog jutra vest o smrti svoje žene. Nalazio se u svojoj kancelariji. Njegova mu je majka, takoreći, trčeći predala telegram, i odmah izašla da da raznosaču napojnicu. Kada se vratila, njen sin je držao u ruci otvoren telegram. Ona ga pogledala, ali je on uporno gledao kroz prozor u divno jutro koje se dizalo nad pristaništem.
-Bernare,-izgovori g-đa Rije.
Doktor je pogleda odsutnim pogledom.
-je li to onaj telegram?- upita ona.
-Jeste-potvrdi doktor.-pre osam dana.
G-đa Rije okrete glavu prema prozoru. Doktor je ćutao. Zatim reče majci da ne plače više, da se on tome i nadao, ali da je ipak vrlo teško.Jednostavno, znao je, dok je izgovarao te reči, da njegova patnja nije došla iznenada. Bio je to isti bol koji je trajao već mesecima i danima."

- - - - - - - - - -

Mojoj ćerki da zahvališ za kucanje.;)
Kliknite za proširenje...

To je to. Odbor najlepse zahvaljuuje i na cerku i na majku:heart:
Vidi, nesto cudno!!!

Kod mene je to sto si ti napisala barem dve stranice teksta.
 
Ja samo da pozdravim citalacki klub i da kazem da sam u rodnom gradu autora nase buduce knjige, ali kratko , u iscekivanju trajekta za rodno mesto najveceg sina francuskog
naroda i narodnosti. Livorno ( gde je rodjen Malaparte) slavi dva druga velika sina ( britanska) a to su Bajron i Sheli. Sheli je tu i napisao svoju tragediju The senci
i cuvenu Ode to freedom u ovo gradu Sheli tragicno i zavrsava zivot. Utopio se nemrinom moru. Pored Livorna njegovi posmrtni ostaci se spaljuju, cinu spaljivanja prisustvuje
samo Bajron i jos dvojica britaskih cinovnika. urna se sahranjuje na protestantskom groblju u Rimu.

Oko Shelijeve smrti ima mnogo legendi, mitovi o zaverama nisu samo u Srbiji kod kuce;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Književnost Kako birate knjige koje želite da čitate?
2 3
Odgovora
73
Pregleda
1.314
adelaidea
adelaidea
mr Kiza
Pozorište "#MačkaPečena" - Teatar na Brdu
Odgovora
0
Pregleda
173
mr Kiza
mr Kiza
mr Kiza
Pozorište "Kuća na plaži" - Teatar Vuk
Odgovora
0
Pregleda
199
mr Kiza
mr Kiza

Back
Top