kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.103
Čista je izmišljotina da sam hteo da uhapsim Borisa Tadića
Ekskluzivno - General pukovnik NebojŠa PavkoviĆ: Moja istina o petom
oktobru (1) O Nebojši Čoviću, tadašnjem lideru DOS:
Ubeđen sam da su nas dvojicu „posvađali“, ljudi koji su njemu
šno protumačila moja verzija događaja iz oktobra 2000. godine,
za koju naravno imam dokaze i zabeleške načelnika kabineta i
ađutanta o svim događajima i posetama NGŠ VJ iz tog vremena.
1) Govoreći o mojoj poseti Kolubari, i razgovoru koji sam tom prilikom
vodio sa grupom rudara, gospodin Čović je rekao da mi je u toku mog
razgovora sa rudarima, jedan od njegovih ljudi prišao i dao mobilni telefon
i da smo se Čović i ja čuli, kao i da je on tom prilikom meni toliko
zapretio da sam se ja sav istraumirao.
Takva tvrdnja gospodina Čovića, ne samo da nije tačna već je
u domenu fantastike.
Možda je gospodin Čović heroj „petooktobarske revolucije“, to
prepuštam istoriji, ali kada je o istini reč ona je potpuno drugačija.
Ja sam o tom događaju dao nekoliko intervjua odmah posle toga,
ali zarad istine ponoviću još jednom.
Na kopove u Kolubari nisam otišao po naređenju Miloševića
već samoinicijativno i bez njegovog znanja. Dobro sam bio informisan
o svim dešavanjima iz prethodnih dana, i sigurno nisam bio toliko
glup i lud da tamo idem i da pretim rudarima da prekinu štrajk. Znao
sam da je to politički štrajk i zbog čega rudari štrajkuju.
Namera mi je bila da se lično uverim da li će rudari obezbediti
minumum proizvodnje da zbog nestanka električne energije nebi
bili ugroženi neki vitalni sistemi u VJ značajni za borbenu
gotovost.
U Kolubaru sam stigao oko 21.00 čas i to samo u pratnji
obezbeđenja od 5-6 ljudi i dva terenska vozila. Tada nisam znao da
se tu negde nalaze gospoda Čović i Tadić, koje nisam ni poznavao,
niti sam ih tamo video.
Sa rudarima sam razgovarao u njihovoj radničkoj menzi. Bilo ih
je oko 80-100. Dočekali su me sa negodovanjem, ali su prihvatili da
me saslušaju. Pored mene je bio jedan od vođa štrajkaškog odbora.
Nekoliko od njih je govorilo da su svi oni iz Kolubare bili moji vojnici i
da su bili na KiM za vreme NATO agresije.
Objasnio sam im da znam zbog čega oni štrajkuju i da nisam
došao da im pretim vojskom, ili da tražim da odustanu od štrajka. Od
njih sam tražio odgovor da li će obezbediti minimum električne energije
koja je potrebna VJ. To su mi obećali, ispratili su me svi do mog auta, a
jedan od njih mi je na rastanku dao veliku crvenu jabuku.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=75104
*******************************************************************************
Ко зна шта су ови петооктобарци још слагали.
Сваки дан се открива једна по једна лаж!......Можда би
требало проверити и њихове дипломе,... можда су многи од
њих завршили само основну школу,...а ове разне магистратуре,
докторате измислили,...а што и не би,...па КО њих проверава,..
колико видим писаће и Историју,....али
ону која почиње од 5.Октобра, 2000. године!!!
Ekskluzivno - General pukovnik NebojŠa PavkoviĆ: Moja istina o petom
oktobru (1) O Nebojši Čoviću, tadašnjem lideru DOS:
Ubeđen sam da su nas dvojicu „posvađali“, ljudi koji su njemu
šno protumačila moja verzija događaja iz oktobra 2000. godine,
za koju naravno imam dokaze i zabeleške načelnika kabineta i
ađutanta o svim događajima i posetama NGŠ VJ iz tog vremena.
1) Govoreći o mojoj poseti Kolubari, i razgovoru koji sam tom prilikom
vodio sa grupom rudara, gospodin Čović je rekao da mi je u toku mog
razgovora sa rudarima, jedan od njegovih ljudi prišao i dao mobilni telefon
i da smo se Čović i ja čuli, kao i da je on tom prilikom meni toliko
zapretio da sam se ja sav istraumirao.
Takva tvrdnja gospodina Čovića, ne samo da nije tačna već je
u domenu fantastike.
Možda je gospodin Čović heroj „petooktobarske revolucije“, to
prepuštam istoriji, ali kada je o istini reč ona je potpuno drugačija.
Ja sam o tom događaju dao nekoliko intervjua odmah posle toga,
ali zarad istine ponoviću još jednom.
Na kopove u Kolubari nisam otišao po naređenju Miloševića
već samoinicijativno i bez njegovog znanja. Dobro sam bio informisan
o svim dešavanjima iz prethodnih dana, i sigurno nisam bio toliko
glup i lud da tamo idem i da pretim rudarima da prekinu štrajk. Znao
sam da je to politički štrajk i zbog čega rudari štrajkuju.
Namera mi je bila da se lično uverim da li će rudari obezbediti
minumum proizvodnje da zbog nestanka električne energije nebi
bili ugroženi neki vitalni sistemi u VJ značajni za borbenu
gotovost.
U Kolubaru sam stigao oko 21.00 čas i to samo u pratnji
obezbeđenja od 5-6 ljudi i dva terenska vozila. Tada nisam znao da
se tu negde nalaze gospoda Čović i Tadić, koje nisam ni poznavao,
niti sam ih tamo video.
Sa rudarima sam razgovarao u njihovoj radničkoj menzi. Bilo ih
je oko 80-100. Dočekali su me sa negodovanjem, ali su prihvatili da
me saslušaju. Pored mene je bio jedan od vođa štrajkaškog odbora.
Nekoliko od njih je govorilo da su svi oni iz Kolubare bili moji vojnici i
da su bili na KiM za vreme NATO agresije.
Objasnio sam im da znam zbog čega oni štrajkuju i da nisam
došao da im pretim vojskom, ili da tražim da odustanu od štrajka. Od
njih sam tražio odgovor da li će obezbediti minimum električne energije
koja je potrebna VJ. To su mi obećali, ispratili su me svi do mog auta, a
jedan od njih mi je na rastanku dao veliku crvenu jabuku.
http://www.svedok.rs/index.asp?show=75104
*******************************************************************************
Ко зна шта су ови петооктобарци још слагали.
Сваки дан се открива једна по једна лаж!......Можда би
требало проверити и њихове дипломе,... можда су многи од
њих завршили само основну школу,...а ове разне магистратуре,
докторате измислили,...а што и не би,...па КО њих проверава,..
колико видим писаће и Историју,....али
ону која почиње од 5.Октобра, 2000. године!!!
