Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.514
Da se vratimo natrag na temu:
Na margini se nalaze kratki opisi koji se ubace po štampanju knjige radinjenog lakšeg pretraživanja; kako bi prilikom listanja knjige lakše bio pronađen deo koji čitaoca zanima. Tako se, između ostalog, našla sledeća greška prilikom izdavanja Lukarevićevih anala:
Sa strane stoji:
Istok Sloven, otac cara Justinijana
Kada je Mrnavić stvarao Upravdin životopis, ovu grešku na margini je iskoristio da Istoka prebaci sa pozicije šuraka na oca. To mu je bilo idealno za dopunjavanje njegovog porekla.
Iako bih isprva rekao da je, pošto govorimo o dobro poznatom prevarantu, Mrnavić iskoristio ono što mu je zgodno prilikom konstrukcije Justinijanovog rodoslova, nešto drugo mi još pada na pamet:
Dok su učeni ljudi tada zaista u čitali knjige u originalu, i dalje su se masovno koristili izvodi. Ispisi koji bi nastali po narudžbini; plati se nekom pismonoši da ode u neki grad, kontaktira biblioteku ili arhiv, napravi (ili bude za njega izrađen) ispis sa nekog lista i onda ga donese naručiocu i dobije ostatak novca.
Moguće je da je Mrnavić dobio ispis u celini, na koji se odrednice sa opisom sadržaja prosto nadovezuju na ostatak teksta. Odnosno, da je dobio u malo pomešanom prepričavanju, a ono što mu zapalo za oči upravo to što se nalazi sa strane: da je Istok Justinijanov otac, umesto šuraka. Naravno, najverovatnije je da se upravo toga i uhvatio.
Takođe deluje da ni Mrnavić nije imao pojma šta je to Diadario tj. da je i njega bunilo, tako da je samo dodao da piše u nekoj bugarskoj knjizi. Sledeća evolucija podataka je, osim usvojene greške da je Istok, koji je po Lukareviću zapravo iz neke verzije Popa Dukljanina, takođe iz nepoznatog bugarskog dela, a ne samo njegovo slovensko ime.
Ukratko, to su izvori koje je koristio i tako je išla evolucija Mrnavićevog odlomka koji je opisivao biografske crte iz mladosti cara Justinijana.
@Mrkalj
Na margini se nalaze kratki opisi koji se ubace po štampanju knjige radinjenog lakšeg pretraživanja; kako bi prilikom listanja knjige lakše bio pronađen deo koji čitaoca zanima. Tako se, između ostalog, našla sledeća greška prilikom izdavanja Lukarevićevih anala:
Sa strane stoji:
Istok Sloven, otac cara Justinijana
Kada je Mrnavić stvarao Upravdin životopis, ovu grešku na margini je iskoristio da Istoka prebaci sa pozicije šuraka na oca. To mu je bilo idealno za dopunjavanje njegovog porekla.
Iako bih isprva rekao da je, pošto govorimo o dobro poznatom prevarantu, Mrnavić iskoristio ono što mu je zgodno prilikom konstrukcije Justinijanovog rodoslova, nešto drugo mi još pada na pamet:
Dok su učeni ljudi tada zaista u čitali knjige u originalu, i dalje su se masovno koristili izvodi. Ispisi koji bi nastali po narudžbini; plati se nekom pismonoši da ode u neki grad, kontaktira biblioteku ili arhiv, napravi (ili bude za njega izrađen) ispis sa nekog lista i onda ga donese naručiocu i dobije ostatak novca.
Moguće je da je Mrnavić dobio ispis u celini, na koji se odrednice sa opisom sadržaja prosto nadovezuju na ostatak teksta. Odnosno, da je dobio u malo pomešanom prepričavanju, a ono što mu zapalo za oči upravo to što se nalazi sa strane: da je Istok Justinijanov otac, umesto šuraka. Naravno, najverovatnije je da se upravo toga i uhvatio.
Takođe deluje da ni Mrnavić nije imao pojma šta je to Diadario tj. da je i njega bunilo, tako da je samo dodao da piše u nekoj bugarskoj knjizi. Sledeća evolucija podataka je, osim usvojene greške da je Istok, koji je po Lukareviću zapravo iz neke verzije Popa Dukljanina, takođe iz nepoznatog bugarskog dela, a ne samo njegovo slovensko ime.
Ukratko, to su izvori koje je koristio i tako je išla evolucija Mrnavićevog odlomka koji je opisivao biografske crte iz mladosti cara Justinijana.
@Mrkalj
