Старословенски српске редакције.
Ево поређења између старословенске азбуке која је коришћена у повељама и Вукове ћирилице:
Старословенска азбука (српскословенска)
1. А (аз)
2. Б (буки)
3. В (веде)
4. Г (глагол)
5. Д (добро)
6. Ђ (ђерв)
7. Е (ест)
8. Ж (живете)
9. З (земља)
10. И (иже)
11. Ј (јота)
12. К (какко)
13. Л (људи)
14. М (мислете)
15. Н (наш)
16. Њ (њаш)
17. О (он)
18. П (покой)
19. Р (рцы)
20. С (слово)
21. Т (твердо)
22. У (оук)
23. Ф (ферт)
24. Х (хер)
25. Ц (цы)
26. Ч (червь)
27. Ш (ша)
28. Ъ (тврди знак)
29. Ы (еры)
30. Ь (меки знак)
31. Э (е)
32. Ю (ю)
33. Я (азь)
Вукова ћирилица
1. А
2. Б
3. В
4. Г
5. Д
6. Ђ
7. Е
8. Ж
9. З
10. И
11. Ј
12. К
13. Л
14. Љ
15. М
16. Н
17. Њ
18. О
19. П
20. Р
21. С
22. Т
23. У
24. Ф
25. Х
26. Ц
27. Ч
28. Џ
29. Ш
Главне разлике:
Старословенска азбука има више слова која више не постоје у савременој ћирилици (нпр. Ѣ, Ѧ, Ѫ).
Вук је укинуо неупотребљиве знакове као што су тврди знак (ъ), меки знак (ь), и Ѣ, поједноставивши писмо.
Вук је додао слова за звуке специфичне за српски језик, попут Љ, Њ, и Џ.
Ово поједностављење је омогућило да се писмо прилагоди народном говору, док је старословенска азбука више одражавала црквену и традицију.
Иако је то већ урадио Гаврил Стефановић Венцловић 100 година пре Вука и Даничића писао је народним језиком и старосрпским односно црквено словенским.
За Гаврила Стефановића Венцловића се скоро и не зна. Још мање се зна да је он у српску азбуку увео слова ћ, ђ и џ, и радио на поправци правописа стотину година пре Вука, па је тако био претеча и Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.
Венцловић је за собом оставио 20 хиљада страница рукописа од којих је 7 хиљада на српскословенском, а 9 хиљада на народном српском „простом језику“, тринаестак већих и мањих рукописа, делом илуминисаних страница, од беседа до реторичког песништва, преписе црквених књига, преводе, пре свега руских аутора. Већи део његових беседа по садржају није оригиналан, него су то најчешће калуђерски записи и преводи из руске богословске мисли XVII века.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Гаврил Стефановић Венцловић
У старословенској азбуци сваки знак имао је и нумеричку вредност, што се користило за писање бројева у старим документима, укључујући повеље и хронике. Ова пракса је била слична грчком систему. Ево основне табеле са нумеричким вредностима:
Нумеричке вредности слова у старословенској азбуци:
1. А (аз) = 1
2. В (веде) = 2
3. Г (глагол) = 3
4. Д (добро) = 4
5. Е (ест) = 5
6. Ѕ (дѕело) = 6
7. З (земља) = 7
8. И (иже) = 8
9. Ѳ (фита) = 9
10. І (и) = 10
11. К (какко) = 20
12. Л (људи) = 30
13. М (мислете) = 40
14. Н (наш) = 50
15. Ѯ (кси) = 60
16. О (он) = 70
17. П (покой) = 80
18. Ч (червь) = 90
19. Р (рцы) = 100
20. С (слово) = 200
21. Т (твердо) = 300
22. У (оук) = 400
23. Ф (ферт) = 500
24. Х (хер) = 600
25. Ѱ (пси) = 700
26. Ѫ (юс велики) = 800
27. Ѳ (фита) = 900
28. Ц (цы) = 900
У текстовима, да би се означило да је слово број, изнад њега се стављао посебан знак зван титла (тилда). На пример, ако је требало написати број 17, користило би се ІЗ (10 + 7) са титлом изнад оба слова.
Овим системом су се писале године и бројеви у различитим административним и црквеним документима средњовековне Србије.
1. 2000 се пише као А҃҂ (два пута 1000 – слово А са знаком за хиљаду).
2. 20 се пише као К.
3. 4 се пише као Д.
Дакле, број 2024 би изгледао овако:
А҃҂КД̄
Овде:
А҃҂ = 2000 (хиљаде),
К = 20,
Д = 4.
Титла (̄) би се ставила изнад бројева КД̄ да би се јасно означило да су то бројеви
За бројеве веће од 1000, користили су посебан знак (обично налик на знак за хиљаду) или се број изражавао комбинацијом бројева. Стога, број 2025 би изгледао другачије.
Исправно би било овако:
1. 2000 се пише као А҃҂ (1000 два пута – слово А за 1 са посебним знаком за хиљаде)
2. 20 се пише као К (20)
3. 5 се пише као Е (5)
Дакле, исправно записано: А҃҂КЕ̄
Овде ҂ означава хиљаде, а ҃ је знак који указује да су слова бројеви.
Срећна вам наредна А҃҂КЕ̄
Старословенски српске редакције.
Dodaj u omiljene poruke
#5
За представљање година као што су 7533 и 7534 у старословенском систему, треба бити пажљивији. Вредности веће од 1000 у старословенском бројању обично су представљене комбинованим системом, где се обично користе посебни знаци или комбинације слова.
Пошто старословенска азбука не садржи одговарајуће знакове за 7000, 5000 итд., коришћени су знакови за 1000 и специфични знакови за хиљаде.
Исправно представљање 7533 и 7534:
година 7533
1. 7000 = А̨ (представља 7000, често се коришћење као комбинација слова)
2. 500 = П (словенско слово за 500)
3. 30 = К (словенско слово за 30)
4. 3 = Т (словенско слово за 3)
Дакле, 7533 би изгледала овако:
А̨ПKT̄
Година 7534
1. 7000 = А̨ (7000)
2. 500 = П (500)
3. 30 = К (30)
4. 4 = Д (4)
Дакле, 7534 би изгледала овако:
А̨PKD̄
Закључак:
7533: А̨ПKT̄
7534: А̨PKD̄
Ево дела Хиландарске повеље Стефана Првовенчаног на старословенском језику.
Хиландарска повеља (одломак):
_"Азъ, рабъ Христовъ, Стефанъ, благовѣрныи краль всѣмъ Сръблѣмъ и Поморью, съ помоћу Божіею и молитвамъ оца нашего преподобнаго Симеона, потвърждаю и дарую манастырь сей святѣй Богородици, ижє есть Хиландарь, съ всѣми селы и землѣмъ, ѣже подадены суть ему отъ отца моего и отъ мене."
"И же кто прикоснется или отиметь что отъ сиаго дарованија, да будетъ проклетъ отъ светѣя Богородици и отъ всѣхъ святыхъ, и да буде причастникъ съ Іудою предателемъ и съ Ѡрианами и съ всеми безаконики."
Превод:
"Ја, слуга Христов, Стефан, благоверни краљ свих Срба и Поморја, са помоћи Божијом и молитвама нашег оца, преподобног Симеона, потврђујем и дарујем овај манастир светој Богородици, који је Хиландар, са свим селима и земљама, које су му дате од мога оца и од мене."
"И ко год се дотакне или одузме нешто од овог даровања, нека буде проклет од свете Богородице и свих светих, и нека буде заједничар са Јудом издајником и са Аријанцима и са свим безаконицима."
Објашњење читања старословенског текста:
1. "Азъ" – Чита се као „аз“, што значи „ја“.
2. "рабъ Христовъ" – „раб“ значи „слуга“, „Христов“ значи „Христов“.
3. "Стефанъ" – Чита се као „Стефан“.
4. "благовѣрныи краль" – „благоверни краљ“, што је формула за побожног владара.
5. "всѣмъ Сръблѣмъ и Поморью" – „свим Србима и Поморју“.
6. "съ помоћу Божіею" – „са Божијом помоћи“.
7. "и молитвамъ оца нашего преподобнаго Симеона" – „и молитвама нашег оца, преподобног Симеона“.
8. "потвърждаю и дарую" – „потврђујем и дарујем“.
9. "манастырь сей святѣй Богородици" – „овај манастир светој Богородици“.
10. "и же кто прикоснется" – „и ко год се дотакне“.
11. "да будетъ проклетъ" – „нека буде проклет“.
12. "и да буде причастникъ съ Іудою предателемъ" – „и нека буде заједничар са Јудом издајником“.
