To nije naša čakavština. Ne čini čakavštinu samo čo ilili ca.Kajkavica jeste ta koja se razlikuje značajno od štokavice i njenih varijansi.kajkavci/slovenci/karantinci koji su se izmešali sa štokavcima svako da govore drugačije od onih koji su opstali medju francima. geneza hrvatske nacije nije ništa drugo do okupljanje etnićki udaljenih katolika.
ne znam da li si upratio ali postavio sam pitanje govora starosedelačkog stanovništa na turskom delu dalmacije u vreme mletačko turskih ratova i konačnog proterivanja poturica.ne znamo da li je njihov govor bio čakavski ili štokavski, te ikavski ili ijekavski ili ekavski (kako deluje iz spahinog prevoda). svakako da mnogi mavički uskoci vuku poreklo ili su boravili na mletačkoj strani. pa su čakavštinu mogli pokupiti i kao prebezi.
Mavičani su okruženi uglavnom ijekavskim selima pa im čakavština svako nije mogla doći s te stranev(baljci, štikovo, otišić). vremenom njihova je čakavština mogla trpeti samo razvodnjavanje a ne obrnuto.
mnogi uskoci banderije steve biokovića su delom i starosedeoci, i primorci i otočani. nemam predstavu ko je od tamošnjih rodova poreklom ili iz istočne hercegovine ili iza tromedje da bi tamo doneo ijekavicu ili štokavicu otuda. na starosedelačko poreklo mnogih mavičkih katolika upućuje običaj svetkovanja čuvara hristovog groba. tako čega teško da je moglo biti po katoličkim bogomoljama pod mletačkom upravom.
Икавица је у Далматинску Загору дошла из Доњих Крајева и западне Херцеговине.
Срби старинци Доњих Крајева су били икавци, а данашњи Срби из тог краја су огромној већини ијекавци јер су ијекавицу донели досељеници из источне Херцеговине а старинци су временим ијекавизирани под утицајем тих досељеника. Срби са Купрешке висоравни су остали икавци до недавно, они врв. нису ијекавизирани због географске изолованости.
Код Срба из јужног дела Гламочког поља је присутан значајан икавски елемент у говору, па би се њихов говор могао класификовати као икавско-ијекавски. Никола Рамић наводи да Срби из Доца код Гламоча говоре:
рич, ричима, вриме, бил, липо. лип, пивац, млико, млика, стина, бижала, лишњак, пишице, дивер, пива, снигови, Лисковац, пивчић, приварит, присвлачило, липота, отирај, врило, триска, тришчица, ждрибна, бристовина, окрићала... Детаљније на страни 22, 23 и 24 на линку
https://books.google.rs/books?id=RpRZDwAAQBAJ&printces=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
Са гламочког подручја једна група Срба се 1534 иселила у Жумберак под вођством војводе Владислава Стипковића. По свему судећи Срби са гламочког подручја су некад били икавци, а касније је дошло до ијекавизације, али се икавски рефлекс јата задржао код Срба из јужне половине Гламочког поља у солидној мери и до данас.
Да је икавица у прошлости била итекако заступљена код Срба из западне Босне, говори нам и документ из Поуња из 1596 године који је написао прота Радослав Ћирилицом на чистој штокавској икавици.
Писмо проте Радослава надвојводи Фердинанду - 5. Јули 1596
Од христијанских синов, ми протопопа Радослав, бишкуп поунских и поглавник и
заповидник тридесет попов и правитељ христијанске
вире, вазмножмому и вазвеличеному и сможитому и
свитлога рода краљева племениту и таначнику и заповиднику генералом, бишкупом, баном,
капитаном и
вицекапитаном, војводам, шпаном и десетником свих
словинских и хрватских и приморских крајин и земаљ штајерских и которансккх и свих западних земаљ господин господину херцегу, пишемо поклон и
липо поздрављеније: поунска крајина, влашки синови,
најпри бишкуп Радослав, војвода Милош, кнез Дојчин, кнез Рак, Богдан ага, кнез Врањеш, кнез Манојло, Вујица јузбаша, кнез Богдан, харамбаша Дракула, одобаше Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Новак, бешли баша Новак, кнез Радослав Хранислав, кнез Вујин и кнезови поунски крај и сви јунаци мали и велики, препорученије господину херцегу и свим његовим поглавником. Ето чујемо да хоћеш
напридовати на ову крајину поунску. Ходи у добри час
наприд, а ми ћемо чекати, како ваша милост одлучак нам пошаље, те и како Бог да, јере се вашој милости волимо дати и служити господину Ису Крсту и Марије матери и крижу божијему и свим свецем, него ли служити поганим Турком и
вири проклетог Мухамеда одпадника, ки нас попирају и нашу
виру, и
тирају да ми кршћену крв
проливамо, а ми волимо њих крв
проливати него ли своје
вире кршћене. А сад и, ваша милост, молимо такајше два кнеза, саки по град, који то дугованије справљамо. Не ишћемо од вас пуних земаљ него од седамдесет пустих градов, који су пусти међу Уну и Купу, и од њих не ишћемо великих него малих еда би дао, да Уни ослободимо и даље, јере морате ако хоћете с Богом јединим и са вашим трудом и нашим. И ако Бог да, да се ми састанемо, хоће Бог
видити, како ћемо ову крајину ослободити с Богом јединим и право и пошћено служити. Јере, господине милостиви, ако дојдете, хоће се ова земља дати и градови заједно и ми вашој милости нећемо
невире учинити срх Бога јединога.