Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Maršalov Prijatelj:
Ali me ipak brine što mnogi ne vide nešto što je takodje napisao i ostavio u amanet:
"Da bi civilizacija NAPREDOVALA onda mora da se odvoji od prirode, da bi civilizacija OPSTALA onda mora da se vrati prirodi"

Trenutno je novac "prirodno" funkcionisanje civilizacije...
Kliknite za proširenje...


Mislim da dosad nisam naišla na ovo,a možda sam i zaboravila...Možda tako mora,možda je to u skladu sa večitim osciliranjem stvari i zakonom akcije i reakcije, i drugim principima tipa aktivnog-pasivnog,muško-ženskog i slično...On je jedini znao način i da napravi perpetum mobile od prirode za dobro svih živih bića.

Sećam se da je rekao da je "fora" uspešnog i srećnog života da se oscilira sa frekvencijama sveta,a ne protiv njih i da čovek mora da uskladi svoje oči, uši i disanje sa očima, ušima i disanjem Univerzuma.Da je sve u njemu živo i manifestacija je određene svesti...Tako je cvet i hrana koju dobijamo iz zemlje manifestacija ljubavi i brige prema čoveku,a ne obična materija,bez duhovne (smisaone) sile u pozadini.I običan kamen je živo biće i manifestacija je određene svesti.Tako nešto...I da postoji jedno jezgro u tom Univerzumu koje se fizički manifestuje svetlošću,a duhovno ga čine lepota i samilost i da čovek treba iz tog jezgra da crpi svoju vitalnu energiju,da bude u skladu sa njim.
Posle svega ovoga vidi se da se zalagao za poštovanje prava na život svega što je živo.

Bojim se da se Tesli sada mogu pripisati razne netačne izjave(poput jedne koju sam nedavno čula-da je prihvatio islam pred kraj života :mrgreen: ),kao što su mu se mogli oteti patenti i slično...Ili se bar mogu izvući iz šireg konteksta,pa da dobiju sasvim drugo značenje.A možda mi ne možemo da razumemo sve, meni je bilo nejasno kada je rekao da je otkrio automatizam života (da je i čovek,kao i Univerzum, mašina) i da je bio presrećan zbog tog saznanja,a i da ono uopšte nije u suprotnosti sa učenjima Hrišćanstva,Budizma itd. Sada razumem to.
 
Poslednja izmena:
solunski ratnik:
Bolna mi nebila, nisi valjda rođena kao ranoranilac?
Kliknite za proširenje...
Jok ja, tek po podne, zato sam preimovana u kasnilicu :lol:

Wrong Turn:
Ovde niko veze sa psihologijom nema :lol:
Kliknite za proširenje...
Koje su tvoje frustracije iz detinjstva?
Ima, ima. :malav:

solunski ratnik:
Ja, kada spavam, ništa ne vidim!:dash:
Kliknite za proširenje...
A ja ti lepo kažem, lezi kad spavaš. :rtfm:
:malav:
images


I za dobro jutro. ;)
 
ptica kasnilica:
I što se nešto proredilo kod sviju ...:sad2: :think:
Šta li tražimo ovde ? :lol: :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Lepu reč. Dobrog čoveka. Trenutke prijatnosti. Osmeh.
Ne mora sve biti prožeto razmišljanjem o zloj nameri.
Nekako, treba gledati na ovu potrebu, kakav sam ja, možda se nađe još neko drugi.
Onaj, ko me ne ispuni, zaobići ću ga.
Najlakše je ovo sokoćalo ugasiti, kada nas počne nervirati!!!
 
solunski ratnik:
Lepu reč. Dobrog čoveka. Trenutke prijatnosti. Osmeh.
Ne mora sve biti prožeto razmišljanjem o zloj nameri.
Nekako, treba gledati na ovu potrebu, kakav sam ja, možda se nađe još neko drugi.
Onaj, ko me ne ispuni, zaobići ću ga.
Najlakše je ovo sokoćalo ugasiti, kada nas počne nervirati!!!
Kliknite za proširenje...
Slažem se ratniče, životni :mrgreen: :lol:
Solunac
:bye:
Odoh, pišemo se sutradan. :D
 
Pozdrav svima. Vec duze vreme planiram da na nekom forumu ispricam svoju pricu, cisto da mi bude lakse jer nemam hrabrosti nekom da ispricam sve sto nosim na dusi. Jos kao mali sam imao izuzetno los odnos sa ocem, imao sam osecaj kao da me ne voli ili cak da ga mnogo nerviram, ne znam ni sam. Taj hladan odnos prema meni je bio pracen raznim maltretiranjem pa cak i vredjanjem, sto je ostavilo dubok trag na meni i gubitak smopouzdanja. Sve do kraja skole sam za njega bio nesposoban i ozbiljnim tonom mi je govorio da ne zna kako cu se snaci u zivotu i da se brine kako da me pusti da se osamostalim kad sam nesposoban iako sam bio odlican djak i vazio za prostojnog i finog decka u mom mestu. Paradoksalno je to sto me je drustvo prosto obozavalao. Nekad mi nije bilo jasno zasto sam im toliko zanimljiv i zasto svi trce za mnom, i mogu vam reci da su moju rec cenili, inace sam dosta pozitivan i mnogo volim drustvo, dok sam sa ljudima osecam se kao riba u vodi. Sve to mi je prijalo i naravno popravljalo moje psihocko stanje jer sam i sam poceo da verujem da sam nesposoban i da nikom ne trebam. Sve je bilo jos kako tako podnosljivo do pocetka srednje skole kada shvatam da sa mnom nesto nije u redu po pitanju seksualne orjentacije, uf tezak udarac. Iako sam u 7. razredu imao vezu od 2 god i bio ozbiljno zaljubljen, shvatam da sam naklonjen svom polu. U pocetku sam pokusavao da lazem samog sebe i odbijao to da prihvatim i mislio da je to sve prilazno i da ce biti sve ok, ali nije. Moji drugovi su se lozili na devojke, mastaju o njima, jure ih... i ja sam to radio ali sa mnogo manje volje i kad smuvam neku devojku nije bilo nikakve hemije, sve kao pod morati. Uzas jedan, znaci pravi se i glumi svakodnevno da si neko ko nisi, znaci non stop pod pritiskom, to ubija psihu . Kao neko ko je bio skoro obozavan od strane drustva i okoline, nisam mogao da prelomim i priznam da sam gay (iako nisam ni sa kim bio u vezi, pomisao na to mi je bilo odvratno) i tako izgubim drustvo i prijatelje koje sam voleo. Ne mogu ni da vam opisem koji je to pakao od zivota, kaznjeni ste od Boga a ni za sta niste krivi, i to ce vas pratiti ceo zivot. Pred kraj srednje se zaljubljujem u druga, taj tek pakao ne mogu da vam opise, konstatna kontrola osecanja i postupaka (da niko ne posumnja iako su mnogi posunjali). Tada sam bio nekoliko meseci u dubokoj depresiji koju sam krio, i izasao iz nje sam , ni sam ne znam kako jer je bila zvrlo ozbiljna. Mnogo losih stvari sam prosao kao srednjoskolac ali uvek je tu bio osmeh na licu i optimizan, mnogi su bili zapanjeni tolikom kolicinom optimizma a nisi ni slitili da pored njima poznatih problema ima jos, mnogo vecih. Zavrsih i tu srednju i upisah faks.....

Sada sam na kraju studija, imam sanse da se uskoro bavim advokaturom ili da radim u sudstvu ali sta mi to sve vredi jer jos uvek zivim u lazima, ne samem nikom da kazem iako mnogi sumnjaju. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo kada bi okolina saznala a tek roditelji.... uzas!

Bez obzira sto zivim u finansijski stabilnoj porodici, sto zavrsavam fakultet, imam predispozicije da se zaposlim i uspem u poslu, sve bih to dao u zamenu za normalan zivot i malo vise ljubavi, jer ne vidim izlaz iz cele situacije. Osecam se odvartno i usamljeno iako generalno nisam jer sam okruzen ljudima ali sam emotivno zapusten sto me cini nesrecnim. Ne secam se kada sam se zadnji put poljubio, primio neku emotivnu poruku ili dobio topao zagrljaj, to su veoma teske stvari. Ja najbolje znam koliko su materijalne stvari bezvredne.

Jos vise me nervira sto ljudi misle kako mi je super u zivotu i zavide mi, a nisu svesni da bih sve dao samo da sam "normalan" i da mogu jednog dana da imam porodicu i volim svoju zenu. Da ne moram da krijem emocije i da mogu da zivim slobodno, nisu svesni koja je to privilegija u zivotu, da diploma i drustveni status ne mogu da pariraju tome.

Sbog svog stresa koji i danas prozivljavam dobio sam helico bakteriju na zelucu, koji lecim.

Voleo bio kada bi ovo procitao i neko od homofobicnih ljudi, da shvate da se homoseksualnost ne bira, vec najcesce se tako radja. Da bismo, vecina nas, da mozemo to promenili i ziveli normalno a ne ovako. Ko ima slican problem zna o cemu sam pisao i kakav je to problem. Najgore od svega je to sto ne mogu nista da promenim i ne vidim izlaz iz cele price, koja je nekad nepodnosljiva.

Izvinjavam se na preopsirnosti ali krace nije moglo, ima jos dosta stvari koje nisam napisao ali nekom drugom prilikom. PS-Mozda se javim i sa nekom lepsom informacijom!
 
Vidim da ljudi ovde iznose svoje velike, zivotne probleme, s toga cu se osecati malo glupo ako postavim naizgled nebitno pitanje, ali itekako vezano za psihologiju.
Naime, vec duze vreme imam tu srecu da imam prijatne snove i da se osecam isto dok ih sanjam. Jedan od tih snova uvek u sebi sadrzi simbol lava. Odnosno mene, kako jasem tog lava i osecaj je neopisiv, osecate vazduh na licu, brzinu kretanja i skretanja, uzbudjenje i to sve bez ikakvih uzda i kanapa, drzim se za grivu i osecam se sigurno. Inace, simbol lava takodje u mom zivotu predstavlja bitnu ulogu, a kako znam da je nesto bitno pokusavam da skontam o cemu se radi, ali ne ide, ili ne zelim da shvatim ili prosto ne mogu, tako da, ima li iko pojma sta znaci moj san?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top