Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
~sale:
мучи ме то што шведски парламент разматра да мушкарцима забране да пишају стојећи наводећи да на тај начин дискриминишу жене
Kliknite za proširenje...
Ne bi trebalo se hvaliti ismevanjem Nordijaca!

Pazi ovo:

Ako pisa iole vredi pogotovu ako je up i tada, a to je slučaj sa mnogima, pogotovu izjutra, e onda je ona ko prskalica pa svaka kap ide đe ne treba. :lol: A ako i nije in errec onda se mlaz raspršuje od podloge pa opet mnogo kapi ode van i mnogo po pantalonama (ili nogama ako nema pantalona). :mrgreen:

A gdje je tu diskriminacija prema ljepšem polu??? Pa, one ne stvaraju takve probleme a, u glavnom, motaju da ih saniraju! :D
 
acej123:
Morala sam nekome da napisem.Imam problem vec tri meseca,poslednjih mesec dana skoro svaki dan.Postala sam ravnodusna, nemam elana ni zasta, glavni problem mi je sto ne mogu da se nasmejem u drustvu drugih ljudi, otezano disem i ubrzano pricam.Sto se tice kontakta ocima ne mogu da ga odrzim, i kada treba da dodje do njega u glavi mi je "gledaj u oci" ljudima, a mislim da ispada kao da zveram i vidim da je i njima neprijatno.Kada cutim ne znam gde da gledam,sve mi se cini neprirodnim gde god da pogledam, samo mi je to u glavi.Ne znam vise sta da radim, nista me ne cini srecnom, imam decka i samo sa njim nemam taj problem. Nadam se da ce neko da mi odgovori kako da resim problem jer stvarno vise ne znam kako da se borim sa ovim.Radila sam mnoge stvari koje su me cinile srecnom,ali nista. Fakultet zavrsavam sledece godine verovatno, imala sam pauzu od godinu dana, ne znam da li mozda i to prouzrokuje ovo stanje...Stvarno ne mogu da nadjem uzrok.Pre ovog perioda bila sam i drustvena i smejala sam se i bila opustena i takva sam bila ceo zivot, a ovo kao da me je sacekalo iza ugla.
Kliknite za proširenje...
Ne gledaj ljudima u oči! Gledaj im u dušu!!! :lol: Inače, no problem! :ok:
 
Kad sam bila mlađano devojče, letovala sam na Hvaru. Jedne godine odsednem u kući čiji su vlasnici bili veoma sujeverni.
Prvo veče, dok sam sa drugaricama sedela na terasi, po kosi mi se načičkaju noćni leptiri ... što je za domaćicu bio "znak" da sam urokljiva i da imam neke paranormalne sposobnosti, pa mi je, sva u panici, otkazala sobu.:lol: Da nije bilo njenog razumnog sina, izgubila bih smeštaj.
U suštini, leptiri su bili privučeni svetlom bojom ... u nedostatku noćne svetiljke.

Znaš onu pesmu YU grupe?

Prema tome, gasi svetla uveče, i biće ih manje.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top